У светињи посвећеној Светом Илији, на дубини од девет метара, у градићу Купер Пиди на југу Аустралије протојереј-ставрофор Милорад Јовчић и после умировљења предводи српску заједницу и поручује да ће то чинити док је жив.
У срцу аустралијске пустиње, дубоко испод земље, крије се јединствено духовно уточиште - православна црква у Купер Пидију, која је изграђена на дубини од девет метара. Идејни творац овог јединственог подухвата је протојереј-ставрофор Милорад Јовчић, свештеник са више од три деценије службе у расејању, у Аустралији. Био је парох у Аделејду, а његова парохија обухвата и целу јужну Аустралију.
- У јануару 1992. крстио сам једну малу девојчицу Јелену, која је рођена у Купер Пидију - присећа се отац Милорад и даље објашњава:
- Њена мајка, госпођа Верица, после крштења ми је рекла: "Оче Милораде, да ли би ти дошао код нас у Купер Пиди да нам осветиш водицу пре Васкрса, да нам благословиш дом јер никад ниједан свештеник није био код нас." Рекла је да могу ујутру да седнем у аутобус и увече стижем у Купер Пиди. Тако сам урадио, отишао сам.
Тако је почела једна духовна мисија. По доласку у Купер Пиди отац Милорад је био дочекан с топлином и љубазношћу, што га је подстакло да започне необичан пројекат.
- Сви су ме грлили, сви су око мене били и деца. Приредили су ми дочек као да је дошао патријарх - сећа се.
- Било је топло, а ја сам морао тамо да крстим двоје деце. Крстио сам их у једној грчкој црквици која је била тамо. И онда сам дошао на идеју да у Купер Пидију направимо нашу цркву. Видео сам да су наши људи тамо побожни, љубазни, знао сам да има потенцијала да се ту изгради црква. Предложио сам да се светиња изгради под земљом, испод брда јер због екстремних врућина већина становника Купер Пидија живи под земљом. Сазнао сам да једно брдо које се продаје, па сам предложио да ту правимо цркву - каже отац Милорад.
- Рекли су ми да брдо продаје један муслиман који ту живи, Велија. Послао сам поруку пријатељима да ми пошаљу 3.000 долара да купимо брдо. Новац је одмах стигао и купили смо брдо. Све то смо завршили у једном дану.
Градња је почела у јуну, а већ за шест недеља сала је била комплетно готова.
- У фебруару 1993. цела црква, посвећена Светом Илији, са пратећим објектима, била је завршена. Нигде више на свету не постоји таква црква, с таквим детаљима, с таквом лепотом, уклесана у камену. Уметничко дело које је непоновљиво. То није камен, то је тврди песак. Пре тога у Купер Пидију туризам је у потпуности замро. Када смо ми направили цркву, све је оживело - поносно истиче отац Милорад.
 Црква, дугачка 30 метара и широка шест метара, поседује све карактеристике једне православне цркве - апсиде, певнице, галерију за хор, крстионицу. Иконостас је урађен од стакла и осликан, док су фреске исклесане у зидовима, чиме је створен аутентичан изглед и светилиште непоновљиве лепоте.
Протојереј-ставрофор Милорад Јовчић, упркос пензионисању, наставља да брине о овој јединственој цркви и српској православној заједници која тамо живи.
- Када ме је владика, после умировљења, питао да ли бих прихватио да и даље служим у Купер Пидију јер нема ко други, рекао сам: "Док сам жив, док се крећем, служићу у Купер Пидију" - истиче отац Милорад.
Ова црква није само место молитве и духовности већ и симбол заједништва и истрајности Срба у расејању. Изграђена с љубављу и преданошћу, она представља јединствено сведочанство вере која успева да се изрази и у најнеобичнијим условима, далеко од домовине, али близу срца сваког верника.

https://religija.republika.rs/duhovna-riznica/vesti/23323/podzemna-crkva-kuper-pidi-australija

