Поводом јавног појављивања на прослави војне акције ”Олуја” у Книну господина Илије Ћалине, бившег ђакона Епархије британско-скандинавске, рашчињеног и враћеног у ред лаика од стране надлежног Епархијског суда, обавјештавамо јавност да дотични није нити је икада био клирик Епархије загребачко-љубљанске, као и да се његова било каква дјелатност не може доводити у везу са Српском Православном Црквом или било којом институцијом чији је она оснивач или покровитељ.

Информативна служба Епархије загребачко-љубљанске

ИЗВОР

„Бол је велики дар и ако га правилно користимо постаје благослов. Морамо бол посматрати са тачке Царства небеског јер шта год нам се деси у животу, то није ништа према ономе што ће нам Бог дати у свом вјечном Царству – тамо ћемо, а не у овом животу, добити награде за наше болове и патње. Ако хоћеш да у овом животу добијеш одговор у себи ћеш имати на хиљаде: Зашто? Ако будеш гледао са осматрачнице Царства Божијег примићеш бол као велики благослов – то је Божији одговор на патњу људску. Он човјеку не даје лажна обећања да ће бол укинути, него му обећава да ће га преобразити из проклетства у благослов“, поручио је о. Јордан Марков, свештеник Епархије будимљанско-никшићке, током предавања које је у суботу 3. августа, одржао у Горњем манастиру Острогу, говорећи на тему ”Зашто Бог допушта бол и страдање”.

О. Јордан је нагласио да нас Бог није створио за то да бисмо осјећали бол. Напротив, из Светог писма знамо да нас је Бог смјестио у сладоносни Рај, то јест у Рај радости и среће.

„Знамо и да нас је Бог саздао бесмртне, без икаквог додира са трулежношћу и болом да бисмо свагда живјели у радости која се природно јавља од општења са Богом. Ипак онда је дошао тренутак човјековог слободног избора – раскид односа са Богом, отпадништво човјека од љубави Божије. Пошто је човјек нарушио заповијести Божије у свијету се јавио бол који свако осјећа и тјелесно и душевно“, казао је отац Јордан, посјетивши да се бол у свијету пројављује у веома различитим облицима.

Указао је на то да је једна од грешака у нашем односу према Богу и лажна представа о томе да ћемо ако будемо с Њим имати срећан живот, да ћемо увијек да будемо срећни и да ће све бити онако како смо ми замислили:

„Од Бога молимо здравља и среће, све оно што јесте природно, али није на првом мјесту. Велика је грешка мислити да ако смо с Богом нећемо имати никакав бол. Христос нам није обећао да ће живот с Њим бити безболан. Напротив, јасно је рекао, било да смо близу или далеко од Њега бол ће се јављати у нашем животу, али ће с Христом бити лакши за подношење и неће бити тако силан као без Христа .“

Друга грешка у односу с Богом је оно велико питање: А што је Бог допустио да се то мени деси? Од тог тренута почињемо да ропћемо, да се жалимо Богу. Ако и не ропећмо на Бога, постављамо питање: Шта Господ чини поводом свега што се око нас збива? Зашто допушта зло у овом свијету, зашто Бог све трпи и не прогони зло? Какав је одговор Божији на ту велику и претешку појаву каква је бол?

„Христос је побиједио смрт, из проклетства ју је претворио у благослов. На који начин? Он нам није омогућио да избјегнемо бол и смрт, него нам је дао могућност да их употребљавамо на корист, да горку чашу претворимо у чашу сладости, а смрт у живот. Кроз бол откривамо колико нам је важан крст Христов. Сам Господ је по својој људској природи окусио чашу бола и смрти до такве мјере какве није укусио нико од људи и нико неће осјетити већи бол од Христа, зато што нико никад неће имати Његову безгрешну и божанствену природу. Он је заиста осјетио бол и зато није правилно говорити: Он је Бог и зато што је Бог имао је силу све да поднесе. То није тако, а свједок тога је Јеванђеље“, казао је, између осталог, о. Јордан Марков.

