Патријарх српски г. Порфирије богослужиo je данас, 14. јуна 2021. у Храму свете Тројице у Врању, поводом славе Епархије врањске, празника Преподобног Јустина ћелијског и врањског. 

Патријарх је између осталог казао: "Дух светости, дух Јеванђеља, дух Христов, у овом граду и у овом простору више је него препознатљив, и ево, слава Богу, тај дух живи и у вама, живи у свима нама, до наших дана, а сигурни смо да ће он бити не само тачка ослонца, него оквир и смисао живота поколења која долазе иза нас". Још је Патријарх додао: "Стабилност појединачна, породична, друштва и државе, зависи од унутарњег блага, унутарње духовности. Ми јесмо што јесмо само својим односом са Христом, а то значи уз присуство благодати Духа Светога. Нека би Бог дао да чокот наш, Господ Исус Христос, у нама увек има здраве плодоносне лозе, плодоносне врлином, добром, љубављу, смирењем и свим оним на шта нас Јеванђеље позива".

Како је известила РТВ Врање, српског Патријарха г. Порфирија су испред порте градског Саборног храма у Врању дочекали Владика Пахомије са свештенством и монаштвом, градско руководство и бројни верници.

Након Свете архијерејске Литургије ишла је Литија од Саборног храма до Свеправославног центра Преподобни Јустин ћелијски и врањски, где је Патријарх благосиљао славске колаче и кољива, а најуспешнијим ученицима веронауке су уручене дипломе.

Како се додаје у извештају РТВ Врање, у навечерје празника посвећеног Светом Јустину (13.јуна), служено је празнично бденије у цркви Светог мученика Јустина философа и Преподобног Јустина ћелијског и врањског при родној кући Светог Аве у Врању, данас Свеправославном центру Преподобни Јустин.

Епархија врањска први пут своју славу Преподобног Јустина ћелијског и врањског, прославила је 2016. године.

Извор: Радио Слово љубве / Телевизија Храм

На дан када наша Света Црква прославља спомен на Светог Јустина Мученика и Философа и Преподобног Јустина Ћелијског, евхаристијска заједница при Храму Светог Саве у Краљеву имала је посебну радост да прослави уједно и имендан Владике Јустина. Светосавска црква била је испуњена великим бројем свештенослужитеља из различитих крајева наше Епархије који су предвођени својим пастиреначалником Епископом Јустином учествовали у светотајинском Приносу за живот вечни и отпуштење грехова.

По благослову Епископа, присутнима се обратио игуман Манастира Студенице архимандрит Тихон (Ракићевић). Он је изнео паралелу везану за светитеље које данас прослављамо:

– Свети Јустин Мученик је кроз велики умни напор, тражењем дошао до истине, а овај нови Јустин Преподобни Ћелијски он је ове истине дефинисао, тражио по изворима, и код других  хришћанских писаца и онда их усклађивао, тако да их ми данас можемо разумети. Ми смо на један начин у лакшој позицији од њих јер су они и многи други Оци за нас истину протумачили, а на нама је остављено да само на те истине обратимо пажњу и да их усвојимо.

Након освећења славског жита и резања колача, сабрање је пренето на радосну трпезу љубави коју је у част данашњих светитеља приредио Епископ жички Г. Јустин.

На многа и блага лета Преосвећени Владико!

Извор: Епархија жичка

Светом архијерејском литургијом у манастиру Свете Тројице – Стањевићи код Будве, данас 14. јуна, на празник Преподобног Јустина Ћелијског почео је сабор свештенства и свештеномонаштва Митрополије-црногорско приморске. Светом службом Божијом началствовао је Његово високопреосвештенство изабрани Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије.

У архипастирској бесједи након прочитаног јеванђељског зачала о Господу као истинском чокоту (Ја сам истински чокот, и Отац мој је виноградар. Сваку лозу на мени која не рађа рода одсијеца је; а сваку која род рађа чисти је да више рода роди), изабрани Митрополит Јоаникије је казао да се ова прича односи на сваког хришћанина. Владика је казао да као што кроз чокот, који црпи све из земље, свака лоза добија живот и способност да рађа, тако и хришћани који се накалемљују на тај истински чокот, који је Христос, добијају истински живот. Ово се, како је казао, односи на све хришћане, а посебно на свештенослужитеље јер се од њих очекује да рађају и плод доносе.

“Плодови свештенослужитеља које треба да доносе овоме свијету су истина Божија, Јеванђеље, блага ријеч, блага вијест, правда, љубав, доброта”, бесједио је владика, подсјетивши да Господ даје свештенослужитељима, пастирима, духовницима снагу да носе бремена свога народа и да га духовно воде.

Изабрани Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије се у бесједи осврнуо на лик и дјело Светог Јустина Ћелијског као правог обрасца пастира, учитеља и свештенослужитеља, као и на Светог Јустина мученика кога данас такође прослављамо. Примјетио је да између њих двојице постоји велика сличност те да су и један и други пуни велике и безграничне љубави према Господу били спремни да живот свој у сваком моменту положе за Христа. Јустин мученик је свједочећи Јеванђеље и положио свој живот за Господа, а Преподобни Јустин цијелога свога живота, наручито у комунистичком  времену, био је мученик савјести.

