Такође, као нове мјере штедње, влада смањује плате свештеника и број свештеника. Према новом закону, умјесто десет пензионисаних или умрлих, само један нови свештеник ће добити плату од државе. У удаљеним областима у земљи након новог закона дошло је смањења броја парохијских свештеника. превод: ВЈЕРОНАУКА.НЕТ

• Вести из сестринских цркава
  

|

На аеродрому „Шереметјево“ архиепископа Јована су дочекали заменик председника Одељења спољних црквених односа Московске Патријаршије протојереј Николај Балашов и сарадник Секретаријата овог Одељења за међуправославне односе А. Ј. Хошев. У име председника Одељења спољних црквених односа Московске Патријаршије Митрополита волоколамског Илариона, госта је поздравио протојереј Николај и изразио радост поводом ослобођења Архиепископа из затвора. У пратњи архиепископа Јована налазе се старешина Подворја Руске Православне Цркве у Софији архимандрит Филип (Васиљцев) и мајка гђа Вранишковска.

Истог дана Владика је допутовао у Петроград, где се сусрео са Епископом кронштатским Назаријем и игуманијом Софијом (Силина), настојатељицом Новодевичког манастира, у којем ће, по благослову Свјатејшег Патријарха Кирила, боравити и лечити се.

Извор: mospat.ru

• Вести из сестринских цркава
  

У петак ујутро, 30. јануара 2015. године, Васељенски Патријарх Вартоломеј сусрео се са белгијским краљем Филипом и министром спољних послова Дидијеом Рејдерсом. Касније у току поподнева, он је водио разговоре и са православним и римокатоличким архијерејима у Белгији.

Током ове званичне посете Његову Свесветост су пратили Митролити: белгијски Атинагора и шведски и све Скандинавије Клеопа, велики јерођакон Андреј, г. Петер Базкарло и г. Николаос Мангинас.

Извор: Васељенска Патријаршија

• Вести из сестринских цркава
  

Коментарисање религијских, богословских, политичких или културних питања је потенцијално проблематично. Меморандум наглашава да је кориштење друштвених мрежа лично право свештеника и монаха, али да се захтијева опрез.

Са руског: Марина Тодић

Извор: Православие.ру

http://www.mitropolija.com/katolikos-patrijarh-cijele-gruzije-ilije-ii-postao-kum-1036-djece/

Поноћне службе служене су у 146 храма и манастира престонице.

Капелу је случајно открио један монах. Затим је митрополит Јов Урбнисија и Руиса о томе обавестио ову Националну агенцију која је послала стручњаке на лице места и започела истраживања. Стручњаци сматрају да зидно сликарство потиче из 13. столећа. Агенција је саопштила да је налаз несвакидашњи с научне тачке гледишта, а да ће се испитивања наставити.

Истовремено, истраживачки програми који ће се односити на откривену капелу, имаће значајно место у програму груизијске владе на заштити и очувању културног наслеђа.

Генерални секретар Националне агенције за културно благо и заменик министра за културу већ су посетили локацију са стручњацима за зидно сликарство у циљу планирања даљих радова на заштити и очувању овог споменика културе. Агенција обећава да ће својевремено објавити налазе у вези овог истраживања.

Извор: OCP

• Вести из сестринских цркава
  

Митрополит Фтиотидски Николај је у присуству збора клирика и великог броја мирјана служио благодарствени молебан.

Становници области Фтиотида осећају велико страхопоштовање према преподобном Пајсију, који је за време грађанског рата у Грчкој овде служио војску.

Митрополит Николај је рекао да Фтиотидска епархија намерава да у најскорије време организује мноштво културних манифестација посвећених старцу Пајсију којег су владика Николај, многи клирици и мирјани лично познавали и с којим су били у блиској духовној вези.

Митрополит Николај је у закључку рекао: «У наше тешко време прослављање васељенског свеца преподобног Пајсија подржава народ и обнавља у њему наду у превладавање моралне и економске кризе.»

Фото: romfea.g

http://www.mitropolija.com/u-grckoj-su-u-toku-svecanosti-povodom-kanonizacije-starca-pajsija-svetogorca/

Омања црква Покрова Пресвете Богородице у селу Отрадноје, грађена између 1893. и 1901. године, током литургије била је дупке пуна - процењује се да је у њој било око 450 људи.

Руски председник је искористио ову прилику да се лично захвали старешини храма протојереју Генадију Заридзеу што је помогао у његовој обнови и оснивању сиротишта којим руководи црква.

