Живе речи утехе: Живе речи утехе

Коначну одлуку о признању остатака свете царске породице донеће Сабор Руске цркве

Mon, 27 Nov 2017 22:15:43 +0000

Данас, 27.11.2017., је у Москви у Сретењској духовној семинарији под председништвом Свјатешег патријарха московског и све Руси г. Кирила, уз учешће епископа јегоровског Тихона, секретара за црквену анализу царских остатака и већег броја руских архијереја и научних радника одржана је Дискусија - о убиству царске породице: нове експертизе и архивски материјали.

У уводној речи сверуски патријарх је подвукао да Руска црква никада није признала резултате судско-медицинских налаза наводних остатака чланова царске породице из деведесетих година прошлог века. Ово питање нема само свој научни, већ у првом реду свештени карактер и о њему последњу реч може да изрекне само Сабор Руске православне цркве, уважавајући и налазе стручњака.

Данашњи рад конференције директно је преношен на ТВ каналу Сојуз, интернет-порталу Московске патријаршије и порталу православие.ру.

Закључујући рад конференције Свјатејши патријарх Кирил се сложио са оним научницима који су рекли да су потребна додатна истраживања и промишљања резултата до сада добијених налаза.

Митрополит пољски Сава прославио 38 година архијерејске службе

Mon, 27 Nov 2017 15:31:06 +0000

Рођен је 8. априла 1938. у месту Сњатиче (у близини Замоска), као Михаило Хрицуњак; завршио је Богословију и Богословски факултет 1961. године. Исте године почео је предавати на Православној духовној семинарији у Варшави, а почев од 1962. на Хришћанској богословској академији, где и данас предаје. Године 1966. одбранио је докторат из Новог Завета на Православном богословском факултету у Београду, после чега је замонашен у манастиру Ваведења Господњег у Топчидеру у Београду узевши име Сава по првом српском Архиепископу. Исте године је рукоположен за јеромонаха и постављен за секретара кабинета Митрополита варшавског. У звање архимандрита произведен 1970. и одређен за настојатеља манастира Светог Онуфрија. Архимандрит Сава је до 1970. године предавао догматско и морално богословље на Хришћанској богословској академији.

Исте године хиротонисан је у епископски сан и изабран за епископа Лођ-познанске епархије, да би 1971. био умољен да пређе на Бјалисточко-гдањску епархију. За архиепископа је изабран 1977. године.

Године 1990. председник Републике Пољске потврдио је архиепископа Саву у звању професора богословља. Од марта те године он је шеф катедре Православног богословља на универзитету Бјалистока. Пошто је 1994. године у Пољској армији основан Православни ординаријат, по благослову Светог Синода, постављен је за старешину тога Ординаријата, да би 1996. био унапређен у чин бригадног генерала; ова служба му је престала 1998. године.

Свети Синод је једногласно изабрао архиепископа Саву за архиепископа варшавског, Митрополита све Пољске 12. маја 1998. Устоличење обављено 31. маја 1998. године.

Извор: Српска Православна Црква

Митрополит Растислав прославио пету годишњицу архијерејске службе

Mon, 27 Nov 2017 15:28:18 +0000

Растислав или Ростислав, познат и као Свети Растислав, био је други познат моравски владар (846-880.г.). На његов предлог, византијски цар Михаило III послао је 863. г. двојицу браће Кирила и Методија у Моравску ради проповедања православне вере. Растислава је ова Црква прибројала сабору светих 1994. године.

Митрополит Растислав (на крштењу Растислав Гонт) рођен је 25. јануара 1978. у Снини, у Словачкој. Пошто је завршио основну школу (1992) и гимназију (1996), дипломирао је на Православном богословском факултету Прешовског универзитета 2002. г. на тему „Тајна смрти“.

Провео је четири месеца на Аристотеловом универзитету у Солуну, а боравио је и у манастиру Свете Теодоре у Солуну. За јерођакона га је рукоположио блаженопочивши митрополит Николај 7. септембра 2003, а 22. септембра 2003. за јеромонаха рукоположио га је у прешевској Саборној цркви Светог Александра Невског архиепископ Хајновке, а у присуству Његовог Блаженства митрополита Николаја и архиепископа Јана.

