Велика је радост испунила срца чувара православне вере у Барањи. Наиме, на дан када православни хришћани прослављају Светог Нектарија Егинског, у недељу, 22. новембра 2015. године, у препуном храму Светог Николаја у Јагодњаку верни народ се окупио да узнесе молитве Господу и великом Божјем угоднику Нектарију, којем се многи обраћају за помоћ у тешкој болести и он им дарује исцељења. Свету Литургију је служио Епископ осечко-пољски и барањски г. Лукијан са свештеницима и ђаконима своје Епархије, док је из Епархије сремске саслуживао протојереј-ставрофор Душан Петровић, бивши ректор Карловачке богословије.

Током свете Литургије у чин протојереја-ставрофора произведен је старешина храма Светог Николаја Слободан Мајкић, парох јагодњачки. За постојану верност на прослављању Трисветог имена Божјег, за делатну љубав и труд у Цркви и према народу српском, отац Слободан, после двадесетогодишњег рада, има право ношења напрсног крста са свим правима и почастима који су спојени са овим црквеним достојанством.

Честитавши празник Светог Нектарија, Преосвећени Владика Лукијан се осврнуо на живот нашег народа у Барањи, истакавши да је наш народ са свештенством чувар Православља, да се труди да кандило вере држи непрестано упаљено.

Много је страхоте претрпео српски народ; сиромаштво влада у овим крајевима, али се народ Божји, благодарећи Богу, уздигао изнад свега прослављајући име Господње, све Његове свете, међу којима и Светог Нектарија Егинског, коме се у цркви редовно чита Акатист.

Владика Лукијан је дугих шест деценија у служби Господу и Цркви нашој, раније у манастиру, а данас као предстојатељ Епархије осечко-пољске и барањске, чије се свештенство са верним народом труди да живи и дела на славу Господњу. Преосвећни Владика је захвалио вернима на свакој лепти коју уграђују у храмове, јер тиме граде будућност за потомке, као и за будуће богослове и свештенослужитеље.

Славски колач, који су принели домаћини из Вуковара (Небојша Бајић са породицом), пререзао је Преосвећени Владика Лукијан. За наредну годину на дан Светог Нектарија кумства се примила гђа Гордана Митровић из Вуковара.

После Свете литургије Епископ Лукијан је освештао Часни крст, којим је означен почетак градње цркве посвећене Светом Нектарију Егинском. Крст је пободен у порти на месту где је предвиђен нови храм Божјем угоднику Нектарију.

По благослову Владике Лукијана, вернима се обратио протојереј-ставрофор Душан Петровић, од кога смо први пут чули личну исповест о сопственом исцељењу пред моштима Светог Нектарија Егинског, још пре четрдесет година (од 13. септембра 1975, каже прота Душан, нема више ни болова, ни лекова...):

"Тамо где Бог хоће, где је благодат Божја и где је вера велика, чврста, Свети Нектарије помаже. Велику ствар ћете учинити сви ви и отац Слободан, ученик Карловачке богословије, што ће се овде подићи капелица у спомен овом светитељу. Светитељи не знају за границе. Свети Нектарије прекорачује све границе; исцелио је болеснике преко молитве и у Канади...

Благодат Божја не зна за границе.

Ви ћете овде имати велику привилегију - имаћете место где ћете поштовати оваквог светитеља; будите сигурни: ако будете прилазили с љубављу и вером, много ће вам помоћи. Немојте сумњати. Кад год приђете, кажите: Господе, молитвама овог великог светитеља помози у свему: да будемо добри, да живимо у љубави... Мирите се, и нека адска змија неслоге не буде међу вама," истакао је, између осталог, прота Душан.

Окупљени око трпезе љубави после сабрања у овом благословеном дану, чули смо од протојереја-ставрофора Слободана Мајкића како је свака друга кућа у Јагодњаку запустела: од сто четрдесет домова њих деведесет је са једним или два члана домаћинства; у школи има педесет ученика који похађају православну веронауку - то су два разреда.

"Међутим, ми се нисмо предали. Данас су пуне три године како служим Акатист Светом Нектарију... Има још једно тројство: свето уље Светог Нектарија похранио сам под крст у порти, у крст на цркви на торњу и данас на дан Светог Нектарија ми освећујемо крст у овој малој парохији, за нов цркву овог светитеља."

