У недељу ујутро, 13. новембра 2016. године, у цркви Божје Премудрости у Строволосу, свечану архијерејску Литургију одслужили су Његово Блаженство Архиепископ кипарски Хризостом и Његова Светост Патријарх српски Иринеј, који је у историјској посети Кипру.

Двојици поглавара саслуживали су Митрополити: вострански Тимотеј, загребачко-љубљански Порфирије, Епископи: бачки Иринеј, жички Јустин, пафоски Георгије, киринејски Хризостом, констанцијски Василије, кикоски Никифор, тримитунтски Варнава, карпасијски Христофор, арсинојски Нектарије, аматунски Николај, хитронски Леонтије и масаоријски Григорије, као и свештеници ових двеју сестринских Цркава.

По завршетку Литургије, Архиепископ кипарски Хризостом пожелео је добродошлицу Његовој Светости Патријарху српском Иринеј и његовој делегацији на Кипру, и заблагодарио Светој Тројици на благослову поводом њиховог присуства на острву. Потом је уручио највеће одликовање Цркве Кипра - орден оснивача и заштитника ове Цркве Св. Варнаве.

Предстојатељи ових двеју сестринских православних Цркава, Кипарске и Српске, потврдили су столетне верске и националне везе између Кипра и Србије, и страдања оба народа ових земаља.

Извор: Кипарска Црква (превод - Информативна служба СПЦ)

фотогалерија

Манастир је основан у 6. веку када се један од 13 сиријских отаца по имену Давид настанио у пешчери Гареџи на падинама невеликог кланца и ускоро затим овде основао први манастир – Давидову лавру.

По својим размерама и историјском значају Давид-Гареџи заузима посебно место у грузијској историји. У овој земљи постоји предање да је посета овој светињи једнако што и поклоњење Јерусалиму.

Давид-Гареџи се налази на 60 км југоисточно од Тбилисија, на грузијско-азербејџанској граници која дели манастирски комплекс на два дела. Комплекс манастирских пећина простире се на 25 км и налази се на Гареџијској висоравни, која је полупустињски предео.

Даид-Гареџи се састоји од 20 манастира, усечених у стенама и захватају територију трију грузијских области.

Извор: Православие-ру (превод с руског Р.Ракић)

Лично искуство и богословско образовање Васељенског Патријарха омогућују му да има изванредан поглед на екуменске односе и еколошка питања. Његова Светост неуморно ради на помирењу међу хришћанским Црквама, а стекао је и међународну репутацију стога што еколошка питања обрађује на глобалном нивоу. Ради на унапређивању односâ са Римокатоличком Црквом и Англиканском заједницом, као и са другим хришћанским вероисповестима, путем богословског дијалога и личним сусретима са њиховим великодостојницима, све у циљу да се разматрају питања од заједничког интересовања.

Сарађивао је са Светским Саветом Цркава и био члан његовог Извршног и Централног одбора, као и Комисије за веру и црквени поредак. Иницирао је, штавише, многобројне међународне састанке и дијалоге са муслиманским и јеврејским великодостојницима у циљу неговања међусобног уважавања и постизања верске толеранције широм света, а нарочито на Блиском Истоку и у земљама око Средоземног мора, па је међу првима организовао међурелигијске сусрете широм света. Најзад, Васељенски Патријарх је био на челу историјске обнове аутокефалне Албанске Цркве, а уз то, пружао је духовну и моралну подршку многим традиционалним православним земљама које су излазиле из деценијског прогона иза Гвоздене завесе.

Као грађанин Турске, Васељенски Патријарх је стекао основно и средњошколско образовање на Имвросу и у Цариграду. Пошто је дипломирао на Богословском факултету на Халки, Његова Свесветост је наставио последипломско усавршавање на понтификалном  Оријенталном институту при Грегоријанском универзитету (Рим), на Екуменском институту у Босеу (Швајцарска) и на Минхенском универзитету.

