Рад на свеукупном узучавању моштију чуваних у Саборној цркви Свете Софије започео је негде пре 20 година. Са остацима тих моштију, међу којима и моштију Св. Антонија, радио је московски научник, кандидат биолошких наука Денис Пежемски.
Показало се да су то мошти светог Антонија чуване међу другима моштима. „Историјско-антрополошко изучавање је завршено. Мошти Антонија Римљанина предане су Митрополиту новгородском и староруском Лаву“, истакао је Пежемски. Даљу судбину моштију одредиће Новгородска митрополија.
Према предању, становник Рима Антоније је на чудан начин доспео у Велики Новгород реком Волхом 1106. године. Исте те године у Великом Новгороду је основан манастир Рођења Христовог, касније назван по имену Антонија Римљанина. Сада се овај манастир сматра једним од најстаријих манастира у Русији.
Свечано обретење (проналазак) нетљених моштију Антонија Римљанина и његова канонизација, према летописима, обављено је 1597. године. Мошти овога светитеља сматране су изгубљеним 80 година.
Извор: Православие.ру (превод Информативне службе СПЦ)

• Вести из сестринских цркава
  

После пројекције филма један од учесника пројекта, директор „Института руског Атона“ Валерије Пирогов одговарао је на питања гледалаца и новинара.
Извор: Православие.ру (превод Информативне службе СПЦ)

• Вести из сестринских цркава
  

Док је певао патријаршијски хор, којим су дириговали доцент Димитар Димитров и иконом Кирил Попов, на доксологији Патријарх, Архијереји и духовенство изашли су из олтара и стали насред храма пред припремљен налоњ за празничну икону.
Док се певало „Свјатиј Боже“ икона св. Серафима Софијског Чудотворца изнета је из олтара и постављена на налоњ ради прослављења.
Са амвона се чула проповед Преосвећеног Епископа знепољског Арсенија, викара Пловдивске митрополије, који је одлуком Св. Синода од 3. фебруара 2016. узео учешће у одлучивању о канонизацији Архиепископа Серафима у Москви заједно с варненским и великопреславским Митрополитом Јованом. Затим је главни секретар Светог Синода архимандрит Герасим прочитао Патријаршијску и Саборску посланицу поводом прослављења новоканонизованог Серафима Софијског Чудотворца.
У наставкује отпеван тропар св. Серафиму, док су се све то време верници у храму искрено молили. Његова Светост Неофит је прочитао дужу молитву св. Серафиму, којом се иска његово ходатајство код Престола Божјег; „...Добри пастиру, не остави своју паству у Бугарској и Русији и свуда. Буди на брзи помоћник...“
Тад су сви присутни примили благослов светитеља Серафима преко руку Бугарског патријарха, који је осенио све четири стране храма и све сабране на молитви иконом светитеља, која је дар Бугарској Цркви Патријарха московског и све Русије Кирила.
У наставку су отпевани тропар и кондак и величаније св. Серафиму. Патријарх и Архијереји су целивали икону, а у наставку сви присутни за време службе. Патријарх је тад први призвао ходатајство „међу светима оца нашега новопрослављеног Серафима Софијског Чудотворца, чију спомен славимо...“ Чуло се многолетствије да би Патријарх са архијерејима и другим служашчим ушао у олтар и наставио свету Литургију.
Извор: Бугарска Патријаршија (превод Р.Ракића)

• Вести из сестринских цркава
  

Према распореду, у суботу, 27. фебруара мошти ће бити унете у храм, где ће бити одржана вечерња служба посвећена Светом Јовану Шангајском.У недељу, 28. фебруара ујутро биће служена Божанска Литургија и молебан Св. Јовану.
Извор: Православие.ру (превод Информативне службе СПЦ)

