Сусрету су присуствовали амбасадор Босне и Херцеговине у Хрватској г. Александар Врањеш, шеф Представништва Републике Српске у Бриселу г. Марио Ђурагић, саветници Председнице Српске г. Славко Митровић и г. Душан Петровић, саборски заступник и председник СДСС проф. др Милорад Пуповац, саборска заступница гђа Драгана Јецков, као и протопрезвитер-ставрофор Славиша Симаковић.

Епископ Герасим је гостима показао храм Светог Спиридона Чудотворца и Парохијски дом у Петрињи који је разрушен у земљотресу. Уследила је посета храму Рођења Пресвете Богородице у Глини, где је Епископа и  високе госте дочекао парох глински презвитер Горан Каламанда. У Мајским Пољанама код Глине, владика Герасим и председница гђа Жељка Цвијановић су посетили породицу Куколеча и том приликом се  детаљније  упознали са условима у којима данас живе.

Епископ Герасим је детаљније упознао Председницу са невољама и страдањем како људи тако и свих храмова и светиња Епархије горњокарловачке. Посебна пажња посвећена је теми обнове и помоћи народу у тешкој ситуацији. Председница гђа Жељка Цвијановић је показала интересовање, солидарност  и добру намеру за помоћ људима и обнову домова, светиња и објеката Епархије горњокарловачке.

Извиор: Епархија горњокарловачка

Епархија тимочка је најавила молитвену прославу своје славе, празника Сретења Господњег, која је установљена са благословом Преосвећеног Владике тимочког г. Илариона на дан када је 1834. године и васпостављена ова Богом спасавана Епархија СПЦ. Како је за наш радио најавио јереј Марко Пајчин, старешина Саборног храма Свете Тројице у Неготину, прослава славе ће започети празничним бденијем 14. фебруара 2021. године у (старој) Богородичиној цркви у овом граду, а на дан Сретења, 15. фебруара, Преосвећени Епископ Иларион ће са свештенством Епархије тимочке служити свету архијерејску Литургију у Саборној цркви Свете Тројице. У наставку службе биће освештани славски дарови, преломљен и славски колач и служен парастос епископима тимочким, каже о. Марко. Наш саговорник позива све људе добре воље да се придруже молитвеној прослави епархијске славе али и да што чешће посећују овај предивни крај наше земље.

Извор: Епархија тимочка

разговор са о. Марком Пајчином:

09.02.21 otac Marko Pajcin za Slovo.mp3

На дан у коме се Господу преставио пре три године, 8. фебруара/ 26. јануара, у храму Светог Нектарија Егинског служен је парастос архимандриту Нектарију Виталису, старешини Храма Светог Нектарија Егинског у Камаризи и једном од највећих духовника православног света у савременом добу.

Парастосом је началствовао протонамесник Живојин Кнежевић, старешина Храма Васкрсења Христовог, уз саслуживање протојереја-ставрофора Драгомира Јовановића, јереја Дејана Трипковића, протонамесника Срећка Живановића и ђакона Бранимира Терзића и молитвено присуство верника.

У кратком обраћању, протонамесник Живојин Кнежевић је подсетио да је архимандрит Нектарије, у народу звани „старац Нектарије“, један од најзаслужнијих за градњу храма у Ваљеву, који је посвећен његовом небеском покровитељу.

У ову светињу великом љубављу и трудом себе је уградио и блаженопочивши Епископ ваљевски Милутин и многи други људи, од којих неки више нису са нама. Молитва за душу старца Нектарија била је и сећање на све њих у храму који носи име славног Божјег угодника, коме из разних потреба на поклоњење долазе верници са свих страна.

Извор: Епархија ваљевска

http://www.spc.rs/sr/molitveno_setshanje_na_arhimandrita_nektarija_vitalisa

Крст носити вама је суђено, страшне борбе с својим и с туђином!

Кампања против Митрополије црногорско-приморске и Српске Православне Цркве, нажалост, не престаје. У некој од претходних ноћи, непознати појединац, или пак више њих, усудило се, да поломи и уклони крст са капије Цетињског манастира, кроз коју се пролази до сједишта Митрополије и манастирског конака.

Судећи по ономе што знамо, ова капија је ту од времена Митрополита црногорско-приморског (претходно Митрополита пећког и потоњег Патријарха српског) др Гаврила Дожића, те је, дакле, у својих стотињак година прегурала и окупацију Другог свјетског рата и деценије режима, благо речено, ненаклоњеног Цркви, и деведесете године прошлог вијека у којима је око манастира више пута било насилних инцидената.