Информативна служба Српске Православне Цркве

Архиепископ Марко је рођен као Михаел Арнт 29. јануара 1941. године у Саксонији, где је рођен први руски епископ немачког порекла, блаженопочивши митрополит Серафим (Ладе). Након што је положио испите у 13-годишњој школи у Франкфурту на Мајни 1960, будући владика Марко у војсци Западне Немачке провео је годину и по дана. Године 1962. уписао се на Универзитет у Франкфурту на катедри за историју и филологију, а после је прешао на Хајлдебершки универзитет, где се специјализовао за словенске језике. Написао је докторску тезу на тему „Биографска књижевност Тверског краљевства 14. и 15. века“.

Студирајући руски језик млади студент је дошао у додир са руском емигрантском заједницом у Франкфурту. Као студент проф. Димитрија Чижевског у Хајлдербергу, посетио је цркву Руске Заграничне Цркве у Манхајму посвећену Светом Александру Невском, где је прешао у православље 1964. године, а потом је убрзо постао чтец. Путовања на Свету Гору, пријатељство са духовницима Свете Горе у Каруљи (схи-јеромонахом Серафимом и схи-јеромонахом Серафимом, схи-јеромонахом Николајем, схи-монахом Никодимом) посета скиту Светог Илије и манастиру Светог Пантелејмона, где је упознао схи-јеромонаха Авеља (који је сада архимандрит манастира Светог Јована Богослова у Рјазану) - све то је допринело утврђивању духовног пута доктора словенских наука. Његов будући научни рад је потом посвећен знаменитом Светом Филарету, Митрополиту московском.

На јесен 1973. године, будући архијереј је почео да студира богословље на Правослоавном богословском факултету у Београду, где је дипломирао и стекао диплому из богословља 1979. године. Његово лично познанство са тада од власти прогоњеним архимандритом Јустином (Поповићем) из манастира Ћелије довело га је до унутрашњег круга ученика овог српског аерхимандрита који су тада били јеромонаси а данас архијереји Српске Православне Цркве митрополитом Амфилохијом, епископом Атанасијем и епископом Иринејем.

Рукоположен у чин ђакона 1975. године, будући владика Марко ускоро је прекинуо предавања црквенословенског и староруског језика и књижевности у Ерлангену и зауставио свој научни рад како би постао монах, што се десило 1975. у манастиру Лесни у Француској. Три дана касније, отац Марко је рукопроизведен у јеромонаха и постављен за заменика управитеља руске цркве у Визбадену. У лето 1976. годне, одлуком Архијерејског Синода постао је архимандрит. Архимандрит је служио у парохијама у Визбадену, Дармштату и Саарбрикену.

После смрти Архиепископа аустралијског и новозеландског Теодосија, Архијерејски Синод је епископа Павла, викара Немачке епархије, поставио на његово место. Архимандрит Марко је онда изабран за епископа и хиротонисан за Епископа Минхена и Јужне Немачке. Хиротонија је обављена 30. новембра 1980. године у Саборној цркви Пресвете Богородице Знамења у Њујорку. На овом свечаном чину говорио је о својим духовним везама са великим српским подвижником и богословом Јустином Поповићем (умро 1979.) и о својој блискости са Светом Гором.

После посвећења владика Марко се с малом групом монаха настанио у манастиру Светог Јова Почајевског у Минхену, где су отпочели радови на обнови. Почев од 1981. године овде се публикује Вестник Германској Епархии, установљена је издавачка кућа за објављивање дела на руском и немачком језику, као и фабрика тамјана и свећа. Манастир се држи светогорског типика.

У јесен 1982. године, епископ Марко је услед болести архиепископа Теофила (Нарко) постављен за епархијског Епископа берлинског и немачког, али је наставио да обитава у манастиру Светог Јова, одакле управља епархијом. Средином 80-тих владика Марко је постављен за администратора Епархије великобританске као и за администратора парохије Светог Александра Невског у Копенхагену. Године 1991. Архијерејски Синод је уздигао владику Марка у чин Архиепископа. Године 1997. постављен је за надзорника Руске црквене мисије у Јерусалиму.

Између 1993. и 1997. Владика Марко је водио дијалог између двеју руских православних епархија (Московске Патријаршије и Руске Заграничне Цркве) у новосједињеној Немачкој. Од 2000. године Архиепископ Марко је постао председник Одбора за јединство Руске Цркве, а од 2003. године председник Одбора Руске Заграничне Цркве за дијалог са Московском Патријаршијом.

