Капелу је случајно открио један монах. Затим је митрополит Јов Урбнисија и Руиса о томе обавестио ову Националну агенцију која је послала стручњаке на лице места и започела истраживања. Стручњаци сматрају да зидно сликарство потиче из 13. столећа. Агенција је саопштила да је налаз несвакидашњи с научне тачке гледишта, а да ће се испитивања наставити.

Истовремено, истраживачки програми који ће се односити на откривену капелу, имаће значајно место у програму груизијске владе на заштити и очувању културног наслеђа.

Генерални секретар Националне агенције за културно благо и заменик министра за културу већ су посетили локацију са стручњацима за зидно сликарство у циљу планирања даљих радова на заштити и очувању овог споменика културе. Агенција обећава да ће својевремено објавити налазе у вези овог истраживања.

Извор: OCP

• Вести из сестринских цркава
  

Митрополит Фтиотидски Николај је у присуству збора клирика и великог броја мирјана служио благодарствени молебан.

Становници области Фтиотида осећају велико страхопоштовање према преподобном Пајсију, који је за време грађанског рата у Грчкој овде служио војску.

Митрополит Николај је рекао да Фтиотидска епархија намерава да у најскорије време организује мноштво културних манифестација посвећених старцу Пајсију којег су владика Николај, многи клирици и мирјани лично познавали и с којим су били у блиској духовној вези.

Митрополит Николај је у закључку рекао: «У наше тешко време прослављање васељенског свеца преподобног Пајсија подржава народ и обнавља у њему наду у превладавање моралне и економске кризе.»

Фото: romfea.g

http://www.mitropolija.com/u-grckoj-su-u-toku-svecanosti-povodom-kanonizacije-starca-pajsija-svetogorca/

Омања црква Покрова Пресвете Богородице у селу Отрадноје, грађена између 1893. и 1901. године, током литургије била је дупке пуна - процењује се да је у њој било око 450 људи.

Руски председник је искористио ову прилику да се лично захвали старешини храма протојереју Генадију Заридзеу што је помогао у његовој обнови и оснивању сиротишта којим руководи црква.

Храм Покрова Пресевете Богородице је, иначе, у совјетском периоду током шест деценија био затворен, односно коришћен је као складиште жита, наводи ТАС С.

http://www.tanjug.rs/novosti/160550/-putin-cestitao-bozic-svim-pravoslavnim-hriscanima.htm#

Благословите!

Ја, Јегорова Јелена (крштено име Марија), желим свету и вама, часни оци, да испричам о чудима и помоћи Оца нашег Илариона (Троицког) – чудотворца.

Црква ме је 2005. године послала да радим, не за новац већ у славу Божију. Служила сам у хоспису у близини Питера и била смештена у женском скиту ван града. Пећ у скиту је била на дрва, а пошто дрва за зиму сестре нису имале, оци су ми благословили да „Христа ради“ пронађем бар једну приколицу. Отишла сам на гроб код оца Илариона и рекла: „Оче, нема дрва, новца такође, помози!“

Излазим из манастирске капије, кренем да стопирам, а за аутобус немам ни копејке. У том тренутку зауставља се ауто, а за воланом – жена. Пита ме зашто стопирам и каква ми помоћ треба. Кажем ја њој да немам пара, да треба купити дрва, а како да се снађем за новац – ни сама не знам. Она ми даде 4.000 рубаља и уз то ме чак довезе до скита.

Друго чудо

Ја сам сахранила целу породицу од петоро људи за 3 године и остала сама.

Када сам из Тјумења ишла за Питер код свог духовног оца, он је пао и поломио обе ноге. Отишао је на Божић у храм и оклизнуо се. Ноге су му пролетеле између степеница и стрмоглавио се.

Допутовала сам, а нико ме не дочекује. Тада сам се упутила код ђакона и ђаконице, који су били већ озбиљно остарели. Њима је представљало тешкоћу да још и мене издржавају, па је требало тражити посао са обезбеђеним смештајем.

И опет ја одем на гробље где се налази гробница оца Илариона, и почнем да плачем: немам ни пара, ни где да живим, немам посла, ни регистрацију такође.

Помолила сам се и излазим са гробља, а у сусрет ми иде жена и говори: „А шта ви ту тражите?“

И ја одговарам – посао и стан. Она ме затим одведе до комбината „С. М. Киров“ и смести у радничку колонију, премда се тог дана и сама враћала са ноћног дежурства. А та се колонија налазила управо изван зидина гробља на ком је сахрањен отац Иларион.