Децембра 2003. постављен је за духовника сиротишта Светог Николаја Мириклијског у месту Медзилабође. Сарађивао је са васпитачима око провођења основних хришћанских начела у животу деце која су имала духовне и менталне проблеме. Од те деце у сиротишту двоје њих је почело да студира богословље на прешевском Богословском факултету. Овде је основао омладински хор Светог Апостола Андреја 2008. године.

Малу схиму је примио 6. октобра 2012. у манастиру Полагања ризе Пресвете Богородице у Комарну добивши име Растислав. Замонашио га је Преосвећени епископ Тихон, епископ Комарна. За игумана је унапређен 7. октобра 2012. године.

За архиепископа прешовског хиротонисан је 18. новембра 2012. у Саборној цркви Светог Александра Невског у Прешову. Њега је Општа скупштина ове Цркве изабрала 11. јануара 2014. за предстојатеља Православне Цркве у Чешким земљама и Словачкој. Устоличен је 9. фебруара 2014. године.

Блажењејши Растислав настоји да унапреди пастирски рад и ојача богослужбени живот у Цркви. Много се трудио на решавању проблема насталих после одступања са престола његовог претходника. Члан је Наставно-научног савета Православног богословског факултета Прешовског универзизета, над којим према Уредби врши канонски надзор. Иначе, због свог активног доприноса појединим црквеним догађањима, он ужива леп углед у друштву и члан је појединих организација.

Одлично говори руски и грчки, а служи се српским, немачким, енглеским и пољским језиком.

Извор: Српска Православна Црква

Васељенска патријаршија прибројила диптиху светих старца Јакова (Цаликиса)

Mon, 27 Nov 2017 14:15:00 +0000

На данашњем заседању Свети Синод Васељенске патријаршије под председништвом патријарха Вартоломеја прибројио је диптиху светих старца Јакова (Цаликиса), који је уз раније канонизоване старца Пајсија и старца Порфирија, најпознатији јелински духовник друге половине 20. века.

Новопројављени Свети родио се 5. новембра 1920. у Ливејеју у грчкој Малој Азији. После прогона породице у Грчку живео је у малом селу Фаркала на острву Пеублеја. 1952. године приступио је манастиру Преподобног старца Давида, где је од 1975. године био игуман. Монашку обитељ је препородио духовно и материјално и постао познат широм Православља. Благодат Духа Светога пројавила се на њему током земног живота и штедро ју је преносио на многобројну духовну децу.

Упокојио се 21. новембра 1991. године.

Поступак канонизације повела је свештена Митрополија Халкиде преко Свештеног Синода Атинске Архиепископије.

Дан Спомена Светог Јакова биће 22. новембар.

У Москви на Ваведење ће се одржати Свеправославно сабрање Предстојатеља и представника Помесних Цркава и свих архијереја РПЦ

Sat, 25 Nov 2017 16:35:13 +0000

У поводу 100. годишњице обнове патријаршијства у Русији извршеног на Помесном сабору 1917-18 и столећа од почетка гоњења Цркве, планиран је читав низ догађаја у Москви везаних за Руску Православну Цркву и Православље у целини.

Главни скупови посвећени овим јубилејима, али и са актуелним значењем, биће:

- Ванредно заседање Освећеног Архијерејског Сабора Руске Православне Цркве и

- Свеправославно служење на Ваведење 4. децембра у Храму Христа Спаса, а поводом 100. годишњице устоличења Светог патријарха Тихона, у коме ће узети учешће већина Предстојатеља и представници свих Помесних цркава и 377 архијереја (епархијских, викарних и умировљених) Руске православне цркве.

29. новембра 2017. свечано ће бити отворен ванредни Архијерејски Сабор Руске православне цркве. Сам Сабор ће донети дневни ред, али, како је речено на конференцији за штампу, већ сада се зна да ће општецрквено бити прослављени бројни мученици из Украјине, и да ће Сабор разматрати документа о манастирском и монашком животу и правилима црквеног брака. Разуме се Сабор ће почети опширним рефератом патријарха Кирила у коме ће бити поменуте најважније теме руског и свеправославног духовног значаја, и очекује се да ће их Сабор активно размотрити. У том смислу посебна пажња, биће поклоњена положају и страдању блискоисточних хришћана.