Братија овог манастирског комплекса одлучна је да одбрани ову светињу од принудног исељења, поручујући да су спремни на све у случају пооштравања ситуације и евентуалне ескалације сукоба.
На Светој гори, тишина прети да прерасте у буру док братија Есфигмена, једног од најстаријих манастира, ишчекује неизвесну опсаду. Пре недељу дана, грчка полиција затражила је посебно одобрење за операцију исељења монаха, опремивши се специјалном техником за ову акцију. Но, више од стотину монаха није ништа мање одлучно.
"Нека дођу и раде шта желе. Спремни смо да бранимо манастир до смрти, ово је наша духовна домовина. Овде смо се духовно родили — и овде ћемо умрети - изјавио је архимандрит Мефодије (Папаламбракопуло), игуман Есфигмена, преносе РИА Новости.
Монаси су јасни: у случају полицијске самовоље, масовних пребијања или погрома, неће седети скрштених руку. Есфигмен је стратешки повољно лоциран, окружен високим моћним зидинама, са једне стране заштићен планинама, а са друге морем. Игуман је истакао да у манастиру деле последњи комад хлеба и прихватају свакога, било да је Грк или Турчин. Међутим, монаси су оптужени за непослушност закону, раскол и чак "припремање руских специјалаца."
Спорна одлука грчких власти
Манастир Есфигмен је древно светилиште на Светој гори, које заузима 18. место у хијерархији светогорских манастира. Смештен у источном делу Атонског полуострва, овај манастир својим постојањем сведочи о вековима молитве и подвига, основан још у 10. веку. Саборни храм подигнут је почетком XИX века и посвећен је Вазнесењу Господњем. Овде је, у овој светој обитељи, Антоније Печерски примио монашки постриг, утврдивши свој духовни пут.
Манастир Есфигмен, попут других манастира на Атосу, подређен је грчкој влади и Цариградском патријархату. Ипак, последњих двадесет година монаси су називани сквотерима, а држава признаје потпуно другу братију под називом "Есфигмен."
- Немамо ништа заједничко ни са колективним органом извршне власти на Атосу, ни са Цариградским патријархатом - отворено је изјавио архимандрит Мефодије.
Цариградски патријарх Вартоломеј са украјинским председником Влодимиром Зеленским
Сукоб је почео 1964. године када се Цариградски патријарх Атинагора састао са римским папом Павлом ВИ, укидајући међусобне анатеме из 1054. године. Братија Есфигмена је овај корак оценила као попуштање "латињанима" и екуменизму, те је одбила да на службама помиње Васељенског владику. Свето збориште подржало је побуњенике, дозволивши свакој обитељи слободу у помињању патријарха према својој савести.
Патријарх Димитрије изрекао је анатему онима који га не помињу на Светој Гори, док је полиција прекинула телефонске везе у Есфигмену и поставила блокаду. Монаси су тада затворили капије манастира и окачили црни транспарент са натписом "Православље или смрт."
Године 2002, сукоб је ескалирао када је Цариградски патријарх Вартоломеј прогласио монахе расколницима, што је повукло протеривање са Атоса. Створен је "Нови Есфигмен," којем је признато право на имовину манастира, но стари монаси су одбили да пусти икога на своју територију. Полиција је више пута покушавала исељење, укључујући неуспешан покушај 2013. године, када су неки монаси бацали Молотовљеве коктеле на грчке снаге.
Ново противљење цариградском патријарху Вартоломеју уследино је након што је он признао некаконску, новостворену Украјинску православну цркву.
Игуман Мефодије и још један монах осуђени су у одсуству на двадесет година затвора, док су други добили мање казне. Полиција је више пута спроводила рације у Есфигмену и блокаде хране, а монаси су на раменима носили пакете са намирницама. Питање контроле манастира постало је значајно због финансијских разлога, јер грчка влада планира обнову древне обитељи уз буџет од око 500 хиљада евра.
Атоски монаси су јасно поручили да би избацивање стараца руског или словенског порекла уништило Свету Гору. Игуман Мефодије је истакао да су монаси и лаици почели доносити храну и пиће за случај ванредне ситуације, позивајући на повратак моралу и обичајима православних Грка, јер нација која уништава своје традиције је осуђена на пропаст.

https://religija.republika.rs/crkve-i-manastiri/vesti/23073/sveta-gora-manastir-esfigmen-sukob

Свети синод Бугарске православне цркве је изразио забринутост због великих пожара коју су захватили велике делове земље.

Свети синод је позвао на молитву и подршку ватрогасцима, запосленима у Министарству унутрашњих послова, добровољцима и свима који помажу у борби против пожара, као и за подршку свим настрадалима који су остали без домова и којима је потребна посебна помоћ и заштита. – У ове тешке дане, када хиљаде хектара бугарске земље захвата ватрена стихија упутимо молитву Пресветој Богородици, Светој великомученици Марини и Светом пророку Илији, заштитнику ватрогасаца, да се моле Господу да сачува наш народ од недаћа и да нас њиховим молитвама сачува неповређене – наводи се у саопштењу Светог синода Бугарске патријаршије.

Извор: Бугарска патријаршија

Московски Сретењски манастир учврстио је своје молитвене везе са манастиром Црна река у Епархији рашко-призренској Српске Православне Цркве. Икона и део моштију Светог преподобног Петра Коришког, даровани су руском народу по благослову Архиепископа и Митрополита рашко-призренског г. Теодосија, а руком високопреподобног архимандрита Андреја, црноречког игумана.