• Вести из сестринских цркава
  

|

Како је истакао предстојатељ Руске православне цркве, сваки путник, посебно морепловац, и то не толико данас колико у вријеме када је откривена Америка, зна да када се истроше људске снаге за борбу против буре или неке друге потешкоће, увијек остаје нада на Божију силу.
Он је указао на то да данас на Блиском Истоку и у Африци страда велики број хришћана, руше се цркве и манастири, уништавају се цијела хришћанска насеља и градови, а сво то вријеме међународна заједница није у стању да дефинише заједнички приступ у борби против тероризма, а „често се у покушаје да се побиједи тероризам укључује достизање циљева који су далеко од овог декларисаног циља“, чиме се изазива „страх од великог рата“.
Према ријечима Његове Светости, хришћани страдају и у Европи „гдје зла политичка сила под видом толеранције изгони хришћанство из друштвеног живота, када се људима забрањује да на јавним мјестима, посебно на радном мјесту, носе крст који су добили на крштењу, када се у неким земљама забрањује ријеч “Божић“, а умјесто ње се користи неки неразумљиви израз или само “зимски празник“, када се доносе закони који оправдавају људски гријех и не прихвата се поимање брака као свештене заједнице човјека и жене, када човјечанство страда од огромног броја абортуса, убистава дјеце, и од све већег броја развода“.
„Као и они древни морепловци, ухваћени у страшној олуји, ни ми немамо друге наде осим наде на Бога“, казао је Патријарх Кирил.

http://www.mitropolija.com/patrijarh-kiril-pozvao-pravoslavne-i-rimokatolike-na-zajednicku-borbu-protiv-dehristijanizacije/

„Коришћењем религије и различитих идеологија као параван терористи покушавају да посеју страх и непријатељство у срца људи и да изазову међуверску и међуетничку мржњу. Неколико срцепарајућих трагедија десило се недавно, међу којима је експлозија руског авиона изнад Синаја, серија терористичких напада у Паризу, напад на Гариса универзитетски колеџ у Кенији, и масовна убиства у Баги, у Нигерији. Ово су само неки од злочина које су починили терористи претходних месецима. Светска заједница је позвана да заустави терор и да успостави праведни мир у Сирији, нарочито стога да би се пружио пример за све те блискоисточне земље где се сада пролива крв,“ рекао је поглавар Руске Цркве.
„Управо с великом тугом размишљамо о хришћанима у Ираку, Либији, Сирији и другим земљама Блиског истока. Многи од њих одбијају да напусте своје домове, манастире и хришћанска села, чак и кад су суочени са смрћу, и ми бисмо их назвали мученицима за Христа,“ наставио је Патријарх Кирил.
Однедавно су политичари почели да признају да масовна убиства хришћана и забрана исповедања вере и одвођења њих као талаца представља прави геноцид који се у овом региону проводи из верских разлога. Покушај да се протера хришћанство са Блиског истока јесте трагедија историјских размера која утиче на цео свет,“ истакао је Свјатејши.
„Помолимо се да Свемогући Господ подари снаге нашој браћи у Христу и разума властодршцима од којих зависи успостављање мира на Блиском истоку, тако да они, упркос својих личних интереса, могу донети неопходне одлуке..“ додао је Патријарх Руске Цркве.
Извор: Православие.ру (превод Информативне службе СПЦ)

• Вести из сестринских цркава
  

|

• English
  

Веома је важно да се све здраве снаге нашег друштва уједине ради истинског оживљавања Русије. Црква, наука, умјетност, култура, образовање, спорт - сви треба да раде заједно како би се ојачали духовни темељи нашег народа, рекао је Патријарх гостујући уживо у емисији Ријеч пастира на Првом каналу.

-Треба да оживимо духовну снагу, наше моћне и јаке моралне темеље. Треба да оживимо наш национални идентитет, духовну снагу нашег народа. Истински духовни препород народа је повезан и условљен духовним животом сваког појединца, увјерен је Патријарх.

Према његовим ријечима, свакодневно нас запљускује моћан талас различитих информација које садрже лажне циљеве и вриједности, али су оне упаковане у примамљиво паковање, како би се сакрила штетност лажних вриједности и циљева које оне пропагирају. Иако неки сматрају да Црква превише активно учествује у јавном животу, анкете показују да људи нису чули поруку Цркве, а то је условљено чињеницом да масовни медији пропагирају вриједности и идеале различите од црквених, навео је он.