Храм Покрова Пресевете Богородице је, иначе, у совјетском периоду током шест деценија био затворен, односно коришћен је као складиште жита, наводи ТАС С.

http://www.tanjug.rs/novosti/160550/-putin-cestitao-bozic-svim-pravoslavnim-hriscanima.htm#

Благословите!

Ја, Јегорова Јелена (крштено име Марија), желим свету и вама, часни оци, да испричам о чудима и помоћи Оца нашег Илариона (Троицког) – чудотворца.

Црква ме је 2005. године послала да радим, не за новац већ у славу Божију. Служила сам у хоспису у близини Питера и била смештена у женском скиту ван града. Пећ у скиту је била на дрва, а пошто дрва за зиму сестре нису имале, оци су ми благословили да „Христа ради“ пронађем бар једну приколицу. Отишла сам на гроб код оца Илариона и рекла: „Оче, нема дрва, новца такође, помози!“

Излазим из манастирске капије, кренем да стопирам, а за аутобус немам ни копејке. У том тренутку зауставља се ауто, а за воланом – жена. Пита ме зашто стопирам и каква ми помоћ треба. Кажем ја њој да немам пара, да треба купити дрва, а како да се снађем за новац – ни сама не знам. Она ми даде 4.000 рубаља и уз то ме чак довезе до скита.

Друго чудо

Ја сам сахранила целу породицу од петоро људи за 3 године и остала сама.

Када сам из Тјумења ишла за Питер код свог духовног оца, он је пао и поломио обе ноге. Отишао је на Божић у храм и оклизнуо се. Ноге су му пролетеле између степеница и стрмоглавио се.

Допутовала сам, а нико ме не дочекује. Тада сам се упутила код ђакона и ђаконице, који су били већ озбиљно остарели. Њима је представљало тешкоћу да још и мене издржавају, па је требало тражити посао са обезбеђеним смештајем.

И опет ја одем на гробље где се налази гробница оца Илариона, и почнем да плачем: немам ни пара, ни где да живим, немам посла, ни регистрацију такође.

Помолила сам се и излазим са гробља, а у сусрет ми иде жена и говори: „А шта ви ту тражите?“

И ја одговарам – посао и стан. Она ме затим одведе до комбината „С. М. Киров“ и смести у радничку колонију, премда се тог дана и сама враћала са ноћног дежурства. А та се колонија налазила управо изван зидина гробља на ком је сахрањен отац Иларион.

Треће чудо

Мојој школској другарици се 2011. године разболело дете и већ је било почело ноге да вуче. Она ме зове на телефон и плаче: „Шта да радим?“ Отишла сам на гробље код оца Илариона, укључила телефон, назвала је и говорим јој: „Моли се оцу Илариону, он ће ти помоћи!“ Нисам успела ни да искључим телефон, а код ње је дошао други лекар, погледао дете, дао му инјекцију и дечак је одмах оживео: била му је погрешна дијагноза. Затим смо се консултовале и купиле свећњак за гроб и клупу.

Четврто чудо

Радећи у комбинату предива „С. М.Киров“ као шегрт, ја сам 2011. године за месец дана добила 336 рубаља, а жетон за метро коштао је 15 рубаља. Како са тим живети? Отишла сам на гробље код оца Илариона и испричала му све… Гледам: иде младић од око тридесет година. Ја му говорим: „Брате, драги, помоли се за мене, немам новца ни за свећу. Радила сам цео месец, а ништа нисам добила“. И он ми даде 1.000 рубаља. Онда је наишао други и дао ми још. Тако је отац Иларион на свом гробу мени послао 6.000 рубаља, иако сам га ја молила само за молитву а не за новац.

Пето чудо

Три месеца након што сам допутовала у Санкт Петербург 2011. године, отишла сам на гробље код баћушке да се помолим и тамо срела сестру из црквене продавнице. Она ме је упознала са оцем Методијем, који је сада у Вирицама. О. Методије ми је дао благослов да радим као болничарка код баке са дијагнозом „Алцхајмерове болести“ и код ње да живим. Живела сам тако 2 године, све до бакине смрти. Сада сам искушеница у Риму, Италија.

