Епископ бачки Иринеј: „Пресвета Богородица није била плен гроба и труљења него се заиста преселила, преставила се, прешла – као Мати Живота – Самоме Личностном Животу, своме Сину, Господу своме и нашем, Ономе Кога је она била удостојена да роди, као најчистије и најсветије створење у роду људскоме. Она, као што у Рођењу Сина свога није изгубила девственост, тако ни у смрти није напустила живот и овај наш свет него је и даље жива као Мати Живота.”

Његово Преосвештенство Епископ бачки г. Иринеј началствовао је на празник Успења Пресвете Богородице, у суботу, 15/28. августа 2021. године, на светој архијерејској Литургији у Саборном храму у Новом Саду. Преосвећеном владици Иринеју су саслуживали свештеници и ђакони Епархије бачке.

После прочитаног јеванђелског зачала, Епископ бачки Иринеј је беседио о значају празника Успенија Пресвете Богородице. „Није нимало необично, у складу са вером свете Цркве Божје и са нашом вером православном, да главни празник било којега светога, посебно и пре свега Пресвете Богородице, јесте празник њеног или његовог упокојења, а не празник рођења. Данас славимо упокојење Пресвете Богородице, телесну смрт њену, а њено рођење је тек други по значају њен празник. Успеније је на нашем данашњем језику уснуће. Богородица није била плен гроба и труљења, како каже црквени песник, него се заиста преселила, преставила се, прешла – као Мати Живота – Самоме Личностном Животу, своме Сину, Господу своме и нашем, Ономе Кога је она била удостојена да роди, као најчистије и најсветије створење у роду људскоме. Она, као што каже црквени песник, у свему је изузетак, у свему је чудо и чудесна: у девствености рађа не на природан начин него на један чудесни, натприродни начин – силаском Духа Светога на њу. Она спаја у себи оно што је у обичном људском искуству неспојиво – и материнство и девичанство. Исто тако, и њена смрт је сасвим друкчија него упокојење обичних, смртних људи. Она, као што у Рођењу Сина свога није изгубила девственост, тако ни у смрти није напустила живот и овај наш свет него је и даље жива као Мати Живота. Пресвета Богородица је била подложна природним законима, иако најчистија и насјветија у људскоме роду, па тиме и старењу и упокојењу. Али, у исто време – као облагодаћена свим својим бићем, освећена, обожена, најчистија и најсветија – она превазилази све те датости и законитости створене природе, по речи Господњој да где Бог хоће, ту се надилази и превазилази поредак природе, ту постаје поредак Јеванђеља, слободе и благодати Духа Светога. То је, дакле, с једне стране, упокојење, с друге стране, прослављење и тела и душе, целе личности Пресвете Богородице”, истакао је Епископ бачки. Преосвећени владика Иринеј је сабраном верном народу честитао празник, уз молитвену жељу да Пресвета Богородица буде свагда са нама и међу нама својом материнском љубављу и непрекидном молитвом за нас, „јер, кроз њену молитву, Бог дарује све синовима и кћерима Своје Цркве”.

Извор: Инфо-служба Епархије бачке

Његово Преосвештенство Епископ зворничко-тузлански г. Фотије служио је данас Свету архијерејску литургију у манастиру Светог Николе на Озрену поводом празника Велике Госпојине, у оквиру традиционалног црквено-народног збора.

Владика Фотије је током бесједе поручио да је задовољан што се традиција сабора и саборности код ове светиње одржала вијековима - током мира, рата, болести. "Много људи данас тражи помоћ од својих светитеља", изјавио је владика Фотије и поручио да Срби буду народ Божији, вјере и љубави јеванђељске.

Владика је указао на бројна страдања Срба само зато што су православни и да та страдања нису наилазила на осуду код других народа, те истакао потребу искреног јединства Срба и живота у љубави према Богу.

Епископу Фотију је саслуживало монаштво и свештенство Епархије зворничко-тузласке, као и гости из других епархија уз молитвено присуство архимандрита Гаврило, игумана Озренске свете обитељи.

Кум славе за наредну годину је Хаџи Мирослав Мићановић из добојског насеља Бољанић.

Светој архијерејској литургији присуствовали су и командант Шесте пјешадијске бригаде Оружаних снага БиХ Радован Јовић, начелник општине Петрово Озрен Петковић и градоначелник Бањалуке Драшко Станивуковић.

