Рођен је 2. јула 1958. године у Москви. Факултет за сценарио на Свесавезном државном институту за кинематографију у струци „књижевни рад“ завршио је 1982. године. По завршетку студија постао је искушеник у Псково-Печерском манастиру. У августу 1986. године Митрополит волоколамски и јурјевски Питирим поставио га је на дужност у Издавачко одељење Московског Патријархата због рада на припреми прославе хиљадугодишњице Крштења Русије. Монашки постриг примио је 1991. године у московском Донском манастиру, где је исте године рукоположен у чин јерођакона, а у августу 1991. године – у чин јеромонаха.

Године 1993. године постављен је за старешину московског подворја Псково-Печерског манастира које се налазило на месту некадашњег Сретењског манастира. У чин игумана унапређен је 1995. године. У јулу 1996. године именован је за намесника Сретењског манастира. У чин архимандрита унапређен је 1997. године. Од марта 2001. године је председник манастирског добра – пољопривредне производне кооперативне организације „Васкрсење“ у Михајловском рејону у Рјазанској области. Одлуком Светог Синода од 5. марта 2010. године именован је за одговорног секретара Патријарашког савета за културу. Одлуком Председника РФ Д.А.Медведева од 16. марта 2010. године укључен је у састав Савета за културу и уметност при председнику Руске Федерације. Члан Највишег црквеног савета Руске Православне Цркве постао је 22. марта 2011. године.

Његова Светост патријарх Кирил 29. фебруара 2012. године обавио је чин постављења архимандрита Тихона на дужност игумана Сретењског манастира и уручио му је игуманско жезло. Ректор је Сретењске духовне семинарије (раније, од 1999. године – Сретењска виша православна манастирска школа). Руководилац је издавачког одељења Сретењског мнастира и интернет портала Православие.ru. Члан је Друштвеног савета при Министарству културе РФ (од јула 2012. г.). Академик је Руске академије природних наука. Аутор књиге "Несвети а свети" и других дела.

Извор: pravoslavie.ru

• Вести из сестринских цркава
  

Рад Конференције је отпочео саборном међуправославном архијерејском Литургијом у светом ставропигијалном храму Апостола Павла у недељу богоносних Отаца Седмог васељенског сабора у Никеји, а одвијао се под председништвом Високопреосвећеног Митрополита пергамског г. Јована, кога је, услед његове спречености, у току последња два дана на дужности председавајућег заменио други члан делегације Васељенске Патријаршије, Високопреосвећени Митрополит француски г. Емануил, уз сарадњу секретара за припрему Светог и Великог Сабора Православне Цркве, Високопреосвећеног Митрополита швајцарског г. Јеремије. У раду Конференције учествовале су делегације свих аутокефалних Православних Цркава.

Предстојатељи помесних Православних Цркава послали су поруке учесницима Конференције, које су прочитане на заседањима. Учесници Конференције су упутили одговор свим Предстојатељима Православних Цркава, иштући од њих молитве и благослове за успешан рад Конференције.

Теме Пете свеправославне конференције, сагласно вољи Предстојатељâ, биле су дискусија и коначно одобравање текста О аутономији и начину њеног проглашавања у Православној Цркви, који је саставила Међуправославна припремна комисија (2009), и једногласно предложених измена у текстовима усвојеним на Другој и Трећој свепревославној предсаборској конференцији (1982. и 1986.) које је на три своја заседања (2014. и 2015.) формулисала Специјалне међуправославне комисија.

Конференција је проучила текст О аутономији и начину њеног проглашавања у Православној Цркви и текстове које је саставила Специјална међуправославна комисија на својим састанцима у Шамбезију на теме: 1) Односи Православне Цркве и осталог хришћанског света; 2) Мисија Православне Цркве у савременом свету и 3) Важност поста и његовог држања данас. У ове текстове унесена су разјашњења, допуне, исправке и додаци.

Конференција је једногласно усвојила текстове О аутономији и начину њеног проглашавања у Православној Цркви, Односи Православне Цркве и осталог хришћанског света и Важност поста и његовог држања данас. Текст Мисија Православне Цркве у савременом свету нису потписале Цркве Русије и Грузије.

У Шамбезију код Женеве,

16. октобра 2015.

