У Свечаној дворани Матице српске у суботу, 3. јула 2021. године, одржан је скуп „Положај српскога језика у савременом друштву (изазови, проблеми, решења)” у организацији Матице српске и Одбора за стандардизацију српског језика. Округли сто је отворио професор др Драган Станић, председник Матице српске, истакавши важност преиспитивања положаја српског језика у нашем друштву. Након тога, присутнима се обратио Његово Преосвештенство Епископ новосадски и бачки, сомборски и сегедински господин др Иринеј.

Поводом усвајања Закона о родној равноправности, којим су угрожене уставне слободе грађана и достигнућа два столећа развоја науке о српском језику, Матица српска и Одбор за стандардизацију српског језика организовали су велики скуп истакнутих стручњака у области српског језика и друштвено-хуманистичких дисциплина.

Руководећи се науком и објективним чињеницама, на Скупу су разматрани различити проблеми у погледу структуре и употребе тзв. родно осетљивог језика, али и других неповољних аспеката које прописује Закон.

Рад округлог стола реализован је у три сесије. У првој сесији, чији су модератори били проф. др Срето Танасић, дописни члан АНУРС, и проф. др Александар Милановић, изложени су радови проф. др Срете Танасића, дописног члана АНУРС, академика Предрага Пипера, проф. др Јелице Стојановић, проф. др Драгољуба Петровића, проф. др Софије Милорадовић, проф. др Рајне Драгићевић, проф. др Весне Ломпар, проф. др Вељка Брборића, проф. др Јованке Радић, проф. др Раде Стијовић, проф. др Миланке Бабић, проф. др Јордане Марковић, проф. др Зорице Никитовић и проф. др Милана Ајџановића. У другој сесији изложени су радови др Владана Јовановића, др Марине Спасојевић, др Наташе Вуловић, др Ане Мацановић, проф. др Марине Јањић, проф. др Ане Јањушевић Оливери, проф. др Сање Ђуровић, проф. др Александра Милановића, проф. др Виктора Савића и проф. др Исидоре Бјелаковић. У трећој сесији, чији су модератори били проф. др Драган Станић и проф. др Виктор Савић, изложени су радови проф. др Драгана Станића, проф. др Јована Делића, дописног члана САНУ, проф. др Ксеније Марицки Гађански, проф. др Александра Јовановића, проф. др Петра Пијановића, проф. др Бошка Сувајџића, проф. др Валентине Питулић, проф. др Слободана Антонића, проф. др Богољуба Шијаковића, проф. др Часлава Копривице, проф. др Драга Перовића, проф. др Бранислава Ристивојевића и адвоката Миленка Радића.

Програм је снимљен и може се погледати у видео-архиви сајта Матице српске.

Извор: Матица српска

 Није прошло ни пет мјесеци откако је изабран за поглавара Српске Цркве, патријарх Порфирије већ се нашао на мети оних који би да мијењају све осим самих себе. Добро позната новинарска пера, чију оштрицу убитачнијом чини позамашан новац који примају, на патријарховом челу исписују кривицу које нема, интерпретирају ријечи које он никад није изговорио, тражећи у патријарховим јавним иступима било какав кримен, спремни да га, након већ изречених оптужби, јавно линчују, провлачећи кроз жутило медијске сцене и патријархов лик.      

Није то, заправо, ништа ново. Није ни неочекивано. Очекивали су душебрижници у фебруару да за патријарха буде изабран неко ко је можда оптерећен скандалима и проблематичном прошлошћу, да им олакша посао, па да, у миру и са задовољством, наставе јавно блаћење Српске Цркве, и да у хладу својих редакција наставе започети посао.

Патријарх Порфирије није по њиховој вољи, јер му не могу наћи нити један гријех због којег би га јавно разапели на насловним странама својих таблоида. Таквима не треба патријарх који неуморно крстари, земљотресом разореном, Банијом, који обједује са бескућницима, који обилази обољеле у ковид болницама, који пјешачи по београдским улицама... Таквог патријарха нису очекивали, још мање му се надали. Покварио је нови патријарх старе планове. Силно им се замјерио, па сад хоће да му узврате, али им он, и даље, не даје повода.           