Предавање о. Јордана Маркова

Острошке духовне вечери са благословом Његовог високопреосвештенства Архиепископа цетињског, Митрополита црногорско-приморског г. Јоаникија, одржавају се суботом на платоу Горњег манастира Острога.

https://mitropolija.com/2024/08/06/o-jordan-markov-u-ostrogu-bog-ne-obecava-da-ce-bol-ukinuti-nego-da-ce-ga-iz-prokletstva-preobraziti-u-blagoslov/

Братство храма Покрова Пресвете Богородице на Звездари обавештава све парохијане и верујуће људе из наше престонице, да ће у четвртак 25. јула 2024. године, на дан молитвене прославе Богородичине иконе Тројеручице, света Литургија бити служена од 8 часова. Изграђена реплика иконе Пресвете Богородице Тројеручице је благодарећи прилозима парохијана 2021. године стигла из Хиландара у Покровски храм, а крајем 2022. године, добила је и нови трон.

Подсећамо, Акатист Пресветој Богородици Тројеручици се у Покровској цркви служи сваке среде.

Извор: Радио "Слово љубве"

У манастиру Свете Недеље у Призрену, Митрополит рашко-призренски г. Теодосије служио је свету архијерејску Литургију 20. јула 2024. године, на празник свете великомученице Недеље.

Митрополиту су саслуживали игуман манастира Светих Архангела, архимандрит Михајло; протосинђел Исидор; јереј Јован Радић и ђакон Братислав Богдановић. За певницом је појало сестринство манастира Грачанице, заједно са настојатељицом, мати Саром. Светој Чаши су приступили сви верници који су се окупили данас у Призрену, да прославе Свету Недељу у Призренској Поткаљаји. Након резања славског колача, Митрополит Теодосије је честитао празник, подсетивши на речи Јеванђеља да се не може сакрити град који на гори стоји.

,,Драга браћа и сестре, окупили смо се данас, на овом светом месту, да прославимо Бога који је диван у светима својим. Окупили смо се у овом храму који непоколебиво стоји на призренској гори, познатој као Поткаљаја, који дивно исијава благодат и љубав Божију, да прославимо дивну светитељку Христову, Свету Недељу. Као што се не може сакрити град који на гори стоји, тако се и ова светиња није могла сакрти, него је уз помоћ дивних људи из читавог света засијала још лепше и сјајније. За настојатељицу ове дивне светиње поставили смо монахињу Злату, сестру манастира Светог Великомученика Георгија у Брњаку, како би прислуживала кандило вере и произносила молитве Богу и Светој Недељи, за сав наш верни и страдални народ”.

Митрополит Теодосије је подсетио и на то да је Божија воља увек последња и коначна.

,,Речи Господње “Не бој се, мало стадо, јер би воља Оца вашега да вам даде Царство”, односе се управо на ово што се дабас збива у овој светињи. Иако су неки од иноверних имали друге планове за ову светињу,воља Божија је била да ово место постане женски манастир и да се овде окупљамо и славимо Васкрслога Бога. Нека Господ укрепи мати Злату и дá јој снаге и мудрости на овом путу, како би се у овој светињи сабрало и сестринство, а све у славу Божију и на корист верног народа који је одлучан да остане у овом граду и на нашем светом Косову и Метохији!”

Црква Свете Недеље налази се у делу града под именом Поткаљаја, који је раније био српска четврт, а смештен је на падини брда изнад града, на чијем врху се налазе остаци Призренске тврђаве ткзв. Каљаје. Црква је једнобродна грађевина, малих димензија, са осмостраном куполом, зидана каменом и опеком, са мало сачуваног живописа у њеној унутрашњости.

У рушевинама храма сачувао се један изузетан споменик српске средњовековне епиграфике — надгробни белег монахиње Марине, чије је крштено име било Струја. Сачуван је клесани надвратник са улаза у припрату на коме се налази Марков ктиторски запис из кога се види да је цркву посветио својој мајци Јевросими.

