<?xml version="1.0"?>
<rss version="2.0"><channel><title>&#x416;&#x438;&#x432;&#x435; &#x440;&#x435;&#x447;&#x438; &#x443;&#x442;&#x435;&#x445;&#x435;: Живе речи утехе</title><link>https://pouke.org/index/-/1346436097/page/111/?d=1</link><description>&#x416;&#x438;&#x432;&#x435; &#x440;&#x435;&#x447;&#x438; &#x443;&#x442;&#x435;&#x445;&#x435;: Живе речи утехе</description><language>sr</language><item><title>&#x41D;&#x430;&#x458;&#x432;&#x438;&#x448;&#x430; &#x434;&#x435;&#x43B;&#x435;&#x433;&#x430;&#x446;&#x438;&#x458;&#x430; &#x420;&#x443;&#x441;&#x43A;&#x435; &#x426;&#x440;&#x43A;&#x432;&#x435; &#x43F;&#x440;&#x438;&#x441;&#x43F;&#x435;&#x43B;&#x430; &#x43D;&#x430; &#x421;&#x432;&#x435;&#x442;&#x443; &#x413;&#x43E;&#x440;&#x443;</title><link>https://pouke.org/index/-/1346436097/%D0%BD%D0%B0%D1%98%D0%B2%D0%B8%D1%88%D0%B0-%D0%B4%D0%B5%D0%BB%D0%B5%D0%B3%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D1%80%D1%83%D1%81%D0%BA%D0%B5-%D1%86%D1%80%D0%BA%D0%B2%D0%B5-%D0%BF%D1%80%D0%B8%D1%81%D0%BF%D0%B5%D0%BB%D0%B0-%D0%BD%D0%B0-%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D1%83-%D0%B3%D0%BE%D1%80%D1%83-r6055/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2016_05/pantelejmon.jpg.b49c1416eb1cc7fea0317b1061416d6e.jpg" /></p>
<p style="margin:0px 0px 18px;font-size:1.2em;line-height:18px;color:rgb(68,68,68);font-family:Georgia, 'Times New Roman', Times, serif;font-style:normal;font-variant:normal;font-weight:normal;letter-spacing:normal;text-align:left;text-indent:0px;text-transform:none;white-space:normal;word-spacing:0px;background-color:rgb(255,255,255);">
	Свечаности у част 1000-годишњег руског монаштва на Светој Гори у Свето-пантелејмоновском манастиру одвијаће се од 27. до 29. маја 2016. године. Очекује се да ће се 28. маја 2016. године овим светковинама придружити и прПедседник Руске Федерације Владимир Путин, који се ових дана налази у званичној посети Грчкој. Заједно с њим на Атос ће допутовати и председник Грчке Прокопије Павлопулос и друга висока званична лица.
</p>

<p style="margin:0px 0px 18px;font-size:1.2em;line-height:18px;color:rgb(68,68,68);font-family:Georgia, 'Times New Roman', Times, serif;font-style:normal;font-variant:normal;font-weight:normal;letter-spacing:normal;text-align:left;text-indent:0px;text-transform:none;white-space:normal;word-spacing:0px;background-color:rgb(255,255,255);">
	Година 2016. узета је као година светковања 1000-годишњег јубилеја присуства руских монаха на Светој Гори. Наиме, први писмени спомен древноруског манастира на Атосу – обитељи Ксилургу који је основао Свети равноапостолни кнез Владимир Кијевски и где се подвизавао „отац руског монаштва“ преподобни Антоније Печерски - датира из 1016. године када се на једном светогорском документу јавља потпис игумана древноруског манастира „Ксилургу“, мада се претпоставља да је овде и раније било монаха из Русије.
</p>

<p style="margin:0px 0px 18px;font-size:1.2em;line-height:18px;color:rgb(68,68,68);font-family:Georgia, 'Times New Roman', Times, serif;font-style:normal;font-variant:normal;font-weight:normal;letter-spacing:normal;text-align:left;text-indent:0px;text-transform:none;white-space:normal;word-spacing:0px;background-color:rgb(255,255,255);">
	Из разлога што се манастир Ксилургу, који је имао статус светогорске лавре, брзо разрастао, године 1169. руским светогорцима је предан још и манастир у част Светог великомученика Пантелејмона (сада познат као Стари или Горњи Русик). Истовремено је манастир Ксилургу остао руски манастир и у данашње време има статус скита манастира Светог Пантелејмона. Године 1747. на Светој Гори је основан и скит „Черниј Вир“, 1757. – Илински скит, а 1841. године – Андрејевски скит.
</p>

<p style="margin:0px 0px 18px;font-size:1.2em;line-height:18px;color:rgb(68,68,68);font-family:Georgia, 'Times New Roman', Times, serif;font-style:normal;font-variant:normal;font-weight:normal;letter-spacing:normal;text-align:left;text-indent:0px;text-transform:none;white-space:normal;word-spacing:0px;background-color:rgb(255,255,255);">
	До процвата руског монаштва на Атосу дошло је у другој половини 19. века. Почетком 20. века у Светој Гори се подвизавало око 5.000 монаха из разних крајева Руског Царства, који су обитавали у манастиру Светог Пантелејмона, у скитовима Илињском и Андрејевском, као и у 92 испоснице и келије.
