Његово преосвештенство Епископ буеносајрески и јужно-централноамерички г. Кирило служио је са свештенством данас, 14. новембра, на празник Светих бесребреника Козме и Дамјана, Свету архијерејску литургију у манастиру Дуга Морачка код Подгорице.

Звучни запис беседе

У архипастирској бесједи Преосвећени владика је казао да нам данашњи празник открива и кроз Посланицу Светога апостола Павла, да је Црква Божја кроз сва времена па и прије Христа и до краја времена, присутна у овом свијету. Као што је тијело нашег Господа за вријеме Његовог живота давало исцјељења приликом додира, тако и Црква, као тијело Његово која пребива у овом свијету, даје исцјељења када је се неко дотиче са вјером. Наглашава да Господ не даје само механички исцјељење од болести, већ попушта неке болести и страдања на људски род, да би га васпитао и кроз то привукао Себи.

“Циљ исцјељења је добијање неког дубљег духовног исцјељења, отварања духовних очију код човјека, да човјек кроз тај дар, који му даје Бог, узрасте у вјери”, бесједио је Епископ буеносајрески и јужно-централноамерички, подсјетивши да се дешавало да Господ исцјељује и неблагодарне људе, као 10 губаваца од којих се само један вратио да заблагодари Богу.

Дар исцјељења даје Дух Свети у Цркви својој, али, казао је, немају сви тај дар.

“Неко има дар учитељства, неко исцјељења, неко други дар, како то говори апостол Павле у данашњој Посланици, али пошто смо сви једно тијело, значи сви имамо заједнички те дарове.”

Подсјетио је да многи светитељи у току земнога живота нијесу вршили никаква чуда, али послије њиховог упокојења, пошто су они живи у васкрслом Христу, многа чудеса се молитвама које им упућујемо, пројављују од њихових светих моштију.

Владика Кирило је нагласио да Црква чува дар исцјељења, као и све друге дарове које Дух Свети даје, у својим њедрима и дијели како Бог по свом Промислу зна и умије и “то морамо да имамо у виду и у вријеме ових глобалних страдања, које трпи човјечанство од ове нове болести” (пандемије ковида – 19).

“Човјек Божији подноси све, и болести и радости, заједно са својим народом, и зна да је Бог врховни љекар и то Црква посебно у овом времену треба да свједочи. Наравно, ми смо захвални за све напоре медицинских радника, који жртвују своје животе за ближњега и труде се колико могу да помогну, иако у многим случајевима не успијевају јер је људско знање ограничено. Ми као Црква треба да свједочимо, а то свједочи и њена историја, да су све болести, пандемије, епидемије, у крајњој линиј завршаване молитвом пред иконама Богородице и другим светима. Бог је тај врховни љекар душе и тијела, који има љекове од свих болести па и од најтеже, смрти, која је ушла у људску природу због човјековог непослушања.”

Поручио је да чувамо себе колико можемо јер не треба се излагати опасности превише, али да увијек треба да будемо доступни ближњему, његовим невољама.

“Молимо се за наше ближње, помолимо се да ова пошаст што прије престане, и да се људи врате свом нормалном животу”, казао је Преосвећени и појаснио да је Господ и попустио ову пандемију па макар она била и вјештачки изазвана, да би нас вратио духовним вриједностима и покајању, које је увијек врата за Царство небеско, вјечни живот.

Заблагодарио је Светим чудотворцима, бесребреницима који су, како је казао, увијек са нама и који нас подсјећају да дар исцјељења чува Цркву своју у њедрима, а она га кроз молитве, кроз Свете тајне, даје, “пазећи нарочито да не баца Светиње пред псима и пред свиње”:

“И да не откривамо Свете тајне људима непосвећеним јер ето и у новинама излазе разни чланци којима ти људи, који не размију што је од Духа Божијег, него знају само што је тијело, критикују начин како се ми причешћујемо итд.”

У даљем обраћању је нагласио и да је та Тајна за вјерне, а није за невјернике:

“Они ако су невјерни, нико их не приморава да учествују у тој Светој тајни. А Црква свакога призива, не приморава, да учествују у тој Светој тајни, и осјете да је благ Господ и да је моћан као васкрсли Господ, који нам се даје кроз своје Свете тајне да исцијели све недуге наше природе, па и најтежу – смрт која је ушла у људски род због непослушања.”