• Вести из сестринских цркава
  

Његова Светост Патријарх московски и све Русије г. Кирил служио је 15. новембра 2015. године свету Литургију у Саборној цркви Христа Спаситеља у Калињинграду. У беседи после Литургије Патријарх је истакао да се свет данашњице среће и с опседнутошћу и ђавоиманошћу који се називају тероризмом. -Оно што се ових дана десило у Паризу требало би сасвим очигледно да уразуми наш не претерано религиозни свет и да га увери у то да је извор безумне опседнутости људи који су спремни на сваки злочин ради остваривања својих политичких циљева управо она сила која је запосела гадаринског ђавоиманог, истакао је Патријарх. -И зато борбу против тероризма не треба да воде само војници или специјалне службе, већ и обични људи који ће кроз образовање, културу, и што је главно, кроз молитву, кроз све виши ниво своје религиозности моћи да превладају ову страшну напаст данашњице. Јер и обезбожење нашег света, и уништавање светиња и идеала, и опседнутост злим дусима - све су то делови једног страшног ланца.

Патријарх је посебно истакао да борба против тероризма није само задатак државе, органа безбедности и оружаних снага. -То је задатак сваког од нас, истакао је патријарх Кирил, - треба да научимо да живимо у слободи коју нам је Бог даровао, да никаква опседнутост, укључујући и опседнутост политичким идејама и идеолошким поставкама, не може да нас лиши образа Божјег и да нас подстакне на то да учинимо страшне злочине.

-Данашњи тероризам на известан начин представља дијагнозу, и то не неког посебног народа или државе. То је дијагноза целе људске цивилизације. Зашто се све то дешава? Црква има само један одговор: погледајте у дубину својих срца, покајте се, поново се окрените Богу. Нека наша васељенска молитва на разним језицма, па чак и кроз разлитиче религијске традиције буде упућена Богу да би Он показао Своју милост према људском роду и избавио нас из страшног ропства опседнутости, истакао је Његова Светост Патријарх московски и све Русије г. Кирил.

Извор: Православие.ру

• Вести из сестринских цркава
  

По мишљењу владике министар ово није случајно изјавио. Он покушава да скрене пажњу становништва са нацрта закона које скупштина доноси у оквиру трећег меморандума с повериоцима.

Ови «сурови и нечовечни» закони ће по мишљењу владике довести до тога да «Грчка постане обезглављена. Грчки аеродроми су већ продати Немцима у бесцење. Почела је продаја драгоцености и златних резерви земље.»

По речима митроплита Амвросија, истовремено с «уништавањем православног идеала» одвија се «распродаја Грчке».

«Могу само да поновим Езопове речи ‘Ах, ви певате? А кућа вам гори у ватри!’» пише владика у свом чланку који је објављен у Romfea.

Са руског Марина Тодић

12 / 11 / 2015

Православие.Ru.

У саопштењу Министарства се наводи да Ноћ вештица „није повезан са основним традиционалним вредностима и изазива негативан утицај на крхке умове."

Забрана је успостављена недељу дана након што је Руска Православна Црква у сибирском региону Краснојарск позвала локалне власти да забране Ноћ вештица због сличних основа, јавља лист Комсомолскаја Правда. Свештеник Максим Золотукин је изјавио телевизијској станици СТС-Прима да деца могу бити депресивна после Ноћи вештица, јер не разумеју разлику између измишљеног и реалног, и тако зло може да уђе у њихове душе.

Руске регионалне власти изразиле су незадовољство због Ноћи вештица пуно пута током претходних година.

У фебруару ове године директор школе у сибирској аутономној области Канти-Менсијск отпуштен је, јер је организовао журку поводом Ноћи вештица у својој школи прошле године, известио је тада магазин Сноб.

А 2013. године министар образовања региона Омск Сергеј Алексејев послао је писмо против прославе Ноћи вештица у школама. Он је објаснио да Ноћ вештица значи „пропагирање култа мртвих“ који може да оштети психу и „духовно-етичко здравље“ студената и ученика, како јавља локални новински портал НГС из Омска.

Године 2014, члан Јавне коморе Георгиј Фјодоров написао је писмо руском министру културе Владимиру Мединском затраживши од њега да званично забрани Ноћ вештица. Фјодоров је сматрао да је прослава „идеолошка безбедносна претња“ Русији и предложио је неговање традиционалних руских обичаја уместо тога, извештава новински лист Известија.