</p>

<p style="margin:0px 0px 18px;font-size:1.2em;line-height:18px;color:rgb(68,68,68);font-family:Georgia, 'Times New Roman', Times, serif;font-style:normal;font-variant:normal;font-weight:normal;letter-spacing:normal;text-indent:0px;text-transform:none;white-space:normal;word-spacing:0px;text-align:right;background-color:rgb(255,255,255);">
	према Православие.ру, протођакон Р. Ракић
</p>

<div style="color:rgb(68,68,68);font-family:Georgia, 'Times New Roman', Times, serif;font-size:11.2px;font-style:normal;font-variant:normal;font-weight:normal;letter-spacing:normal;line-height:normal;text-align:left;text-indent:0px;text-transform:none;white-space:normal;word-spacing:0px;background-color:rgb(255,255,255);">
	<div style="color:rgb(221,221,221);">
		<ul style="margin:0px;padding:0px;">
<li style="list-style-type:none;padding:3px 4px 3px 0px;line-height:1.4em;font-size:1.2em;background:none;">
				<a href="http://www.spc.rs/sr/vesti_vesti_iz_sestrinskih_crkava" rel="external nofollow" style="color:rgb(15,79,126);text-decoration:none;" title="">Вести из сестринских цркав</a>
			</li>
		</ul>
</div>
</div>
]]></description><guid isPermaLink="false">6055</guid><pubDate>Fri, 27 May 2016 13:05:48 +0000</pubDate></item><item><title>&#x41F;&#x440;&#x43E;&#x441;&#x43B;&#x430;&#x432;&#x430; &#x412;&#x430;&#x441;&#x43A;&#x440;&#x441;&#x430; &#x443; &#x441;&#x432;&#x438;&#x458;&#x435;&#x442;&#x443;</title><link>https://pouke.org/index/-/1346436097/%D0%BF%D1%80%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%B0-%D0%B2%D0%B0%D1%81%D0%BA%D1%80%D1%81%D0%B0-%D1%83-%D1%81%D0%B2%D0%B8%D1%98%D0%B5%D1%82%D1%83-r6014/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2016_05/Kiril.jpg.c1c68b9a152a53dad051b57207ea9bf9.jpg" /></p>
<p style="margin:0px;padding:22px 0px 0px;color:rgb(68,68,68);font-family:Arimo, sans-serif;font-size:15px;font-style:normal;font-variant:normal;font-weight:normal;letter-spacing:normal;line-height:22px;text-indent:0px;text-transform:none;white-space:normal;word-spacing:0px;">
	„Празник Васкрса је прослава ускрснућа Исуса Христа који нам је донео победу добра над злом, живота над смрћу. Ове ноћи, славећи ускрског Спаситеља, ми осећамо ту божанску и небеску истину“, рекао је патријарх Кирил, пренео је<span> </span><em style="font-style:italic;">Тас.</em>
</p>

<p style="margin:0px;padding:22px 0px 0px;color:rgb(68,68,68);font-family:Arimo, sans-serif;font-size:15px;font-style:normal;font-variant:normal;font-weight:normal;letter-spacing:normal;line-height:22px;text-indent:0px;text-transform:none;white-space:normal;word-spacing:0px;">
	„Господ дотакне сваког ко се на овај дан његовог васкрсења сретне са вером. Желео бих да вам свима честитам. Нека вас Бог благослови, читаву нашу нацију и земљу“, додао је Кирил.
</p>

<p style="margin:0px;padding:22px 0px 0px;color:rgb(68,68,68);font-family:Arimo, sans-serif;font-size:15px;font-style:normal;font-variant:normal;font-weight:normal;letter-spacing:normal;line-height:22px;text-indent:0px;text-transform:none;white-space:normal;word-spacing:0px;">
	У Храм Христа Спаситеља је претходно донет Благодатни огањ из Јерусалима.
</p>

<p style="margin:0px;padding:22px 0px 0px;color:rgb(68,68,68);font-family:Arimo, sans-serif;font-size:15px;font-style:normal;font-variant:normal;font-weight:normal;letter-spacing:normal;line-height:22px;text-indent:0px;text-transform:none;white-space:normal;word-spacing:0px;">
	<em style="font-style:italic;">Раша тудеј</em><span> </span>наводи да су Васкрс прославили и руски војници у Сирији где је литургија одржана у једном од импровизованих верских храмова у близини руске ваздухопловне базе Хмеимим.<br>
	Ово је био први пут да се звоно Руске православне цркве зачуло на сиријском тлу како би прославило васкрсење Исуса Христа.
</p>

<p style="margin:0px;padding:22px 0px 0px;color:rgb(68,68,68);font-family:Arimo, sans-serif;font-size:15px;font-style:normal;font-variant:normal;font-weight:normal;letter-spacing:normal;line-height:22px;text-indent:0px;text-transform:none;white-space:normal;word-spacing:0px;">
	Поред тога, РТ наводи и да су православци славили уз благодатни огањ и у либанској престоници Бејруту, да су у јерусалимском Старом граду етиопски хришћански ходочасници палили свеће у цркви Дир ал Султан, док су у Володимирској катедрали у Кијеву Васкрс славили украјински православци.
</p>

<p style="margin:0px;padding:22px 0px 0px;color:rgb(68,68,68);font-family:Arimo, sans-serif;font-size:15px;font-style:normal;font-variant:normal;font-weight:normal;letter-spacing:normal;line-height:22px;text-indent:0px;text-transform:none;white-space:normal;word-spacing:0px;text-align:right;">
	Извор:<span> </span><em style="font-style:italic;">РТС</em>
</p>

<p>
	<a href="http://www.mitropolija.com/proslava-vaskrsa-u-svijetu/" rel="external nofollow">http://www.mitropolija.com/proslava-vaskrsa-u-svijetu/</a>
</p>
]]></description><guid isPermaLink="false">6014</guid><pubDate>Sun, 01 May 2016 11:04:00 +0000</pubDate></item><item><title>&#x41C;&#x430;&#x440;&#x448; &#x437;&#x430; &#x436;&#x438;&#x432;&#x43E;&#x442; &#x443; &#x411;&#x443;&#x43A;&#x443;&#x440;&#x435;&#x448;&#x442;&#x443;</title><link>https://pouke.org/index/-/1346436097/%D0%BC%D0%B0%D1%80%D1%88-%D0%B7%D0%B0-%D0%B6%D0%B8%D0%B2%D0%BE%D1%82-%D1%83-%D0%B1%D1%83%D0%BA%D1%83%D1%80%D0%B5%D1%88%D1%82%D1%83-r5961/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2016_04/2555444ffd37fa371fae8e73ecd8a27b.jpg.2dd721c7ce6c0c094efbabacfc10e962.jpg" /></p>
<p>Овај догађај је организован на иницијативу удружења „Студенти за живот“. Учесници су се окупили у Парку јединства у Букурешту и прошетали до Омладинског парка. Међу подржаваоцима живота било је више од 15 удружења и хришћанских и невладиних организација. Марш је окончан у Омладинском парку, где је приређен концерт под називом „Живи за живот“ уз учешће познатих румунских певача.<br>Извор: Basilica.ro (превод - Информативна служба СПЦ)</p>