На крају је Његово преосвештенство Епископ буеносајрески и јужно-централноамерички г. Кирило благословио славске приносе и честитао славу игуманији мати Јовани и сестринству ове свете обитељи, и пожелио да много година буду светионик вјере, чудеса Божијих и исцјељења.

Извор: Митрополија црногорско-приморска

Дана 13.11. 2020. године, Његово преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки и администратор Митрополије црногорско-приморске г. Јоаникије, подвргнут је физикалном прегледу, лабораторијским претрагама, као и радиографији плућа.

Утврђено је да основни витални параметри (тјелесна температура, сатурација и крвни притисак) имају физиолошке вриједности, те да су контролни лабораторијски налази у физиолошким опсјезима. Примјера ради вриједност CRP је 0,43 (нормално до 5).

Радиографски снимак плућа, као ни претходних пута, није показао инфламаторне и инфилтративне промјене, а раније планирани CT плућа је због објективних показатеља, као и доброг субјективног осјећаја Епископа Јоаникија, одложен за наредни период.

Усљед доброг општег стања ординирана је адекватна терапија од стране љекара, а Епископ ће и надаље бити под на љекарским надзором.

Вирусолошко тестирање владике Јоаникија на корона вирус (дијагностичком методом PCR) планирано је за наступајућу седмицу.

Владика ће по препоруци љекара и у наредном периоду бити у самоизолацији ради одмора и рехабилитације, а по изласку из исте ће своје активности прилагодити савјетима струке.

Информативна служба Епархије будимљанско-никшићке

Свештенству, монаштву и свом верном народу Епархије милешевске честитамо празник Светих бесребреника и чудотвораца Козме и Дамјана, са жељом да га прославе у црквеном духу и радости.

Нека милостиви Бог молитвама Светих Врача заустави свако зло и болест који су још присутни међу нама.

Молимо се Богу једни за друге и, по речима Светог апостола Павла, бремена једни других носимо.

Ваш молитвеник и доброжелатељ,

Епископ милешевски Атанасије

Извор: Епархија милешевска

Овогодишња прослава престоног празника храма Светих бесребреника и чудотвораца Козме и Дамјана, отпочела је, као и сваке године, свечаним празничним бденијем, које је уз саслужење четворице свештеника, служио протопрезвитер-ставрофор Бранко Ћурчин. После завршетка богослужења прота Бранко је Футожанима честитао навечерје храмовне славе и притом произнео кратко поучно слово о историјском значају Футога и древности и велепности футошког храма, који је натопљен двовековним молитвеним животом.

На сам дан празника свету Литургију је служио протонамесник Ђорђе Стојисављевић, уз саслужење осморице свештеника и ђакона Мирослава Стојановића. У беседи после читања еванђелског зачала, отац Ђорђе је надахнуто говорио о светим лекарима и бесплатним исцелитељима, истакавши њихово молитвено заступништво које делује и у нашем времену. 

Благосиљање славских дарова извршио је после вечерњег богослужења протопрезвитер Бранислав Мркић, који је говорећи о делатности двојице Патрона футошког храма истакао да они и физички присуствују у њему, с обзиром да се у футошком храму налази и део моштију светих бесребреника Козме и Дамјана. Прота Бранислав је такође у свом обраћању, честитавши храмовну славу Футожанима, истакао да је у данашње време када влада смутња због пандемије вируса корона, најважнија наша непоколебива вера да је исцељење и душе и тела могуће само у заједници са Христом, кроз причешће Његовим Телом и Пречистом Крвљу.

На крају  вечерњег богослужења присутнима се речима захвалности обратио настојатељ футошког храма, протопрезвитер Жељко Тешић, који је уз благодарност свим гостима-свештенослужитељима, особито заблагодарио овогодишњем куму господину Мирку Бјелобрку.

Извор: Инфо-служба Епархије бачке

Према објави на Порталу ИН4С, Његово Преосвештенство Епископ милешевски Атанасије (Ракита) оболио је од КОВИД-19, и на болничком је лечењу у Београду. Приликом PCR тестирања на SARS CoV2 потврђено је да је Епископ Атанасије позитиван. 