Извор: Православие.ру (превод Информативне службе)

• Вести из сестринских цркава
  

Наиме, православни верници не би требало да једу нездраву храну као што је чипс, коју произовде “корумпирани“ произвођачи, изјавио је потпарол московске патријаришије, Руске православне цркве, Роман Богдасаров.

“Црква има стриктно правило, према којем је грех свако дело које шкоди телу”, казао је Богдасаров.

На листи грешних производа су намирнице које имају штетне масноће, алкохолна пића, енергетска пића, генетски модификовани производи итд.

Оно што мучи званичнике Руске православне цркве је цена ових производа, јер власници компанија купују јахте и виле. Значи, то је проблем, а не штетност ових производа.

Дакле, ако једете чипс, неко ће се обогатити и то је грех.

Шта још онда може бити грех, поред оних који су наведени у Библији?

Извор: Б92

Рођен је 2. јула 1958. године у Москви. Факултет за сценарио на Свесавезном државном институту за кинематографију у струци „књижевни рад“ завршио је 1982. године. По завршетку студија постао је искушеник у Псково-Печерском манастиру. У августу 1986. године Митрополит волоколамски и јурјевски Питирим поставио га је на дужност у Издавачко одељење Московског Патријархата због рада на припреми прославе хиљадугодишњице Крштења Русије. Монашки постриг примио је 1991. године у московском Донском манастиру, где је исте године рукоположен у чин јерођакона, а у августу 1991. године – у чин јеромонаха.

Године 1993. године постављен је за старешину московског подворја Псково-Печерског манастира које се налазило на месту некадашњег Сретењског манастира. У чин игумана унапређен је 1995. године. У јулу 1996. године именован је за намесника Сретењског манастира. У чин архимандрита унапређен је 1997. године. Од марта 2001. године је председник манастирског добра – пољопривредне производне кооперативне организације „Васкрсење“ у Михајловском рејону у Рјазанској области. Одлуком Светог Синода од 5. марта 2010. године именован је за одговорног секретара Патријарашког савета за културу. Одлуком Председника РФ Д.А.Медведева од 16. марта 2010. године укључен је у састав Савета за културу и уметност при председнику Руске Федерације. Члан Највишег црквеног савета Руске Православне Цркве постао је 22. марта 2011. године.

Његова Светост патријарх Кирил 29. фебруара 2012. године обавио је чин постављења архимандрита Тихона на дужност игумана Сретењског манастира и уручио му је игуманско жезло. Ректор је Сретењске духовне семинарије (раније, од 1999. године – Сретењска виша православна манастирска школа). Руководилац је издавачког одељења Сретењског мнастира и интернет портала Православие.ru. Члан је Друштвеног савета при Министарству културе РФ (од јула 2012. г.). Академик је Руске академије природних наука. Аутор књиге "Несвети а свети" и других дела.

Извор: pravoslavie.ru

• Вести из сестринских цркава
  

Рад Конференције је отпочео саборном међуправославном архијерејском Литургијом у светом ставропигијалном храму Апостола Павла у недељу богоносних Отаца Седмог васељенског сабора у Никеји, а одвијао се под председништвом Високопреосвећеног Митрополита пергамског г. Јована, кога је, услед његове спречености, у току последња два дана на дужности председавајућег заменио други члан делегације Васељенске Патријаршије, Високопреосвећени Митрополит француски г. Емануил, уз сарадњу секретара за припрему Светог и Великог Сабора Православне Цркве, Високопреосвећеног Митрополита швајцарског г. Јеремије. У раду Конференције учествовале су делегације свих аутокефалних Православних Цркава.

Предстојатељи помесних Православних Цркава послали су поруке учесницима Конференције, које су прочитане на заседањима. Учесници Конференције су упутили одговор свим Предстојатељима Православних Цркава, иштући од њих молитве и благослове за успешан рад Конференције.

Теме Пете свеправославне конференције, сагласно вољи Предстојатељâ, биле су дискусија и коначно одобравање текста О аутономији и начину њеног проглашавања у Православној Цркви, који је саставила Међуправославна припремна комисија (2009), и једногласно предложених измена у текстовима усвојеним на Другој и Трећој свепревославној предсаборској конференцији (1982. и 1986.) које је на три своја заседања (2014. и 2015.) формулисала Специјалне међуправославне комисија.