“Он је образац и пастира и учитеља и свештенослужитеља. Шта видимо као двије његове главне особине? Велику љубав према Господу. Увијек се трудио да угоди Господу, био је велики молитвеник, аскета, подвижник сараспињући се своме Спаситељу Христу Господу из љубави према Њему, одговарајући на љубав Божију која се жртвовала, јер је Господ Исус Христос принио самога себе на жртву  за све нас, своју крв излио за опроштај наших гријехова. Преподобни Јустин је одговорио на ту љубав, сараспињући се своме Господу у све дане свога живота, додајући подвиг.”

Исто тако, нагласио је владика, видимо и његову велику љубав према знању, према науци, а наука је логос, а логос је Христос:

“То је једна те иста љубав, само на други  начин испољена. Човјеку је дато и усађено у његово срце и духовно биће жеља за сазнањем, а свезнање је у Господу, у логосу. Он је успио да споји, оно што  ријетко ко успијева да сједини: подвиг и учење, по примјеру Светога Саве, стално се удубуљујући у смисао ријечи Божијих, стално се удубљујући у смисао живота, а смисао је Господ.Тако је дакле трагао и сво своје биће и снагу свог ума и воље принио Господу на дар, творећи ону ријеч како треба љубити Бога свом душом својом, свим  срцем својим, свом мишљу својом и свом снагом својом, цијелим  својим бићем.”

Говорећи о данашњем свештеничком сабрању Митрополије црногорско-приморске у манастиру Стањевићи на празник преподобнога оца нашег Јустина Ћелијскога, изабрани Митрополит Јоаникије је нагласио да то није случајно. Отац Јустин је био духовник нашем блаженопочившем Митрополиту Амфилохију и “као што је отац Јустин процвјетао великим духовним даровима у оној старијој генерацији наших духовника и свештенослужитеља, тако је и наш блаженопочивши Митрополит процвјетао великим даровима и толико много учинио, ослањајући се увијек на ту ријеч Божију Ја сам чокот, а ви  лозе“ .

“Он се прицијепио на чокот истински, а то је Христос. И Христос му је давао снагу као што чокот даје снагу лози да рађа. И тако једино можемо разумијети велико дјело нашег блаженопочившега Митрополита и свих оних који су били његови сарадници, који су се такође прицијепили и сјединили са истинским чокотом Христом. Он је био пастир свима нама, и све нас је руководио и показао нам како без Христа не можемо чинити ништа и како са Христом можемо учинити све. Често је понављао: све могу у Христу Исусу, који ми моћ даје, говорећи заједно са апостолом Павлом ту  ријеч. То је било исповиједање његове вјере”, рекао је владика Јоаникије.

На крају свог архипастирског слова Његово високопреосвештенство изабрани Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије је нагласио да је данашњи сабор свештенства и свештеномонаштва Митрополије-црногорско приморске заправо подсјећање на њихову свету дужност: шта она значи и како се Света служба врши, који је њен смисао и значај за њихово спасење и за спасење народа.

“Нека Бог да, као што смо се данас овдје сабрали на овој Светој служби у заједници  Духа Светога, у радости и међусобној љубави, да тако увијек наставимо, и да се међу нама умножава братска љубав, слога. Да једни друге подржавамо и помажемо у добру у служби, да једни друге храбримо, треба нам то. Ми смо као људи слаби, али кад смо са Господом и када смо у овој нашој служби ослоњени на Христа, који је истински чокот, онда ће он сигурно дати да и ми доносемо плодове Господу, на радост нашем народу, на спасење и радост нашега духовнога потомства. Амин, Боже дај! Живјели на многаја љета!“

Извор: Митрополија црногорско-приморска

 

Празник Преноса моштију Преподобног Оца Јустина великом литургијском свечаношћу је обележен у манастиру Ћелије, светињи у којој је три деценије служио новопросијавши светитељ Српске Православне Цркве и један од најистакнутијих православних теолога новог времена. Светом Архијерејском Литургијом је началствовао Високопреосвећени Митрополит белгородски и старооскољски Јован (Руска Православна Црква), уз саслуживање Епископа рашко-призренског Теодосија и аустралијско-новозеландског Силуана, као и свештенослужитеља из више епархија. Богослужење је појањем украсио хор свештеника и теолога, под управом протонамесника Бранка Чолића, и сестринство манастира Ћелије на челу са игуманијом мати Гликеријом.

Као и ранијих година, дан у коме је у календару СПЦ уписано име Преподобног Оца Јустина Ћелијског довео је у светињу на обали Градца бројне пастире и верни народ из различитих крајева Србије, дијаспоре и сестринских православних земаља. У заветном триолтарном храму, крај његових моштију, принете су молитве у част великог научника и молитвеника, који је светима прибројан пре једанаест година. Свето писмо нас учи да је „диван Господ у светима Својим“, а светим људима називамо оне који су за свог живота угодили Богу и којима је Бог даровао Свој удео за њиховог живота на земљи. Црква је небо на земљи и људи који су заиста црквени задобијају светост, јер глава Цркве је сам Христос и Он бира срца у којима може да обитава, неке су од поука празничне проповеди коју је произнео Митрополит белгородски и старооскољски Јован, уз преводилачко посредовање протојереја Виталија Тарасјева, старешине Подворја Московске Патријаршије у Београду.

