Канонизација старице Гаврилије 3. октобра 2023.

Васељенска патријаршија је канонизовала старицу Гаврилију, подвижницу љубави која се упокојила 28. марта 1992. године, прогласивши је за светитељку Православне цркве. Слава Богу!!! Нека сви имамо заступништво Свете старице Гаврилије!

Тропар новоканонизоване Свете Гаврилије:

„У теби се Лик сачувао са тачношћу, о Мајко; јер узевши крст свој, ти си пошла за Христом, и својим делима си нас научила да превиђамо тело, јер оно пролази, али да бринемо о души јер је бесмртна.Зато се, праведна Гаврилијо, дух твој радује са анђелима“.

Неке од поука Свете старице Гаврилије:

– Две ствари су веома важне… „Волите једни друге“ и „Не бојте се, само верујте“.

– Ако имаш љубав према целом свету, цео свет је леп.

– Ако се из свог живота не ослободиш „Не“ и „Сутра“, никада нећеш стићи тамо где те жели Господ, Који ти све даје. Он ће вам дати телесну снагу када одговорите са „Да“ и „Сада“. Сви пророци, анђели и светитељи рекоше: „Ево ме… Нека буде по речи Твојој“.

– Измолите Ваше бројанице и само са “Хвала”.

– Када је човек сам са Богом, време прође незамисливо брзо. Брже него када имате друштво… Па ипак, чак и унутар света човек може остати сједињен са Богом. Како? Кад год да ради, он усмерава своје мисли ка Њему… када год добро дође на његов пут он Му даје славу… и на које год искушење наиђе, он Му захваљује.

– Желим вам: благодат Христа нашег, љубав свемогућег Оца и надахнуће Духа Светога нека буде са вама! Нека вам пример буде живот Богородице, која ће вас водити на сваком кораку са својим арханђелима и анђелима као ваша небеска мајка; као кад волиш своју мајку која те је оживела и васпитала, и дајеш љубав и радост најпре њој, а потом и свима који ти приђу.

Алармантно је ћутање међународних институција за људска права о прогону који је покренут против Украјинске православне цркве и њених верника. Ово су изјавили учесници конференције одржане 21. септембра 2023. године у Београду, преноси српска новинска агенција СРНА. На скупу , на којем су учествовали српски научници, покренута су питања заштите права православних верника у Украјини. Такође су разматрани и догађаји у овој области који су се десили након објављивања апела представника српске интелигенције украјинским властима и међународним организацијама.

У јуну ове године више од стотину представника академске заједнице, као и културних личности из Републике Србије и земаља у којима живи српско становништво, потписало је позив да се заустави прогон канонске Цркве у Украјини. Међу потписницима је било 5 академика, 49 професора, 25 доктора наука, као и познате личности из културе. Касније се број потписа на апелу повећао за 212, а документ су додатно подржала, посебно, 3 генерала, 9 професора и 5 доктора наука. Почетком августа Апел је достављен Амбасади Украјине у Србији, Канцеларији УН у овој земљи, Делегацији Европске уније у Републици Србији и Мисији ОЕБС-а у Србији.

„Украјинске власти прогоне Украјинску православну цркву, а посебно Кијево-печерску лавру, грубо кршећи општепризната права верника и верских организација. Циљ је ликвидација Украјинске православне цркве“, рекао је Слободан Антонић, професор социологије на Филозофском факултету у Београду. Истовремено, он је ћутање о томе шта се дешава од стране међународних организација назвао запањујућим. Они који стално говоре о људским правима не обраћају пажњу на документе који гарантују право на слободу вероисповести, попут Универзалне декларације о људским правима, Европске конвенције за заштиту људских права и основних слобода, као и на став комитета УН за људска права. Слободан Антонић је објаснио да ови документи јасно показују да свако има право на слободу вероисповести и од тога се не може одступити чак ни за време ванредног стања,

„Оно што се дешава у Украјини део је глобалних процеса, односно [успостављања] антихришћанског етоса западног света“, каже Милош Ковић, професор историје на Филозофском факултету у Београду. Он је напоменуо да актуелни догађаји указују на то да се ствара антихришћански свет у великим размерама. „Оно што видимо у Украјини је најрадикалнији израз овог света“, нагласио је научник.

Протојереј Дарко Ђого, професор на Православном богословском факултету у Фочи (Босна и Херцеговина), рекао је да је борба за светиње у Украјини борба за душе и идентитет људи који тамо живе. „Живимо у ери државног терора над Украјинском православном црквом, која се наставља и не назире му се крај, јер не постоје институције међународне заштите које би биле заинтересоване за основна права верника УПЦ. Ова динамика ће се наставити“, рекао је отац Дарко Ђого. Он је навео да „томос о аутокефалности“, који су расколници у Украјини добили од Константинопољске патријаршије, користе да оправдају агресивно понашање према верницима канонски признате Цркве. „Томос служи новом насиљу и легитимизацији отетог“, напоменуо је говорник.

