Председник Руске Федерације В.Б. Путин, данас 1.12.2017. примљен је и топло поздрављен од Свјатејшег патријарха Кирила и чланова Архијерејског Сабора РПЦ.

У краћем обраћању, председник је истакао значај патријаршијства у Русији од 1586. године, затим његову обнову у историјски тешком тренутку народа пре 100 година, када је Свети патријарх Тихон поделио судбину бројних страдалих сународника.

Председник се захвалио Руској цркви на улози коју има у јачању међуверског и међунационалног склада у Русији и ван ње, подвукавши да је Црква независна од државе, али њене друштвене иницијативе имају непроцењив значај за развој целе заједнице.

На Светом Архијерејском Сабору Руске православне цркве данас је са одобравањем примљено писмо бившег митрополита кијевског Филарета (Денисенка), вође парацркве "Кијевски патријархат", упућено Сабору руских архијереја 17. новембра 2017. у коме се моли васпостављање евхаристијског и молитвеног јединства са украјинским хришћанима који се налазе у расколу, како би се постигао мир међу једноверним народима. Писмо се завршава речима: "Молим вас да опростите све што сам сагрешио речју, делом и свим мојим осећајима, онако како ја од срца опраштам свима."

Сабор Руске цркве поздравио је овај корак у правцу преовладавања 25. годишњег раскола и позвао да се успостави црквени мир у Украјини, одустане од заузимања храмова и предузму остали кораци погодни за разговоре.

У циљу преовладавања раскола Сабор је формирао комисију за разговоре са отпалима од црквеног јединства на чијем је челу митрополит волоколамски Иларион (Алфејев), а чланови су архијереји канонске Украјинске православне цркве.

Другог дана заседања Освећеног Архијерејског Сабора РПЦ, са рефератом о Украјинској православној цркви иступио је Блажењејши митрополит кијевски и све Украјине г. Онуфрије.

Он је навео да Украјинска православна црква има 53 епархије и 52 активна епархијска архијереја, 33 викарних епископа и 7 архијереја у мировини. Регистрованих има 12069 парахија на којима служи 11312 свештеника и 971 ђакон. На територији Украјине постоји 251 активних манастира у којима се подвизава 1685 монаха и 2727 монахиња.

Канонска Украјинска православна црква најкрупнија је религиозна организација у земљи, упркос познатим проблемима с властима, мада се и у том пољу примећују позитивне тенденције у последње време.

Због, намерног сејања недоумица, о статусу УПЦ и непрецизности дејствујућег Устава РПЦ, Блажењејши митрополит Онуфрије, замолио је Свети Архијерејски Сабор да се посебна глава Устава Руске православне цркве, посвети Украјинској православној цркви, и да садржи следеће одредбе:

1) Украјинска православна црква располаже независношћу и самосталношћу у својој управи, сагласно Одлуци Архијерејског Сабора РПЦ, октобра 1990.

2) Украјинска православна црква као независна и самостална у свој управи има статус најшире аутономије

3) У свом животу и делатности Украјинска православна црква руководи се Одлуком о УПЦ Архијерејског Сабора 1990, Граматом Патријарха московскога и све Руси из 1990. и Уставом о управи Украјинском православном црквом.

Очекује се да Архијерејски Сабор РПЦ прими ове уставне промене.

На данашњем заседању Архијерејског Сабора РПЦ, митрополит волокаломски Иларион (Алфејев) председник Синодалне библијско-богословске комисије, изнео је закључке о документима Сабора одржаног на Криту јуна прошле године.

Указујући да у многим елементима припреме и одржавања Сабора није поштован свеправославни консензус, митрополит је Саборске документе поделио на оне који су раније били усаглашени и оне који су донети на самом Сабору (Посланица и Енциклика).

Од раније усаглашених докумената на Сабору на Криту нису претрпеле битне измене документи "О значају поста и његовог придржавања данас" и "О аутономији и условима њеног проглашавања". Ти документи су прихватљиви за Руску цркву.

Другу групу докумената чине они који су претрпели садржинске суштинске измене на Криту: "Православна дијаспора", "Однос Православне цркве са осталим хришћанским светом", "Тајна брака и препреке за њега" и "Мисија Православне цркве у савременом свету".