“Преподобни Ава Јустин је писао да је човек за свог овоземаљског живота пут. Сваки човек путује од временског ка вечном, од онога што се распада до онога што се не распада. Поред Оца Јустина, данас вршимо и молитвени помен још једном великом угоднику, а то је Свети праведни Јован Кронштатски. Када читамо дела Преподобног Јустина Ћелијског и Светог Јована Кронштатског, ми увиђамо да има много сличности међу њима, јер они су писали да сваки православни хришћанин треба да каже: Не живим ја, него живи у мени Христос. То значи да треба да имамо исте мисли какве је имао Христос и наше речи и поступци да буду истоветни Његовим. То све заједно значи светост”, истакао је Митрополит Јован.

Преподобни Отац Јустин је писао да човек има само једно право, а то је да буде праведан, јер нас је Господ створио по лику и подобију Свом. Увек је тежио ка обожењу и све околности које су пратиле његов живот за њега нису имале никаквог значаја. Он је непрестано био са Богом. Никада није ћутао, јер је знао да се ћутањем издаје Господ, указао је руски архијереј на глас савести свог доба, који је долазио од Оца Јустина.

“Ми се окупљамо у дану у коме вршимо спомен на њега. Присећамо се његовог живота и то је наша радост, која је уједно и пасхална радост. Преподобни Отац Јустин нас је учио како да остваримо своју личну пасху. Како да идемо од мржње ка љубави, од рушења ка зидању, јер то је наша лична пасха”, закључио је Митрополит Јован. Он је заблагодарио Патријарху српском Порфирију на благослову да данас служи Свету литургију у заветном храму Оца Јустина, Епископима Теодосију и Силуану и свима који су били део светојустиновске свечаности. Честитајући славу мати игуманији Гликерији и њеним сестрама, Митрополит Јован јој је даровао кутију за тамјан у знак сећања на данашње заједничарење.

Након Свете Архијерејске Литургије је преломљен славски колач и освећено жито и вино. Празник Преподобног Оца Јустина ове године први пут је прослављен без блаженоупокојених Митрополита Амфилохија и Епископа Атанасија, његових духовних синова и настављача његовог богословског дела, односно други пут без Епископа Милутина, који је као духовни старатељ верних у Епархији ваљевској сведочио светојустиновски и светониколајевски пут служења Господу.

Извор: Епархија ваљевска

Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије гледао је данас, 13. јуна 2021. године, у Бујановцу са децом Зорана и Јелене Тасић: Марјаном, Нелом, Дијаном, Анђелом и Александром, финале Ролан Гароса у Паризу. Патријарх и малишани су навијали за славног српског тенисера Новака Ђоковића који је још једном обрадовао наш народ победивши на једном од најпризнатијих турнира. Његова Светост Патријарх је данас посетио више многодетних породица у Бујановцу и свима доделио издашну помоћ.

Извор: Инфо-служба СПЦ

Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије поручио је 13. јуна 2021. године у манастиру Светог Прохора Пчињског, поводом 950 година од оснивања тог манастира и 700 година од упокојења краља Милутина који га је обновио, да је молитва Христова његовом Оцу позив на јединство и то не на било какво јединство, не на јединство у идеологијама овога света, не на јединства која нас деле од других, него на јединство управо у Христу.

Током свете Литургије прочитан је одломак из Јеванђела по Јовану, а у последњој реченици је молитва Христова: Молим те, Оче, да сви једно буду. Патријарх каже да му је један човек рекао да је народ уморан од подела – на ми и они, на наше и њихово.

- Јединство разбијамо пре свега ми сами различитим фанатизмима, осуђивањем једни других, оговарањем, завишћу на успеху онога другога, делимо себе различитим врстама искључивост. Јединство се разбија осећањем некога да је бољи од других, да је позван да буде судија другоме, да види мане другога, да види грешке другога, а да не види себе, своју таму, мрак који носи у себи. Не види потребу за тим да пронађе Христа у себи, не види потребу за тим да се мења, да прашта и тражи опроштај, а то значи да расте у Христу и тако расте у сваком јединству са сваким који је његов ближњи, а позван је сваки да буде ближњи, јер други је оно како га ми дефинишемо, други је онакав каквог га ми видимо, други је непријатељ само ако смо га ми тако дефинисали, навео је Патријарх.

