Његово Преосвештенство Епископ горњокарловачки г. Герасим изразио је у име Епархије горњокарловачке најдубље изразе саучешћа порoдицама настрадалих у катастрофалном земљотресу који је погодио Глину и Петрињу.

“Изражавам у име свештенства и монаштва Епархије горњокарловачке и у своје лично име најискреније саучешће породицама настрадалих у катастрофалном земљотресу који је задесио подручија Глине и Петриње.

Молимо се Животодавцу и Вечном Створитељу нашем који у Својој руци држи чудесну тајну живота и смрти, да живом и бесмртном одржи њихове племените душе, а њиховим најмилијим подари утеху у болу.

Вечан им спомен и рајско насеље!

Извор: Епархија горњокарловачка

Две монахиње Синклитија и Босиљка које тихују у манастиру Преображења Господњег на Сомини у Херцеговим лукама – Бањанима, никшићкој општини, метоху манастира Косијерево, одсечене су од света због великог снега који је за кратко време нападао близу једног метара!

Ову информацију објавила је група Бањани и Опутне Рудине,  а „Новостима“ је потврдио и уредник те групе Жељко Шапурић.

– Чуо сам се са монахињама путем мобилног телефона и саопштиле су ми да су добро и пуне расположења. Казале су ми да велики снегови за њих нису ништа ново и поручиле да ће се за Бадњи дан упутити пешке до манастира Косијерево и пртином до Косијерева превалити двадесет пет километра како би прославиле најрадоснији дан – Рождество Христово – каже за „Новости“ Шапурић.

– Очекујемо да надлежне комуналне службе из Никшића дођу у Сомину, очисте пут како би се живот нашим сестрама колико-толико нормализовао.

– Нисмо саме, са нама је Бог. А ко онда може против нас? Нико! – поручују из завејаног краја Синклитија и Босиљка.

Извор: Митрополија црногорско-приморска

Распоред богослужења у новосадским храмовима о Божићу 2020. године доступан је на званичној интернет страници Инфо-службе Епархије бачке. 

Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки и администратор Митрополије црногорско-приморске Г. Јоаникије служио је, у 30. недјељу по Духовима – Светих Отаца, последњу пред празник Рождества Христовог, 3. јануара 2021. са свештенством и монаштвом, Свету Архијерејску Литургију у манастиру Ђурђеви Ступови.

Послије читања светог Јеванђеља сабранима је проповиједао јеромонах Гаврило (Раичевић), сабрат Манастира.

Ријечима архипастирске бесједе на крају светог богослужења обратио се Преосвећени Епископ Јоаникије.

Он је пожелио срећан празник Праотаца Христових по тијелу, који нас уводи у велики празник Рођења Христовог, у тајну тог празника.

„Ми имамо диван народни обичај да дјеца везују своје очеве и неће да их пусте док им не дају неки поклончић и на такав начин да се одријеше. Све то чинимо у име Христово, да не заборавимо да је Христос био везан да би нас ослободио од уза гријеха и ропства и да би нам даровао слободу. Јер је Он добровољно примио понижење у овом свијету, у овом свијету је био и гоњен да би нама даровао слободу и радост, мир и спасење“, казао је Владика.

Додао је да је лијепо што наш народ држи тај обичај и сјећа се Онога Који је ради нас био везан и Који нас је ослободио – Христа Господа, Који нам је даровао радост и заједништво, оставио нам као завјештање да љубимо једни друге.

„Зато, када се поздрављамо на Божић говоримо: Мир Божји Христос се роди! Цјеливамо се три пута у име рођења Христовог и у име Свете Тројице. Да се цјеливамо и са својим домаћима, са својим сродницима, ближњим и даљњим, са онима с којима смо имали ријеч неспоразума или, не дај Боже, мржње. Све морамо да превазиђемо. То је био наш обичај од давнина да ни са ким не будемо у завађи уочи рођења Христовог и на Божић да смо са свима у миру“, поучавао је Преосвећени Епископ.

Поручио је да нам треба љубав, разумијевање и зато да не заборавимо народни обичај да се мирбожамо.

