Пред ковчегом, који је у Преображењски саборни храм Одесе донет из Светогорског манастира Светог Павла, савршавана су богослужења, редовно су узношене молитве за мир у Украјини. Неколико пута ову светињу су уносили у болнице где су се болесници могли поклонити овом Божјем угодику и помолити се за исцељење од болести и добити иконицу освећену на његовим часним моштима.

Пре поласка у Грчку делегација светогорских монаха која је пратила ову светињу, донела је мошти Светог великомученика Пантелејмона у 411. Централну војну болницу која је у саставу Министарства одбране Украјине.

Овде је ковчежић проношен кроз болничке собе где су лежали рањени војници. Одслужен је и молебан.

По завршетку свог боравка у Одеси грчки монаси су изразили дивљење вери житеља града Одесе и све Украјине који су свакодневно на десетине хиљада боравили у овој саборној цркви да би се помолили моштима Светог Пантелејмона.

Светогорци су истакли да ће се по повратку у Свету Гору још усрдније умолити за богољубиви украјински народ и за мир многострадалне украјинске земље.

Извор: Православие.ру (превод – Информативна служба СПЦ)

Лабораторијска хемијска анализа грунда показала је да је слика настала крајем XVIII или на самом почетку XIX века.
-- Скидајући пажљиво слојеве слике, остављао сам трагове различитих времена, зато што су сами по себи интересантни. Такође, платно је остало неравно. Када посматрате ово дело, ви видите да оно има своју историју. Види се да је портрет био поштован и чуван. У слоју боје било је много чађи и места ухваћених пламеном, што значи да је испред слике паљена свећа или уљано кандило. Пре доласка у музеј плато је више пута чишћено од патине, освежавано новим бојама, па чак и мењано -- рекао је рестауратор Николај Малиновски.
Испоставило се да је неко накнадно продужио изрез беле кошуље, изменио рамена и додао женственију фризуру, зато што се на најстаријем слоју види контура краће косе. Приликом чишћења слике показале су се проседе власи. Интересантно је да је лице осликано конкретно, а позадина, груди са крстом и кошуља условније.

-- Портрет је насликан спонтано, брзо и сигурно, у једном даху. Сликар је основне контуре вероватно скицирао док је Ксенија седела. У сваком случају, портрет је крајње индивидуалан. Очи сликара су засигурно виделе насликану особу -- сматра Малиновски.
Иако је, како истраживачи претпостављају, био аматер, аутор портрета је успео да дочара и мудру сигурост у погледу, и дувоу усредсређеност, па чак и унутарњу светлост којом зрачи средовечна жена, погледа упућеног испред себе. Портрет је, свакако, лице, а не симболички лик.
У томе и јесте разлог сензационалности. Блажена Ксенија је канонизована релативно недавно, 1988. године (у Руској заграничој Цркви десет година раније). Тек тада посвећена јој је иконографска пажња. А с обзиром на то да је аутор портрета највероватије видео блажену Ксенију, ово је, у извесном смислу, карика која повезује сакралу фигуру и реалну особу из XVIII века.
Блажена Ксенија Петроградска била је супруга дворског појца царице Јелисавете Петровне. Са 26 година остаје удовица и узима на себе подвиг јуродства: имање дели сиромашнима, почиње да се представља мужевљевим именом, носи његову одећу, лута Петроградом. Умире са 71 годином. Тача датум рођења и смрти се не зна. Лик јуродиве Ксеније саткан је од прича које су се сачувале у народу. Црква је прославља 6. фебруара.

Извор оргинала: http://izvestia.ru/news/662558

За Поуке.орг превели Иван и Јелена Недић

Матушка Јулијана је рођена у Баден-Бадену, у породици руске беле емиграције. Одрасла је и стекла образовање у Француској (College Sainte Marie de Neuilly, Sorbonne - Agrégation de Lettres Classiques). Цео радни век провела је као наставник француског и руског језика у школама у Њујорку (Spence School, Brearley School). Француска влада јој је доделила Сребрну палму за достигнућа у служби француске културе. Након одласка у пензију написала је две књиге - мемоаре "Мој пут са оцем Александром" и "Радост служења", о изазовима православног хришћанина у савременом свету. Надживело ју је троје деце, деветоро унучића, двадесет двоје праунучића и четворо чукунунучића.
Детаљније (на енглеском): https://oca.org/in-memoriam/matushka-juliana-ossorguine-schmemann

Сада је Бугарска Православна Црква номинована други пут за Нобелову награду за мир.