Професор Факултета политичких наука у Београду Зоран Кинђић изјавио је да су се покретачи Апела српске интелигенције у одбрану Украјинске православне цркве руководили потребом да интелектуалци увек указују на истину, без обзира на могуће последице, због чињеница да данас светом доминирају западне институције и западни медији који не одобравају такве активности. „Запад, који је формулисао идеологију људских права и верских права, сада се претвара да је глув и слеп за оно што се дешава са Украјинском православном црквом. Пре десет година би сви на Западу скочили да је неко починио било какво дело против неке мале хришћанске заједнице, али данас, када је већина становништва Украјине припадника Украјинске православне цркве прогоњена, нема реакције."

http://www.patriarchia.ru/db/text/6062029.html 

Видео снимак конференције (тон почиње од 40-те секунде)

https://youtu.be/sRP2N8tifsY?si=CXMlBb_xeo-zLDbL

У понедељак, 28. августа, на празник Успења Пресвете Богородице, на Светој Гори је отворен нови грузијски скит. Ново свето пребивалиште је трећи грузијски скит на Светој Гори, саопштава Служба за односе с јавношћу Грузијске патријаршије.
Према светогорском статуту, на Светој Гори постоји 20 главних манастира, а сви остали скитови и келије зависе од једног од њих. Нова грузијска насеобина је под ингеренцијом Велике Лавре. Један грузијски скит зависи од манастира Симонопетре, а други од Ватопеда. Нови скит је основан иницијативом и непосредним залагањем о. Илариона, грузијског монаха који се већ више од 20 година подвизава на Светој Гори, а уз финансијску помоћ грузијских вјерника.
Године 2018. о. Иларион је постао први грузијски монах за 75 година који је пострижен у велику схиму на Светој Гори и то у манастиру Григоријат.
Главну цркву је током свеноћног бденија за Успеније пресвете Богородице освештао Његово преосвештенство Епископ Никортсминдски Вахтанг из Грузијске цркве. Служено је на грузијском и грчком језику. Богослужењу је присуствовао и архимандрит Методије, настојатељ српског манастира Хиландара. Два монаха су званично наведена као чланови новог скита. Оснивач, о. Иларион, постављен је за старешину монашког конака.
Манастир Иверон, један од 20 главних светогорских манастира, основали су грузијски монаси крајем 10. вијека, иако је на крају постао грчки манастир.

https://mitropolija.com/2023/08/31/otvoren-novi-gruzijski-skit-na-svetoj-gori/

Многи примећују да се око нас дешавају глобални процеси које је тешко објаснити и са становишта морала и са становишта здравог разума. Оно што се јуче сматрало срамотним данас се представља као норма. Штавише, одређени концепти и иницијативе продиру у масе тако системски и агресивно да њихови противници, чак и ако имају огромну бројчану надмоћност, нису у стању да зауставе продирање тих разорних идеја у све сфере друштвеног живота. Реч је, између осталог, о феноменима као што су ЛГБТ агенда, дозвољена еутаназија, популаризација абортуса, породично право и све друго што непосредно удара у суштину православља, каже на почетку разговора за „Печат“ Његово високопреосвештенство митрополит клински и патријаршијски егзарх Африке Леонид.

На недавно одржаном архијерејском састанку у Тројице-Сергијевој лаври патријарх московски и све Русије Кирил упозорио је на чињеницу да се православљу сада супротстављају моћни непријатељи. Можете ли да конкретизујете које су то снаге и које задатке пред себе постављају?
Иза свега тога стоје деструктивне снаге Колективног запада, које делују и отворено и у тајности, ослањајући се на огромна финансијска средства. Извршиоци воље ових глобалиста су националне владе и шефови држава, марионете које су доведене на власт.
У служби глобалиста су недостатак савести и информативни гласноговорници. Задатак који су ови „господари“ поставили пред собом је монопол на управљање људима. Њихова је намера да човечанство буде подељено на елиту и услужно особље, чија ће популација и наталитет бити под контролом. Првима ће бити пружене све могућности и благодети света, док ће друге, прилично проређене, покушати да претворе у крдо слабе воље, без идентитета и самосвести, спремно на послушност сваке врсте и одрицање од свих права за чинију леће.
У ту сврху се сада брише систематски, на нивоу многих држава, граница између добра и зла. „Дубока моћ“ жуди да успостави контролу над људском природом, приморавајући нас да добровољно предамо своју слободу „изабранима“ у замену за примање милостиња, као и илузија виртуелног света. Зато се она тако и наоружала против православља, које наставља да грех назива грехом, као и да указује на праву мисију сваког од нас – спасавање сопствене душе.

У одлуци архијерејског састанка РПЦ се каже да су челници Константинопољске патријаршије постали један од инструмената непријатељских снага према православљу. Шта је подстакло учеснике епископске конференције да се усагласе око такве формулације?
Тешко је порећи очигледно. Руководство Константинопољске патријаршије веома дуго подрива јединство васељенског православља. И пре незаконитог мешања у украјинске црквене послове, Фанар је починио недостојне поступке. Вреди се сетити његове одлуке да, у супротности с канонима, створи структуру која паралелно делује са Естонском православном црквом Московске патријаршије, или таjне претње Српскоj цркви да ће дати аутокефалност неким неканонским ентитетима на Балкану. Коначно, патријарх Вартоломеј је прешао Рубикон када је с планом реализовао пројекат тзв. Православне цркве Украјине, у којој, између осталог, „епископи“ немају законска рукоположења.
Као резултат одлуке главе Фанара, раскол није био залечен већ легализован. Штавише, руководство Константинопољске патријаршије је постигло да тзв. ПЦУ призна још неколико грчких помесних цркава. Иначе, у овоме су фанариотима активно помагале дипломатске и обавештајне структуре низа западних земаља. Према резултатима таквог очигледног безакоња, васељенско православље је подељено. Његовом јединству задат је снажан ударац. А ми се сећамо ко је заинтересован за слабљење и уништавање православља.