- Делимо се и онда када бирамо да будемо екстремно либерални, модерни, да нас похвали свет, да му се допаднемо, да нам аплаудира... Некада је било много више непријатеља Цркве Христове који су били отворени и транспарентни, знали смо ко је ко, није нас могла завести лажна, а наизглед истинита реч, а сада је много вукова у јагњећој кожи. Ми ћемо се молити и молимо се и за њих, да и вукови постану јагњад по свом расположењу, али ћемо знати да су вукови - вукови, и знаћемо где је наше срце и где је наш извор, знаћемо да је то Црква, каже патријарх Порфирије.

- Црква није институција, већ да је сабор. Сви су позвани да буду Црква, све институције, свака страна у нашем народу је позвана да буде једно у Христу, једно у Цркви, истакао је Патријарх и указао на то да, када се погледа свет који се хвали својим достигнућима, споља све је златни дворац, а изнутра у највећем броју појединаца руина, рушевине и гробови.

- И зато реч Христова изречена да сви једно буду не значи укидање слобода, не значи да сви будемо копије једни других. Та реч значи слобода, али у Христу. Да сви једно будемо у вери, онда ћемо бити једно у себи, бићемо целовити, бићемо једно у својој породици. У јединству породице биће нам здраво и село и град и држава, каже Патријарх.

Подсећајући да је апостол Павле рекао да нема Грка и Јеврејина, Патријарх је појаснио да то значи да постајући једно нећемо се одвајати од других народа и истицати себе важнијим од других.

- Сваки народ јесте створен да буде Црква и сваки човек икона Божја и сваки је позван да буде наш брат. Знамо да смо православни Срби, али знамо и да многи људи припадајући другим народима, и православне вере и неправославне вере, овде у манастир када долазе скрушено наилазе пре свега на љубав монаха и монахиња који овде живе, али осећају и Божју љубав и од Њега добијају помоћ, закључио је патријарх Порфирије.

Извор: РТС

Чудесима Твојим као светлошћу неугасивом просветљава се отаџбина наша и сви који прилазе кивоту Твоме, молећи исцељења и утеху души: Радуј се светитељу, чудотворче!

Имајући на уму и срцу ове речи из Акатиста светом Василију чудотворцу Острошком, верни народ из Ветерника, Стапара и Товаришева, у организацији Службе за поклоничка путовања Епархије бачке Светињама у походе ходио је, од 10. до 12. јуна 2021. године, путем великог чудотворца Острошког, походећи његову кршевиту Херцеговину, како би на крају целивали његове мошти у острошкој светињи.

Предвођени протопрезвитером Предрагом Билићем, презвитером Ђуром Родићем и ђаконом Мирославом Стојановићем, првог дана група поклоника посетила је Светоуспенски манастир у Чајничу, где су се поклонили чудотворној икони Пресвете Богородице Чајничке, молећи њен благослов и молитвено покровитељство. Поклоници су укрепљени чињеницом да се у манастирском храму поред чајничке Краснице, чува икона светог Георгија са дванаест сцена које илуструју његово житије, затим икона светог Николаја, рад Андрије Раичевића из 17. века, као и икона Свете Тројице, рад непознатог војвођанског сликара, која је манастиру дарована 1848. године.

Свештена обитељ манастира Тврдош, место монашког пострига Светога Василија, као и седиште његове митрополије, групу поклоника је примила у своје окриље. Надахнути древном светињом чији је камен натопљен молитвеним сузама светог Василија, свештенство са верним народом посетило је гроб недавно упокојеног епископа умировљеног захумско-херцеговачког и приморског Атанасија (Јевтића).

Ходећи путем светог Василија, од Тврдоша поклоници су кренули ка Острогу, том вековном путањом која је омеђена благословом светитеља чије се име не спомиње, а да се не устане и не изговори „Слава му и милостˮ. Као верна чеда светитеља који љубављу својом греје хладне острошке стене, поклоници из Ветерника, Стапара и Товаришева, целивали су мошти чудотворца острошког и посетили острошку светињу коју називамо новом бањом Витездом. Радост посете била је усугубљена чињеницом да се ове године навршава 350 година од упокојења Светога Василија.

После Литургије у острошкој светињи, са острошке горе свештенство је повело верни народ у Немањин град – Подгорицу, где су посетили велелепни храм Христова Васкрсења, који сведочи о васкрсењу духовног живота у Митрополији црногорско-приморској. У крипти ове светиње поклонили су се гробу блаженопочившег митрополита црногорско-приморског Амфилохија, који је тридесет година од гора до мора ширио реч љубави Божје на овим просторима, бивајући истински сведок и проповедник Васкрсења.

Путовање је настављено посетом древне немањићке светиње – манастира Морача, који је један од најмонументалнијих српских средњовековних споменика на простору Црне Горе. Овде су целивали руку светог свештеномученика Харалампија, и надахнули се предивним природним амбијентом, особито водопадом Светигора, који се налази у подножју манастира.

Поклоничко путешествије крунисано је посетом дома Спасовог – манастира Милешева, где су приступили гробу Светога Саве понављајући речи: Радуј се, Свети Саво, први пастиру и учитељу српски!

Катихета Бранислав Илић

Извор: Инфо-служба Епархије бачке

На Спасовдан, у храму Светога великомученика Георгија у Сомбору, свету Литургију је служио протојереј-ставрофор Миливој Мијатов, умировљени свештеник, уз саслужење протонамесника Бранислава Шијачића и ђакона Александра Верића.