Извор: Ин4с

Саопштење за јавност Митрополије црногорско-приморске и Епархије будимљанско-никшићке

У овим данима четрдесетодневне жалости за нашим драгим пастиром, блаженопочившим Архиепископом и Митрополитом Амфилохијем, позивамо свештенство, монаштво и вјерујући народ на умножење молитве и међусобних дјела љубави и пажње.

Ово су очигледно дани великих друштвених и здравствених искушења, идеолошких и медијских узнемиравања и лутања, па то видимо као додатни разлог да ми као хришћани на првом мјесту свједочимо мир и стрпљење по сваком могућем питању. Молимо све да на сваку евентуалну земаљску неправду или неку увреду која долази од ближњих узврате јеванђелским трпљењем – јер смо сви браћа и сестре и сви смо дјеца Божија.

Упркос чињеници да НКТ – државно тијело које руководи друштвеним животом Црне Горе у вријеме пандемије, не показује минимум осјећаја за духовне потребе људи, него дозвољава рад трговинских и угоститељских објеката, а забрањује учешће вјерницима у храмовним богослужењима, ипак позивамо све вјернике на поштовање данас донијетих мјера. Јер од селективне правде НКТ-а и његовог игнорисања живота Цркве, горе би било показивати неред и безвлашће у вријеме ове опаке болести.

Ово посебно наглашавамо због тога што смо као Црква, од почетка епидемије, позивали на поштовање здравствених мјера и спроводили их колико је год то било могуће.

У овим данима нарочито се молимо за љекаре и све здравствене раднике у Црној Гори, који својом жртвеном љубављу свима нама постају образац људскости и живота по Божијој науци. Молитве узносимо и за све болне, а поготово за оне чији су животи угрожени. Да Господ даде крепост љекарима и здравственим радницима, оздрављење болнима, и сачува здравље здравима, како у Црној Гори тако и у читавоме свијету.

Позивамо све славаре уочи великих јесењих и зимских слава, да у складу са нашим ранијим позивом, свог небеског заштитника прославе најскромније, уз поштовање прописаних мјера. Овај апел се односи како на домаћине тако и на традиционалне породичне госте. За сва додатна питања на ову тему нека се свечари благовремено договоре са својим надлежним свештеницима.

Извор: Митрополија црногорско-приморска

Пијанисткиња и теолог др Ана Рашковић, након дугогодишњег истраживања у Русији и Ватикану, саставила је нотни зборник „Песме српским светима у руској црквенопојачкој уметности од 16. до 19. века”

Којим путевима сe српска литургијска поезија у част српских светаца преселила у руску цркву, дуги низ година истраживала је др Ана Рашковић у архивама Русије и Ватикана. Службе српским светима, према њеним речима, које неспорно спадају у најзначајнија дела српске средњовековне књижевности, дубоко су узидане у темељ нашег националног идентитета и, посредством музике као свог најприроднијег пута, преносиле су се широм православне васељене.

У сеоби српских култова у Русију, која почиње још крајем 14. века, покренут је интензиван процес културне размене између два блиска православна народа. Управо у руској средини између 16. и 19. века настају најбројнији записи песама у част српских светих. На иницијативу недавно преминулог академика Димитрија Стефановића, за којег Ана Рашковић каже да је пример правог хришћанина каквог до тада није срела, почела је истраживање које је резултирало нотним зборником „Песме српским светима у руској црквенопојачкој уметности од 16. до 19. века”.

Ана Рашковић дипломирала је на клавирском одсеку Факултета музичке уметности у Београду у класи професорке Јокут Михајловић. Постдипломске студије клавира завршила је на Државном конзерваторијуму Глинка у Нижњем Новгороду у Русији, где је 2010. и докторирала из области музикологије на тему „Ирмоси Великог канона у српској и руској црквенопојачкој традицији”.

Усавршавање из литургичке музикологије наставила је на Државном конзерваторијуму Римски-Корсаков у Санкт Петербургу, после чега је на Православном богословском факултету у Београду положила диференцијалне испите на Теолошком програму и редовно завршила докторске академске студије. На Катедри за литургику тренутно пише докторску дисертацију. Запослена је као професор клавира у МШ „Владимир Ђорђевић” у Београду. Најстарији нотни записи песама српским светима, до којих је дошла, нашли су се у 54 руска стихирара из 16–19. века. Укупно је пронашла 284 руске књиге у којима се помињу службе Светом Симеону Мироточивом, Светом Сави, Светом Арсенијију Првом, Светом краљу Милутину и Светом кнезу Лазару.