Могуће је да ће Сабор, по претходно саслушаном мишљењу Светог Синода, донети и став Руске православне цркве о резултатима Критског сабора.

Очекује се да Сабор буде закључен 2. децембра заједнички усвојеном Посланицом верним чедима Руске православне цркве. Посебна конференција за новинаре о резултатима Сабора (Сабор ће бити затворен за јавност, осим отварања) предвиђена је за 3. децембар.

Тог дана увече, у здању Московског епархијалног дома у коме је одржан почевши од августа 1917. историјски Помесни сабор, биће одслужено Свеноћно бденије.

На дан Ваведења Пресвете Богородице, када је и интронизован Свети патријарх Тихон, у Храму Христа Спаса Поглавари и представници свих Помесних Цркава заједно са свим архијерејима Руске Цркве одслужиће празничну Свету архијерејску литургију.

Очекује се учешће већине предстојатеља помесних православних цркава.

Тог дана, 4. децембра, увече, биће приређен Свечани концерт у Кремаљском државном дворцу, а 5. и 6. децембра ће се одржати међусобни састанци делегација помесних православних цркава.

Патријарх Илија II изабрао местобљуститеља Грузијске Цркве

Fri, 24 Nov 2017 14:19:18 +0000

24. Новембар 2017 - 13:20

Његова Светост Католикос-Патријарх Илија II изабрао је дан за историјско саопштење - празник када Грузијска Црква прославља веома омиљеног мученика Светог Ђорђа,. Пред служења Божанске Литургије у цркви Светог Ђорђа-Кашвети у центру престонице предстојатељ је најавио местобљуститељ патријаршијског престола Грузијске Православне Цркве.

Митрополит сенакски и чкоротцуиски Шио (Муџири) име је које је Његова Светост Патријарх прочитао.

„Честитам свима празник Светог Георгија. Ово је историјска светковина. Свети Георгије жели да имамо местобљуститељ, а то је Владика Шио. Честитам владици Шиу на овом високом постављењу. Надам се да ће он оправдати наду која му је указана. Нека Вас Бог чува,“ изјавио је Патријарх.

Према Уставу Грузијске Православне Цркве, који је донео проширени црквени Сабор 1995. године, местобљуститељ руководи Црквом у случају смрти Патријарха, његовог одступања са патријаршијског престола или због других случајева који утичу на то да Патријарх не може испуњавати своје дужности. Местољубитељ има право да сазива Велики сабор Грузијске Цркве ради бирања новог католикоса-патријарха све Грузије. Он такође сазива Свети Архијерејски Синод пре тога ради избора кандидата за Патријарха.

Католикос-Патријарх Илија II изабран је за Патријарха Грузијске Цркве у децембру 1977. године, и има 84 године. Извори не кажу због чега је сад изабрао местобљуститељ.

***

Митрополит Шио је рођен као Елизбар Муџири 1. фебруара 1969. у Тбилисију. После средње школе студирао је на Државном конзерваторијуму у Тбилисију.

Године 1991. постао је искушеник у Шио-Мгвинског манастира, близу града Мцкете, и овде је замонашен 1993. године притом узевши име Шио. Рукоположен је за јерођакона 1995, а за јеромонаха 1996. године. Једну годину касније постао је настојатељ цркве Светог Георгија у четврти Клдисубани града Тбилисија.

Године 1998. дипломирао је на Семинарији Светог Јована Богослова у Батумију и наставио студирање у иностранству на Московској духовној академији. Исте године произведен је у чин игумана и постављен за настојатеља Саборне цркве Светог пророка Илије, а касније и неколико других парохија.

Године 2003, одлуком Светог Синода Грузијске Православне Цркве, игуман Шио постављен је за Епископа сенакски и чкоротцуиски , и хиротонисан је те године 7. септембра. Године 2009. наименован је за администратора грузијских парохија у Аустралији.

Према наводима грузијских медија, митрополит Шио је духовни отац грузијског председника Ђорђи Маргвелашвилија.