          Смета им патријарх који воли и оне који не воле њега, разочарани су у духовног поглавара који у сваком човјеку тражи и налази брата, а нарочито су згрожени његовим неуморним позивима да прво мијењамо себе а онда ће се друштво у којем живимо и само измијенити на боље. То их је силно забољело, јер су, како сами о себи мисле, они ти који мијењају свијет, а да сами притом остају исти, непромијењени, принципијелни. То је, ваљда, новинарство у којем су изградили имиџ који им је донио добре апанаже, али им недостаје плијен на који би се обрушили.       

Коме у жутој штампи треба патријарх који разговара са влашћу не одричући се опозиције, који воли Србе али се не одриче ни оних који се сматрају Црногорцима, којем је Косовски завјет светиња али жели добре односе са Албанцима, који воли Загреб и другује са Загребчанима, који са сиромашном дјечицом гледа Ђоковићев тениски меч, који може и хоће пружити руку и онима који другачије мисле, који другачије вјерују, па чак и онима који никоме и ни у шта не вјерују. Такав патријарх није пожељан онима који на Цркву гледају с подозрењем, који би да је опет распињу, који би да је нема, јер био онда, можда, друштво у којем живимо било секуларније него што данас јесте, а то, по њима, значи прогрес, слободу, напредак....         

Патријарх је, изгледа, разочарао неке, али је обрадовао многе. Свидјело се то некоме или не, без иједне изречене ријечи прекора, подигао је, сопственим примјером, духовну љествицу свештеницима и епископима, учећи нас, без иједног слова, какви требамо бити и шта нам ваља чинити. За непуних пет мјесеци своје патријарашке службе, у новом патријарху многи су препознали оно за чим су у Цркви чезнули – лик оца, брата и састрадалника, лик учитеља и пастира, лик интелектуалца чије нас знање сабира, спаја и уједињује. Због тога је крив патријарх Порфирије, јер његове ријечи нас не воде у нове сукобе, већ нас изводе на мирну пучину овога свијета. То му душмани, чини се, неће опростити, али ће се, ако имају трунку савјести, једном постидјети због својих написаних ријечи.           

Ако занемаримо жутило јавног простора и ако свако од нас окрене поглед ка себи, стиче се непогрешив утисак да ни ми не заслужујемо патријарха каквог имамо, да га, ваистину, нисмо ни достојни. Због тога га морамо неуморно слиједити, јуначки бранити и синовски поштовати, јер његов избор, не заборавимо, није само воља саборских отаца, већ прије и изнад свега воља Духа Светога!              

Патријарху српском Порфирију, многаја љета!

Епископ бихаћко-петровачки и рмањски Сергије

На светој архијерејској Литургији коју је служио Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Никодим служио у Недељу 4. јула, Епархија далматинска добила је новог ђакона, када је у овај чин рукоположен Горан Лукић. Владика Никодим од срца је честитао њему и његовој породици и пожелео му да на многа и блага лета буде достојни наследник Светог архиђакона Стефана.

„Молитвама које се читају при рукоположењу ми призивамо благодат Божију, да буде на ономе ко се рукополаже као што је била на Светоме архиђакону и првомученику Стефану, на ономе који је био врли ђакон, који је из јерусалимске заједнице изабран да буде слуга и да та благодат буде на њему докле год траје његова ђаконска служба. У данашњем јеванђељу чули смо да они који су у свештеноме чину треба да приводе душе спасењу и да у тој борби истрају све до часа у коме ће, као и сви ми, угледати лице Господње. У томе трену сви ћемо постати једно са Господом и видећемо јасно, не као на овоме свету у коме очекујемо долазак Господњи и још увек Га видимо као у огледалу, као у загонеци, како то апостол Павле лепо каже.

