Не бој се, кћери, вера твоја спасла те је. И оздрави жена од онога часа“ – Матеј 9,22

Познати светац у породици? А шта кажете о светом и праведном православном владару као рођаку? За оне који имају северно европско или кетско порекло могућност не захтева велику машту или измишљање митова. Породична стабла трију кћери православног Запада су јасна као и њихова озображења на иконама.

Најранија црквена традиција приповеда о раном животу Свете Јелене, мајке светог Константина Великог, првог цара хришћанског Рима. Света Јелена је била Келткиња, рођена у Колчестеру, која је отпутовала у Византију да би дошла на двор цара за кога је требало да се уда. Њена каснија путовања у Свету Земљу и њен проналазак Часног Крста добро су позната. Оно што је мање познато јесте у којој мери се она борила за признање њеног сина као наследника Царства, и њено крштење у њеној келтској отаџбини и која је одхранила свог сина Константина млеком Христовим од његових најранијих година – вера која је цветала у његовом зрелом добу, а која је захватила цело његово Царство.

Биле су то Викингшке земље које су дале другу православну владарку, у светом лику Свете Хелге, која је била позната као Олга међу словенским народима код којих је нашла свој дом. Била је бака православног кнеза Светог Владимира, и њени напори да христијанизује Владимировог оца били су безуспешни, мада су се њене свете молитве показале нетрулежним. Више година касније варварски паганин Владимир тражио је религију да уједини народ Руса и пронашао ју је преко својих изасланика у Цариграду, у православном хришћанству своје баке, Свете Хелге (Олге).

Скоро хиљаду година касније, кнез исте руске земље оженио се немачком лутеранском принцезом која ће бити позната као СветаЈелисаватеа Романова. Као обраћеник у Православну Цркву (ретка пракса племића и племићкиња који никад нису приморавани да промене веру да би се венчали), Света Јелисавета је поднела смрт свога мужа, и током рата радила је као медицинска сестра на линијама фронта Православног Царства. Након што је узела монашки завет, монахиња Јелисавета је ухваћена од стране комуниста, па је најзад постала мученица, јер је бачена у бунар. Њене очуване и чудотворне мошти касније су похрањене у руској цркви у Светом граду Јерусалиму, недалеко од места где је њена сестра у Христу, Света Јелена, једном пронашла Животворни Крст.

Православни верници, посебно младе Канађанке са коренима у келтским, скандинавским и немачким земљама, могу сматрати ове свете жене своје покровитељке, кнегиње у правом и Вечном Царству.

Извор: ОСР (превод – Информативна служба СПЦ)

Свечаности у част 1000-годишњег руског монаштва на Светој Гори у Свето-пантелејмоновском манастиру одвијаће се од 27. до 29. маја 2016. године. Очекује се да ће се 28. маја 2016. године овим светковинама придружити и прПедседник Руске Федерације Владимир Путин, који се ових дана налази у званичној посети Грчкој. Заједно с њим на Атос ће допутовати и председник Грчке Прокопије Павлопулос и друга висока званична лица.

Година 2016. узета је као година светковања 1000-годишњег јубилеја присуства руских монаха на Светој Гори. Наиме, први писмени спомен древноруског манастира на Атосу – обитељи Ксилургу који је основао Свети равноапостолни кнез Владимир Кијевски и где се подвизавао „отац руског монаштва“ преподобни Антоније Печерски - датира из 1016. године када се на једном светогорском документу јавља потпис игумана древноруског манастира „Ксилургу“, мада се претпоставља да је овде и раније било монаха из Русије.

Из разлога што се манастир Ксилургу, који је имао статус светогорске лавре, брзо разрастао, године 1169. руским светогорцима је предан још и манастир у част Светог великомученика Пантелејмона (сада познат као Стари или Горњи Русик). Истовремено је манастир Ксилургу остао руски манастир и у данашње време има статус скита манастира Светог Пантелејмона. Године 1747. на Светој Гори је основан и скит „Черниј Вир“, 1757. – Илински скит, а 1841. године – Андрејевски скит.

До процвата руског монаштва на Атосу дошло је у другој половини 19. века. Почетком 20. века у Светој Гори се подвизавало око 5.000 монаха из разних крајева Руског Царства, који су обитавали у манастиру Светог Пантелејмона, у скитовима Илињском и Андрејевском, као и у 92 испоснице и келије.

према Православие.ру, протођакон Р. Ракић

„Празник Васкрса је прослава ускрснућа Исуса Христа који нам је донео победу добра над злом, живота над смрћу. Ове ноћи, славећи ускрског Спаситеља, ми осећамо ту божанску и небеску истину“, рекао је патријарх Кирил, пренео је Тас.