Нажалост, није одољела кукавичком скрнављењу, извршеном, највјероватније, под окриљем ноћи, кад се већина непочинстава и чини.

Тешко да можемо рачунати на савјест онога ко је овако нешто урадио, али ако је у њему остало и трунке чојства, јавно га позивамо да крст остави пред обезглављеном капијом. Може и по ноћи, кад нико не гледа, како га је и уклонио.

Иако, по заповијести Господњој, праштамо тој несрећној души ово недјело, као грађани не можемо да дозволимо да се овакве ствари понављају, па смо полицији пријавили догађај, уз очекивање да ће брзо пронаћи починиоца. Уколико крст врати, повући ћемо пријаву, јер нам збиља није циљ његово кажњавање, а враћање би био знак покајања.

Ово недјело има свог непосредног извршиоца, али има и десетине и стотине инспиратора, који упорно Цркву лажно оптужују за све друштвене проблеме и представљају је као непријатеља Црне Горе, што је огавна и бестидна лаж.

Стога захтијевамо од свих оних који инспиришу оваква недјела својом антицрквеном кампањом да прекину сопствени говор мржње, и да престану да обмањују јавност о нашој Цркви. Заиста, превршили су сваку мјеру.

Увјерени смо да и остали јавни дјелатници и друштвени чиниоци препознају колико је опасно ово континуирано таргетирање Православне Цркве у црногорском јавном простору, те очекујемо од њих да реагују на ту чињеницу једнако одлучно и снажно, као што то чине у неким другим случајевима.

Молимо се свеблагом Господу да нас исцијели од опаке и отровне братомржње, и да нам свима подари дух покајања, богољубља и братољубља.

  Из Митрополије црногорско-приморске

Епархија тимочка и манастир Буково се јавно ограђују од некакве Мајке Томаније која се на својој интернет презентацији и путем друштвених мрежа рекламира нудећи разне врсте услуга, вероватно у циљу стицања новчане и материјалне користи.

Ми се уопште не бисмо бавили дотичном и њеном интернет презентацијом да на њој није публикована и једна ноторна неистина у којој смо директно поменути.

Наиме, у дну почетне странице те презентације наведено је да се поменута „Мајка“ прикључила, наводимо: „удружењу Kормилари цркве и сведоци векова при манастиру Буково недалеко од Неготина“.

Овом приликом изјављујемо да никакво удружење под тим именом није постојало нити постоји при манастиру Буково. Тим именом су назване изложбе које је Епархија тимочка организовала у Зајечару и Неготину и на њима су представљени портрети знаменитих јерарараха СПЦ које никакве везе немају са извесном „Мајком“.

Извор: Епархија тимочка

За Сарину операцију у Тексашкој дечјој болници у Хјустону потребно је платити 244.311 америчких одлара. Позивамо све људе који су у могућности да својом уплатом помогну да се што пре прикупи потребна сума новца. 

Сарин отац Данило Николић је лекар и дипломирани теолог. Човек је који је многима у животу помогао, а сада је ред да ми помогнемо њему у великој невољи. Сара је рођена као здраво дете из уредно вођене прве трудноће. Са три месеца добија први епилептички напад након кога детаљним испитивањем лекари постављају дијагнозу „Туберозна склероза” (ТСЦ) која је молекуларно-генетском анализом узорка Сарине крви и дефинитивно потврђена у лабораторији у Шпанији.

Туберозна склероза је мултисистемска болест до које долази мутацијом гена, која је код Саре новонастала. Спада у ретке болести, неизлечива је и крајње непредвидива, јер је сваки појединац различито захваћен болешћу - у распону од готово непрометног стања, до потпуне нефункционалности и тешке душевне заосталости, која веома често може бити праћена доброћудним и злоћудним туморима (рак) на свим  органима. Епилептички напади оштећују мозак и друге органе, и неповољно утичу на психички развој детета.

Сарин случај, на жалост, није благ. Сарина магнетна резонанса главе до сада описује преко седамнаест туморских промена, промене на очном дну десног ока и вишестеуке промене на кожи трупа, лица и поглавине. Сара је на учесталим контролама од стране неуролога, кардиолога, нефролога, офталмолога, физијатра, педијатра... Свакодневно су јој неопходне разне врсте стимулација и терапија које би јој могле помоћи, терапија се код логопеда одвија три пута недељно, уз повремену евалуацију психолога, дечјег психијатра и рад дефектолога. Сара „пробија"  досадашњу терапију лековима.