„Бојим се да смо то почели помало заборављати под утицајем свих ових притисака са стране. Оно што је добро и што је лијепо, што нас је одржало кроз историју никада да не заборавимо, а наравно, све оно што је добро, што нуди савремени свијет треба да примимо, али оно што не ваља да одбацујемо. Нарочито да обратимо пажњу на дјецу. Драги родитељи, сад су дјеца постала плијен разних осиљених група у овом свијету, не само што отимају и краду дјецу, већ, из породилишта, него њихове душе трују и заробљавају и од њих чине робове“.

„Треба да узгајате дјецу да буду здрави, честити, слободни, храбри, одважни и пуни воље, пуни спремности да чине добро и да одбацују оно што је зло. Свето писмо каже, то је почетак сваке врлине и сваког добро пута: Одбаци оно што је зло, а чини добро. То није, баш, једноставно, али томе треба сви да се научимо. Нека је срећан овај велики празник, на радост свима“, поручио је Епископ будимљанско-никшићки и администратор Митрополије црногорско-приморске Г. Јоаникије. 

Извор: Епархија будимљанско-никшићка

Епископ пакрачко-славонски г. Јован служио је јутрос, на Оце, са свештенством Свету службу Божију у манастиру Савина код Херцег Новог. У литургијској проповиједи  Владика је рекао да је данас недјеља перије рођења Христовога и крај поста божићнога.

Звучни запис беседе

“Али је и вријеме да се људски род сабере и да погледа шта се то збило у историји људскога рода, гдје је у тој историји био човјек, гдје је био Бог, гдје је дуиша свакога од нас”, рекао је Епископ пакрачко-славонски.

Владика је, тумачећи данашње литургијско зачало подсјетио да је праотац Авраам био први човјек који је послушао глас Господњи.

“Као што се Адам у рају уплашио од гласа Господњега када је Господ ишао по рају и рекао Адаме, гдје си, тако и Бог у источној Месопотамији, најплоднијем дијелу тада познатога свијета, буди Аврама у земљи Ур и каже Гдје си, Аврааме. Док Адама одговара Ја сам го, ми смо голи па нас је стид изаћи пре Тебе, овдје Авраам одговара Ево ме. Ево ме, ту сам. И послуша заповијест Господњу”, казао је он.

Додао је да је Авраам из дома и рода свога богатога послушао Господа који му каже Иди из дома оца свога, иди куда ћу ти ја казати, иди па ћу од тебе учинити наследство као зрна пијеска на обали мора.

“И када долази у ту обећану земљу, види да је она камен суви, љути, да ту не може извести ни хљеб из земље. Види да су људи љути и дивљи. И када му Господ опет у његовој сто и некој години казује да ће у идућој години имати сина, он поклања вјеру Господу. И он је за годину дана добио сина”, подсјетио је Владика Јован.

Говорећи о томе како је Авраам послушао Господа и тог сина јединца Исака касније био спреман да принесе на жртву Господу, рекао је да се није питао какав је то Бог који тражи такву жртву од мене.

“Него послушно води сина свога који га три пута запиткујеОче, а гдје ћемо ми наћи жртву, а Авраам одговара Господ ће се постарати”, казао је Владика.

Казао је да је Авраам вјеровао да ће и смрт његовога сина донијети живот.

“А Господ гледа на ту његову вјеру и диви се створењу своме, створењу које није било непослушно као Адам у рају, него је послушно до смрти, не своје него свога дјетета од десетак година”, казао је Епископ Јован.

Након Литургије Владика Јован је подијелио присутној дјеци поклон пакетиће.

Извор: Митрополија црногорско-приморска

Епископ буеносајрески и јужно-централноамерички г. Кирило служио је јутрос, на Оце, са свештенством Свету архијерејску литургију у Цетињском манастиру. Литургијску бесједу одржао је ректор Богословије Светог Петра Цетињског протојереј-ставрофор Гојко Перовић.

Звучни запис беседе

Он је рекао да се у недјељу пред Божић Црква сјећа Христових предака по тијелу.

“То је блиско нашој традицији, јер је до скоро у свакој нашој кући било важно набрајање ко је од кога, до десет или петнаест пасова уназад. То је нешто што је заиста дошло из овог библијског предања”, рекао је ректор Цетињске Богословије.

