Људи стоје у реду да би се поклонили икони Арсенија Боке, али не у Прислопу, гдје се упокојио отац Арсеније, него у селу Пушкаши округа Васлуј. Мјесни житељ је купио репродукцију у манастуру, донио је код куће тачно на Ђурђевдан. Поставио је распеће испред куће у капелици и након неколико дана, причају очевици, из очију оца Арсенија кренуле су сузе.

„Рекла сам својој комшиници, да лијево око на икони коју је донио Клавдије плачи и да је то суза“… „Нисам никоме говорила, јер иако бих некоме рекла не би ми повјеровали“, каже једна мјештанка. Друга потврђује: „У својих седамдесет година, још нијесам видјела таквога чуда“. Трећа каже да никоме није повјеровала, док својим очима није то видјела.

Неки мисле да се треба предати посту и молитви, јер Бог кроз то шаље неку вијест. „Сада нам Отац наш небески указује то да су људи постали лоши“, увјерен је један мјештанин. „Можда је то добар знак?“, упитао је неки репортер. „Ех, добро би било, али када плаче Мајка Божија или неко други, то није добро“, казао је он.

Отац Арсеније (Бока) рођен је 1910.године у породици обичних вјерника, обућара и домаћице. Завршивши 1929.године национални православни лицеј, одмах је уписао познату Богословску академију у граду Сибиу, и постао један од најбољих студената. Добио је од пријатеља надимак „Свети“ и дружио се са предавачем оцем Думитру Стенилоае, који је касније постао значајна личност у православном богословљу цијелог XX вијека.

1936.године био је рукоположен за ђакона. 1938.године завршио је Академију умјетности, а 1939. Отиша је на Свету Гору. Румунске и грчке рукописе, које је донео са Свете Горе, превео је отац Думитру Стенилоае и они су ушли у познато 12-отомно румунско „Добротољубље“. Отац Арсеније је био главни помоћник оца Думитруа у припреми и издању прва четири тома.

1940.године отац Арсеније је примио монашки постриг, а 1942 је постао јеромонах, духовник, настојатељ, градитељ и први житељ више од сто година напуштеног манастира Бринковјану, који се још зове и Симбета-де-сус. Док је манастир обнављан из рушевина, отац Арсеније се подвизавао у скромној келији, усијеченој у стени.

У рекордном времену успио је не само да обнови свету обитељ, већ и да организује покрет за духовну обнову. У августу 1946.године коначно је освећена новообновљена црква. Међутим, на власти су већ били непријатељи Цркве Христове.

1945.године отац Арсеније је био први пут ухапшен, а затим су слиједила хапшења једно за другим.Ггодину дана је издржавао казну у поправно-радном логору на каналу „Дунав-Црно море“, пола године је био у најсуровијим тамницама, Жилава и Орађа, а 1948. пребачен је у други манастир Прислоп, у коме је 1959. године оптужен за финансијске проневјере и изгнан из манастира (те године је у Румунији издат декрет, по коме сви монаси, који нису у годинама за пензију, треба да напусте манастире). Преосталих 30 година свог живота провео је живопишући цркве, под строгим надзором службе безбједности, и без права да напушта мјесто становања. 28.новембра 1989. године многострадални отац Арсеније предао је Богу своју свијетлу душу.

Гроб оца Арсенија (Боке) у манастиру Прислоп, једноје од најпосјећенијих мјеста у Румунији, а сам отац Арсеније се веома поштује као мученик и чудотворац.

http://www.mitropolija.com/u-rumuniji-iz-ociju-sa-portreta-jeromonaha-arsenija-boke-teku-suze-video/

На тужној свечаности је данас у четвртак милион и по Јермена проглашено за мученике(це) вере у духовном седишту Јерменске апостолске Цркве Ечмиадзину; чином је началствовао Католикос-Патријарх Карекин II. Свечаност канонизације је обављена управо уочи 24. априла, што је датум кад је отпочео геноцид над овим народом пре сто година, када су османске турске власти позатварале у Цариграду јерменске политичаре, новинаре, свештенике, индустријалце, лекаре, научнике, уметнике.

Чин канонизације је обављен на отвореном, у Ечмиадзину. На богослужењу су саслуживали сви јерменски архијереји из целога света, као и десетине хиљада верника и многи гости из света екумене. Овај чин је трајало дуже од два сата. Тачно у 19,15 ч. по локалном времену зазвонила су сва звона у Елчмиадзину, као и на свим јерменским црквама широм света, подсећајући на 1915. годину. Јерменским звонима су се придружиле Саборна црква Христа Спаситеља у Москви, катедрала Нотр Дам у Паризу, катедрала св. Патрика у Њујорку. Уследио је тренутак тиховања пре него што је прочитана Молитва Господња Оченаш.