‒ Светачки култ као сложен духовни феномен представља идентитет једног народа у малом. Сеобе култова из једне у другу помесну цркву покренуте низом историјских фактора, представљају најдубље споне које најречитије сведоче о природи односа два народа у прошлости, али су и важан путоказ за будућност. Литургијски аспекат култа, који подразумева изучавање музичко-поетских православних састава у част светих, у највећем броју студија лежи у сенци хагиографске књижевности, која је убедљиво најчешћи објекат сродних истраживања. Чак и када је реч о студијама из црквене уметности, црквено појање и црквена поезија готово по правилу налазе узгредно место на периферији важних студија. Међутим, данас, у време литургијске обнове, када народ све више активно учествује у богослужењу, неопходно је да, како у науци, тако и у пракси, разумемо право место црквене поезије и музике у богослужбеном животу православне цркве ‒ наводи Ана Рашковић.

Додаје да је велика богослужбена реформа митрополита Алексија и Кипријана, која је од последње трећине 14. века, па кроз читав 15. век Студијски устав мењала на Јерусалимски, директно створила услове за сеобу српских култова у Русију.

‒ Руска православна црква, која последња у низу међу православним црквама прихвата Јерусалимски устав, желећи да унифицира своје богослужење са грчким, преузима већ готове словенске преводе Јерусалимског типика и одговарајући комплекс богослужбених књига од Бугара и Срба са Балкана, пре свега са Атоса, али и из Цариграда. Носиоци богослужбене реформе били су и представници исихастичког покрета који се тада интензивно ширио читавим православним светом. С њим су се ка Русији шириле српске и бугарске редакције Јерусалимског типика и богослужбене књиге које су на руску књижевност извршиле утицај, науци познат као други јужнословенски утицај. Српске редакције новог устава у свом месецослову у руску цркву доносе и помене Светог Саве, Арсенија Првог и Светог Симеона ‒ истиче наша саговорница.

С друге стране, култови краља Милутина и кнеза Лазара у Русију доспевају касније, у другој половини 16. века, посредством српско-руских црквених и културних веза које су биле веома интензивне у време отоманске окупације српских земаља.

‒ Српски монаси-молиоци за помоћ из најзначајнијих српских манастира, у првом реду из Хиландара, у време владавине три последња цара из династије Рјуриковича, који су у себи имали и српске крви, добијају велику материјалну помоћ. Према сведочанству из сачуване посланице хиландарске делегације Ивану Грозном из 1550. године, хиландарски монаси су те године донели преписе служби Светом Милутину и Светом Лазару, као и иконе ових светих. Иван Четврти, као владар који је највише допринео ширењу српских светачких култова у Московском царству, сигурно је утицао да и ови божји угодници нађу место у многобројном сабору светих заступника моћног царства, те да добијени српски преписи постану протографи руских потоњих преписа ‒ каже Ана Рашковић.

Мирјана Сретеновић

Извор: Политика

Поводом ктиторске славе манастира Преподобног Прохора Пчињског, када наша Света Црква прославља Светог краља Милутина, дана 12. новембра 2020. године, Његово Преосвештенство Епископ врањски господин Пахомије служио је Свету архијерејску Литургију, уз саслужење игумана светопрохорске обитељи, архимандрита Методија (Марковића) и свештенства Епархије врањске.

У току Литургије, а на свеопшту радост наше свете Цркве, Епископ Пахомије је у свештенослужитељски чин ђакона  рукоположио Александра Николића из Бујановца.

Такође, у току Литургије, Епископ Пахомије је извршио чин благосиљања славских дарова и резања славског колача, које су за ову прилику припремили овогодишњи кумови славе – игуман манастира архимандрит Методије и новорукоположени ђакон Александар Николић.