Које су главне тачке документа „О изопачењу православног учења о Цркви у пракси Константинопољске патријаршије“, представљеног и одобреног на архијерејском састанку РПЦ. Шта се планира са овим документом у будућности?
У документу постоји много важних ставова, али фокусираћу се на онај кључни. Одбацујемо концепцију првенства константинопољског патријарха, представљеног као земаљског поглавара васељенске цркве. Јер то је заправо јерес „папизма“, која директно гази принцип саборности васељенског православља. Неоснованим сматрамо и тврдње да константинопољски патријарси наводно имају искључиво право да се самоиницијативно мешају у унутрашње ствари било које помесне цркве о било ком питању, да самостално оцењују, укидају или преиспитују одлуке аутокефалних цркава ако их Фанар сматра као „недовољне“.
У Православној цркви не може бити поглавара који има посебне привилегије у поређењу с другим поглаварима, пошто је глава васељенске цркве Господ наш Исус Христос, а не патријарх који је турски држављанин. На основу тога, мешање једне помесне цркве у послове друге цркве је такође неприхватљиво.
Документ је веома исцрпан и аргументован. Биће преведен на различите језике и послат на разматрање помесним црквама.

Током гостовања на једној ТВ рекли сте да се реч „јерес“ осећала у ваздуху током састанка архијереја у Тројице-Сергијевој лаври. Зашто се ипак није чула и када мислите да ће се чути?
Наша црква делује постепено, сваки пут остављајући браћи прилику да се врате из „далеке земље“. Јер нико не жели да буде сведок понављања догађаја из 1054. године, који су довели до одласка Католичке цркве из православља.
Међутим, јеретичка тврдоглавост Фанара у својим заблудама не оставља нам избора. Када је један од делова тела погођен гангреном, улажу се сви напори да се излечи оболели део. Али ако неко верује да му се ништа није догодило и болест користи као средство да потврди своју надмоћ, хируршка интервенција постаје неопходна. Ако полазимо од ове аналогије, можемо рећи да се сада припрема операциона сала. А операција ће сигурно уследити ако се део црквеног организма изједен гангреном јереси „источног папизма“ не опамети и настави да представља опасност, од духовне смрти, за све.
У овом контексту треба напоменути да историја Цркве познаје многе случајеве када је костантинопољски архијереј скренуо у јерес или раскол. Тако је константинопољски епископ Јевсевије био аријанац, а Македониjе jе био духоборац. Епископ константинопољски Несторије је био јересиарх, због чега је био анатемисан од Цркве на Трећем васељенском сабору. Константинопољски патријарси Сергије I, Пир, Павле II, Петар су пали у јерес монотелитизма, а патријарси Анастасије, Константин II, Никита I, Теодот Каситера, Антоније I Касимата, Јован VII Граматичар – иконоборства. Заузврат, патријарси Митрофан II и Григорије III Мама били су у униjи с Римом.

Васељенско православље је подељено због црквене ситуације у Украјини, односно стварања ПЦУ и њеног признања од једног броја помесних Цркава. Да ли је остало простора за налажење решења за ову кризу тако што би се обновило јединство православних цркава? Или су негативни процеси неповратног карактера?
Може се спасти заустављањем на самој ивици понора, центиметар од пада у понор. Кључно је имати искрену жељу за тим. Нажалост, Фанар не жели да се заустави. Слажем се са идејом да је сада рукама Константинопољске патријаршије створен симулакрум, инфериорни и штетни фалсификат васељенског православља. У овом паралелном систему такви аспекти као што су кршење канона, легализација расколничких структура, саслуживање са лицима која немају канонска рукоположења, уништавање саборског формата црквене управе сматрају се природним и нормалним. Све оно што се раније чинило незамисливим и немогућим.
Штавише, иза ове стварности већ се назиру нови оријентири. Говоримо о даљем сиромашењу православне еклисиологије, отвореном саслуживању са представницима других вера, помирењу са наметањем ЛГБТ идеологије итд. Финале овог духовног пада биће непосредно учешће у процесу формирања јединствене светске синкретистичке религије.
Међутим, веома се надамо да ће, ако се то деси, само неколицина јурнути у море са стрмине, а већина православних стајати у вери и истини.
У вези с тим, по мом дубоком уверењу, потребно је обновити рад тзв. аманског формата, где ће поглавари помесних цркава моћи да формирају општи став о тешким и актуелним питањима општеправославне агенде.

Након вишемесечног неправедног држања у даноноћном кућном притвору, а затим у притворском центру, Његово Високопреосвештенство Митрополит вишгородски и чернобилски г. Павле, игуман Кијевско-печерске лавре - пуштен је 7. августа 2023. године уз кауцију, известио је портал "Православно хришћанство" (Оrthochristian.com) а преносе портал "Ризница" и Епархија зворничко-тузланска. Према речима адвоката, протојереја Никите Чекмана, око 1.000 људи се пријавило да плати прекомерну кауцију која је износила више од 900.000 долара (33.300.000 гривна), преноси Информационо-просветно одељење канонске Украјинске Православне Цркве.