Након литургије предвиђено је свечано откривање спомен-кипа Споменка Гостића, најмлађег борца Војске Републике Српске који је са 14 година погинуо 20. марта 1993. у Јовићима код Маглаја.

Спомен-кип је у уторак, 24. августа, постављен у порти манастира Светог Николе.

Иницијатор и организатор пројекта је Миле Савић, аутор документарног филма "Споменко на вјечној стражи" и књиге "Споменко и Озрен", а кип је исклесао Жељко Алексић из Требиња.

Према народном предању, манастир на Озрену је задужбина краља Драгутина Немањића, који је овим крајевима владао крајем 13. и почетком 14. вијека.

Манастир је посвећен светом Николају, архиепископу Мириклијском, а од 2003. године проглашен за национални споменик БиХ.

Велика Госпојина или Успење Пресвете Богородице је један од највећих хришћанских празника, успомена на дан када се Пресвета Богородица вазнела на небеса.

О Великој Госпојини манастир Озрен традиционално организује велики народни сабор. 

Сабор почиње у предвечерје празника и траје сутрадан, а велики број окупљених вјерних свједоче нераскидиву везу и неуништивост духа, који овај манастир има са побожним народом овог краја.

Извор: Епархија зворничко-тузланска

У Врелу Кореничком, дана 28. августа 2021. године, свечано и молитвено је прослављен празник и храмовна слава Успење Пресвете Богородице – Велика Госпојина. Светим евхаристијским сабрањем је началствовао Његово Преосвештенство Епископ горњокарловачки Г. Герасим, коме су саслуживали: архимандрит Наум (Милковић), протонамесник Никола Малобабић и протођакон Небојша Анђић.

По заамвоној молитви Епископ Герасим је заједно са свештенством и верним народом осветио славске дарове колач и жито, који су принесени  у славу Божију и у част Пресвете Мајке Божије, заштитнице житеља овога места.

У својој архипастирској беседи Епископ Герасим је истакао важност и значај празника Успења Пресвете Богородице, рекавши: Овај празник Мајке Божије по речима Светог Оца Јустина Ћелијског јесте друго Васкрсење, у првоме Васкрсењу је Васкрсао наш Господ Исус Христос, а у другоме Његова Мајка Пресвета Богородица. Господ је саздао човека по слици и прилици Својој, по Своме обличју и хтео је да човек буде тај који ће да овај свет створени сједини са Богом, да кроз Адама, првога човека, овај свет буде сједињен са Њим. Адам није следио планове Божије, зато овај свет и јесте смртан, баш онакав какав је и створен, али само у Христу он има могућност да буде бесмртан, зато Господ ни тада није оставио овај свет и човека, и то нам управо сведочи овај празник, у коме прослављамо Мајку Божију која је исправила грех прве жене Еве, а која је испунила вољу Божију рекавши: Ево слушкиње Господње нека ми буде по речи Твојој. Пресвета Богомајка јесте та која је цело своје биће приклонила вољи Божијој, да кроз њену утробу дође Спасење овоме свету и човеку. Ева је прва жена која је сагрешила, али Господ је исто тако дао Богородицу кроз чију ће утробу у овај свет доћи Бог, да пошто је кроз прву жену ушао грех у овај свет, да исто тако кроз жену дође Спасење овоме свету. Пример истинске љубави, жртве и хришћанског живота јесте управо Мајка Божија кроз коју је дошло Спасење човеку и свету, зато нека нам љубав и послушност Мајке Божије увек буду пример исправног Јеванђелског живота.

Извор: Епархија горњокарловачка

Једна од најстаријих светиња Ваљевске епархије (подигнута 1866. на темељима средњовековне богомоље) и споменик културе од великог значаја, Црква Успења Пресвете Богородице у Петници прославила је своју храмовну славу. Свету Архијерејску Литургију је служио Његово Преосвештенство Епископ ваљевски Г. Исихије, уз саслуживање свештенства из Ваљева. У оквиру молитвене свечаности Владика Исихије осветио је новоподигнуту црквену продавницу са палионицом свећа.

