Поводом изношења неистина у појединим недобронамерним медијима и покушаја обмане и уношења немира међу верницима Српске православне цркве и Епархије врањске, а поводом периода прослављања Крсних слава у јеку пандемије вируса Ковид 19, где се наводи да су "поједини свештеници достављали спискове свечара Комуналној полицији", обавештавамо јавност да су тиме изречене неистине и лажи.

Крсне славе су догађаји који символишу нашу духовност, баштине нашу традицију, окупљају и чувају наше породице, а данас, у времену пандемије, имају и посебан значај, јер ако се прослављају и обележавају на неадекватан начин, могу негативно утицати на очување јавног здравља.

Апелујемо на вернике да се у свакој ситуацији придржавају противепидемиолошких мера, да своје Крсне славе прослављају у духу наше вере, у кругу своје породице, на истински црквени начин, молитвено пре и изнад свега, а никако не на начин којим би могло бити угрожено здравље наших ближњих. Јер, слава је богослужбени чин и радосно молитвено окупљање, а не повод за неумереност или, у садашњим условима, за окупљање многих људи у затвореној просторији невеликих размера.

Извор: Епархија врањска

На празник Светог Нектарија Егинског, у недељу, 22. новембра 2020. године, у храму на Прозивци у Суботици, који носи назив великог чудотворца и исцелитеља, биће служено вечерње богослужење, после чега ће бити извршено освећење Часних Крстова за куполе храма. Чин освећења ће извршити Његово Преосвештенство Епископ мохачки господин Исихије.

Извор: Инфо-служба Епархије бачке

У уторак, 17. новембра 2020. године, након негативног теста на вирус ковид 19, Његово Преосвештенство Епископ милешевски г. Атанасије отпуштен је са болничког лечења из КБЦ др Драгиша Мишовић у Београду, на ком је био од недеље, 8. новембра 2020. године.

Епископ Атанасије изражава своју захвалност најпре Господу Богу, истинитом лекару душа и тела наших, а затим и целокупном здравственом систему Државе Србије, здравственим установама у Пријепољу, Ужицу, поменутом КБЦ др Драгиша Мишовић, као и свима другима који су били укључени у борбу против злог вируса на њиховој хришћанској бризи, старању и молитви, што је резултирало његовом бржем опоравку.

Владика се моли Богу за све оболеле од нове заразне болести, да их Господ убрзо подигне са болесничке постеље, као и за све оне који се старају о оболелима, да им Господ подари снаге и крепости у њиховом узвишеном делу служења другима на славу Божију и радост целокупне заједнице којој припадају.

Из кабинета Епископа милешевског

Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Јоаникије празник Преподобног Јоаникија Великог прославља као свој имендан. 

Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки, Господин Јоаникије Мићовић је рођен 20. априла 1959. године у Велимљу (Бањани). Гимназију је завршио у Никшићу. Дипломирао је на Богословском факултету СПЦ у Београду 1990. године и апсолвирао философију на Философском факултету у Београду.

Замонашио се у манастиру Ћелија Пиперска 30. октобра 1990. године. Рукоположен је у чин јерођакона 7. фебруара 1991. године, а у чин јеромонаха 17. фебруара 1991. године, када је и постављен за в.д. настојатеља манастира Савина. 1. септембра 1992. године постављен је за настојатеља Цетињског манастира, наставника и главног васпитача у новообновљеној Цетињској богословији. Септембра 1995. године унапријеђен је у чин протосинђела и постављен за в.д. ректора Цетињске богословије.

За викарног епископа Будимљанског изабрао га је Свети архијерејски Сабор на редовном засједању маја мјесеца 1999. године. Хиротонисан је на Цетињу у чин епископа од стране Патријарха српског Господина Павла, уз саслужење Митрополита Амфилохија и још 12 архијереја, 3. јуна 1999. године.

Свети Архијерејски Сабор СПЦ на мајском засједању 2001. године основао је Епархију будимљанско-никшићку са сједиштем у Ђурђевим Ступовима и за њеног администратора поставио је викарног Епископа будимљанског Господина Јоаникија.

Свети Архијерејски Сабор на мајском засједању 2002. године изабрао га је за Епископа будимљанско-никшићког, а устоличење је обављено 4. августа у манастиру Ђурђеви Ступови у којем је било древно сједиште Епископије будимљанске основане Светим Савом 1220. године.