Због потпуне неизвесности даљег тока болести,  породица је принуђена да покуша пружити све што може макар и у најмањој мери да убрза њен развој и спречи даље последице болести. Операција тумора на мозгу за њу  представља једино решење. Сада је примарна посета Texas Children’s Hospital у Хјустону, ради додатних најсавременијих дијагностичких прегледа који ће помоћи у доношењу одлуке да ли и који хируршки захват може помоћи Сари, као и спровођење самог захвата. У Србији се ова врста дијагностике и лечења не пружа пацијентима са ТСЦ. У Америци је то стандардна процедура, а сама операција може знатно утицати на даљи развој детета и квалитет живота. Сара је весело и љубављу окружено дете. Помозите да учинимо све што је могуће да Сара добије шансу за срећније детињство и квалитетнији живот. Наше мало Сари значи све! Будимо хумани! Помозимо Сари! 

Данас код многих наших савременика код неких ријечи јавља се ретроактиван дублет па и то недоследно, јер одудара од редовнога облика и уноси пометњу и забуну, која често и није језичка, него сеже у значење – семантику па и садржај ријечи - појма. Ту је најчешће на мети ријеч Србин и њене изведенице: српски-3, српство, Србија(нац)... па како овдје б, ондје п? Лако, и то овако: б је глас коријенскога дијела ријечи, и ту нема двојства и колебања; али кад се он нађе испред вокала или консонанта који не утиче на фонетски квалитет фонеме, означава б, он остаје – б: Србин, Србија...; а кад се он наслони на безвучни консонант, рецимо с, или овај дође у непосредни додир с њим, онда се звучно б обезвучује и прелази у свој безвучни парњак – п, па имамо и у изговору и у писању облик српски, а не србски, јер би то било запостављање и укидање правила процеса. Па код вокализације л: читал - вокализовано л које је дало о, онда отуд – читао; затим код сложенога придјева: без звука, беззвучан - безвучан. И тако редом, или читао - читаа - читā, односно писао, писoo, писō.

Ево нешто мало илустрација овдје реченога: Шабац – Шапчанин и Шапчанка, Шапца и Шапцу... коси падежи исте именице.

Тако је и са другим гласовима: сладак, слатка, слатко; гладак, глатка, глатко...

Слично стоји питање и са помијерањем акцената, односно промјена њихова квалитета (узлазност и силазност: \, /, “, ∩) и квантитет (дужина, краткоћа: ―, U ).

Међутим, кад један облик, фонема или акценат у практичном говору превагне преко 50% у употреби, оносно примјени, то је мјера, правило, стандард – тако је сад српски, а не србски! Србски је коријенски, а српски стандардни облик – до даљњега; докле – не знамо јер је језик, као опредмећено мишљење човјеково – жив, па се развија; некад и вене, слаби.

др Димитрије М. Калезић, протојереј-ставрофор

 Извор: http://www.eparhija-sumadijska.org.rs/библиотека/item/1379-srbski-ili-srpski

Манастир Нимник, епархија Браничевска , не поседује отворене налоге на друштвеним мрежама, сходно томе није активан на интернету.

Групе и странице које се налазе на друштвеној мрежи Фејсбук су направљене без знања и благослова игумана манастира Нимник.

Братство манастира не стоји иза тих страница и  група на друштвеној мрежи и нема никаквих додирних тачака са самим објавама и писањем на њима!

Јеромонах Порфирије, сабрат манастира Нимник

оводом злоупотребе невиних жртава Погрома у јануару 1942. године, као и напада на Архив Војводине и изложбу „Мученици чурушки – отргнути од заборава”, преносимо у целости Саопштење за јавност Меморијалног друштва „Рација 1942”.

Повезан садржај:

Епархија бачка: Апел у одбрану невиних жртава Погрома (Рације) у Новом Саду 1942.

  САОПШТЕЊЕ ЗА ЈАВНОСТ /pdf/

Поводом натписа у средствима информисања и хајке појединих медија и политичких група против Архива Војводине и његовог директора др Небојше Кузмановића због објављене вести на веб-сајту Архива о посети ученика једне новосадске гимназије изложби „Мученици чурушки – отргнути од заборава“, односно фотографија на којима се види један младић који носи црну заштитну маску са симболом тзв. Келтског крста, Меморијално друштво „Рација 1942“ Чуруг осетило је обавезу да се обрати јавности.