Извор: Православие.ру (превод – Информативна служба СПЦ)

Патријарх Кирил: Данас се грех приказује на врло привлачан начин! (ВИДЕО)

Thu, 23 Nov 2017 19:11:17 +0000

„Данас грех није само очигледан, премда су се људи у току целе историје трудили да крију грехове сматрајући их нечим непристојним и погрешним. Данас се грех приказује на врло привлачан начин у филму, у позоришту и у другим врстама уметности. Уметност која треба да култивише људску личност, да је богати и подиже ка небу, постаје тег који човеку не дозвољава да узлети. Наравно, немам у виду сву уметност, већ ону која последњих година претендује на то да има посебну улогу и право да доноси народу искушење и грех збуњујући људе. Нажалост, велики део наше интелигенције понавља погубну грешку својих претходника који су земљу довели до погибељних догађаја револуције чије се стогодишњице данас сећамо.“

„Сад није време за распиривање људских страсти, зато што се на људе ионако врши велики негативан утицај који уништава њихов духовни живот. Сад је време за уједињење здравих снага. Црква, уметност, култура, наши писци, научници и сви они који воле домовину, данас треба да буду заједно, зато што ступамо у критичан период развоја људске цивилизације. То се види голим оком и човек треба да буде слеп, па да не запази да се приближавају страшни тренуци историје о којима је у књизи Откровења говорио апостол и јеванђелиста Јован Богослов. Нико не зна кад ће доћи тај час (Мт. 24: 36), али приближавање или удаљавање овог времена зависи од нас – од Цркве Божије и од сваког човека. Онај ко живи по истини, ко се бори против греха – јесте на страни светлости и истине, и он својим животом, својим стваралаштвом, посебно ако је јавна личност и ако има утицаја на друге, може да успори пад целог човечанства у бездан свршетка историје,“ – истакао је патријарх.

Извор: Православие.ру

Међународна православна конференција у Патри

Wed, 22 Nov 2017 20:36:51 +0000

У Патри, граду Светог апостола Андреја, где почивају његове мошти које већ столећима пружају утеху и благослов молитвене заштите и покровитељства становницима овог живописног пелопонеског града, 17. и 18. новембра 2017. године, под покровитељством, а благословом и трудом Свештене Митрополије патранске Еладске цркве, уз сарадњу Фонда Свети Андреј Првозвани из Москве и у присуству представника помесних Православних Црква и великог броја професора и научника из области теологије, геополитике, економије, историје, социологије, филозофије, антропологије, природних наука и културе из Грчке, Русије, Србије, Бугарске, Грузије, Кипра и Украјине, одржана је Међународна православна конференција под називом Пронашли смо месију - глас Светог апостола Андреја у савременом свету.

Конференција одржава се у данима припрема за празновање Светог Андреја, и започела је молитвено, у четвртак 16. новембра 2017. године увече, дочеком моштију Светог Серафима Саровског, које су благословом Патријарха московског и све Русије г. Кирила, а поводом овог скупа донели, представници Руске Православне Цркве, и свечаним бденијем у част Светог Серафима у Саборном храму Митрополије Патре, цркви Светог Андреја Првозваног.

Радни део конференције започео је сутрадан, 17. новембра 2017. године, поздравом Митрополита Патре г. Хризостома и г. Владимира Јакуњина, директора Фонда Свети Андреј Првозвани који су пожелели добродошлицу свим делегатима и учесницима скупа. Након отварања конференције уследиле су поздравне поруке предстојатеља помесних Православних Цркава које су прочитали њихови представници на конференцији. Овом приликом прочитана је и поздравна порука Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја, коју је организаторима и учесницима пренео представник Српске Православне Цркве на овом скупу, Његово Преосвештенство Епископ нишки г. Арсеније. Цркве Цариграда, Александрије, Јерусалима, Руска Православна Црква, Бугарска Патријаршија, Архиепископија кипарска и Украјинска Православна Црква Московске Патријаршије су такође имале своје представнике на овој конференцији.

Рад конференције био је подељен у тематске целине: 1) Свет источног хришћанства и криза савременог човечанства, у којој су обрађиване теме као што су: Парадигма система вредности у источно-хришћанском свету - изазови обезвређивања човека; У шта то младост Европе верује?; Брак и породица насупрот глобалних процеса трансформације друштва; Прогон и страдање хришћана у савремено доба: Одговорност савремене цивилизације према православно-хришћанском свету, 2) Хришћанске вредности и хуманитарне иницијативе нашег времена и 3) Поштовање Светог Андреја Првозваног у хришћанској прошлости и садашњости.