Од избора за Епископа будимљанско-никшићког Епископ Јоаникије покренуо је у повјереној му Епархији обнову раније порушених и изградњу нових цркава и манастира, више од 60 светиња од којих су већина већ завршене и освештане. Са обновом светиња започео је и обнову монаштва по општежитељном или скитском уставу. Покренуо је Епархијски лист „СВЕВИЂЕ“ и издавачку дјелатност у Епархији.

До сада је био члан Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве у два мандата: од 2005. до 2007. године и од 2012. до 2014. године.

Студије и чланке из области богословља, историје Српске Православне Цркве и књижевности објављује у црквеним часописима и грађанској периодици. Поводом двадесетогодишњице његове архијерејске службе (1999-2019) изишла је из штампе његова књига "Свјетлост свијетли у тами".

Долгоденствуј, преосвећени Владико!

У понедељак, 16. новембра 2020. године, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Г. Јован прославио је своју Крсну славу, празник Обновљења храма Светог великомученика и победоносца Георгија – Ђурђиц.

На навечерје празника, по одслуженом вечерњем богослужењу, у Епископској резиденцији, надлежни парох о. Срећко Зечевић осветио је славску водицу. Честитајући славу Владики, о. Срећко је између осталог рекао: “На икони “Свети Георгије убија копљем аждају” и на икони “Обновљење храма Светог Георгија”, Свети Георгије држи у руци копље, та прича заснована је на причи из житија Светог Георгија. Прича је стара. Може да се тумачи символички, као победа над злом. Шта је данас то зло на које нам копљем казује Свети Георгије? У данашљем свету, списак онога што у аждаји можемо да видимо је предугачак. Морамо се борити против сопствених страсти које нас лажу да су наше битне особине, а не болесни поремећаји настали од рана које нам је аждаја нанела. Она, борба, чини и да боље сагледамо оштећења и у онима око нас. Учи нас да не морамо да их гледамо само као претњу, него да уочимо сличности у слабостима које са њима имамо. Борбом стичемо и могућност да се удружујемо, у заједничкој борби. А ако се не боримо – нестаћемо. Бићемо прогутани. Волимо једни друге, волимо наше заједнице! Волимо своју Цркву! Волимо своје породице, чак иако су растрзане силом времена! Волимо свој народ иако изгледа слабији и неморалнији него икад! Волимо свет и све људе које нам је Бог дао као браћу и сестре, иако свет изгледа искваренији и неправеднији него икад..... Преосвећени Владико, Ваш архијерејски жезал, знак Ваше архијерејске власти и бриге за народ Божији, је у рукама Вашим, има исти знамен као копље у рукама Светог великомученика Георгија, Ваш жезал у рукама Вашим и Ваше молитве и свакодневна Евхаристијска приношења, нас уче да волимо једни друге, да волимо свој народ и све људе о всјех и за всја. Носите жезал у рукама својим Владико и побеђујте. На многаја љета Владико, срећна Вам Крсна Слава архијереју Богом чуване Епархије шумадијске”.

Сутрадан, на дан своје Крсне славе, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски Господин Јован служио је Свету архијерејску Литургију у Саборном храму Успенија Пресвете Богородице у Крагујевцу, уз саслужење свештенства Епархије шумадијске. По прочитаном Светом јеванђељу, проповед је одржао протојереј – ставрофор др Зоран Крстић, он је у име свештенства и верника Шумадијске епархије честитао славу Преосвећеном Владики Јовану, и између осталог говорио је о тренутној ситуацији у друштву које је пандемија оптеретила, као и о страху који је све више присутан међу људима. Тренутно стање је стање искушења и то не личног, већ глобалног. Ко нас куша? Често се може чути да нас Господ куша, али то се не може ничим поткрепити, напротив, Свети Оци једномислено говоре о искушењу од ђавола, а такође Свети Григорије Ниски искушење поистовећује са злим – са ђаволом. Да би се искушење победило потребно је употребити све могуће снаге. Педагошки смисао искушења је да нас доведе до апсолутне немоћи. Парадокс наше вере нам каже да се сила Божија у немоћи познаје. Зато Господу завапимо и приносимо молитву кад смо у немоћи. Ако смо свесни своје немоћи, онда смо смирени, а кад смо смирени онда нам Господ приступа и помаже.