Извор: Инфо-служба Епархије бачке

Прослава Вазнесења Господњег, храмовне и сеоске славе у Чуругу, започела је уочи Спасовдана, свечаним празничним бденијем, на којем је началствовао протопрезвитер Миладин Бокорац, архијерејски намесник жабаљски, уз саслужење свештенства Епархије бачке и новосадских ђакона, Александра Билића и Владе Поповића.

У четвртак шесте седмице по Пасхи, 28. маја/10. јуна 2021. године, на светој архијерејској Литургији началствовао је Његово Преосвештенство Епископ бачки г. Иринеј, а саслуживали су Његово Преосвештенство Епископ мохачки г. Исихије – новоизабрани Владика ваљевски, јеромонах Јеротеј, новоизабрани Епископ топлички, свештеници и ђакони Епархије бачке.

Беседећи после прочитане јеванђелске перикопе, владика Иринеј је казао да је Вазнесење старински израз својствен свим православним словенским народима. „На данашњем говорном српском језику рекли бисмо узношење или узлазак Христа на небо, што је био видљиви знак да је Он свој Домострој спасења завршио и да остаје само још то да га запечати тиме што ће послати – од Оца Свога небескога – Светога Духа, и то ће бити коначни рођендан Цркве Његове, Цркве Христове. Сви претходни догађаји, један за другим, постепено конституишу Цркву као Тело Христово, као Храм Духа Светога, као Дом Оца Небескога, као дом свих нас. Тај празник, ако гледамо унатраг, представља пуноћу читавог подвига спасења света и човека, а ако погледамо унапред, ка будућности или ка есхатону, онда видимо да он води у силазак Духа Светога – а то значи пуноћу заједнице могућности и стварности заједнице између човека и Бога, између света и Бога”, поучио је Епископ бачки.

Такође, Преосвећени владика Иринеј је истакао да је Чуруг знаменито место у историји наше Цркве и нашег народа. „Чуруг је, у прошлости, дао много угледних, честитих свештеника, монаха, увек је имао добре и верне људе у месту, а дао је, у последњим деценијама, и неколико веома угледних и духовно зрелих епископа наше Цркве и, најзад, дао је нашој светој Цркви и њеног Предстојатеља – Његову Светост Патријарха Порфирија. Нека овај празник Вазнесења Господњег буде и празник нашега узношења са земље на небо, из пролазности у непролазност, из грешности у богодаровану безгрешност, из греха у светлост”, поручио је Епископ бачки.

У току свете Литургије, владика Иринеј је рукоположио ђакона Бранка Милосављева у чин презвитера, а владика Исихије је рукоположио ипођакона Бранка Батала у чин ђакона.

После Литургије, верни народ је, предвођен својим епископима, кренуо у свечану литију. Током литије извршен је чин освећења жита. Поред мноштва вернога народа, светој Литургији су присуствовали господин Урош Радановић, председник Општине Жабаљ, и госпођа Весна Стјепановић, председник Месне заједнице Чуруг и Народни посланик.

Вечерњим богослужењем началствовао је протопрезвитер Јован Кезан, парох србобрански, уз саслужење више свештеника. У наставку вечерњег богослужења освештано је славско жито и пререзан славски колач, које је ове године, у име свих благочестивих, браће и сестара, парохијана Световазнесењског храма, припремио славки кум, г. Миле Вукоман са својом породицом. Пригодну беседу одржао је прота Јован, честитајући славу домаћинима и празник свим сабранима. Настојатељ Световазнесењског храма је честитао храмовну славу и захвалио је браћи свештеницима који су дошли и својим присуством  увеличали храмовну славу, а затим је заблагодарио кумовима, породици Вукоман, на дару приложеном светом храму и организацији трпезе љубави за госте.

Извор: Инфо-служба Епархије бачке

Радио „Славословље“ из Епархије бачке, прославља славу – празник Вазнесења Господњег – Спасовдан, Светом Литургијом која се служи у суботичком Саборном храму и литијом која иде централним суботичким улицама, а у којој учествује велики број грађана.

 Наталија Ковачевић, новинар и водитељ радија, каже да програм деле са колегама из римокатоличког радија „Марија“ па на фреквенцији 90,7 MHz емитују програм од 8 до 12 у преподневном термину, од 16 до 20 у поподневном, односно од поноћи до 4 сата ујутру у ноћном термину, док е путем интернета чују свуда у свету. 

„Са колегама имамо одличну сарадњу па једни другима уступамо термине емитовања специјалних емисија када су велики празници“, каже Наталија која изражава задовољство што новоизабрани Епископ ваљевски Исихије долази из Епархије бачке, која је и на овај начин повезана са Епархијом ваљевском.

Извор: Радио Источник

 

На дан када молитвено прослављамо Светог равноапостолног цара Константина и његову Свету мати царицу Јелену, у четвртак, 3. јуна 2021. године, у трећем по величини храму под окриљем Српске Цркве, који је подигнут у част ових Божијих угодника, торжествено је прослављена слава града и слава овог Светог нишког храма.