<ul><li>
<a href="http://www.spc.rs/sr/vesti_vesti_iz_sestrinskih_crkava" rel="external nofollow">Вести из сестринских цркава</a><br>
</li></ul>
<p></p>
]]></description><guid isPermaLink="false">5961</guid><pubDate>Fri, 01 Apr 2016 15:15:00 +0000</pubDate></item><item><title>&#x420;&#x430;&#x434;&#x43E;&#x432;&#x438; &#x43D;&#x430; &#x440;&#x435;&#x441;&#x442;&#x430;&#x443;&#x440;&#x430;&#x446;&#x438;&#x458;&#x438; &#x425;&#x440;&#x438;&#x441;&#x442;&#x43E;&#x432;&#x43E;&#x433; &#x413;&#x440;&#x43E;&#x431;&#x430; &#x43F;&#x43E;&#x447;&#x438;&#x45A;&#x443; &#x43F;&#x43E;&#x441;&#x43B;&#x435; &#x412;&#x430;&#x441;&#x43A;&#x440;&#x441;&#x430;</title><link>https://pouke.org/index/-/1346436097/%D1%80%D0%B0%D0%B4%D0%BE%D0%B2%D0%B8-%D0%BD%D0%B0-%D1%80%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B0%D1%83%D1%80%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B8-%D1%85%D1%80%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D0%B3-%D0%B3%D1%80%D0%BE%D0%B1%D0%B0-%D0%BF%D0%BE%D1%87%D0%B8%D1%9A%D1%83-%D0%BF%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B5-%D0%B2%D0%B0%D1%81%D0%BA%D1%80%D1%81%D0%B0-r5945/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2016_04/d6b9e0bc79c7744eda46263a56dde262.jpg.f4543a09daa43de6731e964ed14cf6df.jpg" /></p>
<p>Очекује се да ће рестаурација, која је поверена грчком тиму стручњака, бити завршена почетком 2017. године, а само свето место  у међувремену биће отворено за посетиоце.<br>Светилиште, које је неколико метара високо и широко и које стоји испод куполе цркве, већ деценијама је држао метални оквир. Његове мермерне плоче су ослабљење, делом и због свакодневних посета хиљада поклоника и туриста. Оне ће бити мукотрпно демонтиране и обновљене током осмомесечних радова на обнови, изјавила је Кустодија Свете земље.<br>Поломљени или крхки  делови биће замењени, док мермерне плоче које се могу сачувати, биће очишћене, а структуре које их придржавају, ојачане.<br>Радове ће финансирати три главне хришћанске вероисповести – грчка православна, римокатоличка фрањевачка и јерменска, као и друштвени и приватни прилози.<br>Само светилиште је саграђено почетком 19. века на месту где је Господ Исус био погребен.<br>Извор: Pravoslavie.ru (превод: Информативна служба СПЦ)</p>
<ul><li>
<a href="http://www.spc.rs/sr/vesti_vesti_iz_sestrinskih_crkava" rel="external nofollow">Вести из сестринских цркава</a><br>
</li></ul>
<p></p>
]]></description><guid isPermaLink="false">5945</guid><pubDate>Sat, 26 Mar 2016 10:10:00 +0000</pubDate></item><item><title>&#x41F;&#x443;&#x442;&#x438;&#x43D; &#x43E;&#x434;&#x43B;&#x438;&#x43A;&#x43E;&#x432;&#x430;&#x43E; &#x421;&#x432;&#x435;&#x442;&#x43B;&#x430;&#x43D;&#x443; &#x41C;&#x435;&#x434;&#x432;&#x435;&#x434;&#x435;&#x432; &#x437;&#x430; &#x434;&#x43E;&#x43F;&#x440;&#x438;&#x43D;&#x43E;&#x441; &#x43E;&#x431;&#x43D;&#x43E;&#x432;&#x438; &#x421;&#x430;&#x431;&#x43E;&#x440;&#x43D;&#x435; &#x446;&#x440;&#x43A;&#x432;&#x435; &#x443; &#x41A;&#x440;&#x43E;&#x43D;&#x448;&#x442;&#x430;&#x442;&#x443;</title><link>https://pouke.org/index/-/1346436097/%D0%BF%D1%83%D1%82%D0%B8%D0%BD-%D0%BE%D0%B4%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BE-%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D1%83-%D0%BC%D0%B5%D0%B4%D0%B2%D0%B5%D0%B4%D0%B5%D0%B2-%D0%B7%D0%B0-%D0%B4%D0%BE%D0%BF%D1%80%D0%B8%D0%BD%D0%BE%D1%81-%D0%BE%D0%B1%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8-%D1%81%D0%B0%D0%B1%D0%BE%D1%80%D0%BD%D0%B5-%D1%86%D1%80%D0%BA%D0%B2%D0%B5-%D1%83-%D0%BA%D1%80%D0%BE%D0%BD%D1%88%D1%82%D0%B0%D1%82%D1%83-r5868/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2016_04/bff3ccad04d07881f9d65cfeb8c420ef.jpg.916548c56c4dd63135d63ec845da27df.jpg" /></p>
<p>Храм је грађен десет година – од 1903. до 1913. г. – према пројекту Василија Косјакова. У спомен свима чиновима руске флоте на спомен-таблама исписана су имена 12.000 погинулих морнара, за које се у цркви свакодневно узносе молитве. Храм није имао себи премца међу саборним храмовима свога времена. Спољни зидови се обложени гранитом и теракотним орнаментима, фризовима и мозаиком.<br>До 1927. г. овде су савршаване службе, да би затим храм био затворен и у њему уређен биоскоп „Максим Горки“, услед чега су ову грађевину називали „Максимком“.<br>Године 1956.  у овој саборној цркви је отворен клуб Кронштатске тврђаве и концертна сала с позоришном сценом, а 1974. г. филијала Централног војно-поморског музеја.<br>Почетком 2009.г. примећени су знаци оштећења здања, и после темељног испитивања на државном нивоу донета је одлука о рестаурацији храма. Током неколико година рада на рестаурацији утрошено је око 1,3 милијарде рубаља.<br>Маја 28, 2013, Патријарх Кирил је осветио Поморску саборну цркву св. Николаја после њене обнове.<br>Извор: Православие.ру (Р.Р.)</p>
<ul><li>
<a href="http://www.spc.rs/sr/vesti_vesti_iz_sestrinskih_crkava" rel="external nofollow">Вести из сестринских цркава</a><br>
</li></ul>
<p></p>