Ми, свештеници, треба да дочекамо то Царство Небеско као достојни служитељи овога олтара, као они који су свој живот посветили сведочењу Речи Господње и преношењу вере наших отаца, вере коју су нам апостоли предали. То је вера у Бога који је ходио овде међу нама, земљом која је по много чему слична нашој милој Далмацији и коме треба увек да останемо верни и да се трудимо да добру трку истрчимо ка Царству Небеском“, поручио је Епископ далматински и још једном упутио честитке породици Лукић над чијим је најмлађим чланом данас извршена Света тајна крштења.

Извор: Епархија далматинска

Дана 04. јула 2021. године, у Манастиру Студеници је обележена једна од студеничких слава – празник Преподобне Анастасије.

Свету Архијерејску Литургију је служио Епископ жички Г. Јустин, уз саслуживање: архимандритâ Тихона (Ракићевића), Дамјана (Цветковића) и Саве (Илића), јеромонахâ Виталија (Милошевића) и Кипријана (Манастир Вазнесење), протојереја-ставрофора Слободана Марковића, протојереја Радоја Санде, јереја Дејана Трипковића (Епархија ваљевска), као и ђакона Стефана Симића.

Монахиње из Манастира Благовештења са игуманијом Михаилом су својим гласовима и појањем улепшале празник.

Због великог броја људи који су дошли на славу овај пут служена је Литургија на отвореном, на темељима Храма Светог Јована. Овај храм из 14. века је сачуван само у доњој зони. Подигнут је нешто касније у односу на време када је краљ Милутин подигао Храм Светих Јоакима и Ане у Студеници. Како у овој лаври у то време нико други осим владара и његове породице није могао добити дозволу за градњу храма то је и овај храм немањићки, и то од Милутинових наследника.

Протојереј-ставрофор Слободан Марковић из Косјерића започео је велико поштовање Преподобне Анастасије заједно са својим духовним чадима пре три деценије. Од тада на десетине верника из Косјерића редовно долазе на овај празник.

Владика је беседио на празничну тему, истичући значај поштовања Преподобне Анастасије. Између осталих поучних речи, Епископ је истакао:

– Преко неуких рибара, Господ је божанску науку предао целом свету. Њих је изабрао за апостолску мисију из разлога што је позив риболоваца испуњен сталном надом. Често се деси да ништа не улове, па су им неопходни вера и смирење. Често се враћају кући празних мрежа, али се увек свом позиву враћају у смирењу и нади. Када су упознали Господа све су оставили, и кренули за Њим. Нису били привучени силом власти овога света, већ Истином коју су осетили.

Епископ је подсетио присутне да је и наш Свети Сава попут апостола на позив Господњи све оставио. Додао је:

– Тешко је било његовим родитељима, али су га ипак благословили и подржали да истраје на монашком путу. Тако је започела историја светородне лозе Немањића. Преподобну Анастасију је одликовала, богобојажљивост, са којом је она последовала мудрим дјевама Христовим о којима нам се казује у Јеванђељу.

Владика је нагласио да и ми данас не треба да се везујемо за привремено, већ да гледамо у Небески Јерусалим. Тиме ћемо последовати Господу и светима Његовим, међу којима је и Преподобна Анастасија. Божији призив нам уједно дарује силу и благодат да живимо по заповестима Божијим.

На Светој Литургији Чаши спасења су приступили многи присутни, а затим је у празничној радости освештано славско жито и пререзан колач у част Преподобне Анастасије. Уследила је трпеза љубави у овом предивном дану који је Господ обасјао зрацима љубави Своје.

Братство Манастира Студенице

Извор: Епархија жичка

У вези са недоумицама које неки имају у вези са прославом Преподобне Анастасије, мајке Светог Саве, можемо рећи сладеће:

Најстарији препис Хиландарског типика (3. деценија 13. века) каже да „дан успомене блаженопочивше Анастасије монахиње“ пада „месеца јуна 21.“ (видети: Хиландарски типик. Рукопис CHIL AS 156, прир. Д. Богдановић, Београд, 1995, стр. 87).