Према пронађеном ктиторском натпису, старија црква је била посвећена Богородичином Ваведењу и задужбина младог краља Марка Мрњавчевића (1371—1395) подигнута 1370/1371. године.

Извор: Епархија рашко - призренска

У оквиру манифестације „Хорско сретање под Кабларом“, протојереј-ставрофор проф. др Милош Весин одржао је синоћ, 19. јула, у дворишту чачанске Гимназије, предавање на тему „Певати Богу = ставити свој живот у стихове“.

Манифестација, у организацији Удружења „Ирмос“ и Центра за неговање традиције Чачак, у сарадњи са Градском библиотеком „Владислав Петковић Дис“, чачанском Гимназијом и Народним музејом, Градом Чачком, почела је 15. јула.

Програм се завршава сјутра, 21. јула концертом „Радост сретања IV“, са почетком у 20 часова.

Предавање о. Милоша Весина

https://mitropolija.com/2024/07/20/predavanje-o-milosa-vesina-u-cacku-pevati-bogu-staviti-svoj-zivot-u-stihove/

Свечани дочек копије чудотворне иконе Пресвете Богородице Тројеручице Хиландарске у Цркви Светог великомученика Ђорђа под Горицом биће уприличен вечерас, 20. јула, у 19 часова.

Вјерни народ моћи ће да се поклони и цјелива икону до сјутра, 21. јула, када ће у 18, 30 часова свечано бити испраћена даље на свој благословени пут.

https://mitropolija.com/2024/07/20/crkva-pod-goricom-docek-ikone-bogorodice-trojerucice-u-subotu-vece/

Храм Покрова Пресвете Богородице у Петроварадину (Епархија сремска) позива на молитвена сабрања у част Пресвете Владичице Богородице и њених чудотворних икона. Свеноћно бденије у част иконе Млекопитатељнице биће служено 15. јула 2024. године од 23 часа, а у среду 17. јула, када се молитвено сећамо св. Цара Николаја и царских мученика Романових, у овај храм ће у 8 часова стићи чудотворна икона "Умекшање злих срца". Детаљнији распоред богослужења у петроварадинском храму је на плакату уз ову вест.

Извор: Радио "Слово љубве

Како ове године обележавамо 710 година од упокојења ктитора манастира Градац, краљице Јелене Анжујске, досадашњи концепт "Дана краљице Јелене" проширен је новим називом, садржајима и програмом саопштила је Епархија жичка. “Наслеђе краљице Јелене“ име је догађаја који ће се одржати од 01. до 09. јуна 2024. године у Дому културе у Рашкој, манастиру Градац, Центру за културу Градац и спортској хали у Бољевцу.

Детаљне информације о програму манифестације “Наслеђе краљице Јелене“ можете прочитати на интернет страници Епархије жичке.

Извор: Радио Слово љубве

Његово Преосвештенство Епископ горњокарловачки г. Герасим, упутио је Отворено писмо подршке страдалној браћи архијерејима и богољубивом верном народу канонске Украјинске Православне Цркве, које преносимо у целини:

Присећајући се свежртвене голготске љубави Христове и прослављајући радосно Васкрсење Спаситељево, којим смрт постаде живот, пакао се претвори у рај, страх у радост, ужас у усхићење, а смрт се преобрази у бесмртност вечну, не можемо да останемо неми на страдање и прогон живог организма, Цркве Његове у Украјини, јер ако мислимо да добро желимо, а притом будемо добромислећи који ћуте, злотвори тада подижу глас и делима својим правдољубиве и истинољубиве прогоне!

Наше мисли и коленопреклоне молитве усмерене су Господу, услед страдања и безочног прогона Украјинске Православне Цркве, где свакодневно ударце прогонитеља истинске вере трпи наша Света Црква, а од оних који не презају чак ни од тога да се поистовете са мрачним силама из адских дубина.