Меморијално друштво „Рација 1942“ Чуруг осуђује сваки облик пропагирања неофашистичких тенденција као и девијантних појава попут ширења расизма, неофашизма и сваког другог облика ретроградних идеја и идеологија. Оно што изазива нашу велику жалост је чињеница да појединим медијима, који се позивају на антифашизам, изложба „Мученици чурушки – отргнути од заборава“ која је посвећена жртвама Рације у Чуругу јануара 1942. године није била интересантна све до медијски исценираног инцидента. Аутори изложбе протојереј Владан Симић, секретар Епархије бачке, архивски саветник Љиљана Дожић и др Небојша Кузмановић су уложили огроман труд да по први пут изнесу пред јавност и изложе документа и више од 350 фотографија страдалих у чурушкој Рацији, која је организована од стране мађарских фашистичких снага. Међутим, велики број медија није био заинтересован да својим извештавањем са овог догађаја обавести ширу јавност о његовом одржавању и тако допринесе неговању културе сећања на невине жртве страдале од стране фашистичких снага.

Тренутно смо сведоци ироничне ситуације да се Архив Војводине и његов директор др Небојша Кузмановић позивају на одговорност и директно и индиректно оптужују за ширење фашистичких идеја.

Као што смо већ напоменули, осуђујемо сваки облик неофашистичких тенденција и ксенофобних тенденција, али прозивати Архив Војводине и његово руководство за ширење истих је малициозна замена теза. Свако ко и најмање прати рад Архива Војводине и његовог директора др Небојше Кузмановића, могао је да види да је реч о установи која је у протеклом периоду кроз читав низ својих програмских садржаја, изложби, пројеката, радионица и издања, показала да негује критичку културу сећања на невине жртве страдале током Другог светског рата као и у другим ратовима, независно од њихове етничке, верске и сваке друге припадности. Зато позивамо медије и јавност да посете изложбу „Мученици чурушки – отргнути од заборава“ у Архиву Војводине и поклоне се сенима невино страдалих жртава фашистичког терора.

Божидар Војиновић

Председник

Меморијалног друштва „Рација 1942.” Чуруг

Извор: Инфо-служба Епархије бачке

Свештени спомен на Светога и богоноснога оца нашег Саву, првог Архиепископа српског, свечано је прослављен у храму Преподобног Симеона Мироточивог у новосадском насељу Ветерник.

Повезане вести:

Светосавска беседа катихете Бранислава Илића: Свети Сава – уметник хришћанског етоса

Цело српство слави славу, свога оца Светог Саву! - Светосавски прилог катихете Бранислава Илића и ученикâ школе за дизајн "Богдан Шупут" у Новом Саду

Прослава Савиндана почела посетом ученика верске наставе

У сусрет празнику Светога Саве, у понедељак, 25. јануара 2021. године, под сводовима ветерничког храма, предвођени својим катихетом Браниславом Илићем, сабрали су се учиници Верске наставе из новосадске Средње школе за дизајн „Богдан Шупутˮ и  ветерничке Основне школе „Михајло Пупинˮ. Сабране ученике поздравио је настојатељ храма, протопрезвитер Предраг Билић, који је подсетио на лик и благословено дело светитеља Саве, нашег учитеља побожности и правоживља.

Више од осам векова наш христољубиви православни род неуморно и благодарно преноси лични доживљај заједнице са Господом и Његовим угодником Светим Савом. Будући да је наш усрдни молитвеник пред Господом свевремена личност која обавезује да се о њој и данас пише и говори, услед посебних епидемиолошких услова према којима није могуће реализовати Светосавску академију, у оквиру овогодишње прославе школске славе, ученици Средње школе за дизајн „Богдан Шупутˮ у Новом Саду, на предлог директора, а предвођени надлежним катихетом, припремили су кратак видео-прилог који је снимљен у велелепном храму Преподобног Симеона Мироточивог у Ветернику.  