Једини сачувани препис Студеничког типика (рукопис IX H 8 [Š 10]) преписао је монах Аверкије Хиландарац 1619. године у Горњој испосници код Студенице (видети: Свети Сава, Студенички типик, Превод и коментари: Проф. др Маја Анђелковић, Издавач: Манастир Студеница, 2018, стр. 92-93.). Приликом преписивања Главе 35 Студеничког типика монах Аверкије направио је грешку или следио омашку те написао „месеца јула“ уместо јуна. Ова грешка није од значаја јер је у свим преписима Хиландарског типика написано „месеца јуна“. Опширније ОВДЕ...

Управа Манастира Студенице

Митрополија црногорско-приморска након пуних шест деценија поново ће званично бити уписана као власник четири цркве на острву – град хотелу Свети Стефан, којима је до сада газдовала Хотелска група “ Будванска ривијера”, а од пре две године акционарско друштво “Свети Стефан хотели”, пишу “Вијести”.

Спремност да се Митрополији у складу са свим законским процедурама, цркве врате у власништво, показало је новоименовано руководство у већинским државним компанијама- ХГ “Будванска ривијера” и “Свети Стефан хотели”.

То су, пише лист, јутрос потврдили председник Одбора директора “Будванске ривијере” Мијомир Пејовић и председница Одбора директора “Свети Стефан хотели” АД Драгана Кажанегра Станишић.

“Након више од десет година колико трају проблеми за утврђивање власништва над црквама на Светом Стефану – у питању су цркве Светог Стефана, црква Преноса моштију Светог Стефана, црква Александра Невског и црква Преображења Господњег. Стекли су се услови да у име ХГ ”Будванска ривијера” и колегиница Кажанегра Станишић у име ”Свети Стефан хотели” искажемо спремност да у наредном периоду, у законским поступцима, вратимо оно што је цркви несумњиво припадало. То је власништво над овим објектима”, рекао је Пејовић.

Рекао је да је на челу једног акционарског друштва и потпуно је јасно да акционарско друштво нема никакве везе са управљање црквом, нити са поседом или сваким другим видом власништва.

“Још једном изражавамо пуну спремност да у договору са МЦП нађемо најбоље решење како би се исправиле грешке и неправде које су постојале у претходним деценијама”, рекао је Пејовић.

Кажанегра Станишић је истакла да су јутрос дошли на острво Свети Стефан како би послали поруку и исказали вољу и спремност да се неправде које су биле у што краћем року и законским оквирима исправе.

“Овим показујемо друштвену одговорност, свесност целог процеса који се уназад одвијао и који је довео до тога да на данашњи дан имамо верске објекте који су у поседу акционарског друштва чијим се акцијама тргује на берзи”, рекла је.

Навела је да је Митрополија свих претходних деценија водила рачуна о овим објектима, у њима су се одржавале службе, литургије.

“Имам не само професионалну, него и личну сатисфакцију и моралну обавезу да се исправи оваква неправда. Мој предак, игуман Борис Кажанегра 60-тих година прошлог века био је човек који покушао да спречи ово што се касније десило, упозоравао на законе, на беспризоран догађај рушења цркве Александра Невског, а потом и уписа цркава као друштвене својине”, истакла је Кажанегра Станишић.

Средњовековне цркве више од шест деценија биле су укњижене на ХГ Будванска ривијера, од када је острво претворено у најелитније летовалиште на Јадрану.

Од јуна 2019. оне су у власништву новоосноване фирме “Свети Стефан хотели”, која је у већинском власништву Владе.

МЦП је оспорила решење о национализацији острва Свети Стефан, које је пре шест деценија исељено и претворено у луксузни град хотел, а цркве укњижене на тадашњу хотелску компанију, чији је потом наследник била ХГ Будванска ривијера.

Митрополија је још 2010. у которском Основном суду покренула спор, како би поништила решење о национализацији које су донеле комунистичке власти пре 60 година, а четири цркве чији је титулар манастир Прасквица, духовно седиште Паштровића, и формално вратиле у њихово власништво.