У излагањима чак 37 угледних предавача током дводневног рада симпосиона значајан међународни и мултидисциплинарни карактер својим излагањима као и запажен допринос раду конференције дали су и министар образовања, науке и технолошког развоја у Влади Републике Србије г. Младен Шарчевић, г. Драгомир Карић, директор Управе за сарадњу са црквама и верским заједницама при Министарству правде Владе Републике Србије др Милета Радојевић, директор Гимназије Јован Јовановић Змај у Новом Саду г. Радивоје Стојковић и научни сарадник при Византолошком институту САНУ г. Срђан Пириватрић.

При закључивању конференције скуп је као кратак сиже рада конференције и закључка богатих и тематски разновсних излагања уважених предавача издао и саопштење које је у виду разрађених теза нагласило најзначајније трендове, теме и методе истарајавања православно-источног предања у колизији али и кохезији са савременом цивилизацијом. Стална интеракција Цркве и света је историјски, следећи пут Апостола, изродила богатство локалних и националних традиција православних народа и непобитно обезбедила своје место у креирању савремене западно-европске цивилизације, која је сада у дубокој кризи идентитета покушавајући да игнорише, и чак и поништи, своје хришћанске корене. Учесници конференције, наглашавајући значај идентитета, упућују поруку која извор и крајеугоани камен сваког даљег деловања православних у свету нашег доба, као и претходних доба, јасно види у лику Христа Спаситеља који је како некада кроз Апостоле, тако данас кроз Цркву и заоставштину хришћанских вредности и љубави за ближњег без дилеме једини курс ка исправном начину решавања кризе савременог човечанства.

У недељу, 19. новембра 2017. године, у препуном Катедралном храму Светог апостола Андреја Првозваног, као круна труду учесника конференције и потврда њиховог богословског, научног и друштвеног прегалаштва током рада конференције, узнесена је свештена евхаристијска жртва свете Литургије, коју је принео митрополит Александар из Цариградске Патријаршије, уз саслужење митрополита Тимотеја из Јерусалимске Патријаршије, епископа Илије из Руске Православне Цркве, епископа нишког Арсенија из Српске Православне Цркве, епископа Поликарпа из Бугарске Патријаршије, епископа Христофора из Архиепископије кипарске, епископа Луке из Украјине, епископа Хрисанта - викара Митрополита патранског, и домаћина митрополита Хризостома и многобројног свештенства и народа. Тиме је ова прва међународна православна конференција у Патри завршена, уз наговештаје могућег редовног годишњег рада исте конференције у годинама пред нама.

Линкови за повезане вести са званичног сајта Митрополије Патре:

Линк 1

Линк 2

Линк 3

Извор: Епархија нишка

Патријарх Кирил: Човечанству се ближи крај; све оно о чему је говорио апостол и јеванђелиста Јован

Mon, 20 Nov 2017 19:06:38 +0000

Патријарх московски и целе Русије је данас у својој рођенданској беседи упутио својеврсно упозорење...

Како је рекао, сви они који воле своју домовину морају да се уједине јер човечанство улази у критични период развоја, што се може приметити голим оком.

„Само слеп човек не би приметио да нам се ближе претећи тренуци историје, о којима је говорио апостол и јеванђелиста Јован“, рекао је патријарх.

У складу са хришћанском веронауком, додао је патријарх, крај света зависи од самих људи, с тим у вези потребно је да свако понаособ схвати одговорност за своју домовину и цело човечанство како би се зауставио суноврат модерне историје.

Патријарх Кирил данас слави 71. рођендан. Рођен је 20. новембра 1946. године у Лењинграду, садашњем Санкт Петербургу.

Рођендан су му честитали бројни руски политичари и истакнуте личности, а председник Русије Владимир Путин уручио му је слику Успенске цркве у Кремљу.