Икона и честица моштију израз су благодарности Епархије рашко-призренске за дугогодишње пријатељство Сретењског манастира, као и за помоћ у прикупљању значајних средстава за обнову Богословије Светих Кирила и Методија у Призрену.

Црноречки игуман, архимандрит Андреј топлим речима обратио се игуману Јовану, братији и верном народу и казао, да „ми, као народ који живи на Косову и Метохији, много смо патили и патимо, али у свом страдању никада нећемо заборавити молитвену и материјалну подршку руског народа и Руске Цркве, а посебно Сретењског манастира“.

„Нашој Цркви, Епархији, народу и посебно Призренској Богословији, у којој сам тада био проректор, Сретењски манастир и Руска Црква су много помогли, па смо сматрали својом обавезом и дугом, да вам дарујемо нешто што сматрамо најдрагоценијим за нас у том тренутку“ рекао је о. Андреј и нагласио да су „то, пре свега, наше молитве, јер се увек молимо за Руску Цркву и за руски народ, као и мошти Светог Петра Коришког Чудотворца“.

Слово архимандрита Андреја, по завршетку Свете Литургије, у целости можете прочитати на интернет страници Сретењског манастира.

Извор: Радио Слово љубве

Нова Црква Ваведења Пресвете Богородице гради се у Манастиру Свете Тројице, једном од неколико светих обиталишта на врху чувених грчких стена.

У понедељак, 24. јуна, на празник Свете Тројице – Духова, Митрополит стагијски и метеорски Теоклит посетио је манастир и одслужио архијерејску Литургију. Након богослужења, игуман Дометије је понудио Митрополиту обилазак манастира, укључујући и нову цркву која је у изградњи.

Планирано је да црква буде завршена за око годину дана.

Извор: https://orthochristian.com/160945.html

Фото:trikalaola.gr

Превела Љ. П.

Македонска православна црква – охридска архиепископија, Преспанско-пелагонијска Епархија – Манастир Светог Јована Претече – Слепче обавештава јавност да ће поводом свечаног догађаја канонизације Свете преподобномученице Стефаниде Битољске и Скадарске 29. јуна 2024. године бити служено свечано вечерње богослужење у Манастиру Светог Јована Крститеља Слепче, са почетком у 17 часова.

Света архијерејска литургија биће служена 30. јуна у 9 часова у Саборном храму Светог Великомученика Димитрија у Битољу. Поводом канонизације ,,најчудесније Српкиње двадесетог века“ преподобномученице Стефаниде најављен је долазак Његове светости Патријарха српског г. Порфирија.

Манастир Светог Јована Претече – Слепче 

Извор: ТВ Храм

У складу са светогорским уставом, 14. јуна по новом, а 1. јуна по старом календару, у Кареји је након доксологије у Протатској цркви у Кареји, извршен чин примопредаје Свештене епистасије, извршног административног тела Свете Горе са мандатом од једне године.

Досадашњу епистасију на челу са протоепистатом архимандритом Стефаном Хиландарцем, наследила је епистасија предвођена Светим манастиром Дионисијатом. Дужност прота преузео је дионисијатски старац Симеон са осталим члановима епистасије: о. Јефтимијем зографским, Макаријем пантелејмонским и Јефремом констамонитским.

Примопредаји су присуствовали гувернер Свете Горе Анастиос Мициалис, заменик гувернера Аристос Касмироглу, представници светогорских манастира у својству чланова Свештене општине, државни званичници, представници служби безбедности на Светој Гори, као и градоначелник Солуна Стелиос Ангелудис.

Свештена епистасија је управно тело (“влада“) Свете Горе коју чине представници четири манастира од којих је један протоепистат (прот) и који се смењују једном годишње.

На Светој Гори постоји 20 самосталних манастира и тај број не може бити нити мањи нити већи. Они су подељени у пет група од по четири манастира. Свака група има свог предводника који даје протоепистата. Сваке године смена се одвија по следећем поретку, тако да свака група преузима управу једном у пет година:

1. Велика Лавра (Дохијар, Ксенофонт и Есфигмен)
2. Ватопед (Кутлумуш, Каракал и Ставроникита)
3. Ивирон (Пантократор, Филотеј и Симонопетра)
4. Хиландар (Ксиропотам, Свети Павле и Григоријат)
5. Дионисијат (Зограф, Пантелејмон и Констамонит)

Свештену епистасију бира Свештена општина (скупштина) у Кареји која је састављена од 20 монаха – представника манастира. Сваки манастир бира на годину дана једног представника у Свештеној општини, који бива замењен почетком Нове године по јулијанском календару.