Судски спор је потом привремено обустављен а настављен као управни поступак код Управе за некретнине.

Иначе, на острву постоје четири цркве – најстарија, посвећена архиђакону Стефану, грађена је 1464. године и по њој полуострво добија име.

Највећа црква удаљена свега метар од ове, грађена је 1885. и посвећена преносу моштију Светог Стефана.

Трећа је скромних димензија и налази се југоисточно од хотелске рецепције и посвећена је Преображењу Господњем.

Најконтроверзнија је судбина цркве Рождества пресвете Богородице, која је пре шест година обновљена, након што је била порушена и сазидана у коцкарници, пишу “Вијести”.

Извор: Митрополија црногорско-приморска

ДРАГА БРАЋО И СЕСТРЕ, БОГОЉУБИВИ НАРОДЕ БОЖИЈИ! ВЕЛИКА НАМ ЈЕ РАДОСТ ОБЈАВИТИ ДА ЋЕ ДАНА 7. ЈУЛА 2021. ГОДИНЕ НАШУ ПАРОХИЈУ ПОСЕТИТИ ЊЕГОВА СВЕТОСТ ПАТРИЈАРХ СРПСКИ Г.Г. ПОРФИРИЈЕ И ЗАЈЕДНО СА НАШИМ ЕПИСКОПОМ ШУМАДИЈСКИМ Г.Г. ЈОВАНОМ СЛУЖИТИ СВЕТУ АРХИЈЕРЕЈСКУ ЛИТУРГИЈУ УЗ САСЛУЖЕЊЕ ВИШЕ СВЕШТЕНИКА. ОВИМ ПУТЕМ ВАС ПОЗИВАМО ДА БУДЕТЕ ДЕО ОВОГ МОЛИТВЕНОГ САБРАЊА И СВАКАКО ИСТОРИЈСКОГ ДОГАЂАЈА КАКО ЗА НАШЕ СЕЛО КОНЧАРЕВО, ТАКО И ЗА ГРАД ЈАГОДИНУ И ЦЕО ПОМОРАВСКИ ОКРУГ. ДОЧЕК ЊЕГОВЕ СВЕТОСТИ ЈЕ У 8:30 ЧАСОВА, А СВЕТА ЛИТУРИЈА ПОЧИЊЕ У 09:00 ЧАСОВА. БЛАГОСЛОВЕН КОЈИ ДОЛАЗИ У ИМЕ ГОСПОДЊЕ РАДУЈЕМО СЕ ВАШЕМ ДОЛАСКУ.

У среду 07. јула 2021. патријарх српски Порфирије служиће свету архијерејску литургију у Храму Светог Јована Kрститеља у Kончареву. - Храм Св. Јована Крститеља Кончарево

HRAMKONCAREVO.RS

---

Драга браћо и сестре, богољубиви народе Божији! Велика нам је радост објавити да ће дана 7. јула 2021. године нашу парохију посетити Његова Светост Патријарх Српски Г.Г. Порфирије и...

Епископ бачки Иринеј: „Жртвовати себе ради ближњих својих – велико је пред Богом и пред људима и то каже и Сâм Спаситељ Господ Христос речима да нема веће љубави од ове да неко положи живот свој за ближње своје. То су управо учинили свети кнез Лазар и сви они који дадоше живот на бојишту.”

На празник Видовдан, у понедељак, 15/28. јуна 2021. године, Његово Преосвештенство Епископ бачки г. Иринеј началствовао је на светој архијерејској Литургији у Саборном храму у Новом Саду, уз саслужење свештеног братства Саборног храма и новосадских ђакона.