У документу о "Православној дијаспори" уведена је забрана аутокефалним црквама да додеју "оне архијерејске титуле које већ постоје". То решење, по Руској православној цркви, захтева додатно разматрање на свеправославном нивоу.

Документ "Однос православне цркве са осталим хришћанским светом" унео је највећи немир у православну јавност. Чак ни на самом Криту око њега није постигнуто једномислије: није га потписало 21 од 161 архијереја учесника Сабора, у том броју 17 од 25 архијереја СрпскеПЦ. Најкритикованији су термини "црква" за инославне заједнице, као и "тражење" или "васпостављање" јединства хришћана. Руски предлози у предсаборском конципирању документа нису прихваћени.

Документ "Тајна брака и препреке ка њему" претрпео је пуно измена које га суштински мењају. Тако је формулација "Црква не признаје могућим за своје чланове склапање истополних савеза", замењена је са "Црква не признаје својим члановима могућност склапања грађанских бракова, како истополних, тако и оних са супротним полом".

Документ "Мисија цркве у савременом свету" оставља утисак да је Оваплоћењем сав људски род већ сабран у Христу, спасен и обожен. Што је изазвало критику у православној средини.

"Посланица" и "Енциклика" Критског сабора у целини нису у супротности са социјалним учењем РПЦ, али садрже читав низ нејасних формулација који захтевају даље разматрање на свеправославном нивоу.

Због свега тога, Руска црква сматра да је пројектима-докумената Критског сабора потребна даља дорада и усвајање консензусом свих Помесних цркава, како би били и обавезујући за све православне.

Овај став Синодске библијско-богословске комисије који је изнео пред Архијерејским Сабором РПЦ митрополит Иларион, највероватније, ће бити озваничен од самог Сабора.

Последњих година Албанска православна црква, поред бројних новосаграђених богомоља, отвара и школе и библиотеке, обданишта и омладинске центре, болнице и старачке домове, гради водоводне мреже и путеве. Има свој дијагностички центар „Благовијести” у Тирани који пружа здравствене услуге из 25 медицинских области, али и покретну стоматолошку клинику која обилази мања мјеста

За вријеме владавине Енвера Хоџе скоро све богомоље биле су сравњене са земљом. Уништено је више од 1.600 манастира и цркава, а од 440 свештеника само 22 је остало у животу и то радећи углавном као занатлије. Цркве које нису срушене махом су претваране у гараже, магацине, штале за стоку или су једноставно остављане да пропадају. Но, 1992. године, Албанска православна црква је обновљена именовањем архиепископа и синода, и за ове двије и по деценије је направила подухвате који су равни чуду!

Данас, путујући кроз ову земљу можете да наиђете на обновљена здања “божјих кућа“ која вам просто речено – одузимају дах! Међу њих се смјестило чак 250 православних храмова и мноштво манастира. Нема званичних података, тек сматра се да православних вјерника има између 360.000 и 520.000. Црква обухвата четири епархије: Тирана-Драч, Берат, Ђирокастра и Корча, а православни Албанци углавном живе на југу земље и у градовима Тирани и Драчу. Око 460 православних парохија је реорганизовано и уређено, а богослужбени живот са вјерском наставом, проповиједима, доботворним активностима и др. уређен је како у градским, тако и у сеоским црквама.

Албанска православна црква, са сједиштем у Тирани,  данас важи за једну од најактивнијих помјесних цркава. Довољно је рећи да се налази на 12. мјесту у диптиху православних цркава, као и да има ранг архиепископије. Богослужење у овој цркви одвија се на албанском и грчком језику. Иначе, сарадња са Грчком црквом је до те мјере изражена, да многи мисле да су православни Албанци заправо Грци! Прије формирања богословије у Драчу, многи богослови су школовани у Грчкој, тако да је веза са Грчком црквом још продубљенија и израженија.

Корча

За ових 25 година, у једној сиромашној земљи, Црква је успјела да изгради из темеља 150 цркава и још 70 разних црквених здања, обнови 60 старих светиња и поправи 160 богомоља. За почетак, имала је подршку моћне и утицајне сестринске цркве: Васељенске патријаршије.