На самом почетку, речима надахнуте Светосавске беседе, обратио се катихета Бранислав Илић. У свом слову под насловом „Свети Сава – уметник хришћанског етоса”, беседник је казивао о Светом Сави као учитељу молитве. „Свети Сава је, охристовљујући свој народ, указао да је Светосавље сигурни пут који је поплочан љубављу према Богу и љубављу према ближњима. Тако данас, драги моји, прослављајући свештени спомен на Светога Саву бивамо позвани да учинимо смотру над својим животом и сагледамо очима љубави да ли испуњавамо оно што нам је даровано од Бога и стављено пред нас као свештени задатак. Сви смо на истом задатку, а наш задатак је да живимо по вечној науци Божјој. Најважнија лекција коју нам је оставио Свети Сава је живо присуство Божје кроз икону и Литургију на богослужбеном језику нашег народа, држећи опитно да је литургијски етос суштина хришћанског идентитета и предуслов сједињења са Христомˮ, истакао је катихета Бранислав.

После Светосавске беседе, ученица Сара Стајић прочитала је текст о Савиндану као школској слави, као и текст о значају молитвеног и саборног прослављања првог српског просветитеља, чији животни пут је био саображен са Христовим путем који води у живот вечни. Светосавски прилог закључен је текстом о ордену Светога Саве и другим ордењима које додељује Српска Православна Црква. Наведени је текст произнела Милица Стојичић, ученица четврте године школе за дизајн.

Ученици првог, другог и трећег разреда најстарије ветерничке Основне школе, у свештеном простору ветерничког храма произнели су Светосавске рецитације, дајући на тај начин свој допринос у овогодишњој прослави Савиндана.

Богослужбена прослава Савиндана

Богослужбено торжество почело је празничним бденијем у навечерје Савиндана, а настављено на сâм дан празника светом Литургијом коју је служио протопрезвитер Борислав Милић, парох ветернички, уз саслужење настојатеља храма, протопрезвитера Предрага Билића, и презвитера Лазара Мајсторовића, пароха ветерничког. У славу Божју, а у част светитељу Сави, на литургијске прозбе одговарали су појци ветерничке светиње.

После Светописамских чтенија, сабране је празничном омилијом поучио прота Борислав, указујући да је Свети Сава целовита, остварена и довршена људска личност која сведочи да је једина права мера нашег живота христолика љубав. „Живот у истини и правди је Светосавско начело, а испуњавати вољу Божју јесте Светосавски аманет. Само они који животом својим сведоче припадност Цркви могу се назвати наследницима Светога Саве. Највећа тајна Светога Саве је у испуњавању заповести Христових, понављајући са апостолом Павлом: ′Не живим више ја, него Христос живи у мени‵, у њега се уселила благодат Божја, чинећи га истинским примером живота по Богу”, нагласио је прота Борислав.

На крају литургијског сабрања, добротом и љубављу Црквене општине ветерничке, деци су подељени светосавски дарови.

Извор: Инфо-служба Епархије бачке

Разматрана је могућност скорог сусрета епископа из Хрватске са представницима Хрватске бискупске конференције по моделу састанка одржаног у Пожеги 2019. године, а на коме би се разматрала актуелна пасторална питања, посебно она у вези са пандемијом и земљотресом, те мјешовитим браковима.

У уторак 26. јануара, у Духовном центру Српске Православне Цркве на Светом Духу у Загребу, сусрели су се митрополит загребачко-љубљански Порфирије, пожешки бискуп Антун Шкворчевић, предсједник Вијећа Хрватске бискупске конференције за екуменизам и дијалог и епископи пакрачко-славонски Јован и осјечко-пољски и барањски Херувим.

Учесници сусрета су се осврнули на посљедице мартовског земљотреса у Загребу, посебно на катедрали и надбискупском двору, као и на Саборној цркви Преображења Господњег. Разговарали су и о посљедицама недавног земљотреса на Банији, о чему су се сви лично увјерили посјећујући, заједно са епископом  горњо-карловачким Герасимом погођена подручја. Владике и бискуп су изразили саосјећање и солидарност са настрадалим људима и наду да ће велика спремност за помоћ, исказана током претходних седмица са свих страна Хрватске, те из региона и свијета, као и организованост мјеродавних државних институција, придонијети да се скрате патње страдалника и да се што прије обнове разорени стамбени, привредни, сакрални и други објекти.

Епископи и бискуп су разговарали о односима двију Цркава и истакли важност заједничког јеванђелског приступа проблемима са којима се сусрећу у савременом друштву. Анализирали су и питања која се постављају због ограничења са којима се сусреће Црква у својој мисији и богослужбеном животу у времену пандемије.