Рекао је да нас данашње јеванђеље о Христовим прецима по тијелу подучава  да ако си на путу да у себи носиш сјеме спасења свијета, то не значи да ће ти све цвјетати.

“Него ради оно што је пред тобом: ако си пастир буди пастир, ако си цар као Соломон онда буди цар, ако си вазал буди вазал и опет буди Божји слуга и моли се Богу… Свима је заједничко вјера у Бога”, казао је отац Гојко Перовић.

На крају Литургије Владика Кирило је рекао да смо се имали рашта родити уколико наш живот сјединимо с вјечношћу.

“Оце Христове по тијелу славимо зато што је из њиховог сјемена изникао Спаситељ свијета, који је свијету даровао вјечни живот. Тако су и наша дјеца један од образа нашег вјечног живота. Наша дјеца нам показују да се наш живот продужава и да ће она допунити то што смо ми евентуално пропустили да урадимо пред Богом”, рекао је он.

Додао је да треба да се трудимо да својим животом угодимо Богу.

“Али ако не испунимо све, наша дјеца ће то да допуне. То како важи за тјелесне родитеље, тако и за духовне родитеље исто важи. Ево, наш Митрополит, који нам много недостаје, он се толико трудио, радио можда за десеторицу, али се никад не може рећи да је све урађено. Његова духовна дјеца, сви ми заједно ћемо да продужимо његово дјело”, поручио је Владика Кирило.

Након Литургије, Владика се, по древном обичају, одријешио дијељењем поклон пакетића за дјецу.

Извор: Митрополија црногорско-приморска

Савез православних новинара (СПЖ) сумирајући дешавања из 2020. предложио је својим читаоцима оне догађаје који су били најважнији у протејклој години. Међу тим догађајима је рушење антицрквене власти у Црној Гори, повлачење спорног закона о слободи вјероисповијести и упокојење митрополита Амфилохија и патријарха Иринеја.

Догађај број један је сусрет православних поглавара у Аману, који су се 26. фебруара, на иницијативу јерусалимског патријарха Теофила Трећег, састали ради рјешњења неких црквених питања. Састанку су присуствовали патријарх јерусалимски Теофило, патријарх Руске православне цркве Кирил, патријарх српски Иринеј, поглавар УПЦ митрополит Онуфрије, митрополит Чешких земаља и Словачке Ростислав, као и делегација Румунске православне цркве и делегација из Пољске православне цркве. На састанку је Његово блаженство Онуфрије одржао говор у којем се детаљно задржао на дјеловању цариградског патријарха у Украјини, уз напомену да се тим поступцима крше канони Цркве, и само уклањање тих кршења може довести до рјешења кризне ситуације. Учесници састанка усвојили су завршно саопштење у којем су: указали на потребу свеправославне дискусије о ситуацији у Украјини; позвали на рјешење црквене ситуације у Сјеверној Македонији кроз дијалог унутар Српске цркве уз свеправославну подршку; позвали власти Црне Горе, у којој је усвојен антицрквени закон, усмјерен на одузимање Српској православној цркви њене имовине, да поштују и уважи основна имовинска права; дошли до заједничког мишљења о потреби одржавања новог састанка за јачање братских односа.

Други важан догађај је Васкрс током карантина.  Године 2020. године дио Великог поста и Васкра пао је у вријеме карантина због епидемије корона вируса. Било је ограничено окупљање људи, јавни превоз није функционисао, предузећа и установе су били затворени. Карантин је погодио и Цркву.

Под бројем шест стављени су догађаји из Црне Горе – побједа присталица Цркве на парламентарним изборима у Црној Гори. СПЖ пише: Крајем децембра 2019. године, парламент Црне Горе усвојио је антицрквени закон, према којем је канонској Црногорско-приморској митрополији Српске православне цркве требало одузети имовину и, заправо, ставити је ван закона. Њено мјесто требало је да зауземе расколничка «Црногорска православна црква». Као одговор, Црква и народ Црне Горе изразили су одлучан протест у виду масовних литија, чији је број досезао 250 хиљада људи (цјелокупно становништво државе је 600 хиљада). Украјинска православна црква такође је изразила солидарност са браћом у Црној Гори.