Несумњиво, данас, у Украјини имамо заточене сужње, нове исповеднике вере православне, високопреосвећену господу митрополите, Јонатана тулчинског и брацлавског, Павла вишгородског и намесника Кијево-печерске Лавре, Луку запорошког и мелитопољског, Теодосија черкаског и каневског, Арсенија свјатигорског, Лонгина банченског и многе друге архијереје, свештенослужитеље заједно са верним и непоколебљивим стадом својим. Сва претходно поменута браћа наша страдају на правди, у фингираним и надасве лажним судским процесима и оптужбама, затварањима у тамнице, физичким насртајима, одузимањима места молитве и сваким другим ускраћивањем основних људских права.

Драга браћо страдална, на страни сте правде и истине, као ономад у време страшних прогона и страдања средином двадесетог века, Свети Сава (Трлајић) свештеномученик, Епископ горњокарловачки, који је богонадахнуто изговорио речи актуелне и данас: ”Прави мир не почива на сили, него на правди. Правда потиче из добре воље, а не из самовоље… Без вере у Бога нема међусобне љубави. Без љубави нема добре воље међу људима. Без добре воље нема правде, а без правде не може бити правог и сталног мира на земљи!”

Призивамо правду и љубав и молимо Господа да уразуми неразумне прогонитеље Христа и стада Његовог, да подари мир Нашој Светој Цркви на подручјима на којима Богу неуморно служите, да сву пуноћу Цркве Христове утврди на путу Његовом, Вас да укрепи и подари Вам снаге да се Господу свагда несебично предајете и истрајете у мисији очувања вере и постојаности на Вашим вековним огњиштима. Оно што данас чине према Вама јесте систематско затирање православља и бесрамни прогон Христа којег сведочите, исповедате и љубите свим срцем својим, свом душом својом и свим делима својим!

Укрепљење које нам Васкрсли Животодавац даје у ове дане јесте снага коју призивамо на Вас, јер данас Ви, православни чувари вере састрадавате са Господом и свакодневно проживљавате свој Велики Петак ишчекујући Васкрсење које доноси живот, мир и слободу.

Непрестано понављајући речи Спаситељеве: ”Ако мене гонише, и вас ће гонити” (Јн. 15, 20), због Вас који страдате правде ради, Ваше слободне речи и храброг исповедања вере, останите чврсти, непоколебиви, јер ”…ко претрпи до краја, тај ће се спасити” (Мт. 24,13).

Са коленопреклоном молитвом да Васкрсли Господ излије благодат и љубав своју на страдалну браћу и сестре у Христу, поздрављамо Вас поздравом радости и новог живота, ХРИСТОС ВАСКРСЕ!

ЕПИСКОП ГОРЊОКАРЛОВАЧКИ

+ ГЕРАСИМ

Са свештенством и богољубивим народом верним

Извор: Епархија горњокарловачка

Свети Архијерејски Сабор Српске Православне Цркве је на данашњи дан прије 12 година, донио одлуку да у диптихе светих Православне Цркве, унесе двојицу свештеномученика и четрдесет ђака мученика момишићких пострадалих од Турака 1688. године, чиме је потврђено њихово већ одавно постојеће молитвено поштовање у вјерном народу наше Свете Цркве.

Прослављење (свечано проглашење за угоднике Божје) пострадалих момишићких учитеља и ђака обављено је 19. маја 2012. године, на саборној Светој архијерејској Литургији у Спомен-храму Светог Саве на Врачару, којом је началствовао Његова Светост Патријарх српски Иринеј, уз саслужење епархијских архијереја из земље и расијања.

Повијест о Момишићким мученицима

Двојица свештеника учитеља и њихових четрдесет ђака, дјеце парохијана већином из братства Поповића, живи су спаљени 1688. године у цркви Светог Георгија у данашњем подгоричком насељу Момишићи, од војске скадарског Сулејман-паше, у знак одмазде због више пораза, које су претрпјеле Османлије тих мјесеци од брдских племена, нарочито од Куча.