]]></description><guid isPermaLink="false">5868</guid><pubDate>Sat, 05 Mar 2016 22:47:00 +0000</pubDate></item><item><title>&#x425;&#x438;&#x459;&#x430;&#x434;&#x443;&#x433;&#x43E;&#x434;&#x438;&#x448;&#x45A;&#x435; &#x43C;&#x43E;&#x448;&#x442;&#x438; &#x441;&#x432;&#x435;&#x442;&#x43E;&#x433; &#x410;&#x43D;&#x442;&#x43E;&#x43D;&#x438;&#x458;&#x430; &#x420;&#x438;&#x43C;&#x459;&#x430;&#x43D;&#x438;&#x43D;&#x430; &#x43D;&#x430;&#x452;&#x435;&#x43D;&#x435; &#x443; &#x412;&#x435;&#x43B;&#x438;&#x43A;&#x43E;&#x43C; &#x41D;&#x43E;&#x432;&#x433;&#x43E;&#x440;&#x43E;&#x434;&#x443;</title><link>https://pouke.org/index/-/1346436097/%D1%85%D0%B8%D1%99%D0%B0%D0%B4%D1%83%D0%B3%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D1%88%D1%9A%D0%B5-%D0%BC%D0%BE%D1%88%D1%82%D0%B8-%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%BE%D0%B3-%D0%B0%D0%BD%D1%82%D0%BE%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D1%80%D0%B8%D0%BC%D1%99%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BD%D0%B0-%D0%BD%D0%B0%D1%92%D0%B5%D0%BD%D0%B5-%D1%83-%D0%B2%D0%B5%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%BC-%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%BE%D0%B4%D1%83-r5846/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2016_04/7919e21f101e7c1655e486c3a9d92f46.jpg.c560c1e29d4f2382b96bd02bc501b51f.jpg" /></p>
<p>Рад на свеукупном узучавању моштију чуваних у Саборној цркви Свете Софије започео је негде пре 20 година. Са остацима тих моштију, међу којима и моштију Св. Антонија, радио је московски научник, кандидат биолошких наука Денис Пежемски.<br>Показало се да су то мошти светог Антонија чуване међу другима моштима. „Историјско-антрополошко изучавање је завршено. Мошти Антонија Римљанина предане су Митрополиту новгородском и староруском Лаву“, истакао је Пежемски. Даљу судбину моштију одредиће Новгородска митрополија.<br>Према предању, становник Рима Антоније је на чудан начин доспео у Велики Новгород реком Волхом 1106. године. Исте те године у Великом Новгороду је основан манастир Рођења Христовог, касније назван по имену Антонија Римљанина. Сада се овај манастир сматра једним од најстаријих манастира у Русији.<br>Свечано обретење (проналазак) нетљених моштију Антонија Римљанина и његова канонизација, према летописима, обављено је 1597. године. Мошти овога светитеља сматране су изгубљеним 80 година.<br>Извор: Православие.ру (превод Информативне службе СПЦ)</p>
<ul><li>
<a href="http://www.spc.rs/sr/vesti_vesti_iz_sestrinskih_crkava" rel="external nofollow">Вести из сестринских цркава</a><br>
</li></ul>
<p></p>
]]></description><guid isPermaLink="false">5846</guid><pubDate>Mon, 29 Feb 2016 18:53:00 +0000</pubDate></item><item><title>&#x41F;&#x440;&#x435;&#x437;&#x435;&#x43D;&#x442;&#x430;&#x446;&#x438;&#x458;&#x430; &#x444;&#x438;&#x43B;&#x43C;&#x430; &#x201E;&#x420;&#x443;&#x441;&#x43A;&#x43E; &#x43A;&#x430;&#x43D;&#x434;&#x438;&#x43B;&#x43E; &#x43D;&#x430; &#x410;&#x442;&#x43E;&#x43D;&#x443;&#x201C;</title><link>https://pouke.org/index/-/1346436097/%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%B7%D0%B5%D0%BD%D1%82%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D1%84%D0%B8%D0%BB%D0%BC%D0%B0-%E2%80%9E%D1%80%D1%83%D1%81%D0%BA%D0%BE-%D0%BA%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D0%B8%D0%BB%D0%BE-%D0%BD%D0%B0-%D0%B0%D1%82%D0%BE%D0%BD%D1%83%E2%80%9C-r5845/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2016_04/93f0eb775de8f5055db922028b4effe6.jpg.9d9ffd15b1e487095aa1412756f8c1b0.jpg" /></p>
<p>После пројекције филма један од учесника пројекта, директор „Института руског Атона“ Валерије Пирогов одговарао је на питања гледалаца и новинара.<br>Извор: Православие.ру (превод Информативне службе СПЦ)</p>
<ul><li>
<a href="http://www.spc.rs/sr/vesti_vesti_iz_sestrinskih_crkava" rel="external nofollow">Вести из сестринских цркава</a><br>
</li></ul>
<p></p>
]]></description><guid isPermaLink="false">5845</guid><pubDate>Mon, 29 Feb 2016 18:49:00 +0000</pubDate></item><item><title>&#x421;&#x432;&#x435;&#x442;&#x438; &#x421;&#x435;&#x440;&#x430;&#x444;&#x438;&#x43C; &#x43F;&#x440;&#x438;&#x431;&#x440;&#x43E;&#x458;&#x430;&#x43D; &#x43B;&#x438;&#x43A;&#x443; &#x441;&#x432;&#x435;&#x442;&#x438;&#x445; &#x443; &#x421;&#x43E;&#x444;&#x438;&#x458;&#x438;</title><link>https://pouke.org/index/-/1346436097/%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B8-%D1%81%D0%B5%D1%80%D0%B0%D1%84%D0%B8%D0%BC-%D0%BF%D1%80%D0%B8%D0%B1%D1%80%D0%BE%D1%98%D0%B0%D0%BD-%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D1%83-%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B8%D1%85-%D1%83-%D1%81%D0%BE%D1%84%D0%B8%D1%98%D0%B8-r5841/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2016_04/5699ac630418ef031fe1b106755122e7.jpeg.4f99639bce35e35dc27b29e1f3381a91.jpeg" /></p>
<p>Док је певао патријаршијски хор, којим су дириговали доцент Димитар Димитров и иконом Кирил Попов, на доксологији Патријарх, Архијереји и духовенство изашли су из олтара и стали насред храма пред припремљен налоњ за празничну икону.<br>Док се певало „Свјатиј Боже“ икона св. Серафима Софијског Чудотворца изнета је из олтара и постављена на налоњ ради прослављења.<br>Са амвона се чула проповед Преосвећеног Епископа знепољског Арсенија, викара Пловдивске митрополије, који је одлуком Св. Синода од 3. фебруара 2016. узео учешће у одлучивању о канонизацији Архиепископа Серафима у Москви заједно с варненским и великопреславским Митрополитом Јованом. Затим је главни секретар Светог Синода архимандрит Герасим прочитао Патријаршијску и Саборску посланицу поводом прослављења новоканонизованог Серафима Софијског Чудотворца.<br>У наставкује отпеван тропар св. Серафиму, док су се све то време верници у храму искрено молили. Његова Светост Неофит је прочитао дужу молитву св. Серафиму, којом се иска његово ходатајство код Престола Божјег; „...Добри пастиру, не остави своју паству у Бугарској и Русији и свуда. Буди на брзи помоћник...“<br>Тад су сви присутни примили благослов светитеља Серафима преко руку Бугарског патријарха, који је осенио све четири стране храма и све сабране на молитви иконом светитеља, која је дар Бугарској Цркви Патријарха московског и све Русије Кирила.<br>У наставку су отпевани тропар и кондак и величаније св. Серафиму. Патријарх и Архијереји су целивали икону, а у наставку сви присутни за време службе. Патријарх је тад први призвао ходатајство „међу светима оца нашега новопрослављеног Серафима Софијског Чудотворца, чију спомен славимо...“ Чуло се многолетствије да би Патријарх са архијерејима и другим служашчим ушао у олтар и наставио свету Литургију.<br>Извор: Бугарска Патријаршија (превод Р.Ракића)</p>