августа 2020. године, на парламентарним изборима у Црној Гори, народ је одбио да да повјерење владајућој странци која је водила антицрквену политику и подржао опозицију. Нова влада Црне Горе укинула је одредбе закона којима се крше права Цркве. Црква је побиједила, али су прогони које су подигле власти исцрпиле снагу двојице исповједника Српске цркве. 30. октобра 2020. године митрополит црногорско-приморски Амфилохије отпутовао је Господу, а 20. новембра преминуо је патријарх српски Иринеј.

Превела и приредила Марија Живковић

Извор: Митрополија црногорско-приморска

Васкршње бденије, поводом Недјеље Светих Отаца Христових по тијелу, служено је у суботу 2. јануара 2021. у манастиру Ђурђеви Ступови. Бденије је служио преподобни јеромонах Павле (Пајић).

Током бденија, Епископ будимљанско-никшићки и администратор Митрополије црногорско-приморске Г. Јоаникије замонашио је у монашки лик мале схиме досадашње расофорне монахе: Тадеја (Кљакића), јерођакона Евтихија (Кецмана), који је добио ново монашко име Макарије и јерођакона Михаила (Пајовића).

У чин расе и камилавке замонашен је досадашњи послушник манастира Маринко (Биро), који је добио име Јосиф.

Послије чина монашења Владика се пригодном бесједом обратио присутнима.

Он је рекао да досадашњи монаси, који су примили већи степен монашког чина, Тадеј, Евтихије и Михаило, тиме су призвани на већи подвиг. Јерођакону Евтихију, по Владиким ријечима, дато је ново име, да узраста са новим именом и у новом животу, а новопострижени расофорни монах добио је име Јосиф по Светом и праведном Јосифу обручнику да би се удубљивао у тајну оваплоћења Христовог у све дане свог живота.

„Сви смо призвани да се поклонимо пред том Тајном и да се поклонимо рођењу Христовом, јер доласком у овај свијет Богомладенац Христос је измијенио све. Он је као сунце које обасјава наш живот. Прије Његовог доласка ходили смо по тами, очекујући зору дана и сунце правде о коме су прорицали пророци“.

„Сви ми који се сабирамо око Богомладенца Христа треба да се очистимо од сваке нечистоте, тјелесне и духовне, да, прије свега, очистимо своје мисли, јер не могу нечисте мисли да сагледају Тајну оваплоћења Христовог, нити ње да се дотакну. Кога се дотакне та Тајна она га очишћује и даје му нови живот, јер је Богомладенац Христос улио у наша срца ту божанску новину. То је права и чиста вјера, то  је нова мисао, ново осјећање, нова радост живота, нова љубав, ново заједништво“, казао је Преосвећени Епископ Јоаникије.

Навео је да то заједништво није пролазно, од данас до сјутра, па послије пропадне, него то је вјечно заједништо око Христа Спаситеља нашег, са Њим и са свима Светима.

„У то заједништво треба да уђемо, на то заједништво смо призвани, нарочито, монаси и монахиње, треба да пазе да њихове мисли не залутају и да се не одвоје од Извора љубави и од Извора радости, од Извора новог живота, да се стално удубљују у тајне наше свете вјере, а оне су неисцрпне. Што год човјек више пије са извора наше вјере свете, то пиће му је све слађе и слађе, спреман је да оставља све на овом свијету да би се тим пићем непрестано наслађивао, да би се њиме наслађивала његова душа, његово срце и његове мисли“, бесједио је Владика.

Оцијенио је да кроз сва искушења кроз која, од прошле године на овамо, прођосмо, Бог је дао, и сада лакше дишемо.

„Али, видимо да искушења нијесу прошла, јесу мало ослабила. Кроз борбу, кроз коју смо прошли, Бог нас је обдарио разним даровима и те дарове треба да чувамо. А ова света обитељ обнови се и укријепи са још четворицом своје нове братије. Нека Господ дарује њима, нашој сабраћи и саслужитељима, радост, снагу и благодат да носе свој крст, да се њиме освећују, да им бреме монашког живота буде лако, а биће ако буду спремни да увијек иду за Христом, јер ће им Христос олакшавати тежину овог живота“.