Одбранио је докторски рад из канонског права. Један је од оснивачâ Друштва за канонско право Источних Цркава. За јерођакона је рукоположен 1961. године, а за јеромонаха 1969. године. Био је помоћник декана Богословског факултета на Халки (1968-1972) пре но што је био изабран за личног секретара свога претходника на патријарашкој катедри, блаженопочившег Димитрија (1972-1990); за Митрополита филаделфијског изабран је 1973. године, а касније за халкидонског (1990).

Васељенски Патријарх Вартоломеј је носилац више почасних доктората са престижних академских установа, као што су Атински и Солунски универзитет, универзитети Патре и Јањине (у Грчкој), затим Џорџтаун и Јејл (САД), Флиндерс и Манила (Аустралија), Лондон, Единбург, Лувен, Москва, Болоња, Београд и Букурешт (Европа). Говори грчки, турски, италијански, немачки, француски и енглески; такође добро познаје класични грчки и латински.

Улога Васељенског Патријарха као првенствено духовног предводника православног хришћанског света и наднационалне личности од светског значаја све више се показује веома значајном. Његова Светост је био један од покровитељâ међународних миротворачких конференција, као и скупова по питањима расизма и фундаментализма, окупљајући на њима Јевреје, хришћане и муслимане у циљу започињања све снажније сарадње и међусобног разумевања.

Позивали су га Европски парламент, Унеско, Светски економски форум и многи национални парламенти. Организовао је осам међународних, међурелигијских и међудисциплинарних симпосиона и састанака на којима су проучавани еколошки проблеми, као што су загађивање рекâ и језерâ по свету, а ове иницијативе су му донеле назив „зелени Патријарх“ и награде неколико значајних међународних организација.

Службу Васељенског Патријарха карактерише међуправославна сарадња, међухришћански и међурелигијски дијалог, као и званична путовања у православне и муслиманске земље које су раније ретко кад биле посећене. Разменио је многобројне посете са црквеним и државним личностима. Његова залагања да се унапреде и негују верска толеранција и људска права, као и настојања на миру у свету и на заштити човекове средине, с правом су га ставила међу најизразитије светске визионаре, миротворце и мостоградитеље, као апостола љубави, мира и помирења. Године 1997.  Конгрес Сједињених Америчких Држава уручио му је златну медаљу.

Извор: Васељенска Патријаршија

Божанском Литургијом јер началствовао Митрополит лимасолски (Кипарска Православна Црква) Атанасије, уз саслужење скоро 30 архијереја из Румуније и иностранства. Гост са Кипра је такође проповедао. На крају свете службе, Архиепископ трговиштански Нифон је прочитао посланицу Његовог Блаженства Данила, Патријарха Румунске Праославне Цркве, упућену свима поклоницима свете Петке.

Према Басилика.ро Информативна служба СПЦ

Поглавар Јерусалимске Патријаршије Његова Светост Патријарх Теофил III посетиће у недељу, 25. септембра 2016. године у 18 часова, храм Светог Саве у Београду када ће бити служена доксологија у тој светињи, потврдио је за Радио Слово љубве свештеник Драган Шовљански из Светосавског храма.

Претходно ће Свјатјејши Патријарх јерусалимски г. Теофил заједно са Патријархом српским г. Иринејем и представницима осталих помесних Православних Цркава, боравити у Митрополији црногорско-приморској поводом освећења храма Светог Јована Владимира у Бару. Први пут у историји Црне Горе на њено тло је 23. септембра 2016. године у Тивту ступио Патријарх Светог града Јерусалима и све Палестине у лику Блажењејшег г. Теофила III, који ће у недјељу началствовати свечаном Литургијом поводом освећења Саборног храма Светог Јована Владимира у Бару.