На крају Литургије, Епископ Пахомије се обратио поучном беседом, говорећи о животу и раду ктитора манастира, Светог краља Милутина. Том приликом је посебно истакао данашњу радост свих нас и наше свете Цркве, а поводом рукоположења новог свештенослужитеља, ђакона Александра, коме је честитао чин, посаветовавши га да умножава таланат који му је дат од  Господа. Такође је честитао и његовој породици, а нарочито оцу, протојереју-ставрофору Новици Николићу, који је саслуживао на данашњој Литургији, а коме је Епископ упутио захвалност што је одгајао своје дете у духу вере и побожности, а плод тога је нови слуга Божијег олтара.

По завршетку Литургије, организована је трпеза љубави, коју су за ову прилику уприличили кумови славе и братство манастира.

Извор: Епархија врањска

Његово Преосвештенство Епископ буеносајрески и јужно-централноамерички г. Кирило саслушан је 11. новембра 2020. године у Центру безбједности Подгорица поводом свете Литургије коју је служио на Митровдан, 8. новембра 2020. године, у Саборном храму Христовог Васкрсења у Подгорици.

Владика Кирило је у подгорички ЦБ дошао у пратњи адвоката Божа Милоњића. По завршетку саслушања владика Кирило је рекао за Радио Светигору да Црква стално позива народ на поштовање здравствених мера и поручио онима који брину за здравље грађана да народ Црне Горе од Цркве може добити само благослов и душевно и телесно здравље, ако и да она не може да буде извор заразе или болести.

Он је нагласио да га после привођења митрополита Амфилохија, једног од најзначајнијих личности у историји Црне Горе, не чуди ово његово привођење иако се лично осећа повређеним, јер није био у Црној Гори годину дана па је очекивао да ће бити са радошћу примљен.

-Ми ћемо и даље са својим народом да подносимо и болест и тугу, и радост и гоњења, и све што треба. Очекујемо да ће и Црна Гора коначно поћи путем демократије, гдје ће се поштовати права свих грађана Црне Горе, њихово здравље и душевно и тјелесно, гдје неће бити подјела по националним, вјерским и партијским особеностима људи, како се то уочава посебно у неколико последњих година у Црној Гори. Из неких центара акценат се поставља на партијском припадништву људи и тиме се врши подјела у народу. Надам се да ће нова Влада, нова власт која је изабрана већинском вољом народа, радити паметно, мудро, са Божјим благословом. И нека нам држава таква и буде, са Божјим благословом, казао је владика Кирило.

На питање да ли је као Епископ у Јужној Америци, чија се Епископија протеже на преко двадесет држава, у којима су такође на снази епидемиолошке мере услед пандемије корона вируса, имао прилику да чује да су игде привођена или саслушавана свештена лица ради обављања своје верске службе која није забрањена, владика Кирило је одговорио да су од почетка пандемије у Јужној Америци свештена лица третирана као и медицинско особље са слободним приступом оболелима и другим верницима ради обављања њихових верских потреба.

-У Јужној Америци постоје наравно мјере здравствене, као и свуда у свијету. Оне су мање више у цијелом свијету сличне, али од почетка пандемије свештена лица су била третирана као и медицинско особље. Имали смо слободу кретања, слободан приступ, могли смо да посјећујемо болеснике или било кога од вјерника, казао је Владика и додао да и када су богослужења вршена са ограниченим бројем људи, нико никада није дошао да проверава или процесуира свештенике.

Адвокат Божо Милоњић је казао да ће Државно тужилаштво уз помоћ полиције наставити да овај случај испитује до краја и да их интересује ко је организовао Литургију у недељу, 8. новембра. -Ми смо за сад завршили. Владика је дао изјаву у својству грађанина. Шта ће даље бити, видјећемо. Све зависи од поступања полиције и тужиоца, закључио је адвокат Милоњић.

Током саслушања испред Центра безбедности окупио се верни народ у знак подршке епископу Кирилу, али и протеста због наставка прогона архијереја и свештеника Српске Православне Цркве.

Претходно је, 8. новембра 2020. године, истим поводом у подгоричком Центру безбедности по налогу тужиоца саслушаван и свештеник Далибор Милаковић.

У Саборном храму Христовог Васкрсења у Подгорици на празник Светог Димитрија Солунског служена је света заупокојена архијерејска Литургија са седмодневним поменом блаженоупокојеном Митрополиту црногорско-приморском Амфилохију.