Митрополит Павле је 30 година игуман Лавре, током којих је надгледао потпуну обнову светог манастира после година безбожног комунизма. Као што је случај са још неколико архијереја, власти оптужују Митрополита Павла за подстицање верског непријатељства и оправдавање рата, иако тек треба да пруже доказе. Његово Високопреосвештенство је првобитно осуђено на кућни притвор и приморан да носи електронску наногицу још у априлу. Судови су му касније два пута продужавали кућни притвор, а 14. јула ове године, суд у Кијеву је дао јерарху притвор у истражном затвору или да измоли кауцију од скоро милион долара.

Верни народ је одмах организовао прикупљање средстава у име Митрополита и почело је прикупљање у Лаври, али су власти брзо угасиле ове напоре.

„Данашњи догађај је заједничка заслуга парохијана Украјинске Православне Цркве, који су доказали да ништа није немогуће“, рекао је рекао је о. Никита Чекман.

Митрополит Павле је у сузама захвалио на подршци Његовом Блаженству митрополиту кијевском и све Украјине Онуфрију, братству Лавре, заштитницима људских права, родбини и свим верницима:

"Хвала вам на вашим молитвама, на вашем стрпљењу, љубави. Хвала онима који су дали депозит. Нека вам Господ пошаље добро здравље и вечно спасење. Најважније је, драга браћо и сестре, да чувамо веру, да останемо верни Богу, Цркви и својој земаљској отаџбини, која нас је васпитала, која нам данас даје могућност да се молимо и преживљавамо ова тешка времена која су дошла у наша земља", пренели су портали "Православно хришћанство" и "Ризница" и Епархија зворничко-тузланска.

Извор: Епархија зворничко-тузланска

Његово високопреосвештенство Митрополит Павле из канонске Украјинске православне цркве, намесник Кијевско-печерске лавре који се налазио најпре у кућном притвору а сада је утамничен одлуком државних власти Украјине, обратио се сабраћи писмом које је Лавра објавила на својој интернет-страници.

Његово обраћење у преводу на српски језик преноси Епархија горњокарловачка:

“Мир вама, љубљени оци и браћо!

Пишем Вам из истражног затвора Лукјановски у Кијеву, где су 1920-30-их година братију наше Свете Лавре затворили. Тражили су од мене, да напустим Лавру, да вас и вашу породицу предам, убудуће на уцене и провере Службе безбедности Украјине, што нисам учинио.

Све оптужбе су чисте лажи. Лукави сведоци, укључујући и оне од братије, не могу ми наћи ништа за шта би ме оптужили. Адвокати су врло способни, али их нико не слуша. Сведочим о томе јер су сви политички затвореници у мом одељењу. Одлуке судије су дуго припремане. Тужилац, иследник, судија су исте оне тројке које су некада судиле Михаилу Семјоновичу Литвињенку и другим исповедницима и мученицима вере. Чуо сам у ходнику у истражном затвору да сам под посебним надзором: три браве и, очигледно, кључеве држе различити људи, које контролише прва особа у земљи.

Молим за ваше свете молитве. Не требају вам намесници са стране, имамо сву братију достојну, само чините све са благословом, стрпљиво и са дубоком вером, тада Господ, Богородица и преподобни оци неће оставити ни вас ни мене убогог. Хтели су да ми забране не само да идем у Свету Лавру, већ и у било који храм, по свему судећи, целе многострадалне Украјине. Ја сам човек Свете Цркве, верник, уз Божију помоћ све ћу издржати.

Призивам Божји благослов на све вас.

Радост моја после Исуса Христа, Богородице и преподобних отаца Кијевских пећина сте ви.

Нека вас све чува Бог.

Ваш убоги затвореник и молитвеник,
+М. Павле

Све вас много волим и поштујем, хвала Богу на свему”

https://mitropolija.com/2023/07/19/obracanje-mitropolita-pavla-iz-zatocenistva-uz-boziju-pomoc-sve-cu-izdrzati/

Његово Високопреосвештенство Митрополит запорошки г. Лука из канонске Украјинске Православне Цркве, упутио је посебну благодарност братском српском народу поводом апела за подршку канонској Цркви у Украјини. Митрополит Лука је написао:

"Љубљени у Господу браћо и сестре у Христу!

Од срца вам свима захваљујем на духовној и молитвеној подршци нашем народу, верницима Украјинске Православне Цркве.

Сваки православни Украјинац дубоко је дирнут деловањем српске браће и сестара у Христу, усмереним на заштиту наше Мајке Цркве, о чему смо сазнали из објаве на сајту „Стање ствари“ .

Радује чињеница да је братски православни народ Србије дубоко забринут због кршења основних људских права у Украјини.

У свакој невољи треба да се сетите да „Господ који иде пред тобом биће с тобом, неће одступити од тебе, нити ће те оставити, не бој се и не плаши се" (5 Мојсијева 31:8).

Од самог почетка и кроз историју Црква Христова је била подвргнута разним прогонима и искушењима, која су је само јачала. Заснована је на мученичкој крви, јер јој је почетак стављен првом жртвом ради нашег спасења – Крстном жртвом Христовом.

У данашњем времену тешком за нашу Мајку Цркву, често се подсећамо речи из Посланице апостола Павла Коринћанима: „Бдите, стојте у вери, мушки се држите, снажите се“ (1. Кор. 16:13). Наш народ, који се узда у Господа и наставља да брани Православну веру, искрено захваљује нашој браћи Србима на подршци и испољавању братске љубави!

