Број Христових сљедбеника у Кини повећа се за 7% годишње, преноси агенција CNA .

Према његовим ријечима, обраћање у хришћанство је догађа углавном у руралним областима, где су тјесније друштвене везе.

превод: www.vjeronauka.net

Духовници који су пратили поклонике, служили су акатисте и молебане Пресветој Богородици и преп. Јовану Рилском, а по окончању „крестанога хода“ учествовали су у Литургији у Рилском манастиру. Овде им је на физичком и духовном подвигу честитао настојатељ Рилског манастира Епископ адријанопољски Евлогије, који је пожелео да их ова духовна радост заједничког дружења и молитвеног живота прати кроза сав живот.

Овој лититији се придружила једна група поклоника из Великог Трнова, међу кјојима су били и странци, који су нарочито из овог разлога и допутовали у Бугарску, посебно се радујући богослужењима и духовном животу у манастггиру преп. Јована Рилског, који је неких 70 км јужно од престонице.

За учеснике, међу којима је било и деце и старијих (најстарији учесник је имао више од 80 година) ово поклоничко путовање по горама било је и дивна прилика да се држе Борогодичиног поста, у окружењу дивних гора, које су пре 100 година осветиле молитве и подвизи небеског покровитеља Бугарске, преп. Јована Рилског.

Фото: Стефка Борисова

Извор: Бугарска Патријаршија (обрада Р. Ракић)

Вести из сестринских цркава

А одавно је решено да се на месту изгона подигне храм вере и наде. За повратак потомака расутих по свету. За мир душама оскрнављених споменика, почивших. За ново време.

Морполача, српско место, двадесетак километара од Задра, према истоку некадашње српске Далмације. Овде је, уочи саме прославе "Олује" била велика светковина. Подигнут је крст, висок шест и по метара, међу гробовима Срба. Међу сведоцима трајања. Први весник да ће се овде градити храм, посвећен Василију Острошком.

Догађај није најављен. Позивнице су ишле од уста до уста. Као некад. А окупило се више од хиљаду људи, у само предвечерје "Олује". Освећење крста, темељца није зазвонило у дневним причама. Извио се и заблистао, једноставно, јер нико овим чином није желео да подгрева ионако наелектрисану олујну атмосферу. Тако се о овом, заиста, величанственом окупљању Срба повратника и прогнаника из северне Далмације - готово није ни чуло.

- Овај белег је призив и позив завичаја и вере раскућеним Србима, а ни у ком случају некакав инат или рачун за време које ће само по себи, ако има правде, у историји наћи своје место - каже нам Ален Томашевић, потомак угледне породице Томашевић из Морполаче, чији су корени више од пет векова у овом делу Хрватске.

Тог дана у Морполачи, у свечаној тишини текла су сећања на славе. Крштења. Венчања. Обичаје далматинских Срба, које су у тишини сачували српски далматински домаћини. Није било ни песме, али ни јецаја. Само у текле сузе. Момчило и Мира Томашевић, Аленови родитељи, нису плакали за отетом имовином у Водицама и неправдом што им до сада нико не признаје право на отето. Сузе су кренуле када је епископ далматински, Фотије, уз саслужење бројног свештенства епархије далматинске, на освећењу крста говорио:

- Засад се мало Срба вратило на своја огњишта. Али, ви што сте се у оволиком броју окупили доказујете да завичај не заборављате. Да љубав према старом крају потискује све преживљено током протекле две деценије.

Ниједна реч мржње није потекла са овог величанственог окупљања у повод подизања белега за повратак и духовну обнову. Горчина прогона заустављала се у грлу окупљеног народа. Немерљиву тугу малобројних повратника у тренуцима дуготрајног неспокоја блажиле су речи епископа. И додири руку потомака који су нова гнезда, невољно, савили далеко од Морполаче.

Епископ Фотије са свештеницима, Фото Вишња Клеут

- Ово је за нас велики дан - каже Ален Томашевић. - Први пут да се, на овај величанствени дан, окупимо после две деценије у оволиком броју у нашој Морполачи. Дани који предстоје покренуће и друге да се храм Василија Острошког подигне и заблиста као овај белег.