Како извештава сајт Бугарске Патријаршије, номинација је званично послана Нобеловом одбору раније у јануару на иницијативу бившег израелског министра здравља и генерала др Ефраима Снека, професора права на Универзитету у Хаифи Моше Кешета и адвоката Моше Алонија, уз потписе преко 200 преживелих бугарских Јевреја.

Пуно појединаца је ризиковало своје животе да херојски сачувају Јевреје од смрти и прогона током Другог светског рата, али је Бугарска Православна Црква била једина верска установа на територијама које су биле под нацистичког влашћу која је званично објавика став у смислу подршке јеврејском становништву.

Бугарска Православна Црква је била номинована претходно, 2013. године, на седамдесетогодишњицу спасавања бугарских Јевреја, а номинацију су поднели Лачезар Тошев, заменик председника сталне делегације Народног сабрања у Парламентарној скупштини Савета Европе.

Добитник овогодишње Нобелове награде за мир биће саопштен у октобру.

Извор: ОСР (превод -  Информативна служба СПЦ)

Извор: Православие.ру (превод Информативна служба СПЦ)

И на крају се испоставља да је човек изгубио саму способност да воли другог истинском љубављу и да нема снаге да живи заједно с другим делећи радости и савладавајући тешкоће. Нема снаге ни за васпитавање деце, ни за то да се даје жени и деци, због тога што се формира слика живота само ради себе. Тако данас поступају и мушкарци и жене и ствара се утисак да је породица нека застарела институција која у данашњим условима више не функционише. Ако све ове лажне, опасне и греховне идеје заиста униште породицу, будућност људског рода ће постати непредвидива, зато што се у породици гради морални темељ човека, формирају се идеали, стиче се прво искуство љубави према ближњима, прво искуство пожртвованости и самоограничења, без којих нема љубави, истакао је поглавар Руске Православне Цркве.

Извор: православие.ру

Водитељ програма био је г. Стефан Поповић, а главни део истог чинио је концерт музичког ансамбла "Ања и Златна", који су се представили феноменалним вокалима уз извођење одабраних песама са простора Балкана, као и из Русије. Сигурно би се многи у публици сложили ако бисмо истакли да је на слушаоце посебно значење имало извођење песме Лепе Лукић „Ој Месече, звездо сјајна" .

Етно група Прело наступила је са пар песама посебно одабраних за ову прилику

Публика је била дирнута сећајући се свог родног завичаја који, упркос огромној удаљености од Аустралије, никада није заборављен, а то су сви присутни и показали желећи да помогну свом народу у далекој отаџбини. Одлично одабран репертоар, примерен теми и поводу окупљања, многе присутне је расплакао, али то су оне емоције које сви ми гајимо за нашим народом.

Дивним песмама подршку су дале даме из групе Прело, као и феноменални црквени хор Стеван Мокрањац. У току вечери био је приказан филм о хуманитарним кухињама на Косову и Метохији Мајка девет Југовића. Поставка фотографија Постојање у времену фотографа Зорана Пургер и Ђорђа Бојовића била је део хуманитарне вечери, па су посетиоци могли да виде уметност фотографије у презентовању реалног живота људи којима је помоћ потребна.

Иако доста далеко од земље свог порекла, никада не заборављамо наш народ и захваљујући организаторима као и извођачима те вечери, подсетили смо се наше историје, порекла и реалног стања у појединим пределима, посебно на Косову и Метохији. Ово вече је била добра мотивација и емотивно буђење, да наше мало некоме може драстично променити живот на боље.

И на крају, организатори поручују да је током Хуманитарне вечери за кухиње на Косову и Метохији у Брансвику прикупљено 6.807 аустралијских долара, али да се прикупљање помоћи још није завршило.

Татјана Михајловић, фото: Немања Михајловић, srpskiglas.com.au

Извор: Митрополија аустралијско-новозеландкса

Преосвећени г. Атанасије, умировљени Епископ захумско-херцеговачки, посетио је од 26. до 30. новембра 2016. године источну Словачку.