„Треба на овом путу пуно воље, пуно истрајности, онога што савременом човјеку највише недостаје. Данашњи човјек има образовања и много могућности да лијепо живи, али није истрајан и поуздан. Раслабљене је воље и то је извор сваке несреће, и таквом човјеку је тешко помоћи. Ономе који има воље и који је истрајан, када крене добрим и правим путем, Бог ће помоћи и анђели небески и сви Свети. Братија монаси треба да знају да никада нијесу сами, јер је Господ са њима, Пресвета Богородица, анђели Божји, њихов небески заштитник, сви Свети, сва Црква Божја. Не треба да се боје ничега на овом свијету, осим гријеха. Ако се гријеха буду чували, а за Христом ходили, онда ће сваки дан њиховог живота бити плодоносан, на спасење и на радост њима и њиховим ближњима“, поручио је Епископ Јоаникије.

Извор: Епархија будимљанско-никшићка

Тројица владика пострадалима пружили ријечи охрабрења и утјехе, а са свештеницима договорили расподјелу мобилних кућица.

Митрополит загребачко-љубљански Порфирије и епископи горњокарловачки Герасим и далматински Никодим, у пратњи свештеника и ђакона, посјетили су у суботу, 2. jануара, мјеста пострадала у земљотресу који је погодио Хрватску.

Владике су у Петрињи, гдје их је дочекао свештеник Саша Умићевић, обишли зграду парохијског дома која је толико пострадала да је данас морала бити срушена. Затим су посјетили и мјесто на коме је смртно страдала дјевојчица Лаура Цвијић, гдје су одали почаст и помолили се за покој њене, али и за душе осталих жртава земљотреса. На улици разорене Петриње епископи су се сусрели и разговарали и са градоначелником Даринком Думбовићем.

У наставку обиласка крајева погођених земљотресом посјетили су оштећени манастир Комоговину и цркву Покрова Пресвете Богородице у селу Меченчани.

У Мајским Пољанама, селу које се нашло у епицентру стихијске несреће, обишли су разорени храм Васкрсења Господњег и неколико породица које су изгубиле своје домове.

Тројица владика су посјетили и оштећени храм Рођења Пресвете Богородице у Глини и свештеника Горана Каламанду, чији ће парохијски дом, због оштећења, морати бити срушен.

Епископи су страдалима у земљотресу пружили речи утехе и охрабрења, а са локалним свештеницима договорили расподјелу материјалне помоћи у виду 30 мобилних кућица. Донацију за кућице, које ће бити допремљене у наредних неколико дана, је обезбиједила Митрополија загребачко-љубљанска уз помоћ Града Београда.

Извор: Митрополија загребачко-љубљанска

У навечерје празника Светог Игњатија Богоносца, 01. јануара 2021. године и Крсне славе Његовог Преосвештенства Епископа врањског господина Пахомија, служено је празнично бденије у параклису Св. Игњатија Богоносца при Саборном храму Свете Тројице у Врању. Бденије је служио Епископ Пахомије, уз саслужење свештенства Епархије.

На дан празника и Крсне славе, 02. јануара 2021. године, Литургијским сабрањем у Саборном храму Свете Тројице у Врању началствовао је Његово Преосвештенство Епископ врањски господин Пахомије, уз саслужење архимандрита Јована (Радослављевића), игумана Светопрохорске обитељи архимандрита мр Методија (Марковића) и свештенослужитеља града Врања.

У току Литургије, архимандрит Јован је извршио чин благосиљања славских дарова и резање славског колача, које је за ову прилику припремио слављеник, Архипастир наш - Епископ Пахомије.

На крају Литургије, Епископ Пахомије се обратио поучном беседом, тумачећи одељак из прочитаног Јеванђеља, уједно говорећи о Светом Игњатију Богоносцу, великом оцу наше Свете Цркве.