После прочитаног јеванђелског одељка, Преосвећени владика Иринеј је у својој беседи указао на суштину молитвеног прослављања празника Видовдана. „Данас прослављамо велики празник који се посебно свечано слави у нашој помесној Цркви – Српској Цркви – јер је повод за његов настанак био један пресудни, јединствени догађај у историји нашега народа. То је бој на Косову и данас управо зато прослављамо светога кнеза Лазара, мученика косовскога, и све оне који су заједно са њим дали свој живот не само за слободу или само за територију, за неке овоземаљске циљеве него, пре свега и изнад свега, за очување православне хришћанске вере. У предугачком низу светих мученика – сведокâ верности Христу и љубави према Христу – један од највећих у нашој историји је свети кнез Лазар. Жртвовати себе ради ближњих својих – велико је пред Богом и пред људима и то каже и Сâм Спаситељ Господ Христос речима да нема веће љубави од ове да неко положи живот свој за ближње своје. То су управо учинили свети кнез Лазар и сви они који дадоше живот на том бојишту. Нажалост, кроз сву нашу историју до данас тај бој траје. По људској, пролазној логици, његов исход је неизвестан; многи чак мисле да је трагичан по нас, да губимо све, да смо поражена страна у том многовековном Косовском боју. Али, то је врло кратковидо тумачење смисла ових догађаја које прослављамо и ових светих личности које прослављамо зато што је, поред страдања и жртве и делимичног падања у ропство под немилосрдним туђинима, настао и такозвани Косовски Завет или косовско опредељење у нашем народу. То значи да када дође до тренутка у којем треба изабрати или пошто-пото биолошки опстанак и неки друштвени прихватљиви статус или пак – ради непролазних, вечних вредности, а првенствено ради ближњих својих, ради других људи – страдати, ако треба и до краја, онда је избор онај који је учинио свети кнез Лазар. Зато је он, како народни песник каже, изабрао Царство небеско које је вечно, а запоставио, занемарио и заборавио царство земаљско, јер је, каже исти народни песник, царство земаљско кратковеко, замалена, пролазно. Тим заветом, који није ништа друго него примена Христовог Новог Завета на биће и на историју нашег народа, ми смо се и одржали кроз векове, поред свих огромних страдања. Та идеја мучеништва није идеја величања смрти: да је боље погинути него не погинути. Напротив. Али ако треба жртвовати себе ради других – као што је Господ Христос жртвовао Себе ради свих, ради спасења свега света, свих људи, свеколике творевине – то, када околности захтевају, треба да буду спремни да учине и хришћани. Зато данас, слушајући Јеванђеље по Јовану, чујемо речи Христове да као што је Он био прогоњен и страдао, тако ће бити и онима који верују у Њега. Али је додао: Не бојте се, јер сам Ја надвладао свет и смрт. Стога и ми, браћо и сестре, данас, када је наш Патријарх на Газиместану, на месту Косовске битке, и када сви наши храмови свечано прослављају – негде уз велике тешкоће и ограничења, почевши од самога Косова Поља, а негде без тих тешкоћа – увек имамо исто искуство: и страдања и мучеништва, и победе добра над злом; и Крста и Васкрсења у којем учествујемо”, нагласио је Епископ бачки г. Иринеј.

После заамвоне молитве, Преосвећени владика Иринеј је служио парастос свим нашим војводама и војницима који су свој живот положили за веру и отаџбину, од Косовског боја до данас.

Извор: Инфо-служба Епархије бачке

Прву Свету Архијерејску Литургију, након свечаног ступања у трон Епархије ваљевске, Преосвећени Епископ ваљевски Г. Исихије одслужио је у Храму Васкрсења Христовог на празник Светог кнеза Лазара и мученика косовских, у народу звани Видовдан. Саслуживали су му игуман српске царске лавре манастира Хиландар архимандрит Методије, сабрат хиландарске обитељи јерођакон Нектарије, јеромонах Харитон, сабрат Владике Исихија из манастира Ковиљ, као и више свештенослужитеља из Ваљева.

У празничној проповеди о Видовдану, камену међашу српске повеснице, који је умногоме оставио трагове у хришћанској цивилизацији уопште, Владика Исихије рекао је да је Видовдан празник који је обликовао наше народно биће и који нам даје идентитет.