Патријарх вјерује да Русија може постати важан фактор у спасавању људске расе од владавине зла, јер је она данас једна од ријетких држава која води самосталну спољну политику и залаже се за потребу очувања моралних вриједности, како у личним, тако и у јавним и међудржавним односима. Ми се супротстављамо легализацији хомосексуалних „бракова“, као и других моралних изопачености. У неким земљама је гријех правно озакоњен и друштвено прихваћен, рекао је он.

Патријарх се такође дотакао и теме међународних санкција уперених против Русије, истичући да забрана увоза стране робе у ствари стимулиште развој руске економије. Сигуран је да ће земља престати да зависи од увоза добара из иностранства и ојачати сопствену економију.

Извор: pravoslavie.ru

• Вести из сестринских цркава
  

Међу учесницима су и Митрополит казански и татарстански Теофан, Архиепископ женевски и западноевропски (Руска загранична Црква) Маихаило, протојереј Димитрије Смирнов, председник патријаршијске Комисије о породици, материнству и детињству; протојереј Николај Соколов, декан Мисионарског факултета при Светотихоновском универзитету, и други.

Протојереј Димитрије Смирнов је прочитао поруку Патријарха московског и све Русије Кирила.

У својим рефератима предавачи су изразили забринутост услед проблема с којима се Русија суочава у својим настојањима да повећа број становника и побољша породичне услове живота. Међу изазове спада висока стопа побачаја и развода. На сабрању је наглашено да власти и јавне установе и организације треба да пружају свеобухватну подршку великобројним породицама како би се осигурао одржив развој друштва и благостања народа.

Извор: Московска Патријаршија (превод Информативне службе)

• Вести из сестринских цркава
  

Велика је радост испунила срца чувара православне вере у Барањи. Наиме, на дан када православни хришћани прослављају Светог Нектарија Егинског, у недељу, 22. новембра 2015. године, у препуном храму Светог Николаја у Јагодњаку верни народ се окупио да узнесе молитве Господу и великом Божјем угоднику Нектарију, којем се многи обраћају за помоћ у тешкој болести и он им дарује исцељења. Свету Литургију је служио Епископ осечко-пољски и барањски г. Лукијан са свештеницима и ђаконима своје Епархије, док је из Епархије сремске саслуживао протојереј-ставрофор Душан Петровић, бивши ректор Карловачке богословије.

Током свете Литургије у чин протојереја-ставрофора произведен је старешина храма Светог Николаја Слободан Мајкић, парох јагодњачки. За постојану верност на прослављању Трисветог имена Божјег, за делатну љубав и труд у Цркви и према народу српском, отац Слободан, после двадесетогодишњег рада, има право ношења напрсног крста са свим правима и почастима који су спојени са овим црквеним достојанством.

Честитавши празник Светог Нектарија, Преосвећени Владика Лукијан се осврнуо на живот нашег народа у Барањи, истакавши да је наш народ са свештенством чувар Православља, да се труди да кандило вере држи непрестано упаљено.

Много је страхоте претрпео српски народ; сиромаштво влада у овим крајевима, али се народ Божји, благодарећи Богу, уздигао изнад свега прослављајући име Господње, све Његове свете, међу којима и Светог Нектарија Егинског, коме се у цркви редовно чита Акатист.

Владика Лукијан је дугих шест деценија у служби Господу и Цркви нашој, раније у манастиру, а данас као предстојатељ Епархије осечко-пољске и барањске, чије се свештенство са верним народом труди да живи и дела на славу Господњу. Преосвећни Владика је захвалио вернима на свакој лепти коју уграђују у храмове, јер тиме граде будућност за потомке, као и за будуће богослове и свештенослужитеље.

Славски колач, који су принели домаћини из Вуковара (Небојша Бајић са породицом), пререзао је Преосвећени Владика Лукијан. За наредну годину на дан Светог Нектарија кумства се примила гђа Гордана Митровић из Вуковара.