Извор: Епархија шумадијска

Слава Српске Атине ‒ Обновљење храма Светога великомученика Георгија, прослављена је служењем свете архијерејске Литургије у Саборном храму, а у Градској кући су благосиљани славски дарови.

Његово Преосвештенство Епископ бачки г. Иринеј служио је свету архијерејску Литургију у понедељак, 3/16. новембра 2020. године, у Светогеoргијевском храму у Новом Саду, уз саслужење Епископа мохачког г. Исихија, јерођакона Јустина (Живанића), братства Саборног храма и новосадских ђакона.

Беседећи по прочитаној јеванђелској перикопи, владика Иринеј је казао да у наше време има страдања за Христа. Нарочито има у земљама у којима има муслиманских екстремиста, али није само међу њима. Често је њихов екстремизам изазван бруталношћу насиља према њима, у њиховим сопственим земљама, тако да то планетарно зло долази са разних страна. У таквим сукобима и трвењима, екстремним злочиначким подухватима, веома често страдају хришћани. То се дешава, с времена на време, у Египту; то се десило у Сирији; то се, у наше дане, дешава у Јерменији; то се дешавало недавно, а понекад и данас, на светој земљи Косова и Метохије, и другде где наш народ живи и, својим страдањем, сведочи веру у Христа, као што је то чинио свети Георгије. У нашем времену, од нас се тражи да сведочимо веру, наду и љубав – не тако радикално, не по цену живота, али по цену личне жртве, у сваком случају. Никада се не може бити хришћанин, и то православни хришћанин, само декларативно, на папиру или на устима, или из неких идеолошких разлога. Не! Наша вера се не намеће, она се сведочи, навео је владика Иринеј. Честитавши славу Новосађанима, Епископ бачки је пожелео да, молитвама светога Георгија, празновање градске славе идућих година буде у бољим приликама него што су оне данас. Људи су приморани, због ситуације, да носе маске, да се склањају у домове. Такве су данас прилике и не смемо да ропћемо, него да, са стрпљењем и надом, очекујемо боље дане, поручио је Преосвећени владика Иринеј. Епископ је благосиљао славске дарове, колач и кољиво.

Литургији су присуствовали: г. Милош Вучевић, градоначелник Новог Сада, г. Мирослав Илић, помоћник покрајинског секретара за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама, госпођа Јелена Мирковић Радомировић, председник Скупштине Новог Сада, г. Синиша Јокић, директор Завода за заштиту споменика културе града Новог Сада, и многи други.

Прослава Ђурђица настављена је благосиљањем славских дарова у Градској кући, уз ограничен број званица због актуелне епидемиолошке ситуације. Чин благосиљања колача и кољива извршио је Епископ мохачки, уз саслужење јерођакона Јустина, протонамесника Горана Димића и протођакона Горана Ботошког. Том приликом, владика Исихије је честитао празник свим становницима Новог Сада, а упосленицима у Градској кући пожелео је да, по узору на светог Георгија, обављају своје световне дужности. Угледајући се на великомученика Георгија да имате његову непоколебивост, одлучност и јунаштво, нагласио је Преосвећени.

Градоначелник је казао да је Ђурђиц заједничка слава свих Новосађана. Много је снажан заштитник Новог Сада, вероватно је један од најпоштованијих светаца у хришћанству. Много је снажан и Нови Сад, такав град и мора да има великог заштитника, рекао је г. Вучевић.

Овогодишњи кум славе Града Новог Сада је г. Синиша Јокић, који је присутне подсетио на историјат Новог Сада.

Извор: Инфо-служба Епархије бачке

Његово Преосвештенство Епископ жички Г. Јустин началствовао је литургијским сабрањем у катедралном храму Епархије жичке. Богослужење се одвијало у простору који је спреман за постављање новог мермерног иконостаса. Он ће попут још једне велике слагалице наговестити сву велелепност ка којој у свом историјском ходу ка есхатону стреми овај храм спајајући у себи благодатно свештенодејство и красоту материје.