Као духовно чедо Преподобног Јустина Ћелијског, који је 1929/30 године био на мисији у овим пределима, владика Атанасије је обилазио светиње где је и Свети Јустин боравио и упознао се са овдашњим верним народом. Главни повод Владикине посете била је прослава 90-годишњице повратка становника села Осадне у православље после 200 година трајеће Ужгородске уније са Римом. Тамо је владика Атанасије служио свету Литургију са поглаваром Православне Цркве Чешких земаља и Словачке, Блажењејшим митрополитом г. Растиславом.

Песмом на српском језику поздравио га мали Јустин, који носи име по Светом Јустину Ћелијском, пошто се родио по молитви његових родитеља на Авином гробу. Испод цркве у костурници Владика је служио мали помен за 1025 војника пострадалих у Првом светском рату. Владика Атанасије је посетио и многе цркве у којима је проповедао и поклонио се словачким светињама. Посетио је скит покојног игумана Игнатија (Чокине) који се вероватно лично знао и са Преподобним Јустином, пошто је неко време боравио у манастиру Преподобног Јова Почајевског у Ладомировој, који Свети Јустин помиње у својим записима са путовања овим пределима. И игуман Игнатије је живео светим животом и поштовање у народу ће ускоро и њега унети у календар светитеља Православне Цркве. Владика Атанасије се наравно поклонио и у цркви овог бившег манастира, где је у то време радила штампарија за сав руски загранични свет. Одавде су после Другог светског рата отишли монаси у садашњи манастир у Џорданвилу у Америци и у Минхену у Немачкој. Недалеко се родио и бивши првојерарх Руске Заграничне Цркве митрополит Лавр.

Владика је служио свету Литургију у капели Светог Јована Богослова у семинару (интернату) за студенте Православног богословског факултета у Прешову, где је одржао предавање о Светом ави Јустину. На факултету је 30. новембра 2016. године одржао предавање на тему Христос - земља живих.

прот. Петер Сорока

СПЦ

У недељу ујутро, 13. новембра 2016. године, у цркви Божје Премудрости у Строволосу, свечану архијерејску Литургију одслужили су Његово Блаженство Архиепископ кипарски Хризостом и Његова Светост Патријарх српски Иринеј, који је у историјској посети Кипру.

Двојици поглавара саслуживали су Митрополити: вострански Тимотеј, загребачко-љубљански Порфирије, Епископи: бачки Иринеј, жички Јустин, пафоски Георгије, киринејски Хризостом, констанцијски Василије, кикоски Никифор, тримитунтски Варнава, карпасијски Христофор, арсинојски Нектарије, аматунски Николај, хитронски Леонтије и масаоријски Григорије, као и свештеници ових двеју сестринских Цркава.

По завршетку Литургије, Архиепископ кипарски Хризостом пожелео је добродошлицу Његовој Светости Патријарху српском Иринеј и његовој делегацији на Кипру, и заблагодарио Светој Тројици на благослову поводом њиховог присуства на острву. Потом је уручио највеће одликовање Цркве Кипра - орден оснивача и заштитника ове Цркве Св. Варнаве.

Предстојатељи ових двеју сестринских православних Цркава, Кипарске и Српске, потврдили су столетне верске и националне везе између Кипра и Србије, и страдања оба народа ових земаља.

Извор: Кипарска Црква (превод - Информативна служба СПЦ)

фотогалерија

Манастир је основан у 6. веку када се један од 13 сиријских отаца по имену Давид настанио у пешчери Гареџи на падинама невеликог кланца и ускоро затим овде основао први манастир – Давидову лавру.

По својим размерама и историјском значају Давид-Гареџи заузима посебно место у грузијској историји. У овој земљи постоји предање да је посета овој светињи једнако што и поклоњење Јерусалиму.

Давид-Гареџи се налази на 60 км југоисточно од Тбилисија, на грузијско-азербејџанској граници која дели манастирски комплекс на два дела. Комплекс манастирских пећина простире се на 25 км и налази се на Гареџијској висоравни, која је полупустињски предео.

Даид-Гареџи се састоји од 20 манастира, усечених у стенама и захватају територију трију грузијских области.