Звучни запис беседе

Светом архијерејском Литургијом началствовао је Његово Преосвештенство Епископ нишки Г. Г. Арсеније, уз саслужење драгих гостији - Преосвећене Господе Епископа тимочког Илариона и аустралијско-новозеландског Силуана.

Преосвећеном Владики саслуживали су и новоизабрани Епископ мохачки архимандрит Дамаскин (Грабеж), архимандрит Рафаило (Голушин) настојатељ манастира Височка Ржана, архимандрит Серафим (Мишић) настојатељ манастира Суково, протојереји-ставрофори Милутин Тимотијевић, ректор Богословије "Светих Кирила и Методија" у Нишу, Бранко Цинцаревић, старешина Саборног храма у Нишу, Љубиша Марковић, парох други при храму Светог цара Константина и царице Јелене у Нишу, протосинђел Серафим (Живковић), игуман манастира Дивљане, протојереј Миодраг Павловић, архијерејски намесник први нишки, протојереј Златко Василић, архијерејски намесник други нишки, протосинђел Нектарије (Ђурић), протођакон Стеван Кричка, ђакон Ђорђе Филиповић и архиђакон Илија Јовановић.

На Малом Входу Преосвећени Владика рукопроизвео је у чин протојереја-ставрофора протојереја Љубишу Марковића, пароха другог при овом храму.

По читању Светог Јевађеља, надахнуту беседу произнео је Преосвећени Владика нишки Арсеније, изразивши радост што може да честита градску славу грађанима Ниша, данашњим свечарима и драгим гостима.

Владика је поучио верни народ о празнику и Светитељима који се од 2001. године прослављају као заштитници Ниша, града који многи називају царским, јер је у њему рођен Свети цар Константин.

"Црква је с разлогом у Светом цару Константину видела Богомданог поборника истините вере" истакао је Преосвећени и подсетио верне да је "коначно заустављање проливања хришћанске крви зауставио је цар Константин победом над Ликинијем 324. године. Константин је од тада постао једини владар Римске империје и његовом монархијом укинута је Диоклецијанова тетрархија. Овде је почетак, познат у Византији, сарадње власти Божије у Цркви и власти цареве у држави, што је био принцип и касније у српској Немањићкој држави, познат као симфонија Цркве и државе."

"Позвани смо и данас да 17. векова касније чувамо Константиново наслеђе и наслеђе наших Светих предака, који се темеље на непролазим хришћанским вредностима" рекао је Владика Арсеније и подсетио нас да се религијска политика Светог цара Константина темељила на толеранцији, која по страни оставља истинитост нечије вере, већ је наш однос према другима који другачије мисле и верују. Хришћани су дужни, каже Епископ нишки у својој беседи, да дар познања истине који им је даровао Господ поделе са другима, али никако употребом силе.

Лепоти службе допринело је појање Нишке црквене певачке дружине "Бранко."

Света Литургија служена је у молитвеном присуству бројних свештенослужитеља Епархије нишке, а на велику радост, упркос томе што се слава прославља у радни дан, бројни верни народ узео је учешће у Светој Евхаристији, заблагодаривши Светим царевима Константину и Јелени, молитвеним заштитницима нашег града, као и Преподобној Јелени Дечанској, чији спомен вршимо у исти дан.

Светој Литургији присуствовала је градоначелница Ниша госпођа Драгана Сотировски, представник Католичке цркве у Нишу, представници Војске Србије, Жандармерије, Полиције, као и председници градских општина, градски већници и представници других јавних и културних институција града Ниша.

Након заамвоне молитве освећени су славски дарови и пререзан је славски колач. Домаћин славе била је госпођа Драгана Сотиросвски, градоначелница Ниша. По традицији сваке године је домаћин градске славе особа која предводи Град.

Извор: Епархија нишка

У уторак 1. јуна 2021. у манастиру Ђурђеви Ступови служен је Молебан благодарења, којем је присуствовао Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије, изабрани Митрополит црногорско-приморски. Молебан је служило свештенство беранског намјесништва и монаштво Манастира, а Владика Јоаникије је поздрављен од мноштва вјерног народа.

Звучни запис беседе

У свом обраћању, након одслуженог молебана, новоизабрани  Митрополит Јоаникије је казао да је света Црква установила посебну службу благодарења Богу, која је служи када осјети, непосредно и нарочито, дејство Божје, да је Бог услишио не само наше појединачне молитве, него цијелог народа.