Доставља Епископ бачки Иринеј

Извор:СПЦ

Поклоничко путовање је једно од највећих у Источној Европи, окупљајући људе из целе Румуније као и из суседних православних земаља, који долазе у Јаши да се моле углавном за здравље и Божји благослов.

Први пут ове године светитељкино тело, које се чува у саркофагу, неће бити приказано само, већ ће са њим бити и мошти Марије МагдалИне, које су донете са Свете Горе у Грчкој. Честица Часног Крста такође је донета у Румунију. Светитељкина рука је очувана и одаје топлину тела као да је још увек жива.

Очекује се да ће поклоници потрошити око 13 милиона евра, док су хотели и гостионице у Јашију скроз попуњени.

Св. Петка Параскева је светитељка заштитница Молдавске области у источној Румунији. Њени мошти су доспеле у Јаши у 17. веку, након што су чуване у Грчкој, Бугарској и Србији.

Више од 85 процената румунског становништва, које броји 19.5 милиона, исповеда православље. Последњих година Православна Црква је почела да користи нове медије како би се још више приближила верницима, тако је покренула веб страницу на интернету, телевизијску станицу и радио станице, а исто тако и дневни лист.

Извор: Православие.ру

• Вести из сестринских цркава
  

|

Заседања се одржавају, уз учешће представникâ свих четрнаест помесних аутокефалних Цркава, у храму Светог апостола Павла у Центру Васељенске Патријаршије у Шамбезију код Женеве. Првог радног дана, у склопу уобичајених протоколарнихпоздрава и обраћања, Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије је, у име Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја, Светог Архијерејског Сабора и све пуноће Српске Православне Цркве, поздравио представнике свих сестринских Цркава на челу са председавајућим Митрополитом пергамским г. Јованом, изразивши уверење да ће наша помесна Црква наставити, као и до сада, заједно са свим осталим Црквама, да ради свесрдно на неговању и јачању саборне свести која лежи у самој природи Цркве.

У првим обраћањима представникâ помесних Цркава било је приметно позивање на став и мишљење о Великом Сабору изражен у поруци Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве, која је, одлуком Светог Синода Српске Православне Цркве, достављена свим предстојатељима Православних Цркава пре одржавања ове Пете предсаборске конференције.

Главна тема током прва два радна дана јесте коначна процена и усвајање предложеног текста о црквеној аутономији и начину њеног проглашавања, који је припремила Међуправославна комисија (9-17. децембра 2009. године). Поред овог питања, на дневном реду Конференције су и потврда ревидираних и редигованих текстова који су усвојени 1982. и 1986. године, али су, због дужег периода од времена настанка, захтевале извесно осавремењивање.

Радни ток Конференције протиче у молитвеној бризи и размени мишљењâ о савременим догађањима, ратним разарањима на Блиском Истоку и у другим деловима света и страдању како православних хришћана тако и припадника других вера и народа.

После Литургије је одржана молитвена служба пред иконом „Исцелење глувих“, коју је насликала Православна заједница глувих „Спас“ у Нижњем Новгороду, у част отварања Центра.

Нови центар намерава да спроводи широк друштвени и мисионарски рад са глувима и са људима са оштећеним слухом. Због овог циља два црквена радника уче дактилографско писмо и знаковни језик. У блиској будућности, школа знаковног језика биће отворена у овој цркви за волонтере.

Организатори новог центра су Координациони центар за рад са глувима и људима са оштећеним слухом Синодског одељења за добротворни и друштвени рад заједно са црквом Свих руских светитеља у Новокосину.

Постоји око 360 милиона глувих и лица са оштећеним слухом широм света, од којих 13 милиона живи у Руској Федерацији. Један од главних проблема глувих људи јесте недостатак тумача за знаковни језик. Тренутно ради око 900 тумача знаковног језика у Русији, а отприлике 100.000 глувих дели сваког тумача. 49 парохија Руске Православне Цркве на територији Русије ради са глувима. 13 свештеника и 5 ђакона познају руски знаковни језик.

Раније, 26. септембра 2015. године, управо уочи Међународног дана глувих (установљен 1951. године и слави се последње недеље у септембру, посебно у последњу недељу у септембру), Божанска Литургија са тумачењем на знаковни језик служена је у Москви за глуве, наглуве и слепе. Преко 50 лица из 9 православних парохија у Москви, Московском региону, Нижњем Новгороду, Вороњежу, Кирову и Јошкар-Оли дошли су тада на службу. Литургијом је началствовао Епископ орехово-зујевски Пантелејмон, начелник Координационог центра за рад са глувима, наглувима и слепима Синодског одељења за црквени добротворни и друштвени рад.