Свјесни великог значаја изградње међусобног повјерења и свједочења јеванђелских вриједности, размотрили су могућност скорог сусрета епископа из Хрватске са представницима Хрватске бискупске конференције по моделу састанка одржаног у Пожеги 2019. године, а на коме би се разматрала актуелна пасторална питања, посебно у вези са пандемијом и земљотресом, те мјешовитим браковима.

Извор: Митрополија загребачко-љубљанска

Благодарећи Господу, уз подршку целокупне српске заједнице која се ујединила око пројекта од виталног значаја за њено духовно и национално биће у Аустралији и Новом Зеланду, 27. јануара 2021. године, на дан прослављања Светог Саве, првог Архиепископа и Просветитеља српског, отворен је Колеџ Светога Саве.  

Свету архијерејску Литургију је служио Његово Преосвештенство Епископ г. Силуан уз саслуживање протојереја-ставрофора Миодрага Перића и Николе Билића, протонамесника Александра Милутиновића и ђакона Милоша. Одговарао је хор цркве Светог кнеза Лазара из Александрије.

-Нека је срећна слава свима који прослављају Светог Саву широм континента и света, нашег апостола, онога који је повео наш народ за духовну руку за Господом Христом, и тиме нас повео путем који води у живот. Ми у Аустралији се данас посебно радујемо јер смо благословени да на данашњи дан служимо свету Литургију у храму нашега Колеџа, наше прве српске школе на Петом континенту, која је посвећена највећем просветитељу и учитељу рода нашег. Ово је историјски тренутак када се показују плодови стрпљивог, заједничког труда и рада многих. У смирењу, радости и љубави Христовој, са Небеском Србијом благодаримо Богу за ову школу где ће наша деца неговати своју веру, где ће неговати и учити свој језик и своје обичаје. Нека ово буде наш нови почетак, новог корачања, храброг корака на Петом континенту, ка отварању нових школа и ка постизању циљева који су за добро наше заједнице, поручио је владика Силуан.

Након свете Литургије уследила је молитва за учитељице и ђаке на почетку школске године, као и чин ломљења славског колача. 

У 14 часова, почела је званична церемонија свечаног отварања уз присуство уваженe Гледис Береџиклијан, премијеркe Новог Јужног Велса, епископа Емилијана из Грчке Православне Архиепископије, свештенства, званица из политичког врха Новог Јужног Велса, представника амбасада Србије и Босне и Херцеговине, кумова Колеџа, родитеља и првих ђака. 

Након обраћања Епископа, уследили су говори г. Џефа Њукома, председника Удружења независних школа Новог Јужног Велса; г. Филипа Радока, градоначелника Хорнсбија; и на крају Премијерке која је похвалила пројекат српске заједнице и потом пресекла врпцу и званично отворила Колеџ Светог Саве. Уследио је обилазак школе и фотографисање са првом генерацијом ђака који су уписали Колеџ.

ВИДЕО: https://www.facebook.com/stsavacollege/videos/vb.1055823611135729/418562442801448/?type=2&theater  

Извор: Митрополија аустралијско-новозеландска

Ј О В А Н

МИЛОШЋУ БОЖИЈОМ ПРАВОСЛАВНИ ЕПИСКОП ШУМАДИЈСКИ

СВЕМУ СВЕШТЕНСТВУ, МОНАШТВУ И ВЕРНОМ СВЕТОСАВСКОМ НАРОДУ ОВЕ БОГОМ ЧУВАНЕ ЕПАРХИЈЕ ШУМАДИЈСКЕ,

БЛАГОДАТ ВАМ И МИР ОД БОГА ОЦА, БОГА СИНА И БОГА ДУХА СВЕТОГА

И ДА МОЛИТВЕ СВЕТОГ САВЕ БУДУ СА СВИМА ВАМА

Био си вођа, наставник, првопрестолник

и учитељ пута који води у живот.

Свети Сава је једна од најутицајнијих и најзначајнијих личности српског народа, не само у Средњем веку, или данас, већ ће то бити и у будућности. Стефан Немања и Свети Сава су српска племена на Балкану учврстили у словесној христоцентричној заједници и објединили у српски народ. Стефан Немања је створио српску државу као тело коме је Свети Сава удахнуо душу. Као син владара, Растко је на двору оца, у Расу на Ибру, добио одлично, како световно, тако и духовно образовање. Будући да су тада богослужбене и уопште црквене књиге биле основна и најзаступљенија литература за стицање образовања, отуда је и васпитавање племићких синова било утемељено на Јеванђељу и хришћанским вредностима. Хиландарски монах Теодосије у Житију, подвизима и чудесима светога оца нашега Саве, бележи: “Бејаше он детенце благоразумно и веселе душе; у учењу напредоваше, а разумом у дечијим годинама задивљаваше”.