Конференција је проучила текст О аутономији и начину њеног проглашавања у Православној Цркви и текстове које је саставила Специјална међуправославна комисија на својим састанцима у Шамбезију на теме: 1) Односи Православне Цркве и осталог хришћанског света; 2) Мисија Православне Цркве у савременом свету и 3) Важност поста и његовог држања данас. У ове текстове унесена су разјашњења, допуне, исправке и додаци.

Конференција је једногласно усвојила текстове О аутономији и начину њеног проглашавања у Православној Цркви, Односи Православне Цркве и осталог хришћанског света и Важност поста и његовог држања данас. Текст Мисија Православне Цркве у савременом свету нису потписале Цркве Русије и Грузије.

У Шамбезију код Женеве,

16. октобра 2015.

Доставља Епископ бачки Иринеј

Извор:СПЦ

Поклоничко путовање је једно од највећих у Источној Европи, окупљајући људе из целе Румуније као и из суседних православних земаља, који долазе у Јаши да се моле углавном за здравље и Божји благослов.

Први пут ове године светитељкино тело, које се чува у саркофагу, неће бити приказано само, већ ће са њим бити и мошти Марије МагдалИне, које су донете са Свете Горе у Грчкој. Честица Часног Крста такође је донета у Румунију. Светитељкина рука је очувана и одаје топлину тела као да је још увек жива.

Очекује се да ће поклоници потрошити око 13 милиона евра, док су хотели и гостионице у Јашију скроз попуњени.

Св. Петка Параскева је светитељка заштитница Молдавске области у источној Румунији. Њени мошти су доспеле у Јаши у 17. веку, након што су чуване у Грчкој, Бугарској и Србији.

Више од 85 процената румунског становништва, које броји 19.5 милиона, исповеда православље. Последњих година Православна Црква је почела да користи нове медије како би се још више приближила верницима, тако је покренула веб страницу на интернету, телевизијску станицу и радио станице, а исто тако и дневни лист.

Извор: Православие.ру

• Вести из сестринских цркава
  

|

Заседања се одржавају, уз учешће представникâ свих четрнаест помесних аутокефалних Цркава, у храму Светог апостола Павла у Центру Васељенске Патријаршије у Шамбезију код Женеве. Првог радног дана, у склопу уобичајених протоколарнихпоздрава и обраћања, Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије је, у име Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја, Светог Архијерејског Сабора и све пуноће Српске Православне Цркве, поздравио представнике свих сестринских Цркава на челу са председавајућим Митрополитом пергамским г. Јованом, изразивши уверење да ће наша помесна Црква наставити, као и до сада, заједно са свим осталим Црквама, да ради свесрдно на неговању и јачању саборне свести која лежи у самој природи Цркве.

У првим обраћањима представникâ помесних Цркава било је приметно позивање на став и мишљење о Великом Сабору изражен у поруци Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве, која је, одлуком Светог Синода Српске Православне Цркве, достављена свим предстојатељима Православних Цркава пре одржавања ове Пете предсаборске конференције.

Главна тема током прва два радна дана јесте коначна процена и усвајање предложеног текста о црквеној аутономији и начину њеног проглашавања, који је припремила Међуправославна комисија (9-17. децембра 2009. године). Поред овог питања, на дневном реду Конференције су и потврда ревидираних и редигованих текстова који су усвојени 1982. и 1986. године, али су, због дужег периода од времена настанка, захтевале извесно осавремењивање.

Радни ток Конференције протиче у молитвеној бризи и размени мишљењâ о савременим догађањима, ратним разарањима на Блиском Истоку и у другим деловима света и страдању како православних хришћана тако и припадника других вера и народа.

После Литургије је одржана молитвена служба пред иконом „Исцелење глувих“, коју је насликала Православна заједница глувих „Спас“ у Нижњем Новгороду, у част отварања Центра.

Нови центар намерава да спроводи широк друштвени и мисионарски рад са глувима и са људима са оштећеним слухом. Због овог циља два црквена радника уче дактилографско писмо и знаковни језик. У блиској будућности, школа знаковног језика биће отворена у овој цркви за волонтере.

Организатори новог центра су Координациони центар за рад са глувима и људима са оштећеним слухом Синодског одељења за добротворни и друштвени рад заједно са црквом Свих руских светитеља у Новокосину.