Том приликом, у име свештенства, монаштва и верног народа, обратио се протојереј-ставрофор Александар Јовановић, који је Епископу Пахомију упутио честитке за Крсну славу, са молитвеном жељом да Епископа и све нас свештеномученик Игњатије заступа пред Богом на многаја љета.

По завршетку Литургије, свештенство, монаштво и верујући народ честитали су Епископу Пахомију славу у сали Црквене општине Врање, где је и приређено славско послужење за све присутне.

Извор: Епархија врањска

Администратор Митрополије црногорско-приморске, Епископ будимљанско-никшићки г. Јоаникије и господа Епископи пакрачко-славонски Јован и јужно-централноамерички Кирило служили су јутрос са свештенством Свету службу Божију у Цетињсјком манастиру.

Звучни запис беседе

У току лиругије Владика Јоаникије је сабрата Цетињског манастира јеромонаха Јустина (Мреновића), келејника блаженопочившег Митрополита Амфилохија одликовао чином протосинђела, а цетињске свештенике Игора Балабана и Анђелка Боричића, уз проту Обрена Јовановића такође Митрополитове најближе сараднике чином протојереја.

У чин ђакона рукоположио је Крста Пламенца, свршеног студента Богословског факултета.

У литургијској бесједи након читања Јеванђеља Владика пакрачко-славонски Јован је рекао да се праотац Авраам лично срео са Богом, јер му овај говори: Иди куда ти ја кажем.

“Не куда ти знаци казују, не куда ти писмо казује, не куда ти звијезде казују, као што ће казати послије мудрацима који ће доћи до Витлејема. И шта би? Авраам повјерова том Ја који му је обећао земљу обећану. А та вјера, види се у оном кључном моменту кад Авраам посумња да ће његово потомство бити као пијесак на обали мора, када долазе Света Тројица код Мавријског дуба. И долазе и он у њима препознаје госте зачудне, тог Ја који му је рекао : Иди из дома свога. Из дома богатога, из дома обилнога, из дома уређенога, из дома у коме су му и браћа и сестре, у коме су му вољени, из цивилизације у којој је све уређено… Води га у стијене Јудејске пустиње. И у тим стијенама он дочекује Свету Тројицу чудећи се на сваки начин како ће то имати плод како ми је обечано када је моја жена већ стара, како је ово обећана земља ако је камен до камена у њој”, рекао је Владика Јоавн.

Владика Јоаникије је пред свето причешће у архипастирској бесједи казао да је Свети Игњатије Богоносац увијек био у близини Божјој.

“Увијек је био пун вјере, топлине и љубави Божанске као да је стално пребивао у наруучју Христовоме. И он, који је био узет бна крило Господње, касније је постао богоносац, онај који носи Христа у своме срцу”, рекао је Епископ будимљанско-никшићки.

Додао је да се то посебно видјело када је дошло вријеме његовога свједочења.

“Хришћани у Риму су припремали да учине све да се та пресуда измијени. А он их је молио да то не чине. Говорио је, идући на своје страдање као већ стољетни старац: Тек сада почињем да живим”, подсјетио је он.

Казао је да је Свети Игњатије узор свим свештенослужитељима и да је данашње сабрање важно и због још једног изузетног повода.

“Да наградимо тројицу свештенослужитеља који су ревносно служили Цркви Божјој и били вјерни саслужитељи у свему нашем блаженопочившем Митрополиту и да рукоположимо новога ђакона Цркве Божије Крста Пламенца. И само име и презиме Крста Пламенца упућује на ову Свету службу. Крсто значи крстоносац, прави хришћанин, а презиме Пламенац сигурно има везе са нашом вјером. А то је посвједочено – и вјера треба да буде пламена код свих хришћана, а нарочито код свештенослужитеља”, нагласио је Владика Јоаникије.

Казао је да морамо свједочити вјери ходећи путем предака, у новим, у много чему тежим условима.

“И са много већим изазовима него што су били раније. Морамо све оно чиме су нас наши преци задужили да посвједочиме у своме животу. Није се довољно само хвалити својим прецима. То нам може бити на осудуи ако не идемо њиховим стопама”, упозорио је Владика Јоаникије.