Сабрање је пастирским речима поучио и ободрио Владика Јустин. Речи Преосвећеног преносимо у целости:

– Сабрали смо се данас у овом светом храму који је посвећен нашем Оцу, Светом Сави, првом архиепископу српском, да се Богу помолимо, да чујемо поуку Светог Јеванђеља, да видимо једни друге, да се утешимо једни другима, да знамо да нисмо сами овде, у овоме свету. И данас, Свето Јеванђеље нам говори о Гадаринском бесомучнику, човеку у кога је ушао легеон демона. И како каже у Светоме Писму –  он се није облачио, него је го ишао по гробовима, лутао по свету, нападао људе, покушавајући да се ослободи тих црних непријатеља душе људске. И у њему видимо генеологију – шта је бесомучник и откуда то бесомучно мучење. Јер бесови су у ствари демони, само што се на различитим језицима различито изговара, али је смисао исти: то су ти непријатељи Божији и непријатељи људски. Јер, они да су хтели да се покају и они би били спасени. Међутим, они су се противили Богу и градили се већи од Бога, као што управо и данас имамо примере.

Има много оних у свету који се граде већи од Бога и силнији од Бога и покушавају да утичу на судбину људи, а то не може. Они имају власт само онолико колико им Господ Бог допусти. Нама апостол Павле говори у Посланици Ефесцима, нама хришћанима, сведоцима и следбеницима Христовим који смо такође на тој црној листи – јер ако смо пријатељи Божији, постајемо непријатељи онима који се противе Богу. Али ми себе не сматрамо ничијим непријатељима, ми смо само пријатељи Божији. И поручује он нама, као и Ефесцима, хришћанима: обуците се у свеоружје Божије и тако ћете моћи погасити стреле нечастивога. Обуците се у љубав, благочешће, веру, постојаност, користите средства која вам је Господ Бог дао и онда немате чега да се бојите. И заиста, ми хришћани немамо шта да изгубимо. Све нам је дато, а дато нам је и више од овога – дато нам је да наследимо Царство Небеско. Овде, овоземаљско искористићемо да душу своју, тело своје, ум свој, вољу своју, покоримо вољи Божијој да бисмо се спасили. А нас очекује рај сладости. Када кажем сладост, не мислим на сладост овога света, него на сладост гледања лица Божијег, заједничарења са Њим и са свима светима. То је нама Господ Бог припремио, беседио је Епископ Јустин и наставио:

– Али да се вратимо данас на свакодневицу… Сви смо ми помало уплашени, по мало не знамо шта се ово дешава, помало бринемо – неко мање, неко више, али знајмо да БРИГЕ овога света ПАРАЛИШУ НАШЕ ДУХОВНЕ, УМНЕ И ТЕЛЕСНЕ СИЛЕ, и тако паралисани, ми нисмо спремни више да чинимо добро дело; нисмо спремни на првом месту да се боримо. А то онај црни и хоће – да унесе немир, униније, чамотињу и да кажемо: Све је пропало! А шта је то пропало?!? Па оно што сабирамо у душу нашу – то не може нико да нам узме! То је неодузимиво од нас! То је у нама! И колико год да је више у нама, толико смо силнији.

Јесте да је природно да се као људи плашимо, чак и смрти, природно је, али што више будемо Господа у себе уткали, у нашу вољу, у ум, у природу нашу, ми ћемо се мање плашити и мање бринути. Препоручујем и себи и вама да се бавимо неким рукодељем, да нешто радимо и притом да размишљамо, ако већ не можемо да се молимо Богу, да размишљамо о Богу, о Његовом страдању, о Његовој жртви, али и Његовом славном Васкрсењу и Вазнесењу, да се сетимо мало да смо ми крштени у име Свете Тројице, а то није мало, ТО ЈЕ СВЕ! Ту је дата сила, сва благодат, сав мир, сав смисао. Ако се удаљимо од тога, онда знајте да тонемо. Као апостол Петар када је почео да ходи по мору и посумњао, јер је видео огромне таласе, а Господ је ту присутан и рече му: Маловерни, зашто си посумњао? Почео је да тоне! Тако и ми када посумњамо, када се изгубимо у овоме свету, када се не везујемо за Царство Небеско, ми неминовно тонемо, а питање је да ли ћемо имати довољно снаге да се поново вратимо.