Високог госта на тиватском аеродрому дочекао је Архиепископ цетињски и Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије са свештенством Митрополије црногорско-приморске. -Јерусалимска Патријаршија је Мајка Црква свих Цркава и велики је Божји благослов да нам је данас овдје, први пут у историји, Свјатјејши Патријарх г. Теофило, рекао је митрополит Амфилохије изражавајући добродошлицу Патријарху Светог града Јерусалима.

-Доносимо благослов Гроба Господњега у ову дивну земљу Црну Гору поводом освећења храма Светог Јована Владимира. Дошли смо и да посвједочимо јединство Цркве Божије, казао је у краткој изјави на аеродрому патријарх Теофило.

Његово Блаженство Патријарх Јерусалима и све Палестине Теофило III посетио је истог дана Цетињски манастир, где се поклонио руци Светог Јована Крститеља, честици Часнога Крста Господњега и моштима Светог Петра Цетињског Чудотворца. Блажењејшег Патријарха јерусалимског дочекали су свештенство, монаштво, ђаци и професори Цетињске богословије и верни народ Цетиња. На дочеку су били и Епископ каракаски и јужноамерикански Руске Заграничне Цркве г. Јован, који ових дана борави у посети Митрополији црногорско-приморској, као и викарни Епископ диоклијски г. Кирило.

Служена је свечана доксологија, а Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије у слову добродошлице је рекао: -Благосиљамо Бога што нам је послао ангела Божјега Патријарха г. Теофила. Јерусалимска Патријаршија је Мајка Црква свих Цркава, јер је у светом граду Јерусалиму живио, страдао, распет био и васкрсао сам Господ, тако да све свето што је никло у читавом свијету, никло је управо из онога храма из Светога гроба Христовога, чији сте ви, Блажењејши, чувар, рекао је Митрополит црногорско-приморски. Он је додао да је његов долазак велики Божји дар и благослов, не само за Цетињски манастир, него за читаву Митрополију, Српску Православну Цркву и сав наш народ. -Велики Божји дар је Ваш долазак, да нас благословите и да у исто вријеме, на челу са Вама освештамо и храм Светога Јована Владимира у Бару, рекао је владика Амфилохије.

Патријарх Теофило казао је да је велики Божји дар његово учешће у прослави хиљадугоишњице страдања Светога Јована Владимира. -У исто вријеме, велики је Божји дар могућност да се поклонимо мученицима који су овдје Бога прославили, на челу са Светим Петром Цетињским. Није ово први долазак овдје Патријарха јерусалимскога, јер прије нас је дошао дивни и чудесни свједок Светога града Јерусалима и свједок и проповједник Христа Господа Свети Јован Крститељ, чија рука се овдје чува. И ево, и ми смо се удостојили да је цјеливамо, рекао је Патријарх јерусалимски.

Потом је за високог госта у Митрополији на Цетињу приређен свечани ручак.

У склопу вишедневне посјете нашој Митрополији, Његова Светост Патријарх јерусалимски је синоћ у 20 часова посјетио и Саборни храм Христовог Васкрсења у Подгорици, где је служена свечана доксологија. Блажењејшег Патријарха јерусалимског који је у пратњи домаћина - Његовог Високопреосвештенства Архиепископа цетињског и Митрополита црногорско-приморског г. Амфилохија, као и Преосвећених архијереја г. Аристарха из Патријаршије јерусалимске и г. Јована из Епархије јужно-америчке, стигао у Саборни храм у Подгорици, свечано су дочекали Његово Преосвештенство Епископ диоклијски г. Кирило са свештенством, монаштвом и бројним верним народом.

У поздравном говору, Високопреосвећени Митрополит г. Амфилохије је пожелео  добродошлицу Његовој Светости и високим гостима и истакао важност и значај ове посете овдашњој заједници и Саборном храму. Благодарећи Његовој Светости на благослову Светог града Јерусалима и благослову Мајке свих Цркава - које доноси у Црну Гору и у Саборни храм, митрополит Амфилохије је нагласио да Његову Светост у овој историјској посети дочекујемо и поздрављамо сви са великом љубављу и радошћу, подвлачећи и дубоку повезаност Саборног храма Христовог Васкрсења у Подгорици са храмом Христовог Васкрсења у Јерусалиму, будући да је, по његовим речима, храм у Подгорици изникао из храма Христовог Васкрсења у Јерусалиму.