Сусрет прогнаника и повратника, дирљивији него икад. Повратнике блажи додир прогнане деце која, судбином, уместо под својим, далматинским небом, трче под позајмљеним. Небом туђег завичаја. Баке, дедови, мајке и очеви чувају унуцима име. Говоре тихе молитве да се, једном, врате. Да би им, у старом завичају цветао и родио кућни праг. Као што воћке цветају и рађају.

ВРАТИЛО СЕ 40 СРБА

У Морполачи је, према званичном попису из 1991. године, живело 389 Срба, 14 Хрвата и четворо Југословена. Овде су корени српских породица Томашевића, Мандића, Узелаца, Павића, Клеута... Овде су, они славили Светог Николу, Стефана Јована. У тишини, деценијама славили. Као што је у тишини подигнут и крст, белег. После прогона, 2001, у Морполачу се вратило 26 Срба, а деценију касније још тринаесторо, махом старијих домаћина чији је живот ослоњен углавном на мале хрватске пензије, социјалну и расутог потомства.

МАЛО КО СВРАТИ

Поред Морполаче пролази ауто-пут, али мало ко од званичника из Жупаније задарске овде сврати. Повратнике походе једино свештеници Епархије далматинске, углавном ради опела. Епископ Фотије је на освећењу крста још казао:

- Захвалан сам што сте се у оволиком броју окупили. Али, молим вас да се вратите, окупите око своје цркве и своје вере и овде наставите живот.

Извор:Вечерње Новости

Такође, 83,9% Румуна себе сматра религиозним људима, 10,3% - нерелигозним, док 1,1% себе назива атеистима.

Према овом извору, 37,8% Румуна који себе називају религиозним иду у цркву само на велике празнике, 25.4% - једном недјељно (посебно у недјељу), 18,9% - једном мјесечно, 10,2% - једном годишње или мање, 3,4% кажу да не иду у цркву, 2,7% иде у храм неколико пута недјељно, а само 0,9% кажу да иду у цркву сваки дан.

Истраживање је такође открило да 45,1% Румуна, који се изјашњавају као религиозни, кажу да је религија веома важна за њих, а 50,3% - само каже да је важна.

Истовремено, 83% Румуна кажу да поштују недјељу и вјерске празнике, 74,6% се крсти пролазећи крај цркве, 65,5% каже да се редовно моли, 60,2% каже да освећују своје личне ствари - кућу , ауто...а 53,6% Румуна даје донације у храму (43,2% не даје, 3,2% није одговорило).

Према истом извору, 42,4% Румуна вјерује у чуда, 31,2% - у уроке, 25,5% - у проклетство, 23,8% - у хороскоп, 15,6% - у видовњаке и 15,3% - у вјештичарење.

Истраживање "Барометар ИНСЦОП - истина о Румунији" проведено је од 9-14,јула 2015.године. Узорак обухвата 1.075 људи, становништва старог 18 година и старијег. Максимална маргина грешке је 3%. ИЗВОР

ВЈЕРОНАУКА.НЕТ

http://www.mitropolija.com/mitropolit-amfilohije-na-praznik-svetog-kneza-vladimira-u-moskvi-sasluzivao-patrijarhu-ruskom-kirilu/

Овај проминентни јерарх Васељенске Партријаршије у Цариграду иде у ред великих и значајних теолога савременог света. Његови научни прилози о тринитарном богословљу, о богословљу о творевини, антропологији и еклисиологији, као и његово делање унутар Православља у припреми Светог и Великог Сабора Православне Цркве чине га једном од главних личности у дијалогу Цркава Истока и Запада, као и у Светском савету цркава. Опсегом свога плодног деловања Митрополит Зизиулас је стекао интернационални углед.

Уручење почасног доктората обавиће се 4. новембра 2015. у сали Сената Универзитета у Минехну. Овај датум је уједно и повод двоструког јубилеја: Институ за православно богословље слави 20 година свога аутономног постојања, односно 30 година свога деловања, најпре у својству адоптивне катедре. Laudatio (похвално слово) ће држати Његова Еминенција кардинал др Курт Кох из Ватикана, председавајући Конгрегације за унапређење јединства хришћана (Pontificium Consilium ad Unitatem Christianorum Fovendam).