Зато да не дозволимо да нас потопе ружне помисли, помисли које описују овај свет. Јер овај свет се плаши, плаше се људи зато што знају да је Господ присутан и да не могу против Њега праћати се. Као што је Господ апостолу Павлу или Савлу, пре Павла говорио. Господ му се јавио и каже: Савле, Савле, зашто ме гониш? Тешко ти је против бодила праћати се! Господ призива све људе да схвате да је Он једини Бог, да је Он једини човекољубац, али на жалост има и оних који не воле што је Господ присутан – па баш као ови гадарински чувари свиња, који су дошли Господу и рекли: Господе иди од нас! Ово су учинили зато што су претрпели штету, јер је Господ демоне натерао у свиње и свиње се подавише. Дакле, прво зато што су имали велику штету, а друго зато што је Он ту присутан и они не могу да живе онако како хоће. Где је Он присутан, сигурно је да се они који нису са Њим нелагодно осећају и при самој помисли или помену имена Христовог.

Али ми нисмо непријатељи свету. Ми се молимо за свет. Ми све што чинимо, чинимо за спасење света, јер је Господ то први учинио. Наравно, не можемо се молити за спасење света, а да се не молимо за себе. Јер онај који се спасава, стотине и хиљаде се спасавају око њега. То је наша наука, то ми проповедамо, то ми хоћемо! Зато што је први Господ Бог рекао да хоће да се сви људи спасу и дођу у познање Истине. Нека Господ Бог, Син Утехе, Мира, свакога добра буде са нама, са породицама нашим, да се не плашимо ничега, да се клонимо греха, а чинимо добро, баш онако како нас Господ Бог учи. Њему нека је слава у све векове и сву вечност. Амин.“

У наставку, сабрање је у молитвено расположењу приступило Пречистим Тајнама Христовим које нас чине причасницима вечности.

Извор: Епархија жичка

Срећан и Богом благословен празник Преноса моштију Светог Георгија – Ђурђиц, верном народу Епархије милешевске, а посебно свечарима који овај празник прослављају као своју крсну славу.

Срећна и храмовна слава древног манастира Ораховица у Мажићима код Прибоја, и храмoва у Лопижама код Сјенице и Гукама код Пљеваља.

Нека Свети Георгије свима вама подари мир, здравље и спасење, а у ваше домове унесе Божији благослов и благостање у личном и породичном животу.

Да свима нама Свети Георгије буде духовни узор тврде и истинске вере у Господа Бога и да својим копљем убије злог вируса и спасе цео човечански род.

Ваш молитвеник и доброжелатељ,

Епископ милешевски Атанасије

Извор: Епархија милешевска

Његово преосвештенство Епископ буеносајрески и јужно-централноамерички г. Кирило служио је са свештенством данас, 14. новембра, на празник Светих бесребреника Козме и Дамјана, Свету архијерејску литургију у манастиру Дуга Морачка код Подгорице.

Звучни запис беседе

У архипастирској бесједи Преосвећени владика је казао да нам данашњи празник открива и кроз Посланицу Светога апостола Павла, да је Црква Божја кроз сва времена па и прије Христа и до краја времена, присутна у овом свијету. Као што је тијело нашег Господа за вријеме Његовог живота давало исцјељења приликом додира, тако и Црква, као тијело Његово која пребива у овом свијету, даје исцјељења када је се неко дотиче са вјером. Наглашава да Господ не даје само механички исцјељење од болести, већ попушта неке болести и страдања на људски род, да би га васпитао и кроз то привукао Себи.

“Циљ исцјељења је добијање неког дубљег духовног исцјељења, отварања духовних очију код човјека, да човјек кроз тај дар, који му даје Бог, узрасте у вјери”, бесједио је Епископ буеносајрески и јужно-централноамерички, подсјетивши да се дешавало да Господ исцјељује и неблагодарне људе, као 10 губаваца од којих се само један вратио да заблагодари Богу.

Дар исцјељења даје Дух Свети у Цркви својој, али, казао је, немају сви тај дар.

“Неко има дар учитељства, неко исцјељења, неко други дар, како то говори апостол Павле у данашњој Посланици, али пошто смо сви једно тијело, значи сви имамо заједнички те дарове.”

Подсјетио је да многи светитељи у току земнога живота нијесу вршили никаква чуда, али послије њиховог упокојења, пошто су они живи у васкрслом Христу, многа чудеса се молитвама које им упућујемо, пројављују од њихових светих моштију.

Владика Кирило је нагласио да Црква чува дар исцјељења, као и све друге дарове које Дух Свети даје, у својим њедрима и дијели како Бог по свом Промислу зна и умије и “то морамо да имамо у виду и у вријеме ових глобалних страдања, које трпи човјечанство од ове нове болести” (пандемије ковида – 19).