Треће чудо

Мојој школској другарици се 2011. године разболело дете и већ је било почело ноге да вуче. Она ме зове на телефон и плаче: „Шта да радим?“ Отишла сам на гробље код оца Илариона, укључила телефон, назвала је и говорим јој: „Моли се оцу Илариону, он ће ти помоћи!“ Нисам успела ни да искључим телефон, а код ње је дошао други лекар, погледао дете, дао му инјекцију и дечак је одмах оживео: била му је погрешна дијагноза. Затим смо се консултовале и купиле свећњак за гроб и клупу.

Четврто чудо

Радећи у комбинату предива „С. М.Киров“ као шегрт, ја сам 2011. године за месец дана добила 336 рубаља, а жетон за метро коштао је 15 рубаља. Како са тим живети? Отишла сам на гробље код оца Илариона и испричала му све… Гледам: иде младић од око тридесет година. Ја му говорим: „Брате, драги, помоли се за мене, немам новца ни за свећу. Радила сам цео месец, а ништа нисам добила“. И он ми даде 1.000 рубаља. Онда је наишао други и дао ми још. Тако је отац Иларион на свом гробу мени послао 6.000 рубаља, иако сам га ја молила само за молитву а не за новац.

Пето чудо

Три месеца након што сам допутовала у Санкт Петербург 2011. године, отишла сам на гробље код баћушке да се помолим и тамо срела сестру из црквене продавнице. Она ме је упознала са оцем Методијем, који је сада у Вирицама. О. Методије ми је дао благослов да радим као болничарка код баке са дијагнозом „Алцхајмерове болести“ и код ње да живим. Живела сам тако 2 године, све до бакине смрти. Сада сам искушеница у Риму, Италија.

Молим вас да уколико је то могуће сачувате суштину писма, а да опростите што језик није књижевни – ипак сам ја куварица, а не писар… Како сам знала, тако сам и описала…

Ја увек дајем милостињу и често се причешћујем. Ако то не радим, онда све моје молитве за помоћ стоје на столу код „секретара“ Господа Бога веома дуго. Сви се питају зашто једнима Бог даје и другима не? Ја сам приметила: ко иде на исповест, причешћује се, добровољно купује храну бескућницима, томе Бог даје, можемо рећи, са закашњењем. А ко је циција и ко не може одстојати службу (или одседети, ако нема снаге), томе је бадава иако годинама иште – ништа заузврат не добија.

Ја сам радила у хоспису, и у наркологији, и видела сам чудесна оздрављења. По правилу, сва она почињала су након исповести и Причешћа…

Мој дубок наклон! Хвала Вам.

С молитвом у срцу, искушеница Марија Јегорова

Са руског: Наташа Јефтић

Извор: Православие.ру

http://www.mitropolija.com/pismo-o-cudesnoj-pomoci-svestenomucenika-ilariona-arhiepiskopa-verejskog/

Посланици Рејонског савета су дозволили себи да неосновано оптуже све вернике УПЦ за то да се «нису молили за Украјину» и да тешку ситуацију у земљи чине још тежом.

Указујући на предрасуде и неоснованост оваквих оптужби свештеници Киверцовског намесништва УПЦ су подсетили народне посланике на велики друштвени рад који обављају клирици и мирјани Волињске епархије за све време постојања независне Украјине.

«И данас, у крајње напетој друштвено-политичкој ситуацији, верници и свештенослужитељи УПЦ не избегавају проблеме, већ помажу украјинским војницима, мирном становништву и принудним исељеницима, не делећи људе ни по политичким, ни по верским убеђењима… Преко 20 година Волињска епархија УПЦ и митрополит Нифонт лично помагали су хиљадама људи, међу којима су сирочад, инвалиди и људи с великим животним проблемима… Наши свештенослужитељи ће увек бити са својим земљацима. Међутим, поштовани посланици, ви у свом обраћању на ову делатност и друштвено-добротворно служење или свесно или због других разлога, нисте обратили пажњу. Напротив, неопозиво и неосновано сте оптужили свештенослужитеље УПЦ за то да чине још тежом ионако тешку ситуацију у којој се налази наша многострадална земља» – каже се, између осталог, у тексту обраћања.

«Поглавар УПЦ не ћути, као што се то вама чини – каже се у обраћању – на сваком богослужењу он узноси молитве за мир у Украјини, обраћа се пастви с поукама и молбама за проналажење начина за мирно регулисање сукоба. Пошто поглавар УПЦ није политичар, он не даје политичке оцене или коментаре, за разлику од других, такозваних «украјинских свештенослужитеља».

Клирици Киверцовског намесништва су истакли неприхватљивост мешања државних установа у послове Цркве.

У обраћању клира је такође истакнуто да покушаји регулисања црквених проблема световним путем воде само ка подривању међуконфесионалног мира и распиривања верских ратова.