Избор радова Метрополита Зизиуласа (на енглеском, мада су сви овде наведени преведени на српски језик):

• Eucharist, Bishop, Church: The Unity of the Church in the Divine Eucharist and the Bishop During the First Three Centuries, Holy Cross: Brookline, MA 2001 [Diss.-griechisch 1965].

• Being as Communion, St. Vladimir's Seminary Press: Crestwood, NY 1985.

• Communion & Otherness: Further Studies in Personhood and the Church, T & T Clark: London 2007.

• Lectures in Christian Dogmatics, T&T Clark: London 2009.

• The One And The Many, Sebastian Press: Belgrade 2010.

• Remembering the Future: An Eschatological Ontology, T&T Clark: London 2012.

припремио протођакон Зоран Андрић, Минхен

• Вести из сестринских цркава
  

Симпозијумом се обележава 150. годишњица рођења, и 90. годишњица од упокојења Светог Тихона (Бјелавина), првог патријарха све Русије од обнове патријаршије 1917., који је такође служио као епископ-мисионар у Северној Америци од 1898-1907., и постао исповедник православља у време бољшевичких прогона. На конференцији ће се представити широк спектар говорника, укључујући презвитере и научнике из Северне Америке и Европе, који ће се бавити вишеструким аспектима живота, дела и завештања ове монументалне фигуре у историји Руске православне цркве. Др. Скот М. Кенворти, ванредни професор упоредне религије на Универзитету Мајами (Оксфорд, Охајо), ће држати централно предавање у петак, 9. октобра 2015. Додатне информације и формулари за регистрацију су доступни овде.

"Издаваштво Свете Тројице" недавно је објавило ново и измењено издање Биографије патријарха Тихона од Џејн Свон.

Поставила Православна хришћанска мрежа (OCN). Православну хришћанску мрежу можете наћи на Google+

Извор: http://myocn.net/sym...stery-9-10-oct/

Превод: Поуке.орг

Руска Црква обраћа посебну пажњу изградњи савесног поступања с Божјом творевином – нашим окружењем. Крајем 20. и почетком 21. века ова Црква је донела неколико докумената који су одражавали став Цркве према еколошким питањима. Питање заштите човекове средине је разматрано на заседању Сабора 1997. г. који је разрадио документ под називом „Социјало учење Руске Православне Цркве“, које је усвојено на јубиларном заседању Архијерејског Сабора 2000. године. Године 2008. овај документ је даље разрађен и одобрен као „Основно учење о људском достојанству, слободи и правима“. Исте године одржан је састанак поглавара помесних православних Цркава у Цариграду, на којем је усвојен документ „Порука поглавара православних Цркава“, а који је посветио посебну пажњу еколошком проблему.

У овом документу се истиче: „... Ми усвајамо установљење дана посебне молитве за заштиту Божје творевине (који је раније завела Цариградска Патријаршија) - 1. септембра, као почетка црквене године. Одобравамо уношење ове теме о заштити човекове средине у наставу катихизиса, у проповеди и пастирски рад наших Цркава као што је већ случај код њих неких.“

У складу са саборским православним одлукама, Архијерејски сабор је 2013. г. усвојио важан документ „Став Руске Птравославне цркве о неодложним еколошким проблемима“. Овај документ охрабруије делатност свештенства и мирјана на еколошком плану...

Први септембар – датум утврђен од стране поглавара православних Цркава на заседању 2008. године – у земљама канонског присуства Руске Цркве истовремено је и дан почетка школске академске наставе у друштвеним школским и другим образовним установама, када се обавља чин призива Светога Духа, и отуда се поклапа са овим другим значајним датумом, Даном очувања човекове средине. Уз то треба приметити да је на богослужењима прве недеље у септембру присутан великин број верника, па се овим двама догађајима може указати још већи значај. Ово је разлог што је Руска Црква установила да дан молитве за очување Божје творевине буде у прву недељу у септембру.

Извор: Православие.ру ( Р.Ракић)

• Вести из сестринских цркава
  
• Култура
  

Пре кретања поворке одслужена је Божанска литургија у Саборној цркви на Крви, којом је началствовао Митрополит Екатеринбурга, уз саслужење јерараха: Митрополита Ташкента и Узбекистана, Архиепископа севастијског Теодосија (Јерусалимска Патријаршија) и још четири епископа.