„Имамо разлога за то, јер смо прије неки дан завршили са радом Светог Архијерејског Сабора Српске православне Цркве у Београду. Наша Црква је једна Света Саборна и Апостолска Црква, и изузетно је важно да имамо у виду да се Сабор архијереја сабира по образцу Педесетнице, када су Свети апостоли били сабрани у Јерусалиму и када је Дух Свети, у току њихове молитве, сишао на њих, а то је Дух истине, правде, љубави, доброте, мира, разума који укрепљује наше слабости. Сваки наш Свети Архијерејски Сабор сабира се у име Божје и има нешто заједничко, суштински, са тим првим сабором на Сиону, гдје је Господ просвијетлио своје апостоле; епископи су они који су продужили апостолску службу и дјело у овом свијету, а то је, заправо, дјело Христово. Христос, као глава Цркве, руководи и епископима, нарочито, када се саберу да заједно у савјету многих размотре, увиде и ријеше проблеме који пред њима стоје“, навео је Митрополит Јоаникије.

Владика је оцијенио да се прије сабрања Светог Архијерејског Сабора у Београду подигло преко медија, много прашине, инсинуација, нагађања, подметања, свакаквих пакости, глупости, а уз то друштвене мреже, сматра он, омогућавају да се све то брзо шири.

„Изгледало је, многи су могли стећи такав утисак, али поједини, који имају дубље црквено искуство знају да су то лажи и петљавине, многи су можда помислили да је Црква разједињена, да се раздјелила на некакве таборе, да ту више нема помирења, сагласности. Наравно, то све утиче и на епископе, јер и епископи су људи, међутим, када се саберемо у име Божје, у име Христово и када сву своју мисао, и жељу, и вољу предамо у руке Божје и отворимо своје душе Божјој благодати и Божјој истини да она дјелује, онда је то потпуно нова ситуација“, рекао је Владика Јоаникије.

У својој надахнутој бесједи, Владика је назначио да је преломни моменат био када су се сабрали са нашим новим Патријархом Порфиријем, у храму Светог Саве, и када је започела Света Архијерејска Литургија, којој началствује Патријарх, саслужују епископи или учествују сабрани заједно са свештенством и народом.

„То је онај моменат који нас диже из таме у свјетлост. То је онај моменат када васкрсава у нама доброта, правда и истина, јер смо са Христом, сабрали смо се у име Христово, Божја благодат почиње да дјелује и све другачије видимо и осјећамо. Распршују се све те магле и могућа неслагања међу нама слабе, наравно, и даље сви имамо своје мишљење, али то је добра подлога за разговор братски. То није опасно ако имамо добре воље, ако хоћемо добро и, када се кроз различита мишљења и различите приступе дође до истине, то је онда права ствар“.

„И овог пута се, хвала Богу, потврдило да Сабор распршује те гласине и умјесто тога што су многи очекивали, бојим се, поједини злонамјерно и прижељкивали са разних страна, они који не желе нашем народу и нашој Цркви добро, није било никаквог разједињавања, него напротив. Ми смо утврдили, пројавили јединство Српске православне Цркве, а тиме и допринјели општем јединству Цркве Божје, једне Свете Саборне, јер, увијек, осјећамо да припадамо њој, васељенској Цркви. Када чувамо јединство наше помјесне Цркве, ми чувамо јединство, доприносимо јединству цијелог православља. Видимо да су непријатељи Цркве на појединим мјестима већ направили неке раздоре, увијек је тога у историји било. Нас је Бог од тога сачувао“, констатовао је Митрополит Јоаникије, истичући:

„Ово је велика радост, која се пројавила преко личности нашег новоизабраног Патријарха Порфирија, да се, не само склонила свака магла и свака сумња, него што осјећамо да се утврдило и ојачало јединство Цркве и то нам треба. То треба цијелом нашем народу, те способности да превазиђемо своје разне, појединачне ставове да бисмо дошли до најбољег решења и даће Бог“.

Владика Јоаникије је поручио да је тешко бити наследник блаженопочившег Митрополита Амфилохија.

„Али Свети Архијерејски Сабор је у томе био потпуно једнодушан и ја се ослањам на ту вољу Светог Архијерејског Сабора и благослов нашег Патријарха и примио сам се те узвишене, али надасве одговорне и тешке дужности. Молим све вас за молитвену подршку. Желим да овдје саопштим изузетно радосну вијест. Ова Светосавска катедра будимљанско-никшићке Епископије и светиње манастира Ђурђевих Ступова добила је достојног Архијереја, по мом осјећању, најомиљенијег Епископа у Српској Цркви, који је последње године и мјесеце нашег светопочившег Патријарха Павла провео поред његове постеље, његујући га више него што би свога родитеља. То је наш досадашњи Владика викарни Методије, а од сада будимљанско-никшићки Епископ Методије (Остојић), наш Дурмиторац, једна доброта, љепота. Увјерен сам да долази много бољи од мене и на томе вам честитам. Аксиос!“, поручио је Владика Јоаникије.

Казао је да у томе, у избору Епископа будимљанско-никшићког Методија види вољу и милост Божју.

„Да у истом моменту, када није баш ни било лако рјешавати избор Митрополита црногорско-приморског, у истом моменту, Божјим надахнућем, изабран је и Епископ будимљанско-никшићки, да не би ниједног момента, било која катедра од Светосавских епископија у Црној Гори била без свог архијереја. Знамо да је то била и жеља народа, Бог је услишио жељу народа да се утврде архијерејски престоли наше Цркве у Црној Гори и да се ојача црквено и свенародно јединство“.