Много слушамо о Косовском завету у овом времену, у ком се наш народ буди из летаргичног сна, и све више смо свесни да нас управо Косовски завет одређује. То је завет који се пружа од пре шест векова кроз читаву историју нашег благоверног и благочестивог народа. Није то нека измишљотина, нешто што се разликује од Светог јеванђеља, већ управо примењено Свето јеванђеље на нивоу читавог народа. Завет, који нама даје смер у нашем животу. Завет, који је за нас дао Свети кнез Лазар, а пре њега  Свети Сава, положивши темеље за нашу Цркву, која од њега постаје аутокефална – истакао је Владика Исихије.

Осврнувши се на расуђивање Светог кнеза Лазара, из ког је проистекло опредељење за Царство небеско, Епископ Исихије је објаснио ту одлуку дубоким погружењем ондашњег српског господара у хришћанске врлине и веру православну. Он је својим примером то посведочио од раног животног доба, чинећи бројна доброчинства, до тренутка у ком је своје јунаке повео у одсудни бој на Газиместану. Ми имамо тај благослов, ма у шта веровали, да се увек опредељујемо за правду Божју, за крст часни и слободу златну и зато смо увек великим силама били трн у оку и покушавале су да нас униште.

Данас прослављамо најсветији дан наше историје. Данас је на Газиместану и наш Патријарх Порфирије, који је јуче био у нашем граду, дао нам благослов, служио са нама и извршио увођење моје недостојности у трон Ваљевске епархије. Сада нас представља пред Господом и служи на том светом месту. Ми овде смо својим срцима и душом заједно са њим и читавим српским народом. Данас се у свим црквама прославља Видовдан и на литургијски начин обнавља светосавски и завет цара Лазара и свих јунака и страдалника оног времена – рекао је Владика Исихије.

Након Свете Литургије, Епископ Исихије са свештенослужитељима је одслужио помен косовским јунацима и свима који су кроз страдалну историју српских земаља положили животе за слободу. Обраћајући се сабраном народу након отпуста, Владика Исихије је позвао на узношење молитава за спасење свих који су страдали и који страдају. Јер, нагласио је он, треба да пројављујемо братољубље и човекољубље. Бога може волети само онај који воли ближњег, а ближњи је свако ко се налази око нас. Стога, закључак је видовданског слова ваљевског архијереја , молимо се и за непријатеље, не осуђујмо и чинимо добра дела, чувани молитвама Светог кнеза Лазара и косовских мученика.

Извор: Епархија ваљевска

У прву недељу по Духовима – Недељу свих Светих, 27. јуна 2021. године, на радост житеља Стапара, уведен је у дужност презвитер Никола Дувњак као парох друге парохије стапарске.

У храму Ваведења Пресвете Богородице, светом Литургијом је началствовао протонамесник Саво Николић, архијерејски намесник сомборски, уз саслужење презвитера Ђуре Родића, пароха стапарског првог, и презвитера Николе Дувњака.

После отпуста, отац Саво је прочитао одлуку Његовог Преосвештенства Епископа бачког г. др Иринеја, којом је за новог пароха друге парохије стапарске постављен презвитер Никола Дувњак. Отац Саво је пожелео добродошлицу оцу Николи.

Отац Никола је заблагодарио владици Иринеју на благослову, указаном поверењу и части, као и својој сабраћи и верном народу на речима добродошлице, уз обећање да ће настојати да оправда поверење Епископа бачког на новој парохији.

Извор: Инфо-служба Епархије бачке

На Видовдан, 28. јуна 2021. године, када се обележава и јубилеј 650 година од оснивања града Крушевца, у повратку са Косова и Метохије, Епархију крушевачку и град Крушевац је посетио Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије. 

Повезане вести: 

Патријарх Порфирије у Крушевцу: Наша вера је вера љубави и парадокса

Патријарх Порфирије посетио Васпитно-поправни дом у Крушевцу

Видовдан прослављен у царском граду Крушевцу

У пратњи Његове Светост Патријарха били су Преосвећени Епископи ремезијански г. Стефан и наречени марчански г. Сава и ђакон Радомир Врућинић. Испред цркве Лазарице, Патријарха и госте су дочекали Преосвећена господа Епископи крушевачки Давид, врањски Пахомије, зворничко-тузлански Фотије, британско-скандинавски Доситеј, тимочки Иларион, нишки Арсеније, шумадијски Јован и изабрани мохачки Дамаскин.