Дан Ангела Руске цркве - Светог патријарха Тихона

Fri, 17 Nov 2017 23:52:14 +0000

Ове године посебно торжествено се широм Руске цркве обележава Спомен Светог Патријарха московског Тихона, 18. новембар, а поводом 100. годишњице обнове патријаршијства у Руској цркви, које је у лику овог дивног исповедника, Божијом Милошћу пружило достојан одговор безбожничком прогону православних, који може само да се упореди са страдањима ранохришћанских мученика. Нетљене мошти Светог Тихона, нађене су после слома совјетског система и чувају се у Даниловском манастиру у Москви

Поводом данашњег значајног празника, руског и васељенског, доносимо кратки биографски прилог о Светом патријарху Тихону ТВ Цариград, са изводом беседе патријарха Кирила о свом великом претходнику.

Свети патријарше Тихоне, моли Христа Бога за нас!

Архиепископ Анастасије: О страдању Цркве под комунизмом

Tue, 14 Nov 2017 19:18:46 +0000

После повлачења немачких окупатора из Албаније у новембру 1944, комунистички режим Енвера Хоџе почео је насилно да прогони сваку врсту религије. Током 23 године ови прогони су имали онај класични облик какав се могао опазити у Русији и југоисточној Европи. Тако је канонски архиепископ албански Христофор стављен у кућни притвор, а 19. јуна 1958. нађен је мртав; наводно умро је да од срчаног удара.

Пајсије Вондикас, удовац и до тада епископ Корче, постављен је за новог архиепископа. Такође у Тирани, фебруара 1950. сазвана је Црквено-народна скупштина Православне Цркве да изгласа нову Уредбу којом је Црква стављена под пуну државну контролу. Сходно овој Уредби, свако постављење у црквену службу, чак и ђаконско рукоположење, морала је одобрити државна власт. Марта 1966. Пајсије се упокојио и на архиепископски престо је дошао Дамјан, стари партизан, који јр, према мишљењу многих угледних богослова и свештеника, лично допринео растурању Цркве личним наредбама и радњама. Године 1967. повукао се у пензију у Подградец, где је умро 18. октобра 1973. У међувремену, настојања на исмевању Цркве и њених делатеља интензивирано је преко многих публикација, филмова и клевета.

Током следеће 23 године, 1967-1990, прогон сваке религије био је немилосрдан. Уредбом од 22. новембра 1967. Устав Албаније је званично укинуо свако верско изражавање. Стотине храмова је руинирано, неки су претворени у радионице, робне куће, биоскопе, клубове, штале и др. Скоро сви манастири су били разорени или коришћени за војне потребе.

У то време Албанска Црква је имала, поред Архиепископије, још три епархије, 19 архијерејских намесништва, 330 парохја и двадесет пет манастира, не рачунајући манастирске заједнице. Свештенство је било десетковано, а црквена имовина (земљишта, богослужбене утвари и црквене матрице) конфискована. Строго је било кажњавано и најблаже изражавање верског осећања – чување икона, верских књига и других симбола. Током 25 година нико није рукоположен за свештеника, и оно што је најстрашније, изгубио се траг о сваком епископу.

Међутим, у та најтмурнија времена немилосрдног безбожничког прогона чули су се неки шапати да неки православни на своју руку исповедају веру. Сећам се једног типичног случаја: „Отац Георгије је био свештеник у месту Вуљаратис, селу на југу близу Ђирокастра. Раније је студирао за учитења и агронома, а кад је настао безбожнички прогон, био је присиљен да напусти своју свештеничку службу и да ради на изградњи путева. Једнога дана, док се одмарао од тешког рада и сунчанице, његов познаник, одани православни верник из суседног села, пришао му је и прошапутао сажаљиво: „У свету ћете имати невоље“. Отац Георгије је нежно подигао очи и довршио тај библијски стих: „Али не бојте се, ја навладах свет“(Јован 16,33). Други пут фанатични следбеници атеистичке партије укопали су велики крст усред пута и терали оца Георгија да се пење на врх крста. Он се побожно сагео пред њим, загрлио га рукама и целивао.

Други свештеник, отац Козма Кирио, који је такође био присиљен да ради као радник и путује уз многе опасности, богослужио је и тајно је крштавао свакога ко би пожелео. У месту Корђе, једна група жена се окупљала у својим домовима, затварале су прозоре и веома предострожно организовале молитвене групе.