<p> </p>
<p><br><a href="http://www.spc.rs/files/galerije/16/02/image_21.jpeg" rel="external nofollow"><img src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" alt="image_21.jpeg" data-src="http://www.spc.rs/files/imagecache/mala/galerije/16/02/image_21.jpeg"></a><br><a href="http://www.spc.rs/files/galerije/16/02/image_22.jpeg" rel="external nofollow"><img src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" alt="image_22.jpeg" data-src="http://www.spc.rs/files/imagecache/mala/galerije/16/02/image_22.jpeg"></a><br><a href="http://www.spc.rs/files/galerije/16/02/image_23.jpeg" rel="external nofollow"><img src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" alt="image_23.jpeg" data-src="http://www.spc.rs/files/imagecache/mala/galerije/16/02/image_23.jpeg"></a><br><a href="http://www.spc.rs/files/galerije/16/02/image_24.jpeg" rel="external nofollow"><img src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" alt="image_24.jpeg" data-src="http://www.spc.rs/files/imagecache/mala/galerije/16/02/image_24.jpeg"></a><br><a href="http://www.spc.rs/files/galerije/16/02/image_25.jpeg" rel="external nofollow"><img src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" alt="image_25.jpeg" data-src="http://www.spc.rs/files/imagecache/mala/galerije/16/02/image_25.jpeg"></a><br><a href="http://www.spc.rs/files/galerije/16/02/image_26.jpeg" rel="external nofollow"><img src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" alt="image_26.jpeg" data-src="http://www.spc.rs/files/imagecache/mala/galerije/16/02/image_26.jpeg"></a><br><a href="http://www.spc.rs/files/galerije/16/02/image_27.jpeg" rel="external nofollow"><img src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" alt="image_27.jpeg" data-src="http://www.spc.rs/files/imagecache/mala/galerije/16/02/image_27.jpeg"></a><br><a href="http://www.spc.rs/files/galerije/16/02/image_29.jpeg" rel="external nofollow"><img src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" alt="image_29.jpeg" data-src="http://www.spc.rs/files/imagecache/mala/galerije/16/02/image_29.jpeg"></a></p>
<ul><li>
<a href="http://www.spc.rs/sr/vesti_vesti_iz_sestrinskih_crkava" rel="external nofollow">Вести из сестринских цркава</a><br>
</li></ul>
<p></p>
]]></description><guid isPermaLink="false">5841</guid><pubDate>Sat, 27 Feb 2016 14:13:00 +0000</pubDate></item><item><title>&#x41C;&#x43E;&#x448;&#x442;&#x438; &#x421;&#x432;&#x435;&#x442;&#x43E;&#x433; &#x408;&#x43E;&#x432;&#x430;&#x43D;&#x430; &#x428;&#x430;&#x43D;&#x433;&#x430;&#x458;&#x441;&#x43A;&#x43E;&#x433; &#x431;&#x438;&#x45B;&#x435; &#x434;&#x43E;&#x43D;&#x435;&#x441;&#x435;&#x43D;&#x435; &#x443; &#x421;&#x430;&#x431;&#x43E;&#x440;&#x43D;&#x438; &#x445;&#x440;&#x430;&#x43C; &#x421;&#x432;&#x435;&#x442;&#x435; &#x422;&#x440;&#x43E;&#x458;&#x438;&#x446;&#x435; &#x443; &#x422;&#x43E;&#x440;&#x43E;&#x43D;&#x442;&#x443;</title><link>https://pouke.org/index/-/1346436097/%D0%BC%D0%BE%D1%88%D1%82%D0%B8-%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%BE%D0%B3-%D1%98%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BD%D0%B0-%D1%88%D0%B0%D0%BD%D0%B3%D0%B0%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B3-%D0%B1%D0%B8%D1%9B%D0%B5-%D0%B4%D0%BE%D0%BD%D0%B5%D1%81%D0%B5%D0%BD%D0%B5-%D1%83-%D1%81%D0%B0%D0%B1%D0%BE%D1%80%D0%BD%D0%B8-%D1%85%D1%80%D0%B0%D0%BC-%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B5-%D1%82%D1%80%D0%BE%D1%98%D0%B8%D1%86%D0%B5-%D1%83-%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%BE%D0%BD%D1%82%D1%83-r5824/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2016_04/83f1ef429fbbc1541fa0efac3d690108.jpg.ec79169a2a1ba33479a6750f3c12d53a.jpg" /></p>
<p>Према распореду, у суботу, 27. фебруара мошти ће бити унете у храм, где ће бити одржана вечерња служба посвећена Светом Јовану Шангајском.У недељу, 28. фебруара ујутро биће служена Божанска Литургија и молебан Св. Јовану.<br>Извор: Православие.ру (превод Информативне службе СПЦ)<br></p>
<ul><li>
<a href="http://www.spc.rs/sr/vesti_vesti_iz_sestrinskih_crkava" rel="external nofollow">Вести из сестринских цркава</a><br>
</li></ul>
<p>|</p>
]]></description><guid isPermaLink="false">5824</guid><pubDate>Tue, 23 Feb 2016 09:46:00 +0000</pubDate></item><item><title>&#x41F;&#x430;&#x442;&#x440;&#x438;&#x458;&#x430;&#x440;&#x445; &#x41A;&#x438;&#x440;&#x438;&#x43B; &#x43F;&#x43E;&#x437;&#x432;&#x430;&#x43E; &#x43F;&#x440;&#x430;&#x432;&#x43E;&#x441;&#x43B;&#x430;&#x432;&#x43D;&#x435; &#x438; &#x440;&#x438;&#x43C;&#x43E;&#x43A;&#x430;&#x442;&#x43E;&#x43B;&#x438;&#x43A;&#x435; &#x43D;&#x430; &#x437;&#x430;&#x458;&#x435;&#x434;&#x43D;&#x438;&#x447;&#x43A;&#x443; &#x431;&#x43E;&#x440;&#x431;&#x443; &#x43F;&#x440;&#x43E;&#x442;&#x438;&#x432; &#x434;&#x435;&#x445;&#x440;&#x438;&#x441;&#x442;&#x438;&#x458;&#x430;&#x43D;&#x438;&#x437;&#x430;&#x446;&#x438;&#x458;&#x435;</title><link>https://pouke.org/index/-/1346436097/%D0%BF%D0%B0%D1%82%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0%D1%80%D1%85-%D0%BA%D0%B8%D1%80%D0%B8%D0%BB-%D0%BF%D0%BE%D0%B7%D0%B2%D0%B0%D0%BE-%D0%BF%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B5-%D0%B8-%D1%80%D0%B8%D0%BC%D0%BE%D0%BA%D0%B0%D1%82%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%B5-%D0%BD%D0%B0-%D0%B7%D0%B0%D1%98%D0%B5%D0%B4%D0%BD%D0%B8%D1%87%D0%BA%D1%83-%D0%B1%D0%BE%D1%80%D0%B1%D1%83-%D0%BF%D1%80%D0%BE%D1%82%D0%B8%D0%B2-%D0%B4%D0%B5%D1%85%D1%80%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%98%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%B7%D0%B0%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B5-r5811/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2016_04/47ad57c76aab73b2ffef65a32fd22956.jpg.ffe5d94531769ea8557adfffd47ab3d7.jpg" /></p>