После Свете литургије Епископ Лукијан је освештао Часни крст, којим је означен почетак градње цркве посвећене Светом Нектарију Егинском. Крст је пободен у порти на месту где је предвиђен нови храм Божјем угоднику Нектарију.

По благослову Владике Лукијана, вернима се обратио протојереј-ставрофор Душан Петровић, од кога смо први пут чули личну исповест о сопственом исцељењу пред моштима Светог Нектарија Егинског, још пре четрдесет година (од 13. септембра 1975, каже прота Душан, нема више ни болова, ни лекова...):

"Тамо где Бог хоће, где је благодат Божја и где је вера велика, чврста, Свети Нектарије помаже. Велику ствар ћете учинити сви ви и отац Слободан, ученик Карловачке богословије, што ће се овде подићи капелица у спомен овом светитељу. Светитељи не знају за границе. Свети Нектарије прекорачује све границе; исцелио је болеснике преко молитве и у Канади...

Благодат Божја не зна за границе.

Ви ћете овде имати велику привилегију - имаћете место где ћете поштовати оваквог светитеља; будите сигурни: ако будете прилазили с љубављу и вером, много ће вам помоћи. Немојте сумњати. Кад год приђете, кажите: Господе, молитвама овог великог светитеља помози у свему: да будемо добри, да живимо у љубави... Мирите се, и нека адска змија неслоге не буде међу вама," истакао је, између осталог, прота Душан.

Окупљени око трпезе љубави после сабрања у овом благословеном дану, чули смо од протојереја-ставрофора Слободана Мајкића како је свака друга кућа у Јагодњаку запустела: од сто четрдесет домова њих деведесет је са једним или два члана домаћинства; у школи има педесет ученика који похађају православну веронауку - то су два разреда.

"Међутим, ми се нисмо предали. Данас су пуне три године како служим Акатист Светом Нектарију... Има још једно тројство: свето уље Светог Нектарија похранио сам под крст у порти, у крст на цркви на торњу и данас на дан Светог Нектарија ми освећујемо крст у овој малој парохији, за нов цркву овог светитеља."

Информативна служба Српске Православне Цркве

Архиепископ Марко је рођен као Михаел Арнт 29. јануара 1941. године у Саксонији, где је рођен први руски епископ немачког порекла, блаженопочивши митрополит Серафим (Ладе). Након што је положио испите у 13-годишњој школи у Франкфурту на Мајни 1960, будући владика Марко у војсци Западне Немачке провео је годину и по дана. Године 1962. уписао се на Универзитет у Франкфурту на катедри за историју и филологију, а после је прешао на Хајлдебершки универзитет, где се специјализовао за словенске језике. Написао је докторску тезу на тему „Биографска књижевност Тверског краљевства 14. и 15. века“.

Студирајући руски језик млади студент је дошао у додир са руском емигрантском заједницом у Франкфурту. Као студент проф. Димитрија Чижевског у Хајлдербергу, посетио је цркву Руске Заграничне Цркве у Манхајму посвећену Светом Александру Невском, где је прешао у православље 1964. године, а потом је убрзо постао чтец. Путовања на Свету Гору, пријатељство са духовницима Свете Горе у Каруљи (схи-јеромонахом Серафимом и схи-јеромонахом Серафимом, схи-јеромонахом Николајем, схи-монахом Никодимом) посета скиту Светог Илије и манастиру Светог Пантелејмона, где је упознао схи-јеромонаха Авеља (који је сада архимандрит манастира Светог Јована Богослова у Рјазану) - све то је допринело утврђивању духовног пута доктора словенских наука. Његов будући научни рад је потом посвећен знаменитом Светом Филарету, Митрополиту московском.