Исмевање и увреде били су део свакодневне драме. Атеисти су прогонили верне, стављали их на тешке послове, осуђивали на дуге затворске казне и убијали их. Нису само свештена лица били мученици вере, него и световњаци, мирјани, читаве породице.

Када је албански комунистички режим престао да постоји 1991, Православна аутокефална Албанска Црква нашла се потпуно уништеном и личила је на неку напуштгену пустару.

Извор: Српска Православна Црква

Прва Божанска Литургија на знаковном језику служиће се у Никозији

Tue, 14 Nov 2017 17:10:47 +0000

На позив Митрополије Тамасоса и Ориниса, један богослов допутоваће из Грчке да симултано преводи Литургију на знаковни језик за глуве људе. Служба ће се одржати у недељу 19. новембра у цркви Светог Јована Златоуста у Лакатамији, у предграђу Никозије.

Према речима пароха при цркве о. Киријака Каспариса, у прво време Митрополија ће доводити богослова једном месечно, па ће број оваквих служби уредити на сваких четрнаест дана или на све веће црквене празнике.

„Ово је осмишљено с циљем да се задовоље потребе глувих верника који никад нису имали могућност да прате Литургију или имали некога да им објасни њено дубље значење на њиховом језику,“ рекао је о. Киријак Сајпрус Мејлу.

Ово је први пут кад ће глуви људи моћи учествовати још активније у божанским литургијама. Он је додао да ће богослов стајати на подијуму тако да га сви виде и одатле ће симултано преводити на знаковном језику. До сада је 17 лица изразило интересовање за овом службом, али сесматра да ће бројка расти.

Истовремено, Митрополија је позвала једну Кипранку која је стручњак за знаковни језик да проучи како богослов из Грчке преноси проповеди и богослужење, тако да једнога дана она преузме његово место када он не буде могао долазити на Кипар.

Вести из сестринских цркава

English

Мошти Светог Серафима Саровског похрањене у руској цркви у Букурешту

Fri, 10 Nov 2017 18:08:54 +0000

У двору Румунске Патријаршије мошти је примио отац Евгеније Роготин. Иначе, патријарси Кирило руски и Данило румунски началствовали су чином преноса ковчежића с моштима у духовни центар Румунске Патријаршије, где су верници могли две недеље да их целивају.

Свети Серафим је добро познат и поштован у Румунији. На румунском језику је објављено неколико књига о овом саровском старецу, а у последње време неки манастири, скитови, парохије и добротворне установе назване су по Светом Серафиму. Неколико православних верника посведочили су чуда која су доживела захваљујући молитвама и дејством Светог Серафима.

Ова свечаност је завршена тропаром Светом Серафиму певаним на црквенословенском, после чега су мошти званично уручене оцу Евгенију на духовну ползу његових парохијана и свих верника у Букурешту.

Извор: Српска Православна Црква

Албански Архиепископ Анастасије прославио 88. рођендан

Mon, 06 Nov 2017 18:10:34 +0000

Његово Блаженство Архиепископ Тиране, Драча и све Албаније Анастасије (Јанулатос) прославио је 4. новембра 2017. свој 88. рођендан.

Рођен је 4. новембра 1929. у Пиреју. Био је професор историје религија (1972-1992.) и декан Богословског факултета при Атинском универзитету (1983. до 1986). Данас је професор емеритус овога универзитета.

Носилац је почасних доктората са 19 универзитета и факултета (из Грчке, САД, Кипра, Румуније, Грузије, Албаније, Италије..), дописни члан (1993-2005) и почасни члан (од 2006) Атинске академије наука.

На постдипломским студијама изучавао је Историју религија и етнологију на универзитетима у Хамбургу и Марбургу. Светске религије проучавао је и путујући кроз земље у којима оне имају развијен живот. Поред савременог и древногрчког језика, он говори енглески, француски и немачки, а као радне језике користи латински, италијански, шпански и албански.