„Господ дотакне сваког ко се на овај дан његовог васкрсења сретне са вером. Желео бих да вам свима честитам. Нека вас Бог благослови, читаву нашу нацију и земљу“, додао је Кирил.

У Храм Христа Спаситеља је претходно донет Благодатни огањ из Јерусалима.

Раша тудеј наводи да су Васкрс прославили и руски војници у Сирији где је литургија одржана у једном од импровизованих верских храмова у близини руске ваздухопловне базе Хмеимим.
Ово је био први пут да се звоно Руске православне цркве зачуло на сиријском тлу како би прославило васкрсење Исуса Христа.

Поред тога, РТ наводи и да су православци славили уз благодатни огањ и у либанској престоници Бејруту, да су у јерусалимском Старом граду етиопски хришћански ходочасници палили свеће у цркви Дир ал Султан, док су у Володимирској катедрали у Кијеву Васкрс славили украјински православци.

Извор: РТС

http://www.mitropolija.com/proslava-vaskrsa-u-svijetu/

Овај догађај је организован на иницијативу удружења „Студенти за живот“. Учесници су се окупили у Парку јединства у Букурешту и прошетали до Омладинског парка. Међу подржаваоцима живота било је више од 15 удружења и хришћанских и невладиних организација. Марш је окончан у Омладинском парку, где је приређен концерт под називом „Живи за живот“ уз учешће познатих румунских певача.
Извор: Basilica.ro (превод - Информативна служба СПЦ)

• Вести из сестринских цркава
  

Очекује се да ће рестаурација, која је поверена грчком тиму стручњака, бити завршена почетком 2017. године, а само свето место у међувремену биће отворено за посетиоце.
Светилиште, које је неколико метара високо и широко и које стоји испод куполе цркве, већ деценијама је држао метални оквир. Његове мермерне плоче су ослабљење, делом и због свакодневних посета хиљада поклоника и туриста. Оне ће бити мукотрпно демонтиране и обновљене током осмомесечних радова на обнови, изјавила је Кустодија Свете земље.
Поломљени или крхки делови биће замењени, док мермерне плоче које се могу сачувати, биће очишћене, а структуре које их придржавају, ојачане.
Радове ће финансирати три главне хришћанске вероисповести – грчка православна, римокатоличка фрањевачка и јерменска, као и друштвени и приватни прилози.
Само светилиште је саграђено почетком 19. века на месту где је Господ Исус био погребен.
Извор: Pravoslavie.ru (превод: Информативна служба СПЦ)

• Вести из сестринских цркава
  

Храм је грађен десет година – од 1903. до 1913. г. – према пројекту Василија Косјакова. У спомен свима чиновима руске флоте на спомен-таблама исписана су имена 12.000 погинулих морнара, за које се у цркви свакодневно узносе молитве. Храм није имао себи премца међу саборним храмовима свога времена. Спољни зидови се обложени гранитом и теракотним орнаментима, фризовима и мозаиком.
До 1927. г. овде су савршаване службе, да би затим храм био затворен и у њему уређен биоскоп „Максим Горки“, услед чега су ову грађевину називали „Максимком“.
Године 1956. у овој саборној цркви је отворен клуб Кронштатске тврђаве и концертна сала с позоришном сценом, а 1974. г. филијала Централног војно-поморског музеја.
Почетком 2009.г. примећени су знаци оштећења здања, и после темељног испитивања на државном нивоу донета је одлука о рестаурацији храма. Током неколико година рада на рестаурацији утрошено је око 1,3 милијарде рубаља.
Маја 28, 2013, Патријарх Кирил је осветио Поморску саборну цркву св. Николаја после њене обнове.
Извор: Православие.ру (Р.Р.)

• Вести из сестринских цркава
  

Рад на свеукупном узучавању моштију чуваних у Саборној цркви Свете Софије започео је негде пре 20 година. Са остацима тих моштију, међу којима и моштију Св. Антонија, радио је московски научник, кандидат биолошких наука Денис Пежемски.
Показало се да су то мошти светог Антонија чуване међу другима моштима. „Историјско-антрополошко изучавање је завршено. Мошти Антонија Римљанина предане су Митрополиту новгородском и староруском Лаву“, истакао је Пежемски. Даљу судбину моштију одредиће Новгородска митрополија.
Према предању, становник Рима Антоније је на чудан начин доспео у Велики Новгород реком Волхом 1106. године. Исте те године у Великом Новгороду је основан манастир Рођења Христовог, касније назван по имену Антонија Римљанина. Сада се овај манастир сматра једним од најстаријих манастира у Русији.
Свечано обретење (проналазак) нетљених моштију Антонија Римљанина и његова канонизација, према летописима, обављено је 1597. године. Мошти овога светитеља сматране су изгубљеним 80 година.
Извор: Православие.ру (превод Информативне службе СПЦ)