Извор: Православие-ру (превод с руског Р.Ракић)

Лично искуство и богословско образовање Васељенског Патријарха омогућују му да има изванредан поглед на екуменске односе и еколошка питања. Његова Светост неуморно ради на помирењу међу хришћанским Црквама, а стекао је и међународну репутацију стога што еколошка питања обрађује на глобалном нивоу. Ради на унапређивању односâ са Римокатоличком Црквом и Англиканском заједницом, као и са другим хришћанским вероисповестима, путем богословског дијалога и личним сусретима са њиховим великодостојницима, све у циљу да се разматрају питања од заједничког интересовања.

Сарађивао је са Светским Саветом Цркава и био члан његовог Извршног и Централног одбора, као и Комисије за веру и црквени поредак. Иницирао је, штавише, многобројне међународне састанке и дијалоге са муслиманским и јеврејским великодостојницима у циљу неговања међусобног уважавања и постизања верске толеранције широм света, а нарочито на Блиском Истоку и у земљама око Средоземног мора, па је међу првима организовао међурелигијске сусрете широм света. Најзад, Васељенски Патријарх је био на челу историјске обнове аутокефалне Албанске Цркве, а уз то, пружао је духовну и моралну подршку многим традиционалним православним земљама које су излазиле из деценијског прогона иза Гвоздене завесе.

Као грађанин Турске, Васељенски Патријарх је стекао основно и средњошколско образовање на Имвросу и у Цариграду. Пошто је дипломирао на Богословском факултету на Халки, Његова Свесветост је наставио последипломско усавршавање на понтификалном  Оријенталном институту при Грегоријанском универзитету (Рим), на Екуменском институту у Босеу (Швајцарска) и на Минхенском универзитету.

Одбранио је докторски рад из канонског права. Један је од оснивачâ Друштва за канонско право Источних Цркава. За јерођакона је рукоположен 1961. године, а за јеромонаха 1969. године. Био је помоћник декана Богословског факултета на Халки (1968-1972) пре но што је био изабран за личног секретара свога претходника на патријарашкој катедри, блаженопочившег Димитрија (1972-1990); за Митрополита филаделфијског изабран је 1973. године, а касније за халкидонског (1990).

Васељенски Патријарх Вартоломеј је носилац више почасних доктората са престижних академских установа, као што су Атински и Солунски универзитет, универзитети Патре и Јањине (у Грчкој), затим Џорџтаун и Јејл (САД), Флиндерс и Манила (Аустралија), Лондон, Единбург, Лувен, Москва, Болоња, Београд и Букурешт (Европа). Говори грчки, турски, италијански, немачки, француски и енглески; такође добро познаје класични грчки и латински.

Улога Васељенског Патријарха као првенствено духовног предводника православног хришћанског света и наднационалне личности од светског значаја све више се показује веома значајном. Његова Светост је био један од покровитељâ међународних миротворачких конференција, као и скупова по питањима расизма и фундаментализма, окупљајући на њима Јевреје, хришћане и муслимане у циљу започињања све снажније сарадње и међусобног разумевања.

Позивали су га Европски парламент, Унеско, Светски економски форум и многи национални парламенти. Организовао је осам међународних, међурелигијских и међудисциплинарних симпосиона и састанака на којима су проучавани еколошки проблеми, као што су загађивање рекâ и језерâ по свету, а ове иницијативе су му донеле назив „зелени Патријарх“ и награде неколико значајних међународних организација.

Службу Васељенског Патријарха карактерише међуправославна сарадња, међухришћански и међурелигијски дијалог, као и званична путовања у православне и муслиманске земље које су раније ретко кад биле посећене. Разменио је многобројне посете са црквеним и државним личностима. Његова залагања да се унапреде и негују верска толеранција и људска права, као и настојања на миру у свету и на заштити човекове средине, с правом су га ставила међу најизразитије светске визионаре, миротворце и мостоградитеље, као апостола љубави, мира и помирења. Године 1997.  Конгрес Сједињених Америчких Држава уручио му је златну медаљу.

Извор: Васељенска Патријаршија

Божанском Литургијом јер началствовао Митрополит лимасолски (Кипарска Православна Црква) Атанасије, уз саслужење скоро 30 архијереја из Румуније и иностранства. Гост са Кипра је такође проповедао. На крају свете службе, Архиепископ трговиштански Нифон је прочитао посланицу Његовог Блаженства Данила, Патријарха Румунске Праославне Цркве, упућену свима поклоницима свете Петке.