Извор: Pravoslavie.ru

• Вести из сестринских цркава
  

|

• English
  

После Литургије одслужиће се молебан пред иконом Исцељење глувога, коју је израдила нижегородска православна заједница глувих „Спас“ специјално поводом открића овога центра.

Извор: СПЦ/Православие.ру

https://radiosvetigora.wordpress.com/2015/10/03/%D1%83-%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D0%BA%D0%BE%D1%81%D0%B8%D0%BD%D1%83-%D1%83-%D1%80%D1%83%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B8-%D0%B1%D0%B8%D1%9B%D0%B5-%D0%BE%D0%B4%D1%81%D0%BB%D1%83%D0%B6%D0%B5%D0%BD%D0%B0-%D0%BB/#more-24949

У организацији Митрополије Варне и Великог Преслава, од 7. до 13. септембра 2015. године у Варни се приређује манифестација Недеља православне књиге, током које се одржавају прикази православног издаваштва, концерти, предавања и богослужења. Митрополит Варне и Великог Преслава г. Јован на отварању ће одржати предавање о свом предшественику Симеону, а у наставку ће проф. Валериј Алексејев, председник Међународног фонда јединства православних народа, беседити на тему „Јединство православних народа“.

Исте вечери, Венцеслав Каравалчев, докторанд на софијском Богословском факултету, говориће на тему „Личност и дело Светог цара Бориса Крститеља“.

Уторак је Мала Госпојина по новом календару, па ће после свете Литургије у Саборној цркви протојереј Радомир Никчевић изложити свеукупну делатност Издавачко-информативне установе Митрополије црногорско-приморске„Светигора“ - издаваштво, радио и телевизија. У наставку ће бити представљена књига студија о Литургији епископа Атанасија Јевтића - говориће др Димитар Златев с Православног богословског факултета у Великом Трнову, као и „Дневник новог косовског распећа“ митрополита Амфилохија Радовића. Исто вече биће приказан документарни филм о стању на Косову и Метохији.

У среду, 9. септембра, монах Мојсеј Светогорац говориће на тему „Јуродиви Христа ради“, док ће о књизи иконома Павела Грабова у издању Светог Синода Бугарске Цркве „Житија и богослужбена последовања Светог Ахилија Лариског и Светог Николаја Вуненског“ у име синодалног издаваштва говорити Анул Христов.

Високопреосвећени Митрополит Амфилохије ће истог дана увече, у 18,15 часова, одржати предавање на тему „Мисија Цркве у савременом свету“, а Митрополит едески Јоил ће говорити на тему „Хлеб наш насушни“.

Предавања ће се одржавати до суботе, када ће се учесници манифестације посетити Духовно-просветни центар „Свети архангел Михаил“. У недељу ће бити служена света архијерејска Литургија у Саборној цркви Варне.

Извор: Бугарска Патријаршија (превод с бугарског Р. Ракић)

• Вести из сестринских цркава
  

Основна радња филма се догађа у време Великог отаџбинског рата. Девојчица Сима, кћи злостављаног свештеника, налази се у дечјем дому. У њеној најтежој животној ситуацији помаже Преподобни Серафим Саровски. Филм ће бити приказан у 850 биоскопа Русије.

„Необично путовање Серафима“ остварен је уз финансијску помоћ Министарства културе Руске Федерације, Благотворног фонда Преп. Серафима Саровског и једне филмске компаније.

Извор: Православие.ру (превод Информативне службе)

• Вести из сестринских цркава
  

|

Број Христових сљедбеника у Кини повећа се за 7% годишње, преноси агенција CNA .

Према његовим ријечима, обраћање у хришћанство је догађа углавном у руралним областима, где су тјесније друштвене везе.

превод: www.vjeronauka.net

Духовници који су пратили поклонике, служили су акатисте и молебане Пресветој Богородици и преп. Јовану Рилском, а по окончању „крестанога хода“ учествовали су у Литургији у Рилском манастиру. Овде им је на физичком и духовном подвигу честитао настојатељ Рилског манастира Епископ адријанопољски Евлогије, који је пожелео да их ова духовна радост заједничког дружења и молитвеног живота прати кроза сав живот.