Казао је да многи желе да се домогну Цетињског манастира, из кога се чула ријеч: Олтар прави на камен крвави.

“То желе распопи, разни лажни свештенослужитељи. То нити је дао Свети Петар ни Његош и Горски вијенац. Та народна Библија уствари описује борбу за вјеру, за идентитет, за право име… За праву вјеру, чисту и свету. И наравно, ми смо задужени, то нам је остало у наслеђе да чувамо предање наших отаца, да чувамо и бвјеру и наше светиње”, казао је он.

Казао је да је блаженопочивши Митрополит Амфилохије, као и Свети Игњатије Богоносац, Свети Петар Цетињски и Свети Петар Други Тајновидац Ловћенски, свијетли примјер за хришћане.

“О којем се доста причало и за вријеме његовога живота овдје на земљи. А тек ће се причати. И можемо рећи да његово вријеме тек долази”, закључио је Владика Јоаникије.

Извор: Митрополија црногорско-приморска

Администратор Митрополије црногорско-приморске Епископ будимљанско-никшићки г. Јоаникије уручио је данас у Митрополији на Цетињу драгоцјене поклоне браћи архијерејима Епископу пакрачко-славонском г. Јовану и јужно-централноамеричком г. Кирилу – архијерејске инсигније светопочившег Архиепископа цетињског и Митрополита црногорско-приоморског Амфилохија.

Владике Јован и Кирило су јутрос с Владиком Јоаникијем служили Свету архијерејску литургију у Цетињском манастиру.

Владика Јоаникије је рекао да је дао Бог да се данас састану у Цетињском манастиру и да се подсјете великог Митрополитовог дјела.

“Он нам је оставио велико завјештање. И наравно, по томе што нам је он оставио и завјештао својим животом и својим дјелима – и оно што знамо и оно што је негдје остало скривено у тајни његовог односа са Богом – ми данас овдје осјећамо његово присуство. Посебно ми, његова духовна чада. И по старом обичају, од свог духовног оца свако од његових духовних чада има понешто за успомену. А архијерији који су подигнути у овој обитељи најљепше је да добију знаке архијерејског достојанства – крст и панагију. Нека вам буду за успомену, за укрепљење и за сјећање и чување нашега заједништва, и нас као духовних чада и уопште јединства Цркве за сва будућа времена”, рекао је Владика Јоаникије.

Извор: Митрополија црногорско-приморска

У петак, 1. јануара 2021. године, када наша Црква прославља светог мученика Бонифатија, Његово Преосвештенство Епископ шумадијски и Администратор Архиепископије београдско – карловачке Господин Јован, служио је свету архијерејску Литургију у храму Свете Петке у Крагујевцу. Саслуживали су свештеници и ђакон овог светог храма. Владика Јован је окупљене вернике поучио надахнутом беседом о томе шта значи бити велики пред Богом, истакавши да пожртвовано служење Богу и ближњима представља аутентичан хришћански пут:

Звучни запис беседе

“У име Оца и Сина и Светога Духа. Браћо и сестре, из овог сада прочитаног одељка из данашњег Јеванђеља чули смо како је Господ рекао својим ученицима да онај који хоће да буде први да буде последњи и да буде свима слуга. И ту је камен спотицања за сваког од нас, јер свако има у себи један део гордости сујете и то је људско, али није добро када човек почне да храни своју гордост и храни сујету тако што ће се представљати другачијим и бољим него што јесте. 

Ту је још један проблем што никако нећемо да другог истуримо испред себе, него стално гледамо да ми будемо испред других. О томе човек треба добро да размишља, да га гордост не обузме у потпуности. Зашто је Господ ово питање о првенству поставио апостолима? Разлог је био тај што су се апостоли расправљали између себе ко је од њих већи и поштованији од Господа Христа. То је и данас присутно, људи гледају како да се додворе онима који су на положају, да би показали другима како их тај неко више поштује од осталих. Тога код Христа нема. 