«Имајући у виду многобројне неосноване оптужбе упућене на адресу УПЦ може се констатовати да се у Вашем обраћању запажају својства кривичног дела, везана за распиривање верског непријатељства и мржње, а да не говоримо о хришћанским заповестима и обичном људском моралу. Сад смо, наоружани примером храброг сведочења наших родитеља, спремни чак и живот да положимо у одбрани наше Мајке-Цркве, која потиче од времена Крштења Кијевске Русије» – навели су у закључку свештенослужитељи Киверцовског намесништва Волињске епархије УПЦ.

http://www.mitropolija.com/svestenici-volinja-na-sjevero-zapadu-ukrajine-spremni-smo-da-polozimo-i-zivot-za-odbranu-nase-majke-crkve/

Новокрштени православни хришћани припадају општини Казиба, Руабутази и Гашонгора.

Чланови породице недавно су показали икону патријарху Илији Другом. Он се веома обрадовао. Благословио их је и казао да оставе светињу у кући.

„Разговарали смо са патријархом“, прича Мака, „он нас је благословио. Рекао је да је ово велико чудо које се не дешава у свакој породици. Веома смо се интересовали зашто је стакло пукло. Патријарх је казао да нас је, вјероватно, чекало велико искушење и да је икона преузела то искушење на себе и није допустила да се нас дотакне.“

Миро сакупљају у посуди јер је мороточење веома обилно. Свештеници долазе да узму миро да би том светињом помазивали своје парохијане, саопштава ТВ Грузијске патријаршије.

https://www.youtube.com/watch?v=U1dJde2ftiQ

Тог поподнева митрополит Амфилохије је посјетио Епископа аргентинског и јужноамеричког Леонида (Московска Патријаршија), Митрополита буеносаиреског и Егзарха Јужне Америке Тарасија (Васељенска Патријаршија) и Митрополита буеносаиреског и аргентинског Силуана (Антиохијска Патријаршија).

Са господом архијерејима Митрополит је размијенио мишљења о тренутном положају Православне Цркве у Латинској Америци и плановима за унапређење међуправославне сарадње. Са епископом Леонидом је конкретно разговарао о могућностима блиске сарадње у вези са парохијом у Сантијагу, Чиле, о чему је дан раније било ријечи и са Епископом каракаским и јужноамеричким Јованом (Руска Загранична Црква).

Митрополит је у свим разговорима нагласио потребу међуправославне сарадње ради јединственог свједочења истине Православља на јужноамеричком континенту. На сусретима је било ријечи и о недавном састанку Конференције православних епископа, одржаном прошлог мјесеца у Лими, Перу.

Митрополит је свим архијерејима даривао по икону Светог Василија Острошког, прва два броја часописа Епархије буеносаиреске и јужно-централноамеричке ”Свети апостол Јаков Алфејев” (добио име по дану првог доласка Епископа у ову новоосновану Епархију прије три године), превод Горског вијенца на шпански језик, као и неколико примјерака малог српско-шпанског календара, којег већ другу годину штампа Епархија буеносаиреска.

На пријемима код Епископâ у пратњи господина Митрополита били су презвитер Душан Михајловић, парох у Сантијагу, Чиле, и презвитер Стефан Јовановић, парох у Венадо Туерту и Генерал Мадариаги и администратор парохија у Буенос Аиресу у Аргентини.

Следећег дана након важних састанака са православним архијерејима, Митрополит је у дворишту Саборне цркве Рођења Пресвете Богородице у Буенос Аиресу, усадио три чокота лозе које је овом приликом донио из Црне Горе.

Извор: Митрополија црногорско-приморска

• Епархијске вести
  

1.децембра у Свето-Тихоновском манастиру у Џорданвилу, у Њујорку, поново је сахрањен преосвећени епископ Константин (Есенски), бивши викар Источно-америчке епархије, који се упокојио 31. маја 1996. године у манастиру „Христ на брду“ код града Бланко у Тексасу, саопштава Источно-америчка епархија.

Све послове око оранизације ексхумације, преноса тијела светитеља у Тројицки манастир и припреме за сахрану преузео је на себе игуман манастира архимандит Лука (Мурјанка) са братијом.

Прије помена митрополит Иларион, који је лично познавао владику Константина, обратио се окупљенима кратким словом, подсјетивши на животни пут светитеља. Митрополит Иларион је истакао подвижништво светитеља, молитвеност и пост.

Иако није био доброг здравља, владичин читав живот се одликовао нарочитим подвизавањем.

Митрополит Иларион је служио опијело епископу Константину 1996. године, јер је у то вријеме био епископ манхетенски и истакао је да су остаци које сада видимо исти какви су били приликом сахране светитеља 1996. године.