<p>Како је истакао предстојатељ Руске православне цркве, сваки путник, посебно морепловац, и то не толико данас колико у вријеме када је откривена Америка, зна да када се истроше људске снаге за борбу против буре или неке друге потешкоће, увијек остаје нада на Божију силу.<br>Он је указао на то да данас на Блиском Истоку и у Африци страда велики број хришћана, руше се цркве и манастири, уништавају се цијела хришћанска насеља и градови, а сво то вријеме међународна заједница није у стању да дефинише заједнички приступ у борби против тероризма, а „често се у покушаје да се побиједи тероризам укључује достизање циљева који су далеко од овог декларисаног циља“, чиме се изазива „страх од великог рата“.<br>Према ријечима Његове Светости, хришћани страдају и у Европи „гдје зла политичка сила под видом толеранције изгони хришћанство из друштвеног живота, када се људима забрањује да на јавним мјестима, посебно на радном мјесту, носе крст који су добили на крштењу, када се у неким земљама забрањује ријеч “Божић“, а умјесто ње се користи неки неразумљиви израз или само “зимски празник“, када се доносе закони који оправдавају људски гријех и не прихвата се поимање брака као свештене заједнице човјека и жене, када човјечанство страда од огромног броја абортуса, убистава дјеце, и од све већег броја развода“.<br>„Као и они древни морепловци, ухваћени у страшној олуји, ни ми немамо друге наде осим наде на Бога“, казао је Патријарх Кирил.</p>
<p> </p>
<p><a href="http://www.mitropolija.com/patrijarh-kiril-pozvao-pravoslavne-i-rimokatolike-na-zajednicku-borbu-protiv-dehristijanizacije/" rel="external nofollow">http://www.mitropolija.com/patrijarh-kiril-pozvao-pravoslavne-i-rimokatolike-na-zajednicku-borbu-protiv-dehristijanizacije/</a></p>
]]></description><guid isPermaLink="false">5811</guid><pubDate>Sun, 21 Feb 2016 09:51:00 +0000</pubDate></item><item><title>&#x41F;&#x430;&#x442;&#x440;&#x438;&#x458;&#x430;&#x440;&#x445; &#x41A;&#x438;&#x440;&#x438;&#x43B;: &#x43F;&#x43E;&#x43A;&#x443;&#x448;&#x430;&#x458; &#x434;&#x430; &#x441;&#x435; &#x43F;&#x440;&#x43E;&#x442;&#x435;&#x440;&#x430; &#x445;&#x440;&#x438;&#x448;&#x45B;&#x430;&#x43D;&#x441;&#x442;&#x432;&#x43E; &#x441;&#x430; &#x411;&#x43B;&#x438;&#x441;&#x43A;&#x43E;&#x433; &#x438;&#x441;&#x442;&#x43E;&#x43A;&#x430; - &#x442;&#x440;&#x430;&#x433;&#x435;&#x434;&#x438;&#x458;&#x430; &#x438;&#x441;&#x442;&#x43E;&#x440;&#x438;&#x458;&#x441;&#x43A;&#x438;&#x445; &#x440;&#x430;&#x437;&#x43C;&#x435;&#x440;&#x430;</title><link>https://pouke.org/index/-/1346436097/%D0%BF%D0%B0%D1%82%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0%D1%80%D1%85-%D0%BA%D0%B8%D1%80%D0%B8%D0%BB-%D0%BF%D0%BE%D0%BA%D1%83%D1%88%D0%B0%D1%98-%D0%B4%D0%B0-%D1%81%D0%B5-%D0%BF%D1%80%D0%BE%D1%82%D0%B5%D1%80%D0%B0-%D1%85%D1%80%D0%B8%D1%88%D1%9B%D0%B0%D0%BD%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE-%D1%81%D0%B0-%D0%B1%D0%BB%D0%B8%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B3-%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%BE%D0%BA%D0%B0-%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%B3%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%B8%D1%85-%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%BC%D0%B5%D1%80%D0%B0-r5761/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2016_04/0b049a39fa2f4e30804e0b8e8ab8f0b0.jpg.3f3d015a3ce44c4fb487287797e2cb70.jpg" /></p>
<p>„Коришћењем религије и различитих идеологија као параван терористи покушавају да посеју страх и непријатељство у срца људи и да изазову међуверску и међуетничку мржњу.  Неколико срцепарајућих трагедија десило се недавно, међу којима је експлозија руског авиона изнад Синаја, серија терористичких напада у Паризу, напад на Гариса универзитетски колеџ у Кенији, и масовна убиства у Баги, у Нигерији. Ово су само неки од злочина које су починили терористи претходних месецима. Светска заједница је позвана да заустави терор и да успостави праведни мир у Сирији, нарочито  стога да би се пружио пример за све те блискоисточне земље где се сада пролива крв,“ рекао је поглавар Руске Цркве.<br>„Управо с великом тугом размишљамо о хришћанима у Ираку, Либији, Сирији и  другим земљама Блиског истока. Многи од њих одбијају да напусте своје домове, манастире и хришћанска села, чак и кад су суочени са смрћу, и ми бисмо их назвали мученицима за Христа,“ наставио је Патријарх Кирил.<br>Однедавно су политичари почели да признају да масовна убиства хришћана и забрана исповедања вере и одвођења њих као талаца представља прави геноцид који се у овом региону проводи из верских разлога. Покушај да се протера хришћанство са Блиског истока јесте трагедија историјских размера која утиче на цео свет,“ истакао је Свјатејши.<br>„Помолимо се да Свемогући Господ подари снаге нашој браћи у Христу и разума властодршцима од којих зависи успостављање мира на Блиском истоку, тако да они, упркос својих личних интереса, могу донети неопходне одлуке..“ додао је Патријарх Руске Цркве.<br>Извор: Православие.ру (превод Информативне службе СПЦ)<br></p>
<ul><li>
<a href="http://www.spc.rs/sr/vesti_vesti_iz_sestrinskih_crkava" rel="external nofollow">Вести из сестринских цркава</a><br>
</li></ul>
<p>|</p>
<ul><li>
<a href="http://www.spc.rs/eng/patriarch_kirill_attempt_expel_christianity_middle_east_tragedy_historic_scale" rel="external nofollow">English</a><br>
</li></ul>
<p></p>