На јесен 1973. године, будући архијереј је почео да студира богословље на Правослоавном богословском факултету у Београду, где је дипломирао и стекао диплому из богословља 1979. године. Његово лично познанство са тада од власти прогоњеним архимандритом Јустином (Поповићем) из манастира Ћелије довело га је до унутрашњег круга ученика овог српског аерхимандрита који су тада били јеромонаси а данас архијереји Српске Православне Цркве митрополитом Амфилохијом, епископом Атанасијем и епископом Иринејем.

Рукоположен у чин ђакона 1975. године, будући владика Марко ускоро је прекинуо предавања црквенословенског и староруског језика и књижевности у Ерлангену и зауставио свој научни рад како би постао монах, што се десило 1975. у манастиру Лесни у Француској. Три дана касније, отац Марко је рукопроизведен у јеромонаха и постављен за заменика управитеља руске цркве у Визбадену. У лето 1976. годне, одлуком Архијерејског Синода постао је архимандрит. Архимандрит је служио у парохијама у Визбадену, Дармштату и Саарбрикену.

После смрти Архиепископа аустралијског и новозеландског Теодосија, Архијерејски Синод је епископа Павла, викара Немачке епархије, поставио на његово место. Архимандрит Марко је онда изабран за епископа и хиротонисан за Епископа Минхена и Јужне Немачке. Хиротонија је обављена 30. новембра 1980. године у Саборној цркви Пресвете Богородице Знамења у Њујорку. На овом свечаном чину говорио је о својим духовним везама са великим српским подвижником и богословом Јустином Поповићем (умро 1979.) и о својој блискости са Светом Гором.

После посвећења владика Марко се с малом групом монаха настанио у манастиру Светог Јова Почајевског у Минхену, где су отпочели радови на обнови. Почев од 1981. године овде се публикује Вестник Германској Епархии, установљена је издавачка кућа за објављивање дела на руском и немачком језику, као и фабрика тамјана и свећа. Манастир се држи светогорског типика.

У јесен 1982. године, епископ Марко је услед болести архиепископа Теофила (Нарко) постављен за епархијског Епископа берлинског и немачког, али је наставио да обитава у манастиру Светог Јова, одакле управља епархијом. Средином 80-тих владика Марко је постављен за администратора Епархије великобританске као и за администратора парохије Светог Александра Невског у Копенхагену. Године 1991. Архијерејски Синод је уздигао владику Марка у чин Архиепископа. Године 1997. постављен је за надзорника Руске црквене мисије у Јерусалиму.

Између 1993. и 1997. Владика Марко је водио дијалог између двеју руских православних епархија (Московске Патријаршије и Руске Заграничне Цркве) у новосједињеној Немачкој. Од 2000. године Архиепископ Марко је постао председник Одбора за јединство Руске Цркве, а од 2003. године председник Одбора Руске Заграничне Цркве за дијалог са Московском Патријаршијом.

• Вести из сестринских цркава
  

Његова Светост Патријарх московски и све Русије г. Кирил служио је 15. новембра 2015. године свету Литургију у Саборној цркви Христа Спаситеља у Калињинграду. У беседи после Литургије Патријарх је истакао да се свет данашњице среће и с опседнутошћу и ђавоиманошћу који се називају тероризмом. -Оно што се ових дана десило у Паризу требало би сасвим очигледно да уразуми наш не претерано религиозни свет и да га увери у то да је извор безумне опседнутости људи који су спремни на сваки злочин ради остваривања својих политичких циљева управо она сила која је запосела гадаринског ђавоиманог, истакао је Патријарх. -И зато борбу против тероризма не треба да воде само војници или специјалне службе, већ и обични људи који ће кроз образовање, културу, и што је главно, кроз молитву, кроз све виши ниво своје религиозности моћи да превладају ову страшну напаст данашњице. Јер и обезбожење нашег света, и уништавање светиња и идеала, и опседнутост злим дусима - све су то делови једног страшног ланца.

Патријарх је посебно истакао да борба против тероризма није само задатак државе, органа безбедности и оружаних снага. -То је задатак сваког од нас, истакао је патријарх Кирил, - треба да научимо да живимо у слободи коју нам је Бог даровао, да никаква опседнутост, укључујући и опседнутост политичким идејама и идеолошким поставкама, не може да нас лиши образа Божјег и да нас подстакне на то да учинимо страшне злочине.