Митрополит Амфилохије је овом приликом уручио поклон Његовој Светости - реплику дискоса чувене древне Подгоричке чаше из шестог века, на којој обилују угравиране представе старозавјетних пророштава о доласку Спаситеља Господа Исуса Христа, пожељевши притом Његовој Светости многаја и благаја љета.

Заузврат је Патријарх јерусалимски даровао Часни Свети Крст освештан на Христовом Гробу у Светој Земљи - Јерусалиму и приложио га Саборном храму у Подгорици. -Да благосиљате овај благословени Божји народ, да остане овде као оружје непобедиво против демонских сила у векове. Амин, истакао је Патријарх јерусалимски Г. Теофил III који је у поздравном говору и поруци архијерејима, свештенству и вјерном народу изразио велику радост што је гост Митрополије црногорско-приморске, као и то да се радује што се налази међу народом једне часне земље као што је Црна Гора. Он је заблагодарио Високопреосвећеном Митрополиту г. Амфилохију и на датој прилици да учествује у прослави хиљадугодишњице мученичког страдања Светог Јована Владимира, владара и краља зетског, као и у освећењу Саборног храма у Бару који је подигнут у славу Божју а у част Светог Јована Владимира, што га чини неизмерно срећним. По речима Његове Светости, управо ова посета наставља традицију дубоких и далекосежних историјских односа две Цркве: Мајке Цркве свих Цркава Јерусалимске и Српске Патријаршије. Стога је изразио срдачну благодарност услед топлог дочека који је приређен у Црној Гори, Подгорици и у Саборном храму Христовог Васкрсења.

Након свечаног дочека и свечане доксологије у просторијама Саборног храма је за високог госта приређена свечана вечера.

Његово Блаженство Патријарх Јерусалима и све Палестине г. Теофило III након посете храму Христовог Васкрсења у Подгорици, нешто послије 22 часа допутовао је у манастир Острог. Са патријархом Теофилом у острошку светињу је допутовао и Митрополит црногорско-приморски и игуман острошки г. Амфилохије, где их је испред цркве Свете Тројице дочекало бројно острошко монаштво и вјерници. У суботу, у раним јутарњим сатима, патријарх Теофило ће посетити Горњи манастир, где ће целивати мошти Светог Василија Острошког Чудотворца.

Извор: Митрополија црногорско-приморска

Више од 5.000 лица свих старосних доба пегледали су лекари интерне медицине, стручњаци за исхрану, дијабетес, као и кардиолози, психијатри, педијатри, онколози и стоматолози. Они су око  тридесет пута походили села.

Кампања „Добро здравље у селима“ започела је 2- септембра 2015. г., по благослову Патријарха Румунске Православне Цркве Данила, а до тога је дошло на основу протокола о споразумевању потписаном између Румунске Патријаршије и Минстарства здравља; главна циљна група јесу лица лошијег економског стања.

Извир: Румунска Патријаршија (превод Информативне службе СПЦ)

Према речима старешине овога храма протојереја Михаила Зазвонова, основни задатак после пуштања у етар пројекта јесте прибирање и анализирање података. „Одзив циљног аутодоријума помоћи ће нам да унесемо неопходне коректуре приликом снимања сваког новог видеосадржаја. Веома се надам да ћемо успети да у овој години обрадимо још 50-100 прилога.“ Центар за рад с глувим и наглувим лицима при храму Свих светих у земљи руској просијалих у Новокосину у граду Москви започео је свој рад у октобру 2015. године. У овом тренутку постоји друштво глувих и наглувих, њих 30 лица. Сваке недеље (у летње време недељом, а од јесени суботом) у храму се служи Литургија са сурдопреводом, после чега се организују радионице недељне школе за глуве. Периодично се изводе екскурзије и поклоничка путовања. Од фебруара до маја 2016.  у Центру су били организовани курсеви за изучавање гестовног руског језика.