Дочеку су присуствовали и директор БИА г. Братислав Гашић, градоначелник Крушевца гђа Јасмина Палуровић, представници градских управа и установа културе, припадници Војске, свештенство, монаштво и верни народ Епархије крушевачке. 

У Лазарици је служен свечани чин доксологије у част Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија. Молитвеном слављу благољепијем је допринео хор цркве Лазарице са многобројним свештенством Епархије крушевачке.

Његову Светост је надахнутим словом поздравио Преосвећени Епископ крушевачки г. Давид који је Патријарху заблагодарио на канонској посети у своје име и у име свештенства и народа Епархије крушевачке пожелевши му добродошлицу у царски град Крушевац.

Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије се потом са великом радошћу обратио Епископу крушевачком г. Давиду, присутним свештеницима и народу, изразивши благодарност на позиву:

- На данашњи дан сви морамо научити лекцију кнеза Лазара који се определио за веру а не за вечеру. Желим да искажем велику захвалност граду Крушевцу и свима који у њему живе у љубави Христовој и свима онима који су, било да то знају или не знају, духовни потомци кнеза Лазара. Прве своје почетке артикулисања кораке вере сам направио у Крушевцу, први пут сам прочитао реч Божју, Нови завет, прве кораке вере, прва питања која немају своје одговоре у ономе што је пролазно поставио сам овде у граду Крушевцу док сам служио војску, беседио је патријарх Порфирије.

Патријарх Порфирије је истог дана посетио Васпитно-поправни дом у Крушевцу.

Извор: Епархија крушевачка

 

Свету Литургију служили Епископи крушевачки Давид, врањски Пахомије, зворничко-тузлански Фотије, британско-скандинавски Доситеј, тимочки Иларион и изабрани мохачки Дамаскин. Орден Светог Симеона Мироточивог додељен директору БИА г. Братиславу Гашићу. У поподневним часовима, у повратку са Косова и Метохије, Крушевац је посетио Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије.

Уочи Видовдана, када црква Лазарица прославља свога ктитора и заштитника Светог великомученика кнеза Лазара, свечано бденије је служио Његово Преосвештенство Епископ крушевачки г. Давид у молитвеном присуству многобројног верног народа и свештенства града Крушевца. Испред храма је затим одржан је поетско-музички триптих Распето Косово – Лазарево Обретеније чиме је почело обележавање великог јубилеја - 650 година од оснивања града Крушевца. Догађају су присуствовали Преосвећена господа Епископи крушевачки Давид, врањски Пахомије и тимочки Иларион, свештенство и благочестиви народ Крушевца.

Празнично сабрање у славу Божју и част Светог кнеза Лазара почело је свечаном доделом орден Светог Симеона Мироточивог директору Безбедносно-информативне агенције г. Братиславу Гашићу за велики допринос Цркви и граду Крушевцу. Свету Литургију су служили Преосвећена господа Епископи крушевачки Давид, врањски Пахомије, зворничко-тузлански Фотије, британско-скандинавски Доситеј, тимочки Иларион, изабрани мохачки Дамаскин, свештенство и монаштво Епархије крушевачке. Свечано је појао хор цркве Лазарице.

Након читања светог Јеванђеља епископ Фотије је поучио присутне богонадахнутом беседом о Косову и Метохији и Светом великомученику кнезу Лазару. По завршетку свете Литургије, предвођени моштима Светог кнеза Лазара, верни народ је литијски кренуо до централног градског трга и споменика Косовским јунацима где је служен помен палим јунацима од Косовског боја до данас.

У поподневним часовима, у повратку са Косова и Метохије, Крушевац је посетио Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије.

Извор: Епархија крушевачка