Почевши скоро ни од чега, Албанска православна црква морала је да ишколује сопствено свештенство, а пре тога да отвори богословску школу (1998. године). Рукоположено је 140 нових свештеника, црква данас има три богословске школе са интернатима. Она је сада у могућности да осим духовне, врши и хуманитарну дјелатност.

Кад се томе броју придода и више од 120 новоподигнутих обданишта, школа, омладинских центара, митрополитских дворова, гостопримница, радионица, народних кухиња, сиротишта, старачких домова, здравствених центара и др. – добија се донекле слика о подухватима благочестивог православног народа ове сиромашне земље.

Треба имати на уму да ове грађевине нису тек тако изграђене, него су подигнуте по најсавременијим грађевинским прописима, темељито, и не само објекти као такви, него и њихови екстеријери, уз обавезне парохијске домове са салама за предавања, концерте, позоришне представе и учионицама за вјерску наставу, малим кухињама и др.

Албанска црква има своју штампарију, па овде штампа богослужбене књиге на албанском језику (много је већ преведено с грчког језика), богословске књиге, уџбенике за вјерску наставу или приручнике за две богословије и једну духовну академију. Она има своје мјесечне новине „Васкрсење“, дечји часопис „Радујте се“ и студентски билтен „Ријеч“, као и омладински часопис „Звона“. Године 2009. отпочели су објављивати стручне чланке у часопису „Истраживање“, и то из богословља, науке, културе, уз репортаже о савременим догађањима у Цркви.

Већ четири године, Црква има у Тирани свој дијагностички центар „Благовијести“ са стручним медицинским особљем које ради у савремено опремљеним просторијама и уз добровољни рад, а у питању су већ позната имена на пољу медицине. Центар пружа здравствене услуге из 25 стручних медицинских области. Здравствене установе постоје и у мјестима: Каваја, Џерџукат и Лушње. Уз то, мобилна стоматолошка клиника пружа стоматолошке услуге (нарочито дјеци) у селима и градовима. У новембру 2011. г. отворена је Очна клиника, као и Оториноланколошка клиника, с  напоменом да се у очној клиници однедавно врше и хируршки захвати.

Саранда

Црква има 17 обданишта, у која се примају дјеца првенствено из сиромашних породица. У овом тренутку, Црква има 50 омладинских центара, распоређених по градовима и селима. Сваке године организују се разне активности намијењене омладини, као што су љетњи и зимски омладински кампови, конференције, спортска такмичења, рад с дјецом и омладином ометеном у развоју, омладински фестивали, свечаности и др.  Ова Црква организује љетње кампове и за дјецу с Косова и Метохије.

Ради школовања свештеничког подмлатка, Албанска Црква је у међувремену основала следеће школске установе: Богословску академију „Васкрсења Христовог“ у новом манастиру светог Власија и двије средње богословске школе, обје под заштитом Часног крста, и то у Ђирокастру и малом мјесту Сукту, недалеко од Драча. Све три школе су интернатског типа. Сваки студент има своју посебну спаваћу собу са свима условима за студирање.

Богослужбене књиге се штампају у црквеној штампарији, а има их све више. Наиме, Црква  жели да хитрим ходом покуша накнадити све оно што је било прекинуто и угушено у вријеме атеистичке власти.

Албанска црква је отворила школе за образовање лица других струка, тако у Тирани постоји школа „Протагонити“, што је албанско-америчка школа, и двије „Школе љубави“, што су албанско-грчке школе, у Драчу и Ђирокастру. Од 2013. г. у Корчи ради тзв. Платонова средња школа, а у месту Месопотам, близу Саранде на југу земље, функционише техничка школа „Апостол Павле“. У Буларату, близу Ђирокастра, такође на југу, постоји  интернат за дјевојчице средњошколке.

У октобру 2012. отворена је прва школа византијске музике у тзв. Центру „Тавор“. При свему овоме, имају и Институт за професионалну обуку „Дух љубави“, који функционише у Тирани и Ђирокастру. Већина ових школа је смјештена у црквеној порти, гдје им је и мјесто, јер се Архиепископија труди да се сваки слободан градитељски простор што боље искористи. Све школске  зграде су подигнуте по најсавременијим прописима, док су професори и наставници веома квалификовани. Напоменути је да су све црквене школе, православне и римокатоличке, признате пред законом, па се ученици могу уписати на државне факултете без додатних испита.