-Данашњи тероризам на известан начин представља дијагнозу, и то не неког посебног народа или државе. То је дијагноза целе људске цивилизације. Зашто се све то дешава? Црква има само један одговор: погледајте у дубину својих срца, покајте се, поново се окрените Богу. Нека наша васељенска молитва на разним језицма, па чак и кроз разлитиче религијске традиције буде упућена Богу да би Он показао Своју милост према људском роду и избавио нас из страшног ропства опседнутости, истакао је Његова Светост Патријарх московски и све Русије г. Кирил.

Извор: Православие.ру

• Вести из сестринских цркава
  

По мишљењу владике министар ово није случајно изјавио. Он покушава да скрене пажњу становништва са нацрта закона које скупштина доноси у оквиру трећег меморандума с повериоцима.

Ови «сурови и нечовечни» закони ће по мишљењу владике довести до тога да «Грчка постане обезглављена. Грчки аеродроми су већ продати Немцима у бесцење. Почела је продаја драгоцености и златних резерви земље.»

По речима митроплита Амвросија, истовремено с «уништавањем православног идеала» одвија се «распродаја Грчке».

«Могу само да поновим Езопове речи ‘Ах, ви певате? А кућа вам гори у ватри!’» пише владика у свом чланку који је објављен у Romfea.

Са руског Марина Тодић

12 / 11 / 2015

Православие.Ru.

У саопштењу Министарства се наводи да Ноћ вештица „није повезан са основним традиционалним вредностима и изазива негативан утицај на крхке умове."

Забрана је успостављена недељу дана након што је Руска Православна Црква у сибирском региону Краснојарск позвала локалне власти да забране Ноћ вештица због сличних основа, јавља лист Комсомолскаја Правда. Свештеник Максим Золотукин је изјавио телевизијској станици СТС-Прима да деца могу бити депресивна после Ноћи вештица, јер не разумеју разлику између измишљеног и реалног, и тако зло може да уђе у њихове душе.

Руске регионалне власти изразиле су незадовољство због Ноћи вештица пуно пута током претходних година.

У фебруару ове године директор школе у сибирској аутономној области Канти-Менсијск отпуштен је, јер је организовао журку поводом Ноћи вештица у својој школи прошле године, известио је тада магазин Сноб.

А 2013. године министар образовања региона Омск Сергеј Алексејев послао је писмо против прославе Ноћи вештица у школама. Он је објаснио да Ноћ вештица значи „пропагирање култа мртвих“ који може да оштети психу и „духовно-етичко здравље“ студената и ученика, како јавља локални новински портал НГС из Омска.

Године 2014, члан Јавне коморе Георгиј Фјодоров написао је писмо руском министру културе Владимиру Мединском затраживши од њега да званично забрани Ноћ вештица. Фјодоров је сматрао да је прослава „идеолошка безбедносна претња“ Русији и предложио је неговање традиционалних руских обичаја уместо тога, извештава новински лист Известија.

Извор: Православие.ру (превод Информативне службе)

• Вести из сестринских цркава
  

Наиме, православни верници не би требало да једу нездраву храну као што је чипс, коју произовде “корумпирани“ произвођачи, изјавио је потпарол московске патријаришије, Руске православне цркве, Роман Богдасаров.

“Црква има стриктно правило, према којем је грех свако дело које шкоди телу”, казао је Богдасаров.

На листи грешних производа су намирнице које имају штетне масноће, алкохолна пића, енергетска пића, генетски модификовани производи итд.

Оно што мучи званичнике Руске православне цркве је цена ових производа, јер власници компанија купују јахте и виле. Значи, то је проблем, а не штетност ових производа.

Дакле, ако једете чипс, неко ће се обогатити и то је грех.

Шта још онда може бити грех, поред оних који су наведени у Библији?

Извор: Б92