Када је манастир у Тексасу био затворен, архијерејски Синод више пута је разматрао питање преноса остатака епископа Константина на неко „живље мјесто“ гдје се узносе молитве. Митрополит је захвалио архимандриту Луки за труд на отварању гробнице и преносу остатака светитеља у Свето-Тројицку обитељ.

Такође је саопштио да је епископ Константин био сахрањен поред епископа буенос-аиреског и јужно-америчког Александра (Милеанта) на братској гробници поред олтара Свето-Тројицког саборног храма, гдје су сахрањени многи архијереји Руске заграничне цркве као и старија братија манастира. Посљедњи становник манастира који је сахрањен на тој парцели манастирског гробља био је саподвижник блаженог спомена митрополита Лавра – архимандрит Флор (Вањко), који се упокојио 4. септембра 2012. године.

Руска православна црква ће добити укупно 2 милијарде рубаља (40 милиона долара) из федералног буџета за стварање духовно просветитељских центара. Замјеник министра културе Владимир Аристаркхов изјавио је раније овог мјесеца да ће 958 милиона рубаља ($ 19,4 милиона) бити издвојено за те центре сљедеће године, извјештавају новине РБЦ , позивајући се на писмо које је министар упутио посланицима владајуће странке Уједињена Русија. Финансирање је дио федералног програма чији је циљ "јачање јединства руског народа", чији је укупни буџет од 1,4 милијарди рубаља 2015, наводи лист.

У мају, 1,1 милијарди рубаља је дистрибуирано међу 23 новорегистрованих невладиних организација повезаних са црквом у циљу успостављања центара широм Русије, од Иркутска до Дагестана, извјештава РБЦ, позивајући се на листу Министарства унутрашњих послова НВО.

Истраживања у Караби у селу Харба ал-Тајар, које се налази два километара западно од Рамале, од стране палестинских и израелских истраживача довела су до неочекиваног открића. У оквиру пројекта Универзитета у Јерусалиму за истраживање и рестаурацију антиквитета, група археолога на чијем челу је био др. Сала ал Худелија открила је остатке црквеног комплекса који укључује саму цркву из византијско-умајадског доба као и византијски манастир.

На основу сведочења др. Ал Худелија, ово откриће је веома важно за цео Хришћански свет.

,,У једној од ових цркава проналазимо запис који указује на то да је та црква била саграђена у славу Светог Апостола и Архиђакона Стефана, који је ту био сахрањен 35. године нове ере по историјским подацима.“

Истраживачи су уверили локалне и црквене власти, чији су представници скоро обишли ове остатке да ће Универзитет, као и раније, уложити сва своја средства и напоре у овај тренутни пројекат.

,,Потребно је пет година да би се сва неопходна истраживања завршила и ово проналазиште биће спремно за посетиоце. Ово ће несумњиво постати место на ком ће долазити ходочасници из целог света. Такође, ову прилику ће искористити и туристи за своја истраживања из простог разлога што ће ово место бити жив пример још једне непрекидне нити у култури Блиског истока. На овом истом месту можемо да видимо остатке антиквитета, раног и позног средњег века, остатке византијске, хеленистичке и исламске културе“, закључио је археолог.

Једна од четири Карабе у селу Харба ал-Тајар припада јерусалимској Цркви, што ће несумњиво бити место на коме ће се окупљати ходочасници, верују истраживачи.

Извор (заједно са фотографијама): http://www.pravoslavie.ru/english/75301.htm

Превод поуке (Никола Поповић)

"Постоји више питања него одговора", рекао је Јилдирим. "Ако Министарство просвјете није вољно и спремно да постане флексибилније, такви курсеви ће бити само могућност у теорији, а никада у пракси." Постоји извјесна сумња да Турска најављује нови курс једноставно да умири Европски суд за људска права, који је пресудио у септембру да обавезни часови вјеронауке у земљи нису фер према онима који не слиједе већинску сунитску Исламску вјеру.

Европски суд за људска права пресудио је да родитељима мора бити дозвољено да повуку своју дјецу из одјељења уколико желе, без потребе да открију своја вјерска увјерења.

Извор:pravoslavie.ru

извор:«The Archaeology News Network»

„Грузија је богата у изванредним људима. Такви људи су Богом даним талентима овде просијавали током свих векова... Скоро сви ви познајете оца Гаврила, позната вам је моћ његове молитве, познат вам је његов рад. Била је то изузетна личност. Молио се нарочито за обичан свет. Понекад се понашао као луд Христа ради и, ваистину, била му је подарена Божја благодат да чини чуда. Да, чинио је чуда. Данас се обраћамо нашем Господу да његовим молитвама помири Грузију, нашу Цркву, уједини Грузију. Нека би Бог дао да свако види у свом суседу брата а не непријатеља,“ казао је Патријарх.

Извор: ОЦП

• Вести из сестринских цркава