Установљена је Канцеларија за очување културног наслеђа, и Црква је утрошила неколико милиона евра за рестаурацију културно-историјских споменика, па су у оквиру овог залагања настале радионице за иконописање и рестаурацију и конзервацију икона; према њиховим извјештајима, до сада је рестаурисано 600 старих икона. У овом циљу образују се нови умјетници, који обнављају традицију православног живописа.

У многим црквама постоје хорови, али и посебан византијски хор који је издао седам касета и ЦД. Споменимо још црквену радио станицу „Васкрсење“ у Тирани која емитује од 1998. године. Црква је објавила многе научне радове настале на научним семинарима, издаје документарне филмове, организује академске симпосионе и разне изложбе иконографије, води дечје пројекте и сл.

Црква је помогла и у унапређењу земљорадње, воћарства и сточарства у неразвијеним крајевима своје земље. Вриједно похвале и пажње је и то да је за села Вуларитис и Клеисари, оба код Ђирокастра, изградила нови водовод. Обнављала је и електричну мрежу и градила путеве како би боље повезивала светилишта.

Међу најљепше православне цркве на свијету убрајају се оне које се налазе у околини Корче, центру православља у југоисточној Албанији, у близини границе са Грчком и Македонијом, а у подножју планине Мораве на узвишењу Света Тана. Почетком средњег вијека, Корча постаје урбани центар са црквом из 9. вијека, која је обновљена у 14. вијеку.

Једна од оних која привлачи највише пажње свакако је и малена Богородичина Црква – Свете Марије, смјештена на врху узвишења у селу Мборја, на падини планине Мораве. Ова црква посвећена је Христовом Васкрсењу и потиче из 13. вијека. Саграђена је од камена и дрвених греда са ових простора, у облику тролиста, са малом куполом на врху. Фрескосликарство у овој цркви важи за једно од најбољих на Балкану.

Поред оних у Корчи, међу најљепше цркве на свијету убрајају се и црква у Поградецу, катедрала у Берату, катедрала у Драчу, манастир Арденица, Свети Никола у Мезопотаму…

И за крај – Саборни Храм Христовог Васкрсења у Тирани. Величанствен је овај грађевински подухват! Са оваквим духовним остварењем могле би се подичити и много бројније и богатије помјесне православне цркве. Налази се у строгом центру Тиране. Занимљиво је примијетити и то да је старија, мања Саборна црква срушена у вријеме атеистичког дивљања 1967. да би на њеном мјесту био подигнут хотел. Садашње власти су подариле нову локацију за ову Саборну цркву.

Комплекс нове цркве у Тирани састоји се од Саборне цркве, капеле, звонаре и двора за Архиепископију и Свети синод. На куполи има 52 прозора, која представљају 52 недеље у години. Звоник је висок 46 метара. На његове четири стране виде се пасхалне свијеће усмјерене према небу, а символишу четири јеванђелиста који су писали о догађају Васкрсења Христовог. На звонику је 16 звона, а на врху је и часовник.

У крипти цркве је културни центар. Центар је амфитеатар и може смјестити 500-850 лица. Може служити за држање предавања, приказивање представа и организовање концерата, наравно, и за приказивање филмова и др. Има и бину, па може послужити и као позориште.

Иначе, сав комплекс захвата 5039 кв.м. Сама Саборна црква има 1660 кв.м; висока је 29.2 м, а крст 32.2 м. Синодални центар захвата 830 кв.м. Подизање Саборне цркве је започело у јулу 2004. г., а завршено је у мају 2011. године.

извор

Молебном пред моштима Светог патријарха Тихона које су из Донског манастира пренете у Храм Христа Спаса, започео је у Москви ванредни Освештани Архијерејски Сабор Руске православне цркве.