Извор: Православие.ру (превод Информативна служба СПЦ)

Извор: Бугарска Патријаршија (превод Информативна служба СПЦ)

Причислење збору светих преподобог Јована Светогорца (Вишенског) савршено је 28. јула 2016. године на Божанској литургији служеној испред Успенске саборне цркве Кијево-печерске лавре. Богослужењем и прослављењем је началствовао предстојатељ Украјинске Православне Цркве Митрополит кијевски и све Украјине г. Онуфрије. Саслуживали су представници помесних Православних Цркава и монаси са Свете Горе.

Чин канонизације је обављен после Малог входа и последњег помена који Црква служи за праведника. Митрополит бориспољски и броварски Антоније је прочитао одлуку Свештеног Синода Украјинске Православне Цркве о причислењу монаха Јована Светогорца к лику светих, а Митрополит вишгородски и чернобилски Павле, намесник Успенског саборног храма Кијево-печерске лавре, прочитао је кратко житије овог подвижника.

Затим је хор отпевао топар и величаније Преподобном Јовану Светогорцу, а Блажењејши Митрополит Онуфрије је благословио верне изображеним ликом светога. По окончању чина канонизације Предстојатељ Цркве, архјијереји и верни целивали су икону преп. Јована.

Нови светитељ ће се празновати 29. јула (16. јула по ст. ст.). Преп. Јован је духовни писац, атонски старац, знаменити подижник; играо је важну улогу у борби против пољске римокатоличке експанзије и у препороду Православља у Украјини у 17. веку.

Извор: Православие.ру (превод Информативна служба СПЦ)

Истичемо да су претходно вече у Кијев дошли учесници Свеукрајинске литије са запада и истока ове земље. Десетине хиљада верника превалило је стотине километара. Од Светогорске лавре поклоници су кренули 3. јула, а из Почајевске лавре – 9. јула. Дана 27. јула молитвене литије су се сусреле на Европском тргу и окончали свој ход у Светоуспенској Кијево-печерској лаври. На Владимирско набрежје дошли су и становници Кијева и верници из свих епархија Украјинске Православне Цркве.

Рачуна се да је поводом празника Крштења Русије 27. јула 2016. у литији учествовало више од 80.000 људи. Литија је била дуга више од три километра, а широка не мање од 20 метара.

Многобројни учесници су ходили централним улицама Кијева. Код поклоничког крста на улици Грушевског Његово Блаженство је заједно са свештенством и народом произнео молитву за покој душа свих оних који су изгубили своје животе у трагичним догађањима у фебруару 2014. године.

Свеукрајинску литију пратиле су чудотворне иконе: главна светиња литије са истока била је Светогорска икона Пресвете Богородице, а литије са западне стране – Почејавски лик Матере Божје. Ове и друге иконе које се поштују на западу, северу, југу и истоку Украјине, донете су на Владимирско набрежје.

Такође и свете иконе „Благослов Свете Горе Атонске“ и преподобног Антонија Печерског, које је у Украјину донела званична делегација Украјинске Православне Цркве с њеним Предстојатељем и с братијом Свете Горе поводом празновања 1000-годишњег јубилеја присуства руског монаштва на Атону.

http://www.mitropolija.com/povodom-praznika-krstenja-rusije-27-jula-u-litiji-u-kijevu-ucestvovalo-vise-od-80-000-ljudi/

Гост отац Бобан Димитријевић, доктор теологије и професор призренске богословије Светих Кирила и Методија са седиштем у Нишу. У емисији се говори о Сабору на Криту и одговара, између осталог, на питања: Какав је коначни резултат саборског рада? Каква је била реакција Цариградске Патријаршије на недолазак појединих помесних Цркава на сабор? Каква је била улога СПЦ на сабору? Какав је богословски значај Сабора на Криту?