Празник Успења Пресвете Богородице велики је догађај у историји Цркве. Али, као и сви други празници, није дат само да се сећамо, већ  у богослужењу на тајанствен начин оживљавамо и присуствујемо догађајима у чији су спомен дати. Јер, за Господа не постоји време и простор, не постоји удаљеност. Када прослављамо овај догађај, ми се, колико својом вером и усрђем можемо, налазимо пред одром Пресвете Богородице и заједно са апостолима, Господом и анђелским силама учествујемо у овом свечаном догађају, поучио је у великогоспојинском слову Владика Исихије о смислу и тајни празника, чије прослављање треба да нам донесе духовну корист.

Данас се поучавамо да, када треба да одемо из овог живота, схватимо да је то свечаност. То је празник и одлазак из привременог у вечност. Такође, поучавамо се од Пресвете Богородице како сами треба да се спремамо за тај тренутак, јер она није била неспремна и смрт је није затекла у сну, нити на послу. Она се спремала за прелазак у вечност читавог свог благочестивог и најсветијег живота. Колико је људском бићу могуће, она је била спремна за коначно сједињење са својим Сином и Богом. Знамо из Светог предања да је Пресвета Богородица била велика утеха и мајка Цркве, апостола и свих благочестивих верника – казао је ваљевски архијереј.

Говорећи о житију Пресвете Богородице, Владика Исихије је навео да је она уживала велики углед међу ученицима Христовим. Живела је свој живот смирено. Молила се свом Сину и често обилазила места на којима је Он проповедао и учио нас речи Својој, а понајвише место Голготу на коме је Господ страдао због нашег спасења. Знала је да је њен Син примио смрт добровољно, као последицу нашег греха и отпадања од Бога, свесна више од сви нас да је тиме смрт побеђена. Стога, указао је он, Пресвета Богомајка се није бојала смрти као ми што се бојимо. Замолила је само свог Сина да јој душу сачува од напада нечистих сила у часу пресељења у вечност. Господ ју је наградио и у Своје руке примио њену душу, након што се опростила са Његовим ученицима, које је сматрала својим синовима.

Пресвета Богородица нам је залог и потврда да опште васкрсење важи за све нас и да се односи не само на душу и дух, него и на тело. Она је телом васкрсла истим васкрсењем које чека и све нас. Зато, треба се удубити духовно у овај празник и молитвено се обраћати Пресветој Богородици и Сину њеном да нам просветли ум и срце, да учимо од ње како да се припремамо за смрт и како се смрт хришћански прихвата – као последње дело промисла Божјег у коме из привременог прелазимо у вечни свет – закључио је Владика Исихије.

Након Свете Литургије, начињен је литијски опход и преломљен славски колач. У име петничке парохије, старешина храма протонамесник Драган Јаковљевић даривао је Владику Исихија копијом „Петничког псалтира“, драгоценог списа из 15. века у коме се налази први помен петничке светиње. За несебичну помоћ при изградњи црквене продавнице, отац Драган Јаковљевић уручио је захвалнице дародавцима. Сабрање је заокружено свечаном трпезом, која је окупила бројне госте међу којима су били и Вигор Мајић, дугогодишњи директор Истраживачке станице „Петница“, привредници из овог краја, као и намерници са разних страна, који често долазе на богослужења у петничку цркву.

Извор: Епархија ваљевска

Саопштење за јавност поводом предстојећег устоличења Митрополита црногорско-приморског Јоаникија - Цетиње, 27. август 2021.

Млетачки путописац Марјан Болица објавио је 1614. године „Опис скадарског санџаката“. У том аутентичном спису и важном историјском извору, Болица, између осталог, описује и Цетиње с почетка 17. вијека, па ће тамо рећи за митрополита на Цетињу, како он столује у Цетињском манастиру и како је „духовни владар свих становника Црне Горе” који „над собом признаје само власт Пећког патријарха”. А за самог Пећког патријарха, исти Болица каже да његовој духовној власти подлијежу „сва Србија, затим Подгорица, Црна Гора и Жупа. Међу тим земљама је и Котор…”

Овај историјски запис налази се тачно на пола временског пута од 13. вијека и доба Светог Саве, оснивача првих православних епископија са домицилним свештенством, на територији данашње Црне Горе, до нас данашњих православних хришћана у Црној Гори, који са великом радошћу дочекујемо свог Патријарха.