Дневни ред Архијерејског Сабора има 14. тачака:

1. Реферат Његове Светости патријарха о унутрашњем животу и спољној делатности РПЦ

2. Реферат Његовог Блаженства митрополита кијевског и све Украјине г. Онуфрија о животу Украјинске ПЦ

3.Реферат митрополита крутицког и коломенског г. Јувеналија о обележавању 100. годишњице почетка гоњења РПЦ

4. Реферат митрополита волокаломског Илориона о закљуцима Синодалне библијско-богословске комисије о документима Критског Сабора

5. Реферат епископа јегорјевског Тихона о досадашњем раду на идентификацији "јекатеринсбуршких остатака"

6. Разматрање документа " О манастирима и монасима РПЦ"

7. Разматрање документа "О канонским аспектима црквеног брака"

8. Разматрање допуне Правила о наградама РПЦ

9. Разматрање допуна и исправки Устава РПЦ

10. Разматрање предлога о општецрквеном прослављању до сада локално слављених светих

11. Избор нових чланова Општецрквеног суда

12. Утврђивање Акта Архијерејског Сабора о унутрашњој и спољној делатности РПЦ

13. Утврђивање Саборске посланице верним чедима РПЦ

14. Торжествено заседање Архијерејског Сабора у поводу 100. годишњице обнове патријаршијства у Русији у присуству поглавара и делегација Помесних цркава.

Сабору су поздраве и жеље за успешан рад упутили председници Русије, Белорусије, Молдавије и Казахстана.

На почетку рада Сабора мандатна комисија је утврдила да му присуствује 347 архијереја РПЦ.

На почетку заседања пропојана је Бјечнаја памјат осморици архијереја упокојених у међусаборском периоду.

У свом реферату патријарх Кирил изнео је статистичке податке о РПЦркви. Она сада има 303 епархије, односно 144 епархија више него 2009. године. То је у склопу настојања да се архијереји приближе народу и управљању пастирског и социјалног служења свештенства. Тако је у том периоду установљено и 60 митрополија.

У РПЦ делује 34 774 активних свештеника и 4640 ђакона. Број богослужбених места приближива се цифри од 40 000. У "даљем зарубежју" делује 900 парохија (укључујући и парохије Руске Заграничне Цркве).

У досадашњем току обраћања Архијерејском Сабору, патријарх Кирил је ставио следеће нагласке:

- Главно наслеђе које смо примили од новомученика и исповедника руских јесте њихова љубав према Христу и ближњима за које су положили животе своје. Примером те љубави и ми да се руководимо.

- Ми смо наследници управо "Тихоновске цркве" зачете на Помесном сабору 1917-18, и издржале проверу времена, па ни сада, поштујући академске слободе и приступе богословљу, не треба да се делимо, него сабирамо. Пример тога је десетогодишњицица канонског јединства са Руском заграничном црквом.

- Али то јесте и главна одлика епископског служења у Цркви, односно саборности (католичности), савремени епископ не сме да изгубу ту примарну основу свог деловања.

- Они (епископи) никако не смеју да се претворе у пуке администраторе или медијске манипулаторе, да се прилагођавају духу овог времена световности, већ да се посвете вечној мисији Цркве.

- Патријарх је још нагласио улогу доброчинства и социјалног служења као општецрквеног дела од највећег значаја, омладинске мисије у којој је битно држати се начелима да се младима Христос примером покаже као Слобода, а не као забрана. Он се позабавио и питањем развоја богословља не само у предавачком већ и у научном смислу, које има велику и трбало би да има све већу улогу у мисији Цркве.

На данашњем заседању Светог Синода РПЦ, под председништвом патријарха Кирила, а уочи сутрашњег почетка Освештаног Архијерејског Сабора Руске православне цркве, између осталог, саслушан је реферат председника Синодске библијско-богословске комисије, Високопреосвећеног митрополита волоколамског Илариона о изучавању резултата Сабора Предстојатеља и јерараха 10 Помесних цркава одржаном на Криту од 18-26. јуна 2016. године. Реферат је примљен на знање и одлучено је да се Архијерејском Сабору упуте на разматрање закључци Синодске библијско-богословске комисије.

Тако можемо да очекујемо да ће највише тело Руске цркве наредних дана (Сабор се одржава од 29.11 - 2.12) донети свој став о рецепцији Критског сабора.