Водитељ и аутор емисије: Владимир Вељковић.

https://hearthis.at/970403/

Izvor

У изворном хришћанском духу братске љубави и међусобног поверења, призивањем благодати Духа Светог за просветљење у бављењу темама са којима се живот Православне Цркве најозбиљније суочава у савремено доба, Сабор је данашњим заседањем наставио и завршио јучерашњу дискусију о садржини документа о православној дијаспори као једном од кључних животних аспеката Православља у савременом свету, при чему су такође разматрана још два документа: о црквеној аутономији и начинима њеног проглашавања, као и акт оважности поста и његовог држања данас. Иако су сва три документа темељно припремана током дужег периода, и овога пута су се под сводовима простране дворане Православне академије одвијале опсежне конструктивне дискусије са предлозима за побољшање њихове садржине.

Тако, на пример, документ о православној дијаспори ‒  који је, с обзиром на чињеницу да велики део православног света живи у земљама које испрва нису биле обухваћене територијама древних патријаршија, те да на тим просторима данас истовремено егзистира више епископа различитих помесних Цркава, са озбиљним разлогом уврштен у саборска акта и за заседање коначно спремљен током Четврте предсаборске конференције у Шамбезију јуна месеца 2009. године ‒ сада прецизније излистава области у којима живот православне дијаспоре треба да буде регулисан; то би, дакле, биле: 1) Канада, 2) Сједињене Америчке Државе, 3) Латинска Америка, 4) Аустралија, Нови Зеланд и Океанија, 5) Велика Британија и Ирска, 6) Француска 7) Белгија, Холандија и Луксембург, 8) Аустрија, 9) Италија и Малта, 10) Швајцарска и Лихтенштајн, 11) Немачка, 12) Скандинавске земље (изузев Финске) и 13) Шпанија и Португалија. Сагласно еклисиологији и предању Православне Цркве, али и са жељом да буду уважени историјски и пастирски разлози због којих у овим областима није могуће одмах и потпуно применити изворну православну праксу постојања једног епископа у једном месту, одлучено је да до стицања одговарајућих услова на тим просторима буде примењено прелазно решење у виду епископских сабрања свих канонски признатих епископа, који укључивањем у ову институцију неће престати да припадају својим канонским јурисдикцијама, нити ће престати да делују у оквиру њих.

Сагласно духу саборске критике (мада не и званичне осуде) етнофилетизма, и то не само као начина организовања црквеног живота у националним оквирима, него и као могућности за опасност од заснивања хришћанског идентитета на превасходно националној припадности, задатак и одговорност епископских сабрања требало би да буде превасходно усмерен на пројаву јединства Православља, што значи на развијање заједничког деловања православних ради њихових пастирских потреба, заједничког наступа спрам инославних и других, заједничког неговања богословске науке, црквеног образовања и другог. Како је документом предвиђено, детаљи рада епископског сабрања биће регулисан посебним правилником. 

Непосредно за дискутовањем садржине документа о православној дијаспори, рад Светог и Великог Сабора је настављен читањем и разматрањем докумената о црквеној аутономији и држању поста. Тако су, на основу акта који је донет на Петој припремној конференцији у Шамбезију децембра месеца 2009. године, најпре истакнути еклисиолошки, канонски и пастирски аспекти установе аутономије, да би непосредно потом, на путу ка једногласној формулацији јединственог православног става о овој теми, на уобичајен начин били изнети и важни предлози. У ишчекивању усвајања овог документа, чије је дискутовање покренуло низ значајних теолошких увида на темељне теме значења, садржине и различитих облика установе аутономије, као и на комплексније аспекте односâ аутономне према матичној аутокефалној Цркви и другим аутокефалним Црквама, поготово на процедуру остваривања аутономије у конкретним животним околностима, поменути су важни примери из (новије) историје Православне Цркве, међу којима је посебна пажња председавајућег и присутних обраћена на случај Православне Охридске Архиепископије, односно раскола који већ деценијама постоји на просторима Републике Македоније и због тога вишегодишњег, неправедног утамничења Његовог Високопреосвештенства Архиепископа охридског Јована.