Постоји око 360 милиона глувих и лица са оштећеним слухом широм света, од којих 13 милиона живи у Руској Федерацији. Један од главних проблема глувих људи јесте недостатак тумача за знаковни језик. Тренутно ради око 900 тумача знаковног језика у Русији, а отприлике 100.000 глувих дели сваког тумача. 49 парохија Руске Православне Цркве на територији Русије ради са глувима. 13 свештеника и 5 ђакона познају руски знаковни језик.

Раније, 26. септембра 2015. године, управо уочи Међународног дана глувих (установљен 1951. године и слави се последње недеље у септембру, посебно у последњу недељу у септембру), Божанска Литургија са тумачењем на знаковни језик служена је у Москви за глуве, наглуве и слепе. Преко 50 лица из 9 православних парохија у Москви, Московском региону, Нижњем Новгороду, Вороњежу, Кирову и Јошкар-Оли дошли су тада на службу. Литургијом је началствовао Епископ орехово-зујевски Пантелејмон, начелник Координационог центра за рад са глувима, наглувима и слепима Синодског одељења за црквени добротворни и друштвени рад.

Извор: Pravoslavie.ru

• Вести из сестринских цркава
  

|

• English
  

После Литургије одслужиће се молебан пред иконом Исцељење глувога, коју је израдила нижегородска православна заједница глувих „Спас“ специјално поводом открића овога центра.

Извор: СПЦ/Православие.ру

https://radiosvetigora.wordpress.com/2015/10/03/%D1%83-%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D0%BA%D0%BE%D1%81%D0%B8%D0%BD%D1%83-%D1%83-%D1%80%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B8-%D0%B1%D0%B8%D1%9B%D0%B5-%D0%BE%D0%B4%D1%81%D0%BB%D1%83%D0%B6%D0%B5%D0%BD%D0%B0-%D0%BB/#more-24949

У организацији Митрополије Варне и Великог Преслава, од 7. до 13. септембра 2015. године у Варни се приређује манифестација Недеља православне књиге, током које се одржавају прикази православног издаваштва, концерти, предавања и богослужења. Митрополит Варне и Великог Преслава г. Јован на отварању ће одржати предавање о свом предшественику Симеону, а у наставку ће проф. Валериј Алексејев, председник Међународног фонда јединства православних народа, беседити на тему „Јединство православних народа“.

Исте вечери, Венцеслав Каравалчев, докторанд на софијском Богословском факултету, говориће на тему „Личност и дело Светог цара Бориса Крститеља“.

Уторак је Мала Госпојина по новом календару, па ће после свете Литургије у Саборној цркви протојереј Радомир Никчевић изложити свеукупну делатност Издавачко-информативне установе Митрополије црногорско-приморске„Светигора“ - издаваштво, радио и телевизија. У наставку ће бити представљена књига студија о Литургији епископа Атанасија Јевтића - говориће др Димитар Златев с Православног богословског факултета у Великом Трнову, као и „Дневник новог косовског распећа“ митрополита Амфилохија Радовића. Исто вече биће приказан документарни филм о стању на Косову и Метохији.

У среду, 9. септембра, монах Мојсеј Светогорац говориће на тему „Јуродиви Христа ради“, док ће о књизи иконома Павела Грабова у издању Светог Синода Бугарске Цркве „Житија и богослужбена последовања Светог Ахилија Лариског и Светог Николаја Вуненског“ у име синодалног издаваштва говорити Анул Христов.

Високопреосвећени Митрополит Амфилохије ће истог дана увече, у 18,15 часова, одржати предавање на тему „Мисија Цркве у савременом свету“, а Митрополит едески Јоил ће говорити на тему „Хлеб наш насушни“.

Предавања ће се одржавати до суботе, када ће се учесници манифестације посетити Духовно-просветни центар „Свети архангел Михаил“. У недељу ће бити служена света архијерејска Литургија у Саборној цркви Варне.

Извор: Бугарска Патријаршија (превод с бугарског Р. Ракић)

• Вести из сестринских цркава
  

Основна радња филма се догађа у време Великог отаџбинског рата. Девојчица Сима, кћи злостављаног свештеника, налази се у дечјем дому. У њеној најтежој животној ситуацији помаже Преподобни Серафим Саровски. Филм ће бити приказан у 850 биоскопа Русије.

„Необично путовање Серафима“ остварен је уз финансијску помоћ Министарства културе Руске Федерације, Благотворног фонда Преп. Серафима Саровског и једне филмске компаније.

Извор: Православие.ру (превод Информативне службе)

• Вести из сестринских цркава
  

|