Јерменска апостолска Црква не одређује број новомученика, док историчари рачунају са милион и по жртава. Канонизоване су све жртве „које су живот свој положиле за веру и хришћански идентитет“, казао је Епископ Ховаким Манукијан, надлежан за екуменске односе своје Цркве. Међу њима има и исповедника који су преживели геноцид а били су прогоњени због своје вере. У то време многи Јермени су били присиљени да приме ислам, нарочито девојчице, казао је Епископ. Последњих година у Турској се опажа да се многи осећају Јерменима и хоће да се поврате наслеђу својих отаца и хришћанској вери.

Богослужењу и чину канонизације присуствовале су многобројне делегације, црквене и државне, из целога света. Према подацима саме Цркве домаћина, овде се налази 60 делегација које представљају своје земље. Међу осталима, овде је кардинал Курт Кох, председник Папског савета за неговање хришћанског јединства, коптски православни Патријарх Тавадрос II, сиријски православни Патријарх Мар Игњатије Јефрем II, маронитски Патријарх и други.

Српску Православну Цркву представља Његово Преосвештенство Епископ зворничко-тузлански Хризостом, а Московску Патријаршију Митрополит петроградски Варсонуфије.

За време чина причислења сабору јерменских мученика биле су изнете и светиње које се чувају у овој Цркви: врх Светог копља („Гегхард“) којим је Господ Христос био прободен (према предању, ову светињу у Јерменију је донео св. апостол Тадеј), затим, десна рука св. Григорија Просветитеља Јерменије, десна рука св. архиђакона и првомученика Стефана, десна рука свете Хрипсиме, као и „Цејтунски Евађелистар“, који је 1256.г. исписао значајни јерменски илустратор Библије Торос Рослин.

Уочи овог чина, у среду 22. априла, Патријарх Карекин је у Саборној ечмиадзинској цркви одслужио свечано бденије. А претходно је положен камен-темељац за спомен-цркву жртава геноцида, која ће се подићи на терену „Пантеона Комитас“, који је посвећен спомену „великих јерменских личности“. Јерменски индустријалац који живи у Русији, Самуило Карапетијан, финансираће изградњу спомен-храма. Чину полагања камена темељца овој цркви присуствовали су јерменски Председник Серге Саркисиан и градоначелник Јеревана Тарон Маргариан. Католикос-Патријарх Карекин је тада истакао да ће нова црква бити „сведочанство културног и духовног јединства јерменског народа“.

Цркве против геноцида и сваког убиства

На завршетку „Глобалног форума против злочина геноцида“ одржаног у среду у Јеревану, представници 35 хришћански Цркава објавили су саопштење у седам тачака под насловом „Цркве против геноцида – Људски живот је дар Божји“. У тој изјави се, између осталог, вели да се никад не може оправдати „насиље и убијање на основу националне, верске и расне дискриминације“. Сваки геноцид је „пројава зла и грех је против човечанства“. Нарочито треба осудити „етничко и верско насиље“ на Блиском истоку, које је произвело „ужасне људске жртве и непоправљиво разарање духовног и културног наслеђа“. Да би се у будућности избегли слични злочини, од највећег значаја је признати злочин геноцида и осудити га, одбацити његово порицање и подржавати напоре на његовом поправљању.

http://www.mitropolija.com/milion-i-po-jermena-pricisleno-svetima/

Архиепископ Јован је изразио дубоку благодарност Предстојатељу Руске Православне Цркве као и председнику Одељења за спољне црквене односе на напорима, резултат чега је долазак овог јерарха Српске Православне Цркве на одмор, медицинску претрагу и лечење, за шта су створени услови у Новодевичком манастиру у Петрограду.

Пријему је присуствовао и представник Патријарха српског при Московском патријарашком престолу Епископ моравички Антоније, заменик председника Одељења протојереј Николај Балашов и сарадник Секретаријата за међуправославне односе А. Ј. Хошев.

Извор: Московска Патријаршија

• Вести из сестринских цркава
  

Дан раније, на Велику суботу, Његово Блаженство Архиепископ охридски и Митрополит скопски г. Јован примио је Благодатни огањ који је специјалном линијом Аерофлота донесен из Јерусалима. Пламеном огња монахиње и верници у Воскресенском манастиру запалили су свеће и учинили пасхалну литију. Пред дверима Казанског храма архиепископ Јован је објавио Васкрсење Христово.

Извор: poa-info.org

• Вести из сестринских цркава
  

|

Архијереј је најавио да је епархија донела одлуку да започне изградњу нове цркве у част недавно увршћеног у диптих светих, Преподобног Пајсија Светогорца Црква ће бити саграђена на земљишту које су поклонили парохијани цркве Светог Христофора.