Драго нам је што смо духовно сједињени са Српском Православном Црквом „да се ту са вама утјешим заједничком вјером, и вашом и мојом.“ (Рим. 1,12).

Са братском љубављу и захвалношћу на подршци, желим да неисцрпна благодат Божија буде са свима вама!

Бог је са нама! И јесте, и биће"!

Подсетимо, 109 истакнутих српских интелектуалаца је 19. јуна 2023. године путем портала "Стање ствари" подигло глас и упутило позив српској јавности и међународним, европским и светским институцијама, да се заустави државни терор актуелних власти у Украјини над канонском Украјинском Православном Црквом и започне са активном одбраном не само верских него и основних људских права чланова канонске Цркве у Украјини.

Извор: Правблог Ср, Телеграм канал

http://www.slovoljubve.com/cir/Newsview.asp?ID=40710

На слици: Чудотворна икона Богородице Почајевске (16. век)

Ми, представници академске заједнице, као и културни прегаоци Републике Србије и српских земаља, изражавамо дубоку забринутост због грубог кршења основних људских права у Украјини.

Пре свега, реч је о застрашујућем кршењу уставних норми и закона који гарантују слободу вероисповести.

Оно што се сада дешава са свештеницима и верницима Украјинске Православне Цркве, не може се назвати никако другачије до државни терор.

Наиме, према подацима заштитника права грађана Украјине, до данас је преко 75 свештеника УПЦ и стотине чланова њихових парохија изложено различитим облицима репресије.

Осим спорадичних случајева паљења верских објекта, само у 2022. години, уз нескривену подршку власти, преотето је 250 храмова канонске Цркве. Ове године не само што је настављен него је и интензивиран тај тренд. Управо сада, они који подржавају тзв. ПЦУ, коју иначе не признаје 11 од 15 помесних православних цркава, отимају храмове у Хмелницкој, Черновицкој, Кијевској и другим областима Украјине. Свештеници и верници УПЦ изложени су најразличитијим видовима прогона. Њих не само што застрашују, него их и туку, муче, повређују, трују сузавцем. Подржаваоци “ПЦУ”, често уз асистенцију државних структура, не либе се да користе физичко насиље чак и против епископа УПЦ. Штавише, неке владике су, на основу невешто конструисаних, измишљених разлога, послати у затвор или су стављени под санкције. Ови и други подаци указују на то да је у току добро испланирано темељно уништавање целих епархија УПЦ.

Сабор кијево-печерских Светих са иконом Успења Пресвете Богородице , 17. век (Извор: Православие.ру)

Упоредо с тим, широм Украјине регионални и градски савети доносе одлуке о забрани функционисања УПЦ у њиховим регионима. У парламенту Украјине регистровани су предлози закона за забрану Цркве, а 15. маја 2023. године судска одлука је отворила могућност лишавања УПЦ њеног службеног назива и пренос њене имовине на друге конфесије. Украјинска држава не само што није вратила УПЦ имовину, која је бесправно одузета у совјетском периоду, него јој се данас одузима право на коришћење земљишних парцела на којима се налазе њене богомоље.

Имајући у виду да живимо у XXI веку, тешко је разумети како су многи у данашњој Украјини, па и у западним земљама, не само равнодушни него и сагласни са нечувеним прогоном верника УПЦ. У исти мах док  се у савременом свету пропагирају најразличитија права, многи затварају очи за бол, сузе и крв милиона Украјинаца, који само желе да сачувају веру својих предака. Веру која нема везу са текућим ратом и политичким проблемима између Украјине и Русије.

Будући да је наша морална обавеза, као интелектуалаца, да дигнемо глас против неправде, против кршења људских права и нарушавања људског достојанства, позивамо власти Украјине да одмах зауставе прогон православних верника и насилно преузимање храмова УПЦ.

Такође молимо официјелни Кијев да обезбеди строго поштовање важећег украјинског законодавства и међународног права у погледу слободе савести и вероисповести.

Поред тога, обраћамо се европским институцијама, њеним организацијама за заштиту људских права, као и целокупној светској заједници са позивом да активно ступе у одбрану не само верских него и основних људских права чланова УПЦ. Позивамо их, пре свега, да на критичне тачке, тамо где је прогон већ на делу, пошаљу своје посматраче и помогну у брзом предузимању мера усмерених на прекид прогона и административног притиска на Украјинску Православну Цркву, њене свештенослужитеље и парохијане. На првом месту очувању јурисдикције УПЦ над Свето-Успенском Кијево-Печерском лавром и Свето-Успенском Почајевском лавром, које представљају велике светиње за цео Православни свет.