“Човјек Божији подноси све, и болести и радости, заједно са својим народом, и зна да је Бог врховни љекар и то Црква посебно у овом времену треба да свједочи. Наравно, ми смо захвални за све напоре медицинских радника, који жртвују своје животе за ближњега и труде се колико могу да помогну, иако у многим случајевима не успијевају јер је људско знање ограничено. Ми као Црква треба да свједочимо, а то свједочи и њена историја, да су све болести, пандемије, епидемије, у крајњој линиј завршаване молитвом пред иконама Богородице и другим светима. Бог је тај врховни љекар душе и тијела, који има љекове од свих болести па и од најтеже, смрти, која је ушла у људску природу због човјековог непослушања.”

Поручио је да чувамо себе колико можемо јер не треба се излагати опасности превише, али да увијек треба да будемо доступни ближњему, његовим невољама.

“Молимо се за наше ближње, помолимо се да ова пошаст што прије престане, и да се људи врате свом нормалном животу”, казао је Преосвећени и појаснио да је Господ и попустио ову пандемију па макар она била и вјештачки изазвана, да би нас вратио духовним вриједностима и покајању, које је увијек врата за Царство небеско, вјечни живот.

Заблагодарио је Светим чудотворцима, бесребреницима који су, како је казао, увијек са нама и који нас подсјећају да дар исцјељења чува Цркву своју у њедрима, а она га кроз молитве, кроз Свете тајне, даје, “пазећи нарочито да не баца Светиње пред псима и пред свиње”:

“И да не откривамо Свете тајне људима непосвећеним јер ето и у новинама излазе разни чланци којима ти људи, који не размију што је од Духа Божијег, него знају само што је тијело, критикују начин како се ми причешћујемо итд.”

У даљем обраћању је нагласио и да је та Тајна за вјерне, а није за невјернике:

“Они ако су невјерни, нико их не приморава да учествују у тој Светој тајни. А Црква свакога призива, не приморава, да учествују у тој Светој тајни, и осјете да је благ Господ и да је моћан као васкрсли Господ, који нам се даје кроз своје Свете тајне да исцијели све недуге наше природе, па и најтежу – смрт која је ушла у људски род због непослушања.”

На крају је Његово преосвештенство Епископ буеносајрески и јужно-централноамерички г. Кирило благословио славске приносе и честитао славу игуманији мати Јовани и сестринству ове свете обитељи, и пожелио да много година буду светионик вјере, чудеса Божијих и исцјељења.

Извор: Митрополија црногорско-приморска

Дана 13.11. 2020. године, Његово преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки и администратор Митрополије црногорско-приморске г. Јоаникије, подвргнут је физикалном прегледу, лабораторијским претрагама, као и радиографији плућа.

Утврђено је да основни витални параметри (тјелесна температура, сатурација и крвни притисак) имају физиолошке вриједности, те да су контролни лабораторијски налази у физиолошким опсјезима. Примјера ради вриједност CRP је 0,43 (нормално до 5).

Радиографски снимак плућа, као ни претходних пута, није показао инфламаторне и инфилтративне промјене, а раније планирани CT плућа је због објективних показатеља, као и доброг субјективног осјећаја Епископа Јоаникија, одложен за наредни период.

Усљед доброг општег стања ординирана је адекватна терапија од стране љекара, а Епископ ће и надаље бити под на љекарским надзором.

Вирусолошко тестирање владике Јоаникија на корона вирус (дијагностичком методом PCR) планирано је за наступајућу седмицу.

Владика ће по препоруци љекара и у наредном периоду бити у самоизолацији ради одмора и рехабилитације, а по изласку из исте ће своје активности прилагодити савјетима струке.

Информативна служба Епархије будимљанско-никшићке

Свештенству, монаштву и свом верном народу Епархије милешевске честитамо празник Светих бесребреника и чудотвораца Козме и Дамјана, са жељом да га прославе у црквеном духу и радости.

Нека милостиви Бог молитвама Светих Врача заустави свако зло и болест који су још присутни међу нама.

Молимо се Богу једни за друге и, по речима Светог апостола Павла, бремена једни других носимо.