О. Василије јеовиме био веома дирнут и радо је прихватио да преузме послушање добијено од Митрополита. Примивши благослов, прота Василије се обратио верницима: „Започињемо овај посао, а немамо ниједан евро. Али верујемо у милост Божју и да ће ходатајство Преподобног Пајсија помоћи ће да завршимо овај богоугодан посао са успехом“.

Парохијани су изразили задовољство поводом вести о изградњи нове цркве посвећене Старцу Пајсију Светогорцу и поздравили Митрополита Дамаскина клицањем док је напуштао цркву.

Извор: ОСР

• Вести из сестринских цркава
  

Пред молитвом осјетио сам страшну борбу. Сву ноћ за вријеме молитве није ми се спавало. Стајао сам у центру храма, а око мене − монахиње. Када се бденије завршило и почео молебан, једноставно нисам могао да се савладам. Сестре су ме одвеле да се поклоним моштима светог Арсенија.

То је био први корак… Када причам о томе, коса ми се диже на глави… Осјећао сам такав пожар унутра! На крају сам се окренуо и завриштао: „Пај! Пај!“ Игуманија ме је упитала: „Пајсије?“ и савила ми главу. Тада сам се подигао и почео да цвилим. Одвели су ме на старчев гроб и тамо сам узвикнуо три пута: „Свети!“

Када сам покушао да побјегнем, ухватили су ме и присилно положили на гроб. Онда сам видио Старца, живог, који устаје из гроба као из сна. То је, заиста, био он! С брадом, у својој раси. Све је трајало један мали дио секунде.

Старац је положио своју руку на моје чело и одједном из мојих уста почео је да излази црни дим. Истог часа сам се смирио, али бол у тијелу није одмах нестао. Заспао сам. Када сам се пробудио, рекао сам: «Веома је болно.»

Четрдесет дана осјећао сам такву радост, да сам непрестано плакао. Можда је било одвећ дрско што сам стално говорио: „Боже мој, дозволи да се опет мучим читавог живота, као што сам се мучио, да бих само на тренутак осјетио такву радост.»

Истог дана у вечерњим часовима у Новодевичком манастиру архиепископа Јована је посетио Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије, који је дан раније промовисан у почесног доктора Духовне академије у Петрограду.

Извор: Православна Охридска Архиепископија

• Вести из сестринских цркава
  

Такође, као нове мјере штедње, влада смањује плате свештеника и број свештеника. Према новом закону, умјесто десет пензионисаних или умрлих, само један нови свештеник ће добити плату од државе. У удаљеним областима у земљи након новог закона дошло је смањења броја парохијских свештеника. превод: ВЈЕРОНАУКА.НЕТ

• Вести из сестринских цркава
  

|

На аеродрому „Шереметјево“ архиепископа Јована су дочекали заменик председника Одељења спољних црквених односа Московске Патријаршије протојереј Николај Балашов и сарадник Секретаријата овог Одељења за међуправославне односе А. Ј. Хошев. У име председника Одељења спољних црквених односа Московске Патријаршије Митрополита волоколамског Илариона, госта је поздравио протојереј Николај и изразио радост поводом ослобођења Архиепископа из затвора. У пратњи архиепископа Јована налазе се старешина Подворја Руске Православне Цркве у Софији архимандрит Филип (Васиљцев) и мајка гђа Вранишковска.

Истог дана Владика је допутовао у Петроград, где се сусрео са Епископом кронштатским Назаријем и игуманијом Софијом (Силина), настојатељицом Новодевичког манастира, у којем ће, по благослову Свјатејшег Патријарха Кирила, боравити и лечити се.

Извор: mospat.ru

• Вести из сестринских цркава
  

У петак ујутро, 30. јануара 2015. године, Васељенски Патријарх Вартоломеј сусрео се са белгијским краљем Филипом и министром спољних послова Дидијеом Рејдерсом. Касније у току поподнева, он је водио разговоре и са православним и римокатоличким архијерејима у Белгији.

Током ове званичне посете Његову Свесветост су пратили Митролити: белгијски Атинагора и шведски и све Скандинавије Клеопа, велики јерођакон Андреј, г. Петер Базкарло и г. Николаос Мангинас.

Извор: Васељенска Патријаршија

• Вести из сестринских цркава
  

Коментарисање религијских, богословских, политичких или културних питања је потенцијално проблематично. Меморандум наглашава да је кориштење друштвених мрежа лично право свештеника и монаха, али да се захтијева опрез.

Са руског: Марина Тодић

Извор: Православие.ру

http://www.mitropolija.com/katolikos-patrijarh-cijele-gruzije-ilije-ii-postao-kum-1036-djece/