Њихове мошти су сакупљене и похрањене под Свети пријесто цркве Светог Георгија под Горицом. Кроз читаво вријеме турског ропства, мошти су почивале у овом храму, све до 1936. године, када су са великом чашћу и народном литијом пренијете у обновљени храм Светог Георгија у Момишићима и положене под Свети пријесто. Њихове мошти су пренијете 1995. године у гробницу са десне стране олтара унутар храма. Мошти су изнијете вјерном народу на поклоњење и цјеливање на празник Светих Четрдесеторице мученика Севастијских, у народу познатог као Младенци, 2006. године, након што их је Митрополит Амфилохије са свештеницима умио вином и помазао ружиним уљем по древном православном обичају. Од тада се налазе у свештеном кивоту, лијево од иконостаса у момишићком храму Светог Георгија, који је од тада посвећен и њиховом светом спомену. У знак сјећања на последње свечано обретење њихових моштију, у Митрополији црногорско-приморској се већ неколико година прославља њихов литургијски спомен на празник Севастијских мученика, а дан канонизације је одређен да буде други датум прослављања дјеце мученика и слава школе вјеронауке при овом храму.

Тропар, глас 4.

Двојица свештеномученика момишићких,
побожно поживјеше и у страху Божјем
четрдесет ученика својих васпиташе,
па као јагањци заједно бише заклани,
од непријатеља вјере Христове;
тако крв своју невину пролише за Јагње Божије,
које узима на себе гријехе свијета.

Кондак, глас 8.

На небозарној Гори момишићкој,
изнад града Подгорице,
вјечно сјаји Христово лице,
обасјавајући свјетлошћу нетрулежном
мошти четрдесет ђака мученика,
и двојице часних свештеника,
што за праву вјеру пострадаше
и посташе обиталиште
Пресвете Тројице.

https://mitropolija.com/2024/05/17/12-godina-od-kanonizacije-svetih-mucenika-momisickih/

Услед великог невремена које је погодило бројна неготински насеља у ноћи 8/9. мај 2024. године манастир Буково претрпео је велику материјалну штету.

„Поплављене су подрумске просторије, скоро метар и по воде је било, нови и стари конак, цело двориште. Пукао је и одронио се бедем манастирски, не памте ни наши старији верници да се овако нешто скоро десило. Киша и град су падали нешто више од сат времена. У подрумским просторијама су нам и производи, вино, опрема, мед, вешерница, машине за веш, сушара, опрема за кухињу и све оно што ми у манастиру користимо. Свих наших 15 хектара винограда је обрано и не само нама него и нашим комшијама“, изјавио је игуман манастира Буково архимандрит Козма.

Позивамо све оне који су у могућности да помогну ову светињу из 13. века донацијама на рачун: НЛБ

Комерцијална банка 205- 183011- 75, Манастир Буково Неготин. 

епархија тимочка

У организацији Епархије шабачке, 23. априла 2023. године, у амфитеатру Академије струковних студија у Шапцу, одржано је завршно предавање великопосног циклуса „Велики пост у животу православних хришћана“.

Предавање је одржао Преосвећени Епископ тимочки г. Иларион на тему „Идеал светитељства – пут подобија током Великог поста“, а у присуству Преосвећеног Епископа шабачког г. Јеротеја, свештенства, вероучитеља и великог броја епархиота Епархије шабачке.

„Светост није директно везана за чин канонизације и уписивање неког у диптих светих, него смо сви речју Божјом, која је дата кроз апостоле и самог Господа, призвани да будемо свети. Осим циља нашег живота да се сјединимо са Господом, да кроз то сједињење одговоримо нашом љубављу на љубав Божју, призвани смо да се освештавамо и да желимо да будемо свети, али не у жељи да задобијемо епитет свети, јер ни један светитељ није то имао као свој идеал, него су епитет светога задобили зато што су себе смиравали и унижавали, веома често, за наше поимање, преко сваке мере. Сматрали су себе најнедостојнијим људима и пред Богом и за било какво поштовање, а кроз то смирење су сведочили да су на правом путу светости“ – истакао је владика Иларион.

‍Модератор предавања је био јереј Никола Ковачевић, сабрат Саборног храма у Шапцу.

Видео на јутјуб каналу Епархије шабачке:

извор