Извор: Митрополија црногорско-приморска

„Српски коштан“ у дворишту Покровске цркве

10. НОВЕМБРА 2020.

ГЛАС ЕПАРХИЈЕ НИШКЕ, ПЕТА СЕРИЈА БР. 18 (4/2020)

С благословом Његовог преосвештенства Епископа нишког г. Арсенија, неколико дана након празника Покрова Пресвете Богородице 2020. године изашао је из штампе Глас Епархије нишке бр. 18 пете серије излажења овог гласила за хришћанску просвету и културу, који је четврти редовни број у овој календарској години. Поред службеног дела, концепција часописа Глас Епархије нишке састоји се од неколико рубрика.

У делу који је посвећен богословским темама, нови број садржи фрагменте из делâ Светог Јована Златоустог (одломак из Беседе треће на Постање), Светог Кирила Јерусалимског (из Катихезе дванаесте о Пресветој Богородици), превод текста Светог Нектарија Егинског (О познању себе), као и три ауторске студије: Георгија Мандзаридиса (о обитавању у Царству Божјем), архимандрита Максима Констаса (о једној изреци аве Пимена о плачу Матере Божје под крстом) и нишког аутора др Дарка Крстића (на тему зачећа и рођења у Светом писму). Рубрика „Духовне поуке“ почиње одломком из аутобиографије старца Филотеја Зервакоса, у којем се описује лекција из смирења, задобијена приликом једног сусрета са његовим духовним оцем, Светим Нектаријем Егинским, а у њеном продужетку објављен је духовни разговор са схи-архимандритом Савом из Манастира Црковница.

У делу часописа под називом „Црква и савремени свет“, професор Петар Станојловић пише о агресији у медијима, а Лазар Павловић о мучеништву и похвали хришћанске жртвене љубави у савремено доба. Рубрика „Хришћански живот“ почиње ауторским текстом Николе Јоцића под насловом „Светогорске пречице“, а наставља се репортажом о посети Његове светости Патријарха српског г. г. Иринеја светињама Куршумлије и беседом јеромонаха Нектарија на Сабору Покрова Пресвете Богородице 2020. године у Манастиру Ђунис.

Део овог броја часописа Глас Епархије нишке намењен историјским темама састоји се од архивских прилога и ауторских текстова протојереја Миодрага Павловића и протођакона Далибора Мидића, посвећених годишњици обнове и васпостављања Српске патријаршије. У другом ауторском тексту протођакон Далибор Мидић пише о историји Богомољачког покрета у Нишу, а затим следи рад Милице Михајловић о Манастиру Светог Онуфрија на Старој планини.

У рубрици „Катихеза“ објављени су извештаји о пројекту снимања и емитовања верске наставе у Епархији нишкој, као и о улози нишког катихете Стефана Ранчића у администрирању Google-апартманом у својој школи. Рубрика садржи и савете професорима верске наставе у условима рада „на даљину“, као и превод Принципâ верског образовања, које је дефинисала Служба за младе Православне цркве у Америци.
У делу часописа који носи наслов „Из света културе“ објављен је један од врхунских есеја Исидоре Секулић, као и приказ живота и дела недавно упокојеног православног композитора класичне музике Џона Тавенера.

Службени део часописа садржи некрологе новоупокојеним свештенослужитељима Епархије нишке, приказе нових издања Епархије нишке и Међународног центра за православне студије из Ниша, летопис догађаја у Епархији нишкој, попис служења Епископа нишког г. Арсенија, као и запис о најновијим добротворним делатностима Епархије.

За припрему овог броја одговоран је уређивачки одбор у којем седе протојереј Дејан Јовановић, јеромонах Нектарије (Ђурић), протођакон Далибор Мидић, г. Лазар Павловић и уредник часописа, проф. Ивица Живковић. Дизајн и компјутерска обрада часописа поверена је ђакону Милораду Милосављевићу.