Молим вас да уколико је то могуће сачувате суштину писма, а да опростите што језик није књижевни – ипак сам ја куварица, а не писар… Како сам знала, тако сам и описала…

Ја увек дајем милостињу и често се причешћујем. Ако то не радим, онда све моје молитве за помоћ стоје на столу код „секретара“ Господа Бога веома дуго. Сви се питају зашто једнима Бог даје и другима не? Ја сам приметила: ко иде на исповест, причешћује се, добровољно купује храну бескућницима, томе Бог даје, можемо рећи, са закашњењем. А ко је циција и ко не може одстојати службу (или одседети, ако нема снаге), томе је бадава иако годинама иште – ништа заузврат не добија.

Ја сам радила у хоспису, и у наркологији, и видела сам чудесна оздрављења. По правилу, сва она почињала су након исповести и Причешћа…

Мој дубок наклон! Хвала Вам.

С молитвом у срцу, искушеница Марија Јегорова

Са руског: Наташа Јефтић

Извор: Православие.ру

http://www.mitropolija.com/pismo-o-cudesnoj-pomoci-svestenomucenika-ilariona-arhiepiskopa-verejskog/

Посланици Рејонског савета су дозволили себи да неосновано оптуже све вернике УПЦ за то да се «нису молили за Украјину» и да тешку ситуацију у земљи чине још тежом.

Указујући на предрасуде и неоснованост оваквих оптужби свештеници Киверцовског намесништва УПЦ су подсетили народне посланике на велики друштвени рад који обављају клирици и мирјани Волињске епархије за све време постојања независне Украјине.

«И данас, у крајње напетој друштвено-политичкој ситуацији, верници и свештенослужитељи УПЦ не избегавају проблеме, већ помажу украјинским војницима, мирном становништву и принудним исељеницима, не делећи људе ни по политичким, ни по верским убеђењима… Преко 20 година Волињска епархија УПЦ и митрополит Нифонт лично помагали су хиљадама људи, међу којима су сирочад, инвалиди и људи с великим животним проблемима… Наши свештенослужитељи ће увек бити са својим земљацима. Међутим, поштовани посланици, ви у свом обраћању на ову делатност и друштвено-добротворно служење или свесно или због других разлога, нисте обратили пажњу. Напротив, неопозиво и неосновано сте оптужили свештенослужитеље УПЦ за то да чине још тежом ионако тешку ситуацију у којој се налази наша многострадална земља» – каже се, између осталог, у тексту обраћања.

«Поглавар УПЦ не ћути, као што се то вама чини – каже се у обраћању – на сваком богослужењу он узноси молитве за мир у Украјини, обраћа се пастви с поукама и молбама за проналажење начина за мирно регулисање сукоба. Пошто поглавар УПЦ није политичар, он не даје политичке оцене или коментаре, за разлику од других, такозваних «украјинских свештенослужитеља».

Клирици Киверцовског намесништва су истакли неприхватљивост мешања државних установа у послове Цркве.

У обраћању клира је такође истакнуто да покушаји регулисања црквених проблема световним путем воде само ка подривању међуконфесионалног мира и распиривања верских ратова.

«Имајући у виду многобројне неосноване оптужбе упућене на адресу УПЦ може се констатовати да се у Вашем обраћању запажају својства кривичног дела, везана за распиривање верског непријатељства и мржње, а да не говоримо о хришћанским заповестима и обичном људском моралу. Сад смо, наоружани примером храброг сведочења наших родитеља, спремни чак и живот да положимо у одбрани наше Мајке-Цркве, која потиче од времена Крштења Кијевске Русије» – навели су у закључку свештенослужитељи Киверцовског намесништва Волињске епархије УПЦ.

http://www.mitropolija.com/svestenici-volinja-na-sjevero-zapadu-ukrajine-spremni-smo-da-polozimo-i-zivot-za-odbranu-nase-majke-crkve/

Новокрштени православни хришћани припадају општини Казиба, Руабутази и Гашонгора.

Чланови породице недавно су показали икону патријарху Илији Другом. Он се веома обрадовао. Благословио их је и казао да оставе светињу у кући.

„Разговарали смо са патријархом“, прича Мака, „он нас је благословио. Рекао је да је ово велико чудо које се не дешава у свакој породици. Веома смо се интересовали зашто је стакло пукло. Патријарх је казао да нас је, вјероватно, чекало велико искушење и да је икона преузела то искушење на себе и није допустила да се нас дотакне.“

Миро сакупљају у посуди јер је мороточење веома обилно. Свештеници долазе да узму миро да би том светињом помазивали своје парохијане, саопштава ТВ Грузијске патријаршије.

https://www.youtube.com/watch?v=U1dJde2ftiQ