• Вести из сестринских цркава
  

После пројекције филма један од учесника пројекта, директор „Института руског Атона“ Валерије Пирогов одговарао је на питања гледалаца и новинара.
Извор: Православие.ру (превод Информативне службе СПЦ)

• Вести из сестринских цркава
  

Док је певао патријаршијски хор, којим су дириговали доцент Димитар Димитров и иконом Кирил Попов, на доксологији Патријарх, Архијереји и духовенство изашли су из олтара и стали насред храма пред припремљен налоњ за празничну икону.
Док се певало „Свјатиј Боже“ икона св. Серафима Софијског Чудотворца изнета је из олтара и постављена на налоњ ради прослављења.
Са амвона се чула проповед Преосвећеног Епископа знепољског Арсенија, викара Пловдивске митрополије, који је одлуком Св. Синода од 3. фебруара 2016. узео учешће у одлучивању о канонизацији Архиепископа Серафима у Москви заједно с варненским и великопреславским Митрополитом Јованом. Затим је главни секретар Светог Синода архимандрит Герасим прочитао Патријаршијску и Саборску посланицу поводом прослављења новоканонизованог Серафима Софијског Чудотворца.
У наставкује отпеван тропар св. Серафиму, док су се све то време верници у храму искрено молили. Његова Светост Неофит је прочитао дужу молитву св. Серафиму, којом се иска његово ходатајство код Престола Божјег; „...Добри пастиру, не остави своју паству у Бугарској и Русији и свуда. Буди на брзи помоћник...“
Тад су сви присутни примили благослов светитеља Серафима преко руку Бугарског патријарха, који је осенио све четири стране храма и све сабране на молитви иконом светитеља, која је дар Бугарској Цркви Патријарха московског и све Русије Кирила.
У наставку су отпевани тропар и кондак и величаније св. Серафиму. Патријарх и Архијереји су целивали икону, а у наставку сви присутни за време службе. Патријарх је тад први призвао ходатајство „међу светима оца нашега новопрослављеног Серафима Софијског Чудотворца, чију спомен славимо...“ Чуло се многолетствије да би Патријарх са архијерејима и другим служашчим ушао у олтар и наставио свету Литургију.
Извор: Бугарска Патријаршија (превод Р.Ракића)

• Вести из сестринских цркава
  

Према распореду, у суботу, 27. фебруара мошти ће бити унете у храм, где ће бити одржана вечерња служба посвећена Светом Јовану Шангајском.У недељу, 28. фебруара ујутро биће служена Божанска Литургија и молебан Св. Јовану.
Извор: Православие.ру (превод Информативне службе СПЦ)

• Вести из сестринских цркава
  

|

Како је истакао предстојатељ Руске православне цркве, сваки путник, посебно морепловац, и то не толико данас колико у вријеме када је откривена Америка, зна да када се истроше људске снаге за борбу против буре или неке друге потешкоће, увијек остаје нада на Божију силу.
Он је указао на то да данас на Блиском Истоку и у Африци страда велики број хришћана, руше се цркве и манастири, уништавају се цијела хришћанска насеља и градови, а сво то вријеме међународна заједница није у стању да дефинише заједнички приступ у борби против тероризма, а „често се у покушаје да се побиједи тероризам укључује достизање циљева који су далеко од овог декларисаног циља“, чиме се изазива „страх од великог рата“.
Према ријечима Његове Светости, хришћани страдају и у Европи „гдје зла политичка сила под видом толеранције изгони хришћанство из друштвеног живота, када се људима забрањује да на јавним мјестима, посебно на радном мјесту, носе крст који су добили на крштењу, када се у неким земљама забрањује ријеч “Божић“, а умјесто ње се користи неки неразумљиви израз или само “зимски празник“, када се доносе закони који оправдавају људски гријех и не прихвата се поимање брака као свештене заједнице човјека и жене, када човјечанство страда од огромног броја абортуса, убистава дјеце, и од све већег броја развода“.
„Као и они древни морепловци, ухваћени у страшној олуји, ни ми немамо друге наде осим наде на Бога“, казао је Патријарх Кирил.