Поподневном сесијом, током које је дискутована тема поста, односно његова актуалност у савременој православној егзистенцији, завршен је данашњи рад Светог и Великог Сабора.  Као и када су претходно разматрани документи у питању, то су и овога пута изнети снажни аргументи у прилог теме која је релевантна у животу православних хришћана, међу којима су посебну пажњу привукли предлози делегације Српске Православне Цркве, предвођене Патријархом српским Иринејем. Промишљања Митрополита црногорско-приморског др Амфилохија и Епископа бачког др Иринеја као истакнутих сарадника Његове Светости, затим Епископа браничевског др Игњатија, Епископа захумско-херцеговачког др Григорија и Владике западноамеричког др Максима, нарочито су допринели квалитету саборске дискусије на тему поста, посебно о нијансама његове разноликости у погледу дужине, садржине и повезаности са литургијским животом Цркве. Заједно са документима о дијаспори и аутономији, очекује се да до краја заседања Светог и Великог Сабора буде усвојен и саборски акт о важности поста, који је претходно усаглашен на Петој предсаборској конференцији у Шамбезију децембра месеца 2015. године.

http://www.spc.rs/sr/patrijarh_irinej_nachalstvovao_liturgijom_na_svetog_kirila_aleksandrijskog

Митрополит Александар нигеријски, портпарол делегације Александријске патријаршије, рекао је јуче и да је православна црква Африке задовољна овим документом, али да је он могао бити написан и са више храбрости и динамичности.

– Ми треба да укажемо где лежи зло. Треба да говоримо о светској економији, концепту либерализма, да спроводимо дискусије. Афричке нације шездесетих година прошлог века освајају независности, али су и дан-данас у потчињеном положају. Сви ресурси нације су под контролом великих компанија. То је колонијализам под другим именом. Локалне цркве треба да спроведу расправе о томе шта треба учинити да би ствари дошле на своје и биле исправне – рекао је митрополит Александар.

Другог дана заседања Сабора, јуче, на дневном реду био је документ који се бави питањем православне дијаспоре. Како је указао Јован Хрисавигис, који је портпарол делегације Васељенске патријаршије, канонска абнормалија је у организацији православне цркве у дијаспори.

– Има много православних верника ван  православне земље, у САД, Аустралији, Азији. И ту постоји једна канонска неправилност. У Србији, постоји само једна православна црква, у Грчкој, такође, а у Америци можете имати у једном граду или региону присутних и свих 14 аутокефалних цркава. Све патријаршије би се сложиле да то није нормална ситуација и овај Сабор се труди да нађе конструктивно решење за то – рекао је Јован Хрисавигис.

Архиепископ Јов је одговарао на питања о православним црквама које не присуствују заседању Сабора (Фото: Душко Филиповић)

Архиепископ Јов  је и јуче одговарао на питања  о православним црквама које су одлучиле да не присуствују заседању Сабора, који је требало да буде свеправославни. Говорио је о Антиохијској патријаршији, уз грузијску, јединој православној цркви која није потписала свих шест предсаборских докумената. Њихов потпис не налази се испод Правилника о раду Сабора и нацрта који се бави светом тајном брачне заједнице.

– Представници Антиохијске патријаршије нису их потписали не зато што се не слажу са текстом, већ у знак протеста јер питање канонске јурисдикције над Катаром, о којем се споре са Јерусалимском патријаршијом, није решено. Међутим, током дискусија о заказивању Сабора на Криту у јуну, Антиохијска патријаршија није имала замерке на његово одржавање. После јануара ове године, кад је утврђен датум и простор одржавања Сабора, она је наставила да учествује у припремним састанцима. Тражили су да документа буду преведена на арапски, обезбедили су и преводиоца и она су окачена на званични сајт Сабора. Чак су послали и комплетну листу делегата за Сабор – рекао је архиепископ Јов.