Овој лититији се придружила једна група поклоника из Великог Трнова, међу кјојима су били и странци, који су нарочито из овог разлога и допутовали у Бугарску, посебно се радујући богослужењима и духовном животу у манастггиру преп. Јована Рилског, који је неких 70 км јужно од престонице.

За учеснике, међу којима је било и деце и старијих (најстарији учесник је имао више од 80 година) ово поклоничко путовање по горама било је и дивна прилика да се држе Борогодичиног поста, у окружењу дивних гора, које су пре 100 година осветиле молитве и подвизи небеског покровитеља Бугарске, преп. Јована Рилског.

Фото: Стефка Борисова

Извор: Бугарска Патријаршија (обрада Р. Ракић)

Вести из сестринских цркава

А одавно је решено да се на месту изгона подигне храм вере и наде. За повратак потомака расутих по свету. За мир душама оскрнављених споменика, почивших. За ново време.

Морполача, српско место, двадесетак километара од Задра, према истоку некадашње српске Далмације. Овде је, уочи саме прославе "Олује" била велика светковина. Подигнут је крст, висок шест и по метара, међу гробовима Срба. Међу сведоцима трајања. Први весник да ће се овде градити храм, посвећен Василију Острошком.

Догађај није најављен. Позивнице су ишле од уста до уста. Као некад. А окупило се више од хиљаду људи, у само предвечерје "Олује". Освећење крста, темељца није зазвонило у дневним причама. Извио се и заблистао, једноставно, јер нико овим чином није желео да подгрева ионако наелектрисану олујну атмосферу. Тако се о овом, заиста, величанственом окупљању Срба повратника и прогнаника из северне Далмације - готово није ни чуло.

- Овај белег је призив и позив завичаја и вере раскућеним Србима, а ни у ком случају некакав инат или рачун за време које ће само по себи, ако има правде, у историји наћи своје место - каже нам Ален Томашевић, потомак угледне породице Томашевић из Морполаче, чији су корени више од пет векова у овом делу Хрватске.

Тог дана у Морполачи, у свечаној тишини текла су сећања на славе. Крштења. Венчања. Обичаје далматинских Срба, које су у тишини сачували српски далматински домаћини. Није било ни песме, али ни јецаја. Само у текле сузе. Момчило и Мира Томашевић, Аленови родитељи, нису плакали за отетом имовином у Водицама и неправдом што им до сада нико не признаје право на отето. Сузе су кренуле када је епископ далматински, Фотије, уз саслужење бројног свештенства епархије далматинске, на освећењу крста говорио:

- Засад се мало Срба вратило на своја огњишта. Али, ви што сте се у оволиком броју окупили доказујете да завичај не заборављате. Да љубав према старом крају потискује све преживљено током протекле две деценије.

Ниједна реч мржње није потекла са овог величанственог окупљања у повод подизања белега за повратак и духовну обнову. Горчина прогона заустављала се у грлу окупљеног народа. Немерљиву тугу малобројних повратника у тренуцима дуготрајног неспокоја блажиле су речи епископа. И додири руку потомака који су нова гнезда, невољно, савили далеко од Морполаче.

Епископ Фотије са свештеницима, Фото Вишња Клеут

- Ово је за нас велики дан - каже Ален Томашевић. - Први пут да се, на овај величанствени дан, окупимо после две деценије у оволиком броју у нашој Морполачи. Дани који предстоје покренуће и друге да се храм Василија Острошког подигне и заблиста као овај белег.

Сусрет прогнаника и повратника, дирљивији него икад. Повратнике блажи додир прогнане деце која, судбином, уместо под својим, далматинским небом, трче под позајмљеним. Небом туђег завичаја. Баке, дедови, мајке и очеви чувају унуцима име. Говоре тихе молитве да се, једном, врате. Да би им, у старом завичају цветао и родио кућни праг. Као што воћке цветају и рађају.

ВРАТИЛО СЕ 40 СРБА

У Морполачи је, према званичном попису из 1991. године, живело 389 Срба, 14 Хрвата и четворо Југословена. Овде су корени српских породица Томашевића, Мандића, Узелаца, Павића, Клеута... Овде су, они славили Светог Николу, Стефана Јована. У тишини, деценијама славили. Као што је у тишини подигнут и крст, белег. После прогона, 2001, у Морполачу се вратило 26 Срба, а деценију касније још тринаесторо, махом старијих домаћина чији је живот ослоњен углавном на мале хрватске пензије, социјалну и расутог потомства.