„То сам био дужан да вам саопштим и да вам захвалим на великој љубави и подршци. Кад убудуће чујете да има неких смутњи у Цркви, а то су увијек и смутње у народу, најпотребније је не обраћати превелику пажњу, него се ослонити на вољу Божју, а изнад свега, тада је најпотребније молити се Богу да Бог помилује, укријепи, упути свој народ и доведе до најбољег решења“.

„Драго ми је што је наш народ, кроз све тешкоће и кризе, доживио и осјетио да је Црква темељ, ослонац и мајка свом народу. Благодарим вам на оданости својој Цркви, коју сте показали у свим тешкоћама које смо проживљавали заједно, посебно, бранећи Светиње, а тиме бранећи част, образ, историју, памћење и заједништво. Треба нам још мало стрпљења, даће Бог, да се и неке ствари, које су на реду, ријеше, да се помолимо Богу, да његујемо слогу, јединство, љубав“, поучавао је новоизабрани Митрополит Јоаникије.

Подсјетио је да се на празник Светог цара Константина и царице Јелене навршавају 22 година од његове архијерејске хиротоније.

„Све оно што сам за ово вријеме учинио, нарочито од доласка на ову светосавску Епископију, учинио сам уз вашу помоћ и подршку. Хвала вам на тој великој подршци коју сте дали својој Цркви, али и мени, јер без вас не бих могао ништа учинити, тога сам потпуно свјестан, а до сада, пошто ми помало недостаје снаге, треба ми још више ваше подршке и на томе вам унапријед благодарим и мом свештенству, и монаштву и вјерном народу, људима који су сада на власти, овдје је г.дин предсједник Општине и претходни. Свима благодарим, много је људи којима бих се требао захвалити, а моја молитва ће бити за све оне који су чинили добро Цркви, своме народу да их зато Господ изобилно награди. Радујте се и веселите се на многаја и благаја љета!“, закључио је Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије, изабрани Митрополит црногорско-приморски.

Извор: Митрополија црногорско-приморска

 

Његово високопреосвештенство новоизабрани Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије (Мићовић) је рођен 20. априла 1959. године у Велимљу (Бањани). Гимназију је завршио у Никшићу. Дипломирао је на Богословском факултету СПЦ у Београду 1990. године и апсолвирао философију на Философском факултету у Београду.

Замонашио се у манастиру Ћелија Пиперска 30. октобра 1990. године. Рукоположен је у чин јерођакона 7. фебруара 1991. године, а у чин јеромонаха 17. фебруара 1991. године, када је и постављен за в.д. настојатеља манастира Савина. За настојатеља Цетињског манастира, наставника и главног васпитача у новообновљеној Цетињској богословији  постављен је 1. септембра 1992. године. Септембра 1995. године унапријеђен је у чин протосинђела и постављен за в.д. ректора Цетињске богословије.

За викарног епископа будимљанског изабрао га је Свети архијерејски сабор на редовном засједању маја мјесеца 1999. године. Хиротонисан је на Цетињу у чин епископа од стране Патријарха српског господина Павла, уз саслужење Митрополита Амфилохија и још 12 архијереја, 3. јуна 1999. године.

Свети архијерејски сабор СПЦ на мајском засједању 2001. године основао је Епархију будимљанско-никшићку са сједиштем у Ђурђевим Ступовима и за њеног администратора поставио је викарног Епископа будимљанског господина Јоаникија.

На мајском засједању Сабор га је 2002. године изабрао за епископа будимљанско-никшићког, а устоличење је обављено 4. августа у манастиру Ђурђеви Ступови у којем је било древно сједиште Епископије будимљанске основане Светим Савом 1220. године.

Након упокојења Митрополита Амфилохија, Свети архијерејски синод Српске православне цркве 30. октобра 2020. године поставио је Преосвећеног Епископа будимљанско-никшићког господина Јоаникија за администратора упражњене Епархије црногорско-приморске.

Од избора за епископа будимљанско-никшићког, владика Јоаникије покренуо је у повјереној му Епархији обнову раније порушених и изградњу нових цркава и манастира, више од 60 светиња од којих су већина већ завршене и освештане. Са обновом светиња започео је и обнову монаштва по општежитељном или скитском уставу. Покренуо је Епархијски лист „СВЕВИЂЕ“ и издавачку дјелатност у Епархији.

До сада је био члан Светог архијерејског синода Српске православне цркве у два мандата: од 2005. до 2007. године и од 2012. до 2014. године.

Студије и чланке из области богословља, историје Српске православне цркве и књижевности објављује у црквеним часописима и грађанској периодици. Поводом двадесетогодишњице његове архијерејске службе (1999-2019) изишла је из штампе његова књига “Свјетлост свијетли у тами”.

На редовном пролећном заседању одржаном у Београду од 24. априла до 29. маја 2021. године, Свети Архијерејски Сабор Српске Православне Цркве изабрао је Епископа будимљанско-никшићког Јоаникија (Мићовића), за Митрополита црногорско-приморског.