Растко је врло добро познавао све чиме су се племићи бавили, витешку борбу, јахање, руковање оружјем, лов, витешке игре... Такође, Растко је већ са петнаестак година добио на управу Хум и тада се по први пут сусрео са утицајем историје на јединство хришћана. Међутим, моћ и земаљска богатства нису много привлачили овог младог племића. Сачекавши погодан тренутак, напустио је дворску раскош како би се подвизавао у манастирској тишини. Та одлука није значила напуштање света из себичних мотива, неке немоћи или разочарења, већ је то била незасита глад боготражитељске душе. Тако је Растко искористио посету хиландарских монаха српском двору да би са њима побегао на Свету Гору и замонашио се. Оставивши своје световно име у знак одрицања од пређашњег начина живота, Растко добија ново име – Сава, по Светом Сави Освећеном – Јерусалимском, којега је изузетно волео и ценио.

Опредељујући се за монаштво, Свети Сава је већ у раној младости показао велику духовну снагу и зрелост. Желео је да у животу више даје другима, него што би узимао за себе. Делима је сведочио да је његова побожност истинска, а не декларативна. Добро је разумео Христову поруку да је човек успешан у животу онолико колико је спреман на ношење крста и ходање уским путем, а не онолико колико може да прими незаслужених привилегија.

Ми Срби, и не само ми, славимо Светог Саву првенствено као нашег светитеља, учитеља, просветитеља и онога који нам је показао пут који води у вечни живот. Када га славимо као светитеља потребно је да подражавамо његов подвиг вере. Угледајући се на њега као што се он угледао на Христа, показујемо да се бескомпромисно опредељујемо за пут Богочовека.

Свети Сава је основао и даровао нам у наслеђе самосталну Цркву у Србији и српским земљама. Тако, ако ли почнемо говорити о Цркви, немогуће је то чинити а не говорити о Светом Сави; ако ли говоримо о српској држави – исто тако. Свети Сава је наш духовни отац који је читав српски народ привео Христу – Богу Живоме и Истинитоме, по оним речима апостола Павла: Јер ако имате и хиљаде учитеља у Христу, али немате много отаца. Јер вас у Христу Исусу ја родих јеванђељем (Прва Коринћанима 4, 15). Није Свети Сава заменио Христа собом, како неки неупућени и злонамерни говоре, већ напротив, он је сав наш народ увео у Цркву и охристовио његово биће. Зато оно што можемо именовати најстрашнијим огрешењем о Светог Саву јесте његово одвајање од Христа, што је у своје време осудио новојављени светитељ рода нашега, Ава Јустин Ћелијски.

Свети Сава је довршио покрштавање Срба које је почело у време словенских апостола Ћирила и Методија, крстивши и наш језик, наше писмо – ћирилицу и целокупну српску културу и просвету. Као што је освештао лозу Немањића, освештао је и просветио сав род српски натопивши га Православљем, одстранивши од њега све паганско и прожимајући га Јеванђељем. Ово је доказ да не говоре истину они који Цркву карактеришу као конзервативну установу која враћа српски народ у мрачњаштво. Духовно и просветитељско дело Светог Саве, као и многих других светитеља из рода нашега, сведоче управо супротно. Сви они су својим делањем просвећивали српски народ нетварном, истинском, таворском светлошћу која је обасјала свет. Срби светитељи, на челу са Светим Савом, су ту таворску светлост својом вером и учењем излили у срца и душе нашег народа, и ево, Богу хвала, она и данас светли у нама.