МАЛО КО СВРАТИ

Поред Морполаче пролази ауто-пут, али мало ко од званичника из Жупаније задарске овде сврати. Повратнике походе једино свештеници Епархије далматинске, углавном ради опела. Епископ Фотије је на освећењу крста још казао:

- Захвалан сам што сте се у оволиком броју окупили. Али, молим вас да се вратите, окупите око своје цркве и своје вере и овде наставите живот.

Извор:Вечерње Новости

Такође, 83,9% Румуна себе сматра религиозним људима, 10,3% - нерелигозним, док 1,1% себе назива атеистима.

Према овом извору, 37,8% Румуна који себе називају религиозним иду у цркву само на велике празнике, 25.4% - једном недјељно (посебно у недјељу), 18,9% - једном мјесечно, 10,2% - једном годишње или мање, 3,4% кажу да не иду у цркву, 2,7% иде у храм неколико пута недјељно, а само 0,9% кажу да иду у цркву сваки дан.

Истраживање је такође открило да 45,1% Румуна, који се изјашњавају као религиозни, кажу да је религија веома важна за њих, а 50,3% - само каже да је важна.

Истовремено, 83% Румуна кажу да поштују недјељу и вјерске празнике, 74,6% се крсти пролазећи крај цркве, 65,5% каже да се редовно моли, 60,2% каже да освећују своје личне ствари - кућу , ауто...а 53,6% Румуна даје донације у храму (43,2% не даје, 3,2% није одговорило).

Према истом извору, 42,4% Румуна вјерује у чуда, 31,2% - у уроке, 25,5% - у проклетство, 23,8% - у хороскоп, 15,6% - у видовњаке и 15,3% - у вјештичарење.

Истраживање "Барометар ИНСЦОП - истина о Румунији" проведено је од 9-14,јула 2015.године. Узорак обухвата 1.075 људи, становништва старог 18 година и старијег. Максимална маргина грешке је 3%. ИЗВОР

ВЈЕРОНАУКА.НЕТ

http://www.mitropolija.com/mitropolit-amfilohije-na-praznik-svetog-kneza-vladimira-u-moskvi-sasluzivao-patrijarhu-ruskom-kirilu/

Овај проминентни јерарх Васељенске Партријаршије у Цариграду иде у ред великих и значајних теолога савременог света. Његови научни прилози о тринитарном богословљу, о богословљу о творевини, антропологији и еклисиологији, као и његово делање унутар Православља у припреми Светог и Великог Сабора Православне Цркве чине га једном од главних личности у дијалогу Цркава Истока и Запада, као и у Светском савету цркава. Опсегом свога плодног деловања Митрополит Зизиулас је стекао интернационални углед.

Уручење почасног доктората обавиће се 4. новембра 2015. у сали Сената Универзитета у Минехну. Овај датум је уједно и повод двоструког јубилеја: Институ за православно богословље слави 20 година свога аутономног постојања, односно 30 година свога деловања, најпре у својству адоптивне катедре. Laudatio (похвално слово) ће држати Његова Еминенција кардинал др Курт Кох из Ватикана, председавајући Конгрегације за унапређење јединства хришћана (Pontificium Consilium ad Unitatem Christianorum Fovendam).

Избор радова Метрополита Зизиуласа (на енглеском, мада су сви овде наведени преведени на српски језик):

• Eucharist, Bishop, Church: The Unity of the Church in the Divine Eucharist and the Bishop During the First Three Centuries, Holy Cross: Brookline, MA 2001 [Diss.-griechisch 1965].

• Being as Communion, St. Vladimir's Seminary Press: Crestwood, NY 1985.

• Communion & Otherness: Further Studies in Personhood and the Church, T & T Clark: London 2007.

• Lectures in Christian Dogmatics, T&T Clark: London 2009.

• The One And The Many, Sebastian Press: Belgrade 2010.

• Remembering the Future: An Eschatological Ontology, T&T Clark: London 2012.

припремио протођакон Зоран Андрић, Минхен

• Вести из сестринских цркава