]]></description><guid isPermaLink="false">5761</guid><pubDate>Thu, 04 Feb 2016 17:26:00 +0000</pubDate></item><item><title>&#x41F;&#x430;&#x442;&#x440;&#x438;&#x458;&#x430;&#x440;&#x445; &#x41A;&#x438;&#x440;&#x438;&#x43B;: &#x420;&#x443;&#x441;&#x438;&#x458;&#x430; &#x43C;&#x43E;&#x436;&#x435; &#x441;&#x43F;&#x430;&#x441;&#x438;&#x442;&#x438; &#x441;&#x432;&#x435;&#x442; &#x43E;&#x434; &#x432;&#x43B;&#x430;&#x434;&#x430;&#x432;&#x438;&#x43D;&#x435; &#x437;&#x43B;&#x430;, &#x443;&#x43A;&#x43E;&#x43B;&#x438;&#x43A;&#x43E; &#x43F;&#x43E;&#x43D;&#x43E;&#x432;&#x43E; &#x43E;&#x436;&#x438;&#x432;&#x438; &#x441;&#x432;&#x43E;&#x458;&#x443; &#x434;&#x443;&#x445;&#x43E;&#x432;&#x43D;&#x443; &#x441;&#x43D;&#x430;&#x433;&#x443;</title><link>https://pouke.org/index/-/1346436097/%D0%BF%D0%B0%D1%82%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0%D1%80%D1%85-%D0%BA%D0%B8%D1%80%D0%B8%D0%BB-%D1%80%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D0%BC%D0%BE%D0%B6%D0%B5-%D1%81%D0%BF%D0%B0%D1%81%D0%B8%D1%82%D0%B8-%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82-%D0%BE%D0%B4-%D0%B2%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B0%D0%B2%D0%B8%D0%BD%D0%B5-%D0%B7%D0%BB%D0%B0-%D1%83%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D0%BA%D0%BE-%D0%BF%D0%BE%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%BE-%D0%BE%D0%B6%D0%B8%D0%B2%D0%B8-%D1%81%D0%B2%D0%BE%D1%98%D1%83-%D0%B4%D1%83%D1%85%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D1%83-%D1%81%D0%BD%D0%B0%D0%B3%D1%83-r5571/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2016_04/e44b7de747c90416df506464aa4118bd.jpg.c3369595737c1ded4a7b88f46ca0308d.jpg" /></p>
<p>Веома је важно да се све здраве снаге нашег друштва уједине ради истинског оживљавања Русије. Црква, наука, умјетност, култура, образовање, спорт - сви треба да раде заједно како би се ојачали духовни темељи нашег народа, рекао је Патријарх гостујући уживо у емисији <em>Ријеч пастира</em> на Првом каналу. </p>
<p>-Треба да оживимо духовну снагу, наше моћне и јаке моралне темеље. Треба да оживимо наш национални идентитет, духовну снагу нашег народа. Истински духовни препород  народа је повезан и условљен духовним животом сваког појединца, увјерен је Патријарх. </p>
<p>Према његовим ријечима, свакодневно нас запљускује моћан талас различитих информација које садрже лажне циљеве и вриједности, али су оне упаковане у примамљиво паковање, како би се сакрила штетност лажних вриједности и циљева које оне пропагирају. Иако неки сматрају да Црква превише активно учествује у јавном животу, анкете показују да људи нису чули поруку Цркве, а то је условљено чињеницом да масовни медији пропагирају вриједности и идеале различите од црквених, навео је он. </p>
<p>Патријарх вјерује да Русија може постати важан фактор у спасавању људске расе од владавине зла, јер је она данас једна од ријетких држава која води самосталну спољну политику и залаже се за потребу очувања моралних вриједности, како у личним, тако и у јавним и међудржавним односима. Ми се супротстављамо легализацији хомосексуалних „бракова“, као и других моралних изопачености. У неким земљама је гријех правно озакоњен и друштвено прихваћен, рекао је он. </p>
<p>Патријарх се такође дотакао и теме међународних санкција уперених против Русије, истичући да забрана увоза стране робе у ствари стимулиште развој руске економије. Сигуран је да ће земља престати да зависи од увоза добара из иностранства и ојачати сопствену економију. </p>
<p>Извор: pravoslavie.ru</p>
<ul><li>
<a href="http://www.spc.rs/sr/vesti_vesti_iz_sestrinskih_crkava" rel="external nofollow">Вести из сестринских цркава</a><br>
</li></ul>
<p></p>
]]></description><guid isPermaLink="false">5571</guid><pubDate>Fri, 11 Dec 2015 11:36:00 +0000</pubDate></item><item><title>&#x427;&#x435;&#x442;&#x432;&#x440;&#x442;&#x438; &#x441;&#x430;&#x431;&#x43E;&#x440; &#x43E; &#x441;&#x432;&#x435;&#x442;&#x43E;&#x441;&#x442;&#x438; &#x43C;&#x430;&#x442;&#x435;&#x440;&#x438;&#x43D;&#x441;&#x442;&#x432;a &#x43E;&#x442;&#x432;&#x43E;&#x440;&#x435;&#x43D; &#x443; &#x41A;&#x430;&#x437;&#x430;&#x43D;&#x443;</title><link>https://pouke.org/index/-/1346436097/%D1%87%D0%B5%D1%82%D0%B2%D1%80%D1%82%D0%B8-%D1%81%D0%B0%D0%B1%D0%BE%D1%80-%D0%BE-%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B8-%D0%BC%D0%B0%D1%82%D0%B5%D1%80%D0%B8%D0%BD%D1%81%D1%82%D0%B2a-%D0%BE%D1%82%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B5%D0%BD-%D1%83-%D0%BA%D0%B0%D0%B7%D0%B0%D0%BD%D1%83-r5535/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2016_04/da0a4bd87adbdfe4691307427b174865.jpg.e804a3a33a9a994d1a51bd68e8021b8d.jpg" /></p>
<p>Међу учесницима су и Митрополит казански и татарстански Теофан, Архиепископ женевски и западноевропски (Руска загранична Црква) Маихаило, протојереј Димитрије Смирнов, председник патријаршијске Комисије о породици, материнству и детињству; протојереј Николај Соколов, декан Мисионарског факултета при Светотихоновском универзитету, и други.</p>
<p>Протојереј Димитрије Смирнов је прочитао поруку Патријарха московског и све Русије Кирила.</p>
<p>У својим рефератима предавачи су изразили забринутост услед проблема с којима се Русија суочава у својим настојањима да повећа број становника и побољша породичне услове живота. Међу изазове спада висока стопа побачаја и развода. На сабрању је наглашено да власти и јавне установе и организације треба да пружају свеобухватну подршку великобројним породицама како би се осигурао одржив развој друштва и благостања народа.</p>
<p>Извор: Московска Патријаршија (превод Информативне службе)</p>
<ul><li>
<a href="http://www.spc.rs/sr/vesti_vesti_iz_sestrinskih_crkava" rel="external nofollow">Вести из сестринских цркава</a><br>
</li></ul>
<p></p>