Све што је Свети Сава учинио за српски народ на пољу духовности, просвете, културе, законодавства, црквеног устројства... речима се не може описати. Мисли не могу у потпуности да докуче, а речи у целости да искажу значај који је Свети Сава имао за нашу прошлост и коју има за нашу будућност. Истичу се многа дела Светог Саве: његово оснивање Српске Цркве, почетак српске просвете и културе, његова дипломатија у утврђивању српске државе, многобројна чуда која је чинио за живота и након смрти и много, много штошта друго се говори у част Светог Саве. Све то стоји, све то треба рећи и нагласити, али постоји и нешто још важније. То је оно што о сваком светитељу истиче кратка богослужбена химна, његов тропар. Главне мисли о једном светитељу и најбитније његове врлине садржане су у тропару испеваном њему у част. Отуда када говоримо о Светом Сави, прво морамо почети од онога што о њему говори овај химнографски састав. Шта нам овај тропар истиче и на шта посебно усмерава нашу пажњу? У њему се каже: Био си вођа, наставник, првопрестолник и учитељ пута који води у живот. То је оно што нас мотивише да се определимо за Светог Саву, оно што нас покреће да идемо за њим. Он је наш путовођа, он зна где нас води. Као што је старозаветни пророк и боговидац Мојсије био од Бога одређен да изведе јеврејски народ из египатског ропства, да иде пред својим народом и да се стара о њему четрдесет година, тако је и Свети Сава био и остао путеводитељ српског народа у живот вечни. Он је свој народ утврдио, засадио га као маслине у духовном рају, односно у Цркви Православној. Отуда ће Православна вера постати темељни и неодвојиви чинилац самог идентитета српског народа, а “Србин без Православља ће бити као овца без паше”, како је говорио Свети владика Николај.

Поставши први српски архиепископ, Свети Сава је у манастиру Жичи изговорио своју прву архипастирску Беседу о правој вери. Том приликом је истакао пут који води у живот и указао нам да ништа није спасоносније од праве вере. Управо такву веру, веру коју је Господ преко апостола предао Цркви својој, веру коју су свети Оци прихватили и проповедали, Свети Сава је засадио у српском народу и том правом вером нас је привео Христу и Цркви.

Преносећи нам искуство праве вере, Свети Сава нас је научио да у вери нема ништа одмах и одједном. Потребно је постепено и непрекидно узрастати док се не достигне пуноћа вере. То је мера човека савршеног у вери, мера раста величине Христове. Да бисмо дошли до вере, праве и недвосмислене, потребно је да се растеретимо свих сумњи и недоумица. Потребно је да уђемо у процес непрестане духовне борбе и духовног сазревања. У Карејском типику Свети Сава, подучавајући верне, између осталог поручује: “Станите против зла чврсто, имајући велику и неразориву помоћ Божију”. Овај мали сегмент светосавске поуке јасно указује на важност јеванђељске науке. Против ког зла дакле треба да станемо и на шта нас то позива Свети Сава? Треба да се боримо против зла око нас, али првенствено против зла сопственог, против зла које свако од нас има у себи. Војујући ту најтежу битку, битку са самим собом, увидећемо да човек нема већег непријатеља до себе самога.

На овај подвиг нас позива Јеванђеље када говори о вери и Царству небеском. А пут Светог Саве је пут који управо води у Царство небеско. И заиста, ако иштемо најпре Царство Божије, тада за нас никаква жалост више није катастрофална, знамо да ће она проћи, да је краткотрајна, а да је испред нас вечита радост.

Свети Сава нам поручује да се уздамо у Господа јер Он ће нас из безизлаза извести. Никада није остао посрамљен онај ко се у Господа уздао. Неко ће рећи како су се и хришћанима догађале и догађају невоље, као што су сиромаштво, болест, или пандемије попут ове која је захватила читав свет. Међутим, ми, као хришћани, треба да знамо да нам невоље понекад долазе и по промислу Божијем како бисмо у овим кризама осмислили, појачали и утврдили веру у Бога. Зато се обратимо Богу живом и истинитом и замолимо нашег Светог Саву да се моли за нас, децу своју, да нас Господ сачува од сваке болести и немоћи.

Помолимо се да Господ и молитве Светог Саве дају снаге нашим лекарима и осталом медицинском особљу да издрже на овом подвижничком, одговорном и човекољубивом делу. Помолимо се да Господ оздрави оне који болују, а ожалошћенима за изгубљеним члановима породица нека подари утеху у њиховом болу. Помолимо се и Светом Сави да по његовим молитвама буде мира и слоге у вашим породицама, у нашем народу, у држави нашој и Цркви нашој.

Молећи Господа и благодарећи што нам је даривао оваквог угодника какав је Свети Сава, честитамо вам српску славу Светог Саву и позивамо вас и молимо, децо Наша духовна, да без обзира на све тешкоће и на сва искушења, останете и истрајете на путу Светог Саве, путу који нас води у вечни живот.

Епископ шумадијски

Јован

Извор: Епархија шумадијска