Потписници Апела за одбрану светиња и права верника УПЦ

1. Академик САНУ Данило Баста
2. Академик САНУ Светислав Божић
3. Академик САНУ Јован Делић
4. Академик САНУ Славенко Терзић
5. Академик АНУРС Слободан Реметић
6. Емир Кустурица
7. Др Марјан Алексић
8. Проф. др Слађана Алексић
9. Др Биљана Анђелковић
10. Проф. др Слободан Антонић
11. Проф. др Валентина Арсић Арсенијевић
12. Проф. др Синиша Атлагић
13. Данило Бећковић
14. Проф. др Бошко Бојовић
15. Проф. др Драгиша Бојовић
16. Проф. др Павле Ботић
17. Др Мирчета Вемић
18. Др Жарко Војновић
19. Мр Здравко Вокић
20. Милена Вујовић
21. Проф. др Огњен Вујовић
22. Мр Ђорђе Вукадиновић
23. Маринко Вучинић
24. Др Мирјана Гочанин
25. Проф. др Борислав Гроздић
26. Др Милан Громовић
27. Проф. др Ирина Деретић
28. Споменка Деретић
29. Др Владимир Димитријевић
30. Мр Данијел Дојчиновић
31. Др Душан Достанић
32. Проф. др Татјана Дуроњић
33. Проф. др Јован Б. Душанић
34. Проф. др Александар Б. Ђикић
35. Протојереј-ставрофор проф. др Дарко Ђого
36. Др Горан Ђорђевић
37. Слободан Ерић
38. Проф. др Наташа Вујисић Живковић
39. Никола Н. Живковић
40. Ивана Жигон
41. Др Мирослав Здравковић
42. Божидар Зечевић
43. Др Душан Илић
44. Др Слободан Јанковић
45. Горан М. Јанићијевић
46. Љубомир Јапунџић
47. Проф. др Јован Јањић
48. Проф. др Зоран Јеротијевић
49. Др Бојан Јовановић
50. Проф. др Радојица Јовићевић
51. Др Радован Калабић
52. Стефан Каргановић
53. Весна Капор
54. Мр Драгана Керкез
55. Проф. др Зоран Кинђић
56. Проф. др Милош Ковић
57. Доц. др Владимир Коларић
58. Др Горан Комар
59. Проф. др Ксенија Кончаревић
60. Проф. др Часлав Копривица
61. Проф. др Душан Крцуновић
62. Мр Владимир Кршљанин
63. Александар Лазић
64. Др Ружица Левушкина
65. Проф. др Александар Липковски
66. Др Маринко Лолић
67. Никола Маловић
68. Љубомир Љуба Манасијевић
69. Проф. др Биљана Марић
70. Проф. др Весна Марковић
71. Бранислав Матић
72. Проф. др Александар Милановић
73. Протојереј-ставрофор мр Бобан Миленковић
74. Никола Милованчев
75. Др Снежана Милојевић
76. Проф. др Дејан Мировић
77. Мирослав Цера Михаиловић
78. Проф. др Радивоје Младеновић
79. Др Софија Мојсић
80. Проф. др Зорица Никитовић
81. Доц. др Маја Павловић Шајтинац
82. Проф. др Здравко Пено
83. Проф. др Драго Перовић
84. Проф. др Валентина Питулић
85. Протојереј-ставрофор Јован Пламенац
86. Проф. др Бранкица Поповић
87. Протојереј-ставрофор проф. др Радомир В. Поповић
88. Прокопије Постоловић
89. Проф. др Душан Пророковић
90. Проф. др Митра Рељић
91. Мр Радојка Реметић
92. Проф. др Миливој Сребро
93. Др Милун Стијовић
94. Проф. др Рада Стијовић
95. Др Ивица Тодоровић
96. Мр Мирко Тољић
97. Проф. др Мирко Сајловић
98. Проф. др Слободан Самарџић
99. Др Душан Симић
100. Проф. др Добривоје Станојевић
101. Слободан Стојичевић
102. Др Владан Тријић
103. Проф. др Срђа Трифковић
104. Др Драган Хамовић
105. Др Марија Цупара
106. Проф. др Ђорђе Чантрак
107. Проф. др Арсен Чаркић
108. Проф. др Љиљана Чолић
109. Проф. др Миладин М. Шеварлић

Накнадну подршку Апелу можете пружити на мејл nedamosvetinjeupc@yandex.com

Aмеричком државном секретару

г. Ентони Блинкену

Копија: Амбасада САД у Украјини

Поштовани господине Блинкен!

У име Запорошке епархије Украјинске православне цркве, пишем Вам као шефу структуре која прати кршења права и слобода у верској сфери.

На то нас приморавају и приватни и општи разлози.

У априлу ове године Запорошки обласни савет планирао је да усвоји неуставну одлуку о забрани Украјинске православне цркве у Запорожкој области. Међутим, до тога није дошло због писмених примедби двојице званичника (управника послова извршне канцеларије Запорожског обласног савета Володимира Подорозка и шефа одељења за правну подршку Регионалног савета Јегора Мороза), који су приметили да нацрт документа о забрани УПЦ на територији Запорошке области није у складу са украјинским законодавством.

После таквог корака били су подвргнути малтретирању, а уследиле су и претње. Конкретно, на друштвеним мрежама и на Интернет ресурсима, велики број агресивно настројених „активиста” обећао је да ће применити „радикалне мере” против оних који поштују Устав.

Запорошко регионално веће је 23. маја 2023. Подорожку и Морозу одузело кључна овлашћења и као резултат тога драстично су им смањили плате. Због поштовања принципа и поштовања закона, ускоро би могли бити потпуно отпуштени.

Судбина ових људи, које ја лично не познајем, али чији поступци изазивају дубоко поштовање, не може нас оставити равнодушнима. На крају крајева, они су неправедно и неоправдано кажњени због своје жеље да заштите основна права десетина хиљада људи у нашем региону.

Локалне власти нашег региона добијају писма са потписом потпредседника Владе са захтевом да се олакша реинтеграција парохија УПЦ у ПЦУ.