]]></description><guid isPermaLink="false">5535</guid><pubDate>Mon, 30 Nov 2015 16:50:00 +0000</pubDate></item><item><title>&#x41D;&#x43E;&#x432;&#x438; &#x445;&#x440;&#x430;&#x43C; &#x43D;&#x438;&#x447;&#x435; &#x443; &#x411;&#x430;&#x440;&#x430;&#x45A;&#x438;</title><link>https://pouke.org/index/-/1346436097/%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%B8-%D1%85%D1%80%D0%B0%D0%BC-%D0%BD%D0%B8%D1%87%D0%B5-%D1%83-%D0%B1%D0%B0%D1%80%D0%B0%D1%9A%D0%B8-r5523/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2016_04/499c9b4a1f55ffacee91b8581b205cde.jpg.034ba699d8515761e09cfff747e95480.jpg" /></p>
<p>Велика је радост испунила срца чувара православне вере у Барањи. Наиме, на дан када православни хришћани прослављају Светог Нектарија Егинског, у недељу, 22. новембра 2015. године, у препуном храму Светог Николаја у Јагодњаку верни народ се окупио да узнесе молитве Господу и великом Божјем угоднику Нектарију, којем се многи обраћају за помоћ у тешкој болести и он им дарује исцељења. Свету Литургију је служио Епископ осечко-пољски и барањски г. Лукијан са свештеницима и ђаконима своје Епархије, док је из Епархије сремске саслуживао протојереј-ставрофор Душан Петровић, бивши ректор Карловачке богословије.</p>
<p><img src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" alt="221652.p.jpg" data-src="http://www.pravoslavie.ru/sas/image/102216/221652.p.jpg"></p>
<p>Током свете Литургије у чин протојереја-ставрофора произведен је старешина храма Светог Николаја Слободан Мајкић, парох јагодњачки. За постојану верност на прослављању Трисветог имена Божјег, за делатну љубав и труд у Цркви и према народу српском, отац Слободан, после двадесетогодишњег рада, има право ношења напрсног крста са свим правима и почастима који су спојени са овим црквеним достојанством.</p>
<p>Честитавши празник Светог Нектарија, Преосвећени Владика Лукијан се осврнуо на живот нашег народа у Барањи, истакавши да је наш народ са свештенством чувар Православља, да се труди да кандило вере држи непрестано упаљено.</p>
<p><img src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" alt="221653.p.jpg" data-src="http://www.pravoslavie.ru/sas/image/102216/221653.p.jpg"></p>
<p>Много је страхоте претрпео српски народ; сиромаштво влада у овим крајевима, али се народ Божји, благодарећи Богу, уздигао изнад свега прослављајући име Господње, све Његове свете, међу којима и Светог Нектарија Егинског, коме се у цркви редовно чита Акатист.</p>
<p>Владика Лукијан је дугих шест деценија у служби Господу и Цркви нашој, раније у манастиру, а данас као предстојатељ Епархије осечко-пољске и барањске, чије се свештенство са верним народом труди да живи и дела на славу Господњу. Преосвећни Владика је захвалио вернима на свакој лепти коју уграђују у храмове, јер тиме граде будућност за потомке, као и за будуће богослове и свештенослужитеље.</p>
<p><img src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" alt="221654.p.jpg" data-src="http://www.pravoslavie.ru/sas/image/102216/221654.p.jpg"></p>
<p>Славски колач, који су принели домаћини из Вуковара (Небојша Бајић са породицом), пререзао је Преосвећени Владика Лукијан. За наредну годину на дан Светог Нектарија кумства се примила гђа Гордана Митровић из Вуковара.</p>
<p>После Свете литургије Епископ Лукијан је освештао Часни крст, којим је означен почетак градње цркве посвећене Светом Нектарију Егинском. Крст је пободен у порти на месту где је предвиђен нови храм Божјем угоднику Нектарију.</p>
<p>По благослову Владике Лукијана, вернима се обратио протојереј-ставрофор Душан Петровић, од кога смо први пут чули личну исповест о сопственом исцељењу пред моштима Светог Нектарија Егинског, још пре четрдесет година (од 13. септембра 1975, каже прота Душан, нема више ни болова, ни лекова...):</p>
<p><img src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" alt="221655.p.jpg" data-src="http://www.pravoslavie.ru/sas/image/102216/221655.p.jpg"></p>
<p>"Тамо где Бог хоће, где је благодат Божја и где је вера велика, чврста, Свети Нектарије помаже. Велику ствар ћете учинити сви ви и отац Слободан, ученик Карловачке богословије, што ће се овде подићи капелица у спомен овом светитељу. Светитељи не знају за границе. Свети Нектарије прекорачује све границе; исцелио је болеснике преко молитве и у Канади...</p>
<p>Благодат Божја не зна за границе.</p>
<p>Ви ћете овде имати велику привилегију - имаћете место где ћете поштовати оваквог светитеља; будите сигурни: ако будете прилазили с љубављу и вером, много ће вам помоћи. Немојте сумњати. Кад год приђете, кажите: Господе, молитвама овог великог светитеља помози у свему: да будемо добри, да живимо у љубави... Мирите се, и нека адска змија неслоге не буде међу вама," истакао је, између осталог, прота Душан.</p>
<p><img src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" alt="221656.p.jpg" data-src="http://www.pravoslavie.ru/sas/image/102216/221656.p.jpg"></p>
<p>Окупљени око трпезе љубави после сабрања у овом благословеном дану, чули смо од протојереја-ставрофора Слободана Мајкића како је свака друга кућа у Јагодњаку запустела: од сто четрдесет домова њих деведесет је са једним или два члана домаћинства; у школи има педесет ученика који похађају православну веронауку - то су два разреда.</p>
<p>"Међутим, ми се нисмо предали. Данас су пуне три године како служим Акатист Светом Нектарију... Има још једно тројство: свето уље Светог Нектарија похранио сам под крст у порти, у крст на цркви на торњу и данас на дан Светог Нектарија ми освећујемо крст у овој малој парохији, за нов цркву овог светитеља."</p>
<p></p>
<div style="text-align:right;"><p><em>З. Зец</em></p></div>
<p></p>
<p></p>
<p><a href="http://www.spc.rs/sr/novi_hram_niche_u_baranji" rel="external nofollow">Информативна служба Српске Православне Цркве</a></p>
]]></description><guid isPermaLink="false">5523</guid><pubDate>Tue, 24 Nov 2015 12:31:00 +0000</pubDate></item></channel></rss>