Извор: Хиландар

Руска православна црква је 7. маја, Светлог уторка, прославила и 25. годишњицу канонизације Свете Матроне, једне од најомиљенијих светитељки 20. века.

Света Матрона се често назива „осмим стубом Руске цркве“ и позната је по непрекидном низу чуда и услишених молитви.

Прослава Светлог уторка одржана је у Свето-Покровском манастиру у Москви, у коме се њене мошти чувају од 1998. године. Манастир је 2023. године прославио 25. годишњицу откривања њених моштију.

Светом литургијом је началствовао Његово високопреосвештенство Митрополит каширски Теогност, председник Синодалног одељења за манастире и монаштво, саопштавају из Одељења.

По доласку у манастир, архијереј се поклонио моштима Свете Матроне, а потом одслужио Литургију у храму Васкрсења Господњег са свештенством, међу којима је био и протојереј Данијел Андрејук, настојатељ представништва Православне цркве у Америци у Москви.

Током богослужења узнесене су и молитве за Свету Русију.

Потом је уследила пасхална литија и молебан код моштију Свете Матроне. Потом је за све ходочаснике приређена свечана трпеза.

Извор: Православие.ру

Митрополит запорошки Лука подржао је предстојатеља, епископе и паству СПЦ:

„Забрана патријарху српском да дође на просторе Косова и Метохије не може се назвати само врхунцем апсурда, то је пројава [процеса] тоталног уништавања Православља.

Нажалост, иза ове одлуке стоји хладна [гео]стратешка рачуница.

Не ради се само о томе да су у последње време изнова почеле да се активно шире лажне информације о томе, да Срби наводно „никада нису подизали“ храмове на Косову и да су их „једноставно одузимали“ другима.

Под окриљем ове манипулације крије се једноставан циљ – довођење под сумњу легитимност присуства Српске Цркве на исконско српским просторима, и такође постављање темеља за корените промене верског идентитета њеног становништва.

А одговарајућа забрана - то је један од озбиљних корака у том правцу. Патријарха просто не пуштају на земљиште на коме живе његови једноверни, којима је преко потребна подршка и заштита. Оваквим грубим кршењем основних права желе да покажу целом свету да је - предстојатељ Српске Цркве наводно „странац“ на Косову, а да СПЦ нема будућности у региону. У прилог мојим речима иде и демонстративно скрнављење цркве Свете Тројице у селу Накло близу Пећи, које се догодило након блокирања уласка патријарха Порфирија на Косово.

У светлу овога, по речима апостола Павла о томе, да ако страда један члан, то страда цело тело, сматрам неопходним да подржим своју српску сабраћу-епископе. Ваше дело је Божије и ви - на страни сте истине. Нека Господ помогне вама у очувању духовне колевке Србије, а такође и у старатељству над паством Косова и Метохије!

Драга наша браћо и сестре, драги верујући наше братске Цркве!

Као што знате, Бог није у сили, него у истини!

Запорошка епархија ће се молити за то, да ова нечувена ситуација буде прописно решена.

Ми ћемо такође апеловати и на све брижне људе у другим Помесним Црквама у вези тога, да удружимо снаге и заједнички апелујемо на међународне институције тражећи заштиту основних права Српске Православне Цркве“.

P.S. Да подсетимо - митрополит Лука је под прогоном због свог исповедања Православља и старања о повереној му пастви. Тренутно се налази у кућном притвору до судског процеса на основу монтираних оптужби.

Свети Синод Молдавске Православне Цркве Московске Патријаршије окупио се јуче у Кишињеву уз председавање Његовог Високопреосвештенства Митрополита Владимира.
Међу значајним одлукама Синода било је и успостављање празника чудотворне иконе Богородице из манастира Рођења Пресвете Богородице у селу Варжерешти, Ниспоренски округ, саопштава Молдавска црква.
Тако ће икона бити помесно поштована уз славу 4/17 маја.
Основан 1420. године, Варзарести је најстарији манастир у Молдавији. Икона датира најмање из 19. века. Први пут је откривена као чудотворна када је преживела пожар. Овој чудотворној икони која се литијом слави сваке године 17. маја приписује се безброј чудеса.
Такође, одобрен је досије са материјалима за будућу канонизацију новомученика јеромонаха Викентија (Кимитјука) и његове мајке Гликерије, који су убијени 17. јануара 1957. године у селу Ташлиц.

https://mitropolija.com/2024/04/28/moldavska-crkva-ustanovila-novi-praznik-cudotvorne-ikone-bogorodice/