И 2 ч. ујутру 17. јула становници и гости Екатеринбурга, међу којима су били православни хришћани, монархисти и други, отпочели су литију дугу 20 км, а окончана је у пола седам ујутру. На челу литије налазио се Митрополит Кирил Екатеринбурга. За свештенством су ходали козаци са иконама и заставама. Овог пута у процесији су били и јапански поклоници са самурајским оружјем. Колона је била дуга неколико километара.

Током трајања литије у пратњи су се налазиле медицинске екипе с колима хитне помоћи, као и нека врста коморе која је учесницима дотурала воду у флашама. Обезбеђени су били и аутобуси за старија лица да се одморе или за оне који нису могли наставити путовање пешке.

Извор: Православие.ру ( Р.Р.)

• Вести из сестринских цркава
  

Празнични дани су одређени за Господа, за богослужење у храмовима и за молитву. Да духовно ојачамо. У те дане своје мисли посвећујемо Богу који је љубав, доброчинству према ближњима и онима које нам је Бог подарио – супрузи, деци, родитељима и ближњима.

У Бугарској је уведена петодневна радна седница и нормално је да радна недеља буде 40 часова. Међутим, многи послодавци ангажују своје раднике у недељне и празничне дане. Сматрамо да ова тенденција, у интересу бизниса, нарушава физичко и духовно здравље радника и омета пуне односе с њиховим породицама и ближњима, што се неминовно може погубно одразити како на појединца, тако и на друштво у целини.

За хришћане је недеља дан одмора – дан славног Христовог Васкрсења, а то исто су и велики хришћански празници.

Позивамо државне установе да предузму нужне кораке да се пракса рада у те дане ограничи само на оне области где би се прекид рада одразио на ефикасност ланчане производње.

Извор: Бугарска Црква (с бугарског Р. Ракић)

• Вести из сестринских цркава
  

Филм „Тихи анђео“ ће приказати интервјуе с породицом, рођацима, пријатељима, али и са бугарским последњим краљем и бившим председником владе Симеоном.

За 2013. годину Дјадо Добри је добио награду међународне организације за хуманитарни подвиг, и приликом гласања жирија добио је више гласова него сви други предложени хуманитарци заједно.

Ова икона милосрђа дошао је у жижу пажње кад је откривено да је годинама пошачио више од 10 км од свог места Бајлова до Софије, где је просио у добротворне сврхе.

Испред улаза у Саборну цркву св. Александра Невског у Софији, највеће цркве у Бугарској, Дјадо Добри је скупио око 20.000 евра за ту Саборну цркву и 5.000 евра цркву светих Кирила и Методија у Бајлову. Године 2000. оставио је сву своју имовину Бугарској Цркви и сада живи у једној згради при цркви светих Кирила и Методија у Бајлову.

Извор: Православие.ру ( Р.Ракић)

• Вести из сестринских цркава
  

Пилот верзија пројекта обухвата више од 15000 православних места и обухвата не само територију Руске Федерације, већ такође и Украјине, Белорусије и Молдавије. Друге земље ће тек бити такође укључене у пројекат. Подаци „Универзалне мапе цркава“ биће подељене са највећим секуларним интернет сервисима као део њихових заједничких партнерских програма.

Извор: Православие.ру

• Вести из сестринских цркава
  

Сврха пројекта - акумулација и пружање релевантних информација о православним организацијама у приступачном и корисничко-пријатељском модерном облику за интернет корисника. За разлику од других електронских мапа православних објеката испуњених информацијама у њено стварање директно су укључене и саме парохије и епархије Руске православне цркве.

Пилот верзија пројекта обухвата више од 15 хиљада православних објеката и покрива не само територију Русије и Украјине, Белорусије и Молдавије. Планирано је да се повеже са пројектом и другим земљама.

ОПШИРНИЈЕ НА ВЈЕРОНАУКА.НЕТ

Богослужио је викарни Епископ Патријарха Данила, Варлаам плоештански, уз саслужење свештеника и ђакона.

Тема конференција је била „2015. година - Свечана година парохијске и манастирске мисије данас“.

Извор: Румунска Патријаршија

• Вести из сестринских цркава