Према Басилика.ро Информативна служба СПЦ

Поглавар Јерусалимске Патријаршије Његова Светост Патријарх Теофил III посетиће у недељу, 25. септембра 2016. године у 18 часова, храм Светог Саве у Београду када ће бити служена доксологија у тој светињи, потврдио је за Радио Слово љубве свештеник Драган Шовљански из Светосавског храма.

Претходно ће Свјатјејши Патријарх јерусалимски г. Теофил заједно са Патријархом српским г. Иринејем и представницима осталих помесних Православних Цркава, боравити у Митрополији црногорско-приморској поводом освећења храма Светог Јована Владимира у Бару. Први пут у историји Црне Горе на њено тло је 23. септембра 2016. године у Тивту ступио Патријарх Светог града Јерусалима и све Палестине у лику Блажењејшег г. Теофила III, који ће у недјељу началствовати свечаном Литургијом поводом освећења Саборног храма Светог Јована Владимира у Бару.

Високог госта на тиватском аеродрому дочекао је Архиепископ цетињски и Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије са свештенством Митрополије црногорско-приморске. -Јерусалимска Патријаршија је Мајка Црква свих Цркава и велики је Божји благослов да нам је данас овдје, први пут у историји, Свјатјејши Патријарх г. Теофило, рекао је митрополит Амфилохије изражавајући добродошлицу Патријарху Светог града Јерусалима.

-Доносимо благослов Гроба Господњега у ову дивну земљу Црну Гору поводом освећења храма Светог Јована Владимира. Дошли смо и да посвједочимо јединство Цркве Божије, казао је у краткој изјави на аеродрому патријарх Теофило.

Његово Блаженство Патријарх Јерусалима и све Палестине Теофило III посетио је истог дана Цетињски манастир, где се поклонио руци Светог Јована Крститеља, честици Часнога Крста Господњега и моштима Светог Петра Цетињског Чудотворца. Блажењејшег Патријарха јерусалимског дочекали су свештенство, монаштво, ђаци и професори Цетињске богословије и верни народ Цетиња. На дочеку су били и Епископ каракаски и јужноамерикански Руске Заграничне Цркве г. Јован, који ових дана борави у посети Митрополији црногорско-приморској, као и викарни Епископ диоклијски г. Кирило.

Служена је свечана доксологија, а Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије у слову добродошлице је рекао: -Благосиљамо Бога што нам је послао ангела Божјега Патријарха г. Теофила. Јерусалимска Патријаршија је Мајка Црква свих Цркава, јер је у светом граду Јерусалиму живио, страдао, распет био и васкрсао сам Господ, тако да све свето што је никло у читавом свијету, никло је управо из онога храма из Светога гроба Христовога, чији сте ви, Блажењејши, чувар, рекао је Митрополит црногорско-приморски. Он је додао да је његов долазак велики Божји дар и благослов, не само за Цетињски манастир, него за читаву Митрополију, Српску Православну Цркву и сав наш народ. -Велики Божји дар је Ваш долазак, да нас благословите и да у исто вријеме, на челу са Вама освештамо и храм Светога Јована Владимира у Бару, рекао је владика Амфилохије.

Патријарх Теофило казао је да је велики Божји дар његово учешће у прослави хиљадугоишњице страдања Светога Јована Владимира. -У исто вријеме, велики је Божји дар могућност да се поклонимо мученицима који су овдје Бога прославили, на челу са Светим Петром Цетињским. Није ово први долазак овдје Патријарха јерусалимскога, јер прије нас је дошао дивни и чудесни свједок Светога града Јерусалима и свједок и проповједник Христа Господа Свети Јован Крститељ, чија рука се овдје чува. И ево, и ми смо се удостојили да је цјеливамо, рекао је Патријарх јерусалимски.

Потом је за високог госта у Митрополији на Цетињу приређен свечани ручак.