Он је подсетио и на начин гласања на заседању које је окупило десет  православних цркава. Одлуке се доносе једногласно, концензусом, како је и утврђено Правилником рада Сабора. О предлогу поглавара Албанске православне цркве Анастасија да се одлуке усвајају већином гласова, према речима архиепископа Јова, неће се расправљати. Иначе, цркве које не учествују на заседању, руска, бугарска, грузијска и антиохијска, осим на документ који се бави односом православне цркве са осталим хришћанским светом, највише примедби имале су управо на документ „Мисија православне цркве у савременом свету“.

http://www.mitropolija.com/sveti-i-veliki-sabor-pravoslavna-crkva-ne-smije-da-ostane-van-diskusija-o-vaznim-pitanjima-savremenog-covjecanstva/

– Када смо доносили своју одлуку, примили смо к знању позицију СПЦ, која је позвала да се сабор одложи и која је изјавила да осећа тешкоћу да присуствује на њему. Ми смо били спремни до последњег часа да учествујемо, али је за нас обавезан услов био присуство свих православних цркава. Не можемо да замислимо свеправославни сабор без макар једне цркве. Када је Бугарска православна црква прва изјавила да неће учествовати, ми смо одмах сазвали ванредно заседање нашег Светог синода и изнели предлог патријарху Вартоломеју да се одржи ванредно предсаборно саветовање, како би се разрешили настали проблеми. Наш предлог био је, на жалост, одбијен.

У међувремену су се још две цркве огласиле са изјавом да неће учествовати на сабору?

Антиохијска, а затим Грузијска патријаршија, док је Српска предложила да се сабор одложи. Морали смо да сазовемо још једно ванредно заседање Светог синода и да на њему донесемо одлуку да не можемо да учествујемо на сабору, ако датум одржавања не буде померен.

Каква спорна питања су настала у организацији сабора, због чега су три цркве одбиле да учествују?

Антиохијска црква је раскинула евхаристијску комуникацију са Јерусалимском патријаршијом. Разлог је био спор око црквене јурисдикције над Катаром и Арабијским полуострвом у целини. Због овог спора, Антиохијска патријаршија у јануару ове године, на скупу поглавара православних цркава, није потписала одлуку о сазивању сабора на Криту. У пословнику о раду свепарвославног сабора, наводи се да га васељенски патријарх сазива уз сагласност поглавара свих помесних цркава. Сада видимо да такве сагласности нема. То значи да сабор не може да буде легитиман. Грузијска и бугарска црква изразиле је забринутост због недовољне припремљености свепаравославног сабора. Свака од поменутих цркава, укључујући и руску, предложила је амандмане на документе који је требало да буду усвојени, али њих нико није желео да узме у обзир. Константинопољски патријарх је рекао да се они могу разматрати на самом сабору.

Да ли ова ситуација прети да изазове раскол у православном свету?

Мислим да ако, без обзира на молбе пет православних цркава које смо чули, о померању датума сабора, тај сабор ипак буде одржан, он ће наравно допринети подели унутар православне цркве. Његове одлуке неће бити прихваћене у свој пуноћи православне цркве и то је веома опасно за свеправославно јединство.

Како оцењујете позицију српске цркве и шта бисте могли да поручите српској браћи?

Ми веома позитивно оцењујемо позицију СПЦ, како је она изложена у писму патријарха Иринеја патријарху Вартоломеју. Мислим да је у садашњој ситуацији то једина правилна позиција. Сабор треба да постане фактор јединства, а не разједињења.

http://www.politika.rs/scc/clanak/357206/Pravoslavnom-svetu-preti-podela