Али то није само проблем региона Запорожје.

Данас је цела наша Украјинска Православна Црква на ивици страшних искушења. Говоримо о покушају да се она ликвидира и насилно укључи у организацију која се зове ПЦУ.

У оквиру спровођења овог задатка, Црква је под невиђеним притиском на свим нивоима.

Дакле, само 2022. године, уз директну подршку локалних власти, заплењено је 250 цркава УПЦ. Ове године отимање је настављено. Свакодневно се плене цркве у Хмељницком, Черновцима, Кијеву и другим регионима Украјине. Наши верници су сакаћени, тучени, тровани сузавцем, подвргнути свакојаком малтретирању и нападима. Присталице „ПЦУ“ почеле су да примењују физичко насиље над нашим епископима. У ствари, уништавају се читаве епархије наше Цркве.

Штавише, у парламенту је већ регистровано неколико предлога закона који подразумевају забрану или значајно ограничење права Украјинске православне цркве. Истовремено, широм земље, регионална и градска већа доносе одлуке о забрани функционисања УПЦ у својим регионима. Иницијатори ових противуставних одлука су посланици из партије Европска солидарност, на чијем је челу Петром Порошенком.

Ситуацију отежава и пресуда Уставног суда којом је признат легитимитет антицрквеног закона развијеног за време председниковања Петра Порошенка, чији је циљ био да се УПЦ лиши званичног имена и пренесе њена имовина на ПЦУ.

Званичници ће нашој Цркви одузети главне православне светиње Украјине – Почајевску и Кијево-Печерску лавру (неке цркве ове последње су већ незаконито пренете на коришћење присталицама „ПЦУ“).

Ударац је задат и административном механизму УПЦ. Конкретно, донете су одлуке о кућном притвору једних, изрицању санкција другима, лишавању држављанства трећих епископа наше Цркве, што је основ за њихову даљу депортацију.

У светлу овога, искрено смо обесхрабрени ћутањем америчких власти. На крају крајева, платформа Демократске странке, као и садашње америчке владе, јесте одбрана слободе у свим њеним манифестацијама. Поготово када је реч о основном праву – праву на слободу савести.

 Сећамо се шта сте рекли у свом говору 12. маја 2021. године. Ево његовог фрагмента:

„Посвећеност наше земље заштити слободе вероисповести и уверења сеже неколико векова уназад. Верни смо јој данас.

 Слобода вероисповести, као и свако људско право, је универзална. Сви људи имају право на ово, без обзира где живе, у шта верују или не верују“.

Ако је ово став Стејт департмента, зашто онда америчка влада ћути? Зашто ово ћутање заправо издаје вредности демократије? Демократија, на којој је зацементиран међународни ауторитет Сједињених Држава?

 Али питање не почива само на томе. Иза све већег прогона виде се бол, сузе и крв милиона Украјинаца који једноставно желе да сачувају веру својих предака.

Поштовани господине Блинкен!

Веома се надамо да ћете, као шеф Стејт департмента, не само обратити пажњу на еклатантне чињенице кршења основних људских права у Украјини, већ и предузети одговарајуће кораке у оквиру своје надлежности (посебно у подршци званичницима који су се противили кршења Устава Украјине и у одбрану православних верника у Запорошкој области). Уосталом, игнорисање овог проблема може довести у сумњу истинску посвећеност власти и Демократске партије САД идеји заштите права и слобода личности или друштвене групе која се злоупотребљавају.

Заузврат, спремни смо да Вама и Вашем одељењу пружимо све неопходне доказе о релевантним кршењима.

С поштовањем,

+ Митрополит Лука

У уторак, 6. јуна, навршило се 35 година од канонизације Блажене Ксеније Петроградске од стране Московске Патријаршије. У част годишњице, откривен је споменик вољеној светитељки у близини капеле у којој се налазе њене мошти на Смоленском гробљу у Санкт Петербургу.

Света Ксенија је канонизована од стране Руске Православне Цркве 6. јуна 1988. Претходно ју је канонизовала Руска Православна Загранична Црква 11/24. септембра 1978. године.

Празник Свете Ксеније почео је служењем Божанствене Литургије у храму Смоленске иконе Богородице на Васиљевском острву у Санкт Петербургу. Службом је началствовао Његово Високопреосвештенство митрополит петербуршки Варсануфије уз саслужење низа архијереја и клирика, саопштавају из Митрополије петербуршке.

Његово Преосвештенство упутио је пастирску реч о најомиљенијој светитељки Санкт Петербурга:

Блажена Ксенија се одрекла свега и отишла да проповеда покајање, помагала људима, молила се за град Светог Петра, помагала у изградњи цркве. Радила је само оно што је сматрала потребним Христа ради. Она је сав свој живот посветила Њему, и ништа је није могло одвратити од Њега — ни прогон ни прекор. Света Ксенија је увек била са Христом, стога је прослављена као првобитна светитељка Санкт Петербурга… Град не може без праведника, и хвала Богу, Господ га благослови. Потребна нам је помоћ светаца и поверење у њихову помоћ. Само онај ко је са Богом може победити. Дакле, наш народ треба да се уједини, да долази у цркву, да се моли и окрепљује.