У склопу вишедневне посјете нашој Митрополији, Његова Светост Патријарх јерусалимски је синоћ у 20 часова посјетио и Саборни храм Христовог Васкрсења у Подгорици, где је служена свечана доксологија. Блажењејшег Патријарха јерусалимског који је у пратњи домаћина - Његовог Високопреосвештенства Архиепископа цетињског и Митрополита црногорско-приморског г. Амфилохија, као и Преосвећених архијереја г. Аристарха из Патријаршије јерусалимске и г. Јована из Епархије јужно-америчке, стигао у Саборни храм у Подгорици, свечано су дочекали Његово Преосвештенство Епископ диоклијски г. Кирило са свештенством, монаштвом и бројним верним народом.

У поздравном говору, Високопреосвећени Митрополит г. Амфилохије је пожелео  добродошлицу Његовој Светости и високим гостима и истакао важност и значај ове посете овдашњој заједници и Саборном храму. Благодарећи Његовој Светости на благослову Светог града Јерусалима и благослову Мајке свих Цркава - које доноси у Црну Гору и у Саборни храм, митрополит Амфилохије је нагласио да Његову Светост у овој историјској посети дочекујемо и поздрављамо сви са великом љубављу и радошћу, подвлачећи и дубоку повезаност Саборног храма Христовог Васкрсења у Подгорици са храмом Христовог Васкрсења у Јерусалиму, будући да је, по његовим речима, храм у Подгорици изникао из храма Христовог Васкрсења у Јерусалиму.

Митрополит Амфилохије је овом приликом уручио поклон Његовој Светости - реплику дискоса чувене древне Подгоричке чаше из шестог века, на којој обилују угравиране представе старозавјетних пророштава о доласку Спаситеља Господа Исуса Христа, пожељевши притом Његовој Светости многаја и благаја љета.

Заузврат је Патријарх јерусалимски даровао Часни Свети Крст освештан на Христовом Гробу у Светој Земљи - Јерусалиму и приложио га Саборном храму у Подгорици. -Да благосиљате овај благословени Божји народ, да остане овде као оружје непобедиво против демонских сила у векове. Амин, истакао је Патријарх јерусалимски Г. Теофил III који је у поздравном говору и поруци архијерејима, свештенству и вјерном народу изразио велику радост што је гост Митрополије црногорско-приморске, као и то да се радује што се налази међу народом једне часне земље као што је Црна Гора. Он је заблагодарио Високопреосвећеном Митрополиту г. Амфилохију и на датој прилици да учествује у прослави хиљадугодишњице мученичког страдања Светог Јована Владимира, владара и краља зетског, као и у освећењу Саборног храма у Бару који је подигнут у славу Божју а у част Светог Јована Владимира, што га чини неизмерно срећним. По речима Његове Светости, управо ова посета наставља традицију дубоких и далекосежних историјских односа две Цркве: Мајке Цркве свих Цркава Јерусалимске и Српске Патријаршије. Стога је изразио срдачну благодарност услед топлог дочека који је приређен у Црној Гори, Подгорици и у Саборном храму Христовог Васкрсења.

Након свечаног дочека и свечане доксологије у просторијама Саборног храма је за високог госта приређена свечана вечера.

Његово Блаженство Патријарх Јерусалима и све Палестине г. Теофило III након посете храму Христовог Васкрсења у Подгорици, нешто послије 22 часа допутовао је у манастир Острог. Са патријархом Теофилом у острошку светињу је допутовао и Митрополит црногорско-приморски и игуман острошки г. Амфилохије, где их је испред цркве Свете Тројице дочекало бројно острошко монаштво и вјерници. У суботу, у раним јутарњим сатима, патријарх Теофило ће посетити Горњи манастир, где ће целивати мошти Светог Василија Острошког Чудотворца.

Извор: Митрополија црногорско-приморска

Више од 5.000 лица свих старосних доба пегледали су лекари интерне медицине, стручњаци за исхрану, дијабетес, као и кардиолози, психијатри, педијатри, онколози и стоматолози. Они су око  тридесет пута походили села.

Кампања „Добро здравље у селима“ започела је 2- септембра 2015. г., по благослову Патријарха Румунске Православне Цркве Данила, а до тога је дошло на основу протокола о споразумевању потписаном између Румунске Патријаршије и Минстарства здравља; главна циљна група јесу лица лошијег економског стања.

Извир: Румунска Патријаршија (превод Информативне службе СПЦ)