Не разумијемо, али не оспоравамо право неких грађана Црне Горе да наставак ове, очигледно вјековне и добро утемељене црногорске традиције, доживљавају као „атак“ на Црну Гору, њену слободу и слично. Јасно је да у најављеној и планираној цетињској свечаности нема ниједан нови детаљ који би се косио са досадашњом освештаном црквеном праксом у Црној Гори, па је неприхватљиво и неоправдано да се овом вјерском чину приписује било какав политички карактер, како то чине поједини партијски активисти, који ових дана подижу тензије међу браћом и предњаче у јавним протестима против устоличења, покушавајући да Цркви и њеном вјерном народу угрозе и оспоре основно људско право и слободу вјере.

Шта год у овом тренутку мислили морамо схватити и прихватити чињеницу да је Црна Гора држава свих нас. У њој нема већих или мањих Црногораца – него, ваљда, по свему и у свему, само и једино – равноправних грађана. Европска, секуларна и грађанска Црна Гора не смије да се темељи на мржњи и искључивости, него на њеном Уставу и законима. Чувајући секуларни карактер и уставни поредак Црне Горе Српска Православна Црква, њени епископи, свештеници и вјерни народ у Црној Гори показали су одлучност, храброст али и јеванђељску мудрост и одговорност у свим досадашњим друштвено осјетљивим тренуцима којих, нажалост, није било мало. Својим хришћанским ставом и дјеловањем Црква се пројавила као кључни фактор мира и стабилности у Црној Гори, али, у исто вријеме, показала је висок степен грађанске и демократске свијести.

Користећи Уставом и законима загарантована права на слободу вјере, а следујући вјековни континуитет устоличења црногорских митрополита у трон Цетињског манастира, Митрополија црногорско-приморска организоваће устоличење митрополита Јоаникија на Цетињу у раније најављеном термину – недјеља, 5. септембар 2021. године. Желећи да дамо максималан допринос миру и стабилности Црне Горе, поштујући епидемиолошке мјере, одлучили смо да се устоличење обави под сводовима Цетињског манастира, на литургијском сабрању којим ће началствовати Његова Светост Патријарх српски Господин Порфирије, уз саслужење епископа из наше и других сестринских Цркава са свештенством и уз присуство представника црквених општина из Црне Горе. Дакле, овај догађај обавиће се без раније планираног свенародног сабора испред Цетињског манастира.

Устоличење Митрополита је радост цијеле Цркве па позивамо свештенство да са вјерујућим народом тога дана у свим храмовима Митрополије црногорско-приморске литургијски и са благодарењима Богу прослави овај догађај. За све оне који остану у својим домовима Радио телевизија Црне Горе и Митрополија црногорско-приморска обезбиједиће директан телевизијски пренос из Цетињског манастира.

Не мања радост и благослов за све вјернике у Црној Гори представља и прва посјета Патријарха српског Порфирија Митрополији црногорско-приморској. Све оне који желе да лично дочекају Патријарха Порфирија и приме његов патријарашки благослов, а знамо да је таквих велики број, позивамо да узму учешћа у свечаности која ће се, дан раније, у суботу 4. септембра са почетком у 18 часова, због тренутне епидемиолошке ситуације, одржати на отвореном испред Саборног храма Христовог Васкрсења у Подгорици.

Угледајући се на Светог Петра Цетињског, миротворца и чудотворца, који је сав свој живот посветио мирећи завађену браћу, ни ми нећемо никада престати да позивамо и себе и све наше ближње, укључујући и оне који мисле другачије од нас, на мир, слогу, праштање и помирење, учећи се од  апостола народа Павла који нам заповиједа да „са сваком смиреношћу и кротошћу, са дуготрпљењем, подносимо један другога у љубави“. (Еф. 4, 1-2).

Нека се овим свечаним чином устоличења Митрополита црногорско-приморског Јоаникија усели мир и духовна радост у свако срце, у сваки дом и породицу, и вјерујућу и невјерујућу, и у оне који нас мрзе и у оне који нас воле. Да се мање свађамо а што више разговарамо, да једни друге чујемо и разумијемо, а онда да се братски загрлимо и измиримо. Тада ће благослов Божији и Светог Петра Цетињског бити на свима нама