Потом су Митрополит и његови пратиоци отишли у капелу Блажене Ксеније на Смоленском гробљу да благослове нови споменик светитељки и помоле се на њеном гробу. Скулптура је плаћена донацијама верних православних хришћана.

https://mitropolija.com/2023/06/09/otkriven-spomenik-svetoj-kseniji-petrogradskoj-na-35-godisnjicu-njene-kanonizacije/

Молебан за спорт и све спортисте и тренере који се такмиче установио је Свети синод Грчке православне цркве на свом заседању прошлог месеца.

Одлука је донета као одговор на предлог Митрополита хиоског Марка, председника Синодалног одбора за спорт, преноси новинска агенција Ортодоксиа.

Конкретно, Синод је одлучио да пред Божић сваке године одржи свечану Литургију у Цркви Светог Спиридона у близини историјског стадиона Панатинаикос у Атини. Молиће се за духовно јачање спортиста, тренера и спортских агената.

Свака епархија се подстиче да успостави сличан догађај.

Како преноси новинска агенција Ортходоксиа, Црква ставља нагласак на спорт како би подстакао социјализацију и научио децу дисциплини.

https://mitropolija.com/2023/06/09/grcka-crkva-utvrdila-dan-molitve-za-sport/

Светогорске стазе којима су протеклих пар деценија пропешачили Митрополит Амфилохије и Владика Атанасије још увек буде сећања код многих Светогораца на наше велике и незаборавне духовне оце са којима су дружили и многа свеноћана бденија одслужили. Приликом ходочашћа на Свету Гору током Светле Седмице, ове текуће године, имали смо прилику да се у то из прве руке уверимо, и то драгоцено искуство вам преносимо.
Један од њих који се са великом захвалношћу сећа Митрополита Амфилохија је садашњи Прота Свештене светогорске Општине монах Христофор Ивиронски. Наиме, током докторских студија у Атини тадашњи млади јеромонах Амфилохије (Радовић) у Цркви Свете Параскеве у Атини где је служио, окупљао је велик број младих студената и ђака учећи их Светим оцима Православне цркве. Један од њих био је и данашњи Прота Свештене светогорске Општине монах Христифор Ивиронски.
Тих година у Атини, касних шездесетих и раних седамдесетих, била су активна богословска удружења или братства Зои (Живот) и Сотир (Спасење) која су имала више протестантски него православни дух. Са појавом наших јеромонаха, које је послао Свети ава Јустин Ћелијски на студије у Атину, почео је светоотачки духовни препород код грчке омладине, сведочи светогорски Прота високопреподобни монах Христифор Ивиронски.
Посебан утицај на Проту о. Христифора оставио је млади јеромонах Амфилохије, којег је рукоположио за јеромонаха Митрополит Кефалоније Прокопије. Са носталгијом и радошћу сећа се Прота о. Христифор како их је јеромонах Амфилохије подучавао Светим оцима и са којим је бриљантим знањем објашњавао неправославно учење чувеног савременог грчког нобеловца и књижевника Казантзакиса.
Утицај Митрополита Амфилохија, тадашњег младог јеромонаха, на тадашњег филолога, а данашњег светогорског Проту о. Христифора био је пресудан, јер захваљујући духовном светоотачком опиту који је усадио у младе студенте и самог данашњег Проту, утицало је да напусти овосветску таштину и да се упути на Свету Гору где је заједно са архимандритом о. Василијем Гондикакисем један од обновитеља општежића у манастирима Ставроникита и Ивирон.
А сам чувени Старац и богослов архимандрит Василије Гондикакис, са којим смо се увече срели у гостопримници Манастира Ивирона, са једним ретким духовним жаром причао је о Владици Атанасију и вишедеценијском познаству са њиме. У присуству Митрополита острва Симија г. Хризостома, Епископа Рогона г. Филотеја, игумана Ивирона о. Натанаила и о. Темистоклиса, члана Литургијске комисије Синода Грчке цркве, Старац Василије причао нам је до касно у ноћ о Владици Атанасију (Јевтићу) и његовим посетама манастиру Ивирон.
„Јединствен и непоновљин“ био је закључак Старца Василија о Владици Атанасију, који сматра да је само Владици Атанасију приличило да се јуродиво понаша и да истовремено то понашање код никога не изазива одбојност него симпатичност, јер је у својој љубави према Светогорцима Владика Атанасије био искрен и до свога упокојења веран.
Приликом разговора са Старцем Василијем могла се приметити у његовим старачким годинама бистрина ума и свежина духа као и брига за читаву Православну цркву по свој васељени, а тако и за Српску православну цркву. Љубав коју има Старац Василије у свом срцу према Владици Атанасију Јевтићу је сведок да смрт не може да раздвоји браћу у Христу и да вера у Васкрсење Христово је залог нашег вечног живота и вечне братске љубави.
Светогорске стазе којима су некада пропешачили многи у роду српском, почевши од Светог Саве и Симеона Мироточивог па све до Митрополита Амфилохија и Владике Атанасија, чекају све нас да се и ми њима упутимо ка светогорским манастирима и да се поклонимо многим чудотворним иконама Мајке Божије и да у разговору са светогорским монасима душу напојимо светоотачким предањем којим су до последњег издисаја живели светог живота Митрополит Амфилохије и Владика Атанасије.

Архимандрит мр. Евсевије Меанџија

https://mitropolija.com/2023/05/19/secanje-svetogoraca-na-mitropolita-amfilohija-i-vladiku-atanasija/