Одиграо је пионирску улогу у подстицању интересовања за православље током свог мисионарксог рада у страним земљама (почев од 1958. г.). За јерођакона је рукоположен 1960, а за јеромонаха – архимандрита 1964. За епископа Андрусе изабран је 1972. док се налазио на положају генералног директора издавачке куће Апостолики Дијаконија Грчке Цркве (1972-1992). Био је местобљуститељ Митрополије иринупољске у Источној Африци 1981-1990, митрополит Андрусе и патријарашки егзарх у Албанији (1991-1992. г.). За Архиепископа Тиране и све Албаније изабран је у јуну 1992. године.

Био је генерални секретар Извршног одбора за светско мисионарство Синдесмоса, свеправославне омладинске организације (1958-61), потпредседник Синдесмоса (1964-77); оснивач и председник Међуправославног мисионарског центра Поревтендес (од 1961.г.). Био је члан Међународног одбора за нисионарске студије Светског савета Цркава (1963-69), секретар за истраживање мисионарства и за односе са православним Црквама при ССЦ (1969-71.г.). Организовао је и управљао Центром за мисионарске студије при Атинском универзитету (1971-74).

Као директор Апостолики Дијаконије започео је многе богословске, образовне, издавачке програме; посебну пажњу је посветио питању мисионарења у источноафричким земљама Кенији, Уганди и Танзанији. Организавао је и развио православне мисионарске подухвате. Признат је за „великог добротвора Патријаршије александријске и све Африке“.

Као Архиепископ Албаније почев од 1992, у крајње тешким околностима успоставио је и развијао је Православну Аутокефалну Албанску Цркву која је била потпуно запуштена пуних 23 године. Премда је формална слобода била повраћена у овој земљи, почетне 1990-те године биле су драматично време за православну заједницу у Албанији.

Овде није био опстао ниједан епископ, а ниједан евентуалан кандидат није имао канонске услове да би био хиротонисан у овај чин; остало је једино 15 пензионисаних и болесних свештеника. Није било цркава (биле су или уништене или претворене у овосветске грађевине), а није било ни финансијских средстава да се подигну усред превеликог сиромаштва, те држава није могла да узме на себе обавезу помагања верских заједница. Једном речју, свуда је владала мерзост и запушченије.

У овим околностима једино је Васељенска Патријаршија могла преузети на себе обавезу и била у стању да учини прве кораке ка успостављању Православне Цркве у Албанији. Да би се удовољило потребама Цркве у Албанији, Васељенска Патријаршија је овде послала једног од најспособнијих личности добро познату широм православног света и шире, професора др Анастасија (Јанулатоса), који је у то време био митрополит Андрусе, модератор Комисије за светско мисионарење и евангелизацију ССЦ и архиепископ местобљуститељ Архиепископије за Кенију, Уганду и Танзанију.

По приспећу у Албанију, Архиепископ је наишао на духовну и материјалну пустош преосталу од атеистичког режима, али се није дао заплашити. Био је решен да стање уреди набоље. Отпочео је са отварањем богословије за школовање младих свештеника и повраћајем постојеће црквене имовине, истовремено настојећи да подигне нове цркве. Био је то самопожртвовани рад који је убедио албанске православне хришћане да умоле Васељенску Патријаршију да постави тадашњег митрополита Анастасија за њиховог Архиепископа.

У циљу обнове црквеног живота Архиепископ је започео нове програме на подручју здравства, друштвеног старања, просвећивања, пољоприведног унапређења, културе и екологије.

Он је писац 24 књиге (истраживања афричких религија, есеји из богословња и историје мисионарства, проповеди и др.), укључујући и књигу „Ислам, општи преглед“, која је доживела 16 издања и превод на српски, затим Историја живих религија, Суочавање са светом, Мисонарење на Христов начин, До краја земаљског шара, Коегзистенција, Крст и Васкрсење у Албанији. Објавио је више од 200 студија и чланака из догматског и пастирског богословља. Његове студије и чланци објављени су до сада на 17 језика.

Носилац је 27 ордена и награда многих православних сестринских Цркава и појединих земаља. Међународно је признат његов допринос хришћанском мисионарењу, богословљу и мирној коегзистенцији народâ и религијских заједница.

Архиепископ Анастасије је присуствовао Светом и Великом Сабору Православне Цркве од 16. до 21. јуна 2016. године.

Извор: Српска Православна Црква