КАМП МАНАСТИРА ХИЛАНДАРА У СИЈАРИНСКОЈ БАЊИ ЗА ДЕЦУ И МЛАДЕ

~ Аутор ~МЕДИЈСКО-ИНФОРМАТИВНА СЛУЖБА ЕПАРХИЈЕ НИШКE

У понедељак 02. новембра 2020. године, Његово Преосвештенство епископ нишки Г. Арсеније заједно са председником Општине Медвеђа господином др Небојшом Арсићем, начелником јабланичког округа господином Милошем Ћирићем и свештенством архијерејског намесништва јабланичког дочекали су у Медвеђи Игумана манастира Хиландара архимандрита Методија.

У Ждребаонику код Даниловграда данас је прослављен празник Светог Арсенија, другог архиепископа српског, чије свете мошти почивају у овом манастиру. Богослужио је Епископ буеносајрески и јужно-централноамерички г. Кирило са свештенством.

У литургијској бесједи Владике је позвао вјернике да слушају савјете здравствених радника у вези с пандемијом ковид 19.

“Уједно, као Црква морамо и да апелујемо на савјест свих тих тијела која доносе те здравствене прописе да имају на уму да је религија, како је то говорио Јеротеј Влахос исто тако терапија која лијечи људе”, рекао је Владика Кирило.

Говорећи о данашњем празнику, Владика је подсјетио да житија великих људи често пута бивају скривена од очију овога свијета, нарочито људи који су себе потпуно посветили Богу, што је и случај са житијем Светог Арсенија.

“Свети Сава је управо њега узео за свога наследника. Уочио је у њему послушног, смиреног човјека, Христовог човјека пуног благодати и њему препушта трон Цркве – некоме ко није из фамилије Немањића. Та чињеница затвара уста свима који Светог Саву називају некаквим националистом, који је, ето, увео некакав нациопнални програм. Наравно да је он Христовом благодаћу учинио да се посвети његов народ, да постане хришћански, али није имао неке националне програме. Ето доказ: његов ученик и наследник, дакле, није био из његове фамилије, али је био Христов човјек. И тај пут Светог Саве који ми називамо светосављем је пут Христа Богочовјека, само у неким нашим домаћим условима”, казао је Епископ буеносајрески.

Подсјетио је да је о томе често говорио блаженопочивши Митрополит Амфилохије и препоручио збирку његових бесједа коју је објавила “Светигора”.

“Митрополит Амфилохије је говорио о Цркви као богочовјечанском организму, живом организму. Наравно да она има и те своје оинституционалне пројаве у друштву, јер је небоземна, али он је о томе говорио прије свега кроз личност Светог Саве и Светог Арсенија, и кроз посланице Светог апостола Павла који каже да је Христоос глава Цркве, а она Његово тијело”, рекао је он.

Владика Кирило је нагласио апсолутно послушање Светог Арсеније и његово апсолутно повјерење у свога духовног оца Светог Саву, као и његово послушање црквеним канонима.

“То послушање, које је сестра смирења, темељ је сваке наше врлине. Свака врлина, ако није заквашена смирењем и послушањем, прије или касније ће да ишчезне”, објаснио је он.

Говорећи о блаженоупокојеном Митрополиту Амфилохију, рекао је да је Митрополитова ријеч била дејствена.

“У својим раним бесједама он каже да ријеч која излази из наших уста мора бити у складу с унутрашњем стањем човјековим. Ако она није у стању с унутрашњим стањем човјековог срца и душе, она неће донијети плода. И ту се открива једна друга димензија његовог бића, а то је да је он стално тражио да се, ако се нешто не догађа како треба, разлог за то у себи. То је та митарева молитва: Боже, буди милостив мени грешноме! Тако се напредује у духовном животу – кад ми не осуђујемо ближњега, не тражимо у њему разлог неког неуспјеха него у себи самима”, казао је Владика.

Казао је да је Митрополит Амфлохије на богочовјечанском светосавском путу био следбеник кључних завјета нашег народа.

“Био је задојен и Његошевом поезијом, а то значи и косовским завјетом. Понављао је и учио нас да никада не заборављамо Косово, косовски завјет, наше косовске светиње”, рекао је Владика Кирило.

Након Литургије Владика Кирило је благосиљао славске колаче манастира и Православног братства “Свети Арсеније”.

Епископ Кирило синоћ је поводом данашњег празника покрај кивота Светог Арсенија служио свечано бденије.

Извор: Митрополија црногорско-приморска