Ваш молитвеник и доброжелатељ,

Епископ милешевски Атанасије

Извор: Епархија милешевска

Овогодишња прослава престоног празника храма Светих бесребреника и чудотвораца Козме и Дамјана, отпочела је, као и сваке године, свечаним празничним бденијем, које је уз саслужење четворице свештеника, служио протопрезвитер-ставрофор Бранко Ћурчин. После завршетка богослужења прота Бранко је Футожанима честитао навечерје храмовне славе и притом произнео кратко поучно слово о историјском значају Футога и древности и велепности футошког храма, који је натопљен двовековним молитвеним животом.

На сам дан празника свету Литургију је служио протонамесник Ђорђе Стојисављевић, уз саслужење осморице свештеника и ђакона Мирослава Стојановића. У беседи после читања еванђелског зачала, отац Ђорђе је надахнуто говорио о светим лекарима и бесплатним исцелитељима, истакавши њихово молитвено заступништво које делује и у нашем времену. 

Благосиљање славских дарова извршио је после вечерњег богослужења протопрезвитер Бранислав Мркић, који је говорећи о делатности двојице Патрона футошког храма истакао да они и физички присуствују у њему, с обзиром да се у футошком храму налази и део моштију светих бесребреника Козме и Дамјана. Прота Бранислав је такође у свом обраћању, честитавши храмовну славу Футожанима, истакао да је у данашње време када влада смутња због пандемије вируса корона, најважнија наша непоколебива вера да је исцељење и душе и тела могуће само у заједници са Христом, кроз причешће Његовим Телом и Пречистом Крвљу.

На крају  вечерњег богослужења присутнима се речима захвалности обратио настојатељ футошког храма, протопрезвитер Жељко Тешић, који је уз благодарност свим гостима-свештенослужитељима, особито заблагодарио овогодишњем куму господину Мирку Бјелобрку.

Извор: Инфо-служба Епархије бачке

Према објави на Порталу ИН4С, Његово Преосвештенство Епископ милешевски Атанасије (Ракита) оболио је од КОВИД-19, и на болничком је лечењу у Београду. Приликом PCR тестирања на SARS CoV2 потврђено је да је Епископ Атанасије позитиван. 

Извор: Ин4с

Саопштење за јавност Митрополије црногорско-приморске и Епархије будимљанско-никшићке

У овим данима четрдесетодневне жалости за нашим драгим пастиром, блаженопочившим Архиепископом и Митрополитом Амфилохијем, позивамо свештенство, монаштво и вјерујући народ на умножење молитве и међусобних дјела љубави и пажње.

Ово су очигледно дани великих друштвених и здравствених искушења, идеолошких и медијских узнемиравања и лутања, па то видимо као додатни разлог да ми као хришћани на првом мјесту свједочимо мир и стрпљење по сваком могућем питању. Молимо све да на сваку евентуалну земаљску неправду или неку увреду која долази од ближњих узврате јеванђелским трпљењем – јер смо сви браћа и сестре и сви смо дјеца Божија.

Упркос чињеници да НКТ – државно тијело које руководи друштвеним животом Црне Горе у вријеме пандемије, не показује минимум осјећаја за духовне потребе људи, него дозвољава рад трговинских и угоститељских објеката, а забрањује учешће вјерницима у храмовним богослужењима, ипак позивамо све вјернике на поштовање данас донијетих мјера. Јер од селективне правде НКТ-а и његовог игнорисања живота Цркве, горе би било показивати неред и безвлашће у вријеме ове опаке болести.

Ово посебно наглашавамо због тога што смо као Црква, од почетка епидемије, позивали на поштовање здравствених мјера и спроводили их колико је год то било могуће.

У овим данима нарочито се молимо за љекаре и све здравствене раднике у Црној Гори, који својом жртвеном љубављу свима нама постају образац људскости и живота по Божијој науци. Молитве узносимо и за све болне, а поготово за оне чији су животи угрожени. Да Господ даде крепост љекарима и здравственим радницима, оздрављење болнима, и сачува здравље здравима, како у Црној Гори тако и у читавоме свијету.

Позивамо све славаре уочи великих јесењих и зимских слава, да у складу са нашим ранијим позивом, свог небеског заштитника прославе најскромније, уз поштовање прописаних мјера. Овај апел се односи како на домаћине тако и на традиционалне породичне госте. За сва додатна питања на ову тему нека се свечари благовремено договоре са својим надлежним свештеницима.

Извор: Митрополија црногорско-приморска