http://www.mitropolija.com/patrijarh-kiril-pozvao-pravoslavne-i-rimokatolike-na-zajednicku-borbu-protiv-dehristijanizacije/

„Коришћењем религије и различитих идеологија као параван терористи покушавају да посеју страх и непријатељство у срца људи и да изазову међуверску и међуетничку мржњу. Неколико срцепарајућих трагедија десило се недавно, међу којима је експлозија руског авиона изнад Синаја, серија терористичких напада у Паризу, напад на Гариса универзитетски колеџ у Кенији, и масовна убиства у Баги, у Нигерији. Ово су само неки од злочина које су починили терористи претходних месецима. Светска заједница је позвана да заустави терор и да успостави праведни мир у Сирији, нарочито стога да би се пружио пример за све те блискоисточне земље где се сада пролива крв,“ рекао је поглавар Руске Цркве.
„Управо с великом тугом размишљамо о хришћанима у Ираку, Либији, Сирији и другим земљама Блиског истока. Многи од њих одбијају да напусте своје домове, манастире и хришћанска села, чак и кад су суочени са смрћу, и ми бисмо их назвали мученицима за Христа,“ наставио је Патријарх Кирил.
Однедавно су политичари почели да признају да масовна убиства хришћана и забрана исповедања вере и одвођења њих као талаца представља прави геноцид који се у овом региону проводи из верских разлога. Покушај да се протера хришћанство са Блиског истока јесте трагедија историјских размера која утиче на цео свет,“ истакао је Свјатејши.
„Помолимо се да Свемогући Господ подари снаге нашој браћи у Христу и разума властодршцима од којих зависи успостављање мира на Блиском истоку, тако да они, упркос својих личних интереса, могу донети неопходне одлуке..“ додао је Патријарх Руске Цркве.
Извор: Православие.ру (превод Информативне службе СПЦ)

• Вести из сестринских цркава
  

|

• English
  

Веома је важно да се све здраве снаге нашег друштва уједине ради истинског оживљавања Русије. Црква, наука, умјетност, култура, образовање, спорт - сви треба да раде заједно како би се ојачали духовни темељи нашег народа, рекао је Патријарх гостујући уживо у емисији Ријеч пастира на Првом каналу.

-Треба да оживимо духовну снагу, наше моћне и јаке моралне темеље. Треба да оживимо наш национални идентитет, духовну снагу нашег народа. Истински духовни препород народа је повезан и условљен духовним животом сваког појединца, увјерен је Патријарх.

Према његовим ријечима, свакодневно нас запљускује моћан талас различитих информација које садрже лажне циљеве и вриједности, али су оне упаковане у примамљиво паковање, како би се сакрила штетност лажних вриједности и циљева које оне пропагирају. Иако неки сматрају да Црква превише активно учествује у јавном животу, анкете показују да људи нису чули поруку Цркве, а то је условљено чињеницом да масовни медији пропагирају вриједности и идеале различите од црквених, навео је он.

Патријарх вјерује да Русија може постати важан фактор у спасавању људске расе од владавине зла, јер је она данас једна од ријетких држава која води самосталну спољну политику и залаже се за потребу очувања моралних вриједности, како у личним, тако и у јавним и међудржавним односима. Ми се супротстављамо легализацији хомосексуалних „бракова“, као и других моралних изопачености. У неким земљама је гријех правно озакоњен и друштвено прихваћен, рекао је он.

Патријарх се такође дотакао и теме међународних санкција уперених против Русије, истичући да забрана увоза стране робе у ствари стимулиште развој руске економије. Сигуран је да ће земља престати да зависи од увоза добара из иностранства и ојачати сопствену економију.

Извор: pravoslavie.ru

• Вести из сестринских цркава
  

Међу учесницима су и Митрополит казански и татарстански Теофан, Архиепископ женевски и западноевропски (Руска загранична Црква) Маихаило, протојереј Димитрије Смирнов, председник патријаршијске Комисије о породици, материнству и детињству; протојереј Николај Соколов, декан Мисионарског факултета при Светотихоновском универзитету, и други.

Протојереј Димитрије Смирнов је прочитао поруку Патријарха московског и све Русије Кирила.

У својим рефератима предавачи су изразили забринутост услед проблема с којима се Русија суочава у својим настојањима да повећа број становника и побољша породичне услове живота. Међу изазове спада висока стопа побачаја и развода. На сабрању је наглашено да власти и јавне установе и организације треба да пружају свеобухватну подршку великобројним породицама како би се осигурао одржив развој друштва и благостања народа.

Извор: Московска Патријаршија (превод Информативне службе)

• Вести из сестринских цркава