Он подједнако воли и праведника и грешника, не гледајући ко је ко, јер љубав Божија је изнад сваког греха. Бог никоме на забрањује ту жељу да буде ближи Богу, да духовно напредује, али не жели да се грабимо за првенство међу људима. Оно што човека највише узвисује пред Богом је љубав према Богу и ближњима, љубав чија се тајна открива у жртви, а првенство без љубави мрско је пред Богом. Господ нам овим примером открива тајну Цркве као заједнице у којој човек види себе у служењу и жртвовању за другога. Љубав човека може да подстакне да жртвује себе за другога. Као што се славољубиви људи мукотрпно боре да добију овоземаљску славу, тако се хришћани боре да другога увек сматрају бољим од себе.

 Такву љубав не можемо задобити без смирења, јер је смирење подлога свих врлина. Човек нема смирења зато што се не угледа на Бога. Можемо се запитати какво то првенство имају деца над одраслима? И ту постоје три првенства деце над одраслима, по светим оцима. Прво је првенство у вери, затим у послушности и на крају у незлобивости. Јер дете док је још чисто, док му душа мирише на Христа, то дете безусловно верује својим родитељима, оно је апсолутно послушно својим родитељима и све то тако чини јер је незлобиво. Тако да треба да будемо слични деци по својој незлобивости. А на јеванђељско питање ко је највећи у Царству Небеском, одговор је – дете; зато што дете има чисто срце, што се на целом бићу његовом осећа дах Божији. После детета, највећи у Царству Небеском је човек који је смирен, смирене вере и живота. Свети оци под дететом разумеју људе смиреног ума. 

По њима је такође природно да човек жели славу, али не славу овога света, већ славу Божију. Бог је дошао у свет да управо ту палу људску природу подигне и уздигне до престола Царства Божијега. Славу небеску стичемо благодаћу Божијом. Смирењем се у нас усељава Света Тројица, а кад човек дозволи да се у њега усели Дух Свети, такав човек другачије мисли, другачије осећа, другачије ради. Тако човек постаје богоносац, носи Бога у себи. Ко је стално у молитви са Богом он онда носи Бога у себи. Ко је са Богом тај је победник, а човек без Бога је губитник у сваком погледу, па ма шта поседовао у овом животу, он је губитник јер нема Бога, а кад нема Бога нема ни Духа Божијег. Зато да се помолимо Господу да нам Господ помогне да се угледамо на ту незлобиву децу да би управо задобили Царство Небеско. Бог вас благословио”.

Извор: Епархија шумадијска

Благословом Његовог Преосвештенства Епископа источноамеричког г. Иринеја, 29. децембра 2020. године, у четрдесети дан од упокојења блаженопочившег Патријарха српског Иринеја, у цркви Светога Саве у Сент Питерсбургу (Флорида, САД) служена је Света Литургија и четрдесетодневни парастос блаженопочившем Првојерарху СПЦ, известио је старешина овог светог храма свештеник Драган Жарић на званичној интернет страници ове цркве.

Молитвеним сабрањем началствовао је протојереј-ставрофор Радивојe Панић уз саслужење проте Владе Марића из Епархије шумадијске, проте Александра Ђурђевића и оца Драганa Жарића. У својој беседи прота Радивоје нагласио је велико залагање блаженопочившег патријарха Иринеја за завршетак Храма Св. Саве на Врачару и његову бригу за Српски народ који живи далеко од отаџбине. Звучни запис беседе проте Радивоја Панића можете чути на крају ове вести, а преузели смо га званичног Ју-тјуб канала о. Драгана Жарића.

После службе месни парох отац Драган се захвалио свештенослужитељима и свима присутнима који су узели учешћа у моливеном сабрању и позвао све присутне на послужење у црквену салу.

Поред верника на Литургији присуствовала је и супруга проте Владе Марића протиница Др Ружица Марић, која предаје на Богословском факултету "Св. Сава" у Либертивилу, а која је овом приликом свештеницима поклонила неколико књига под називом “Недокучива Борба”. Књига која говори о животу и пастирском раду Св. Мардарија, објављена је 2017. године захваљујући дугогодишњем раду проф. Марић на преводу на српски језик. Послужење и ручак за све присутне је спремила драга парохијанка Боса Милановић.

Извор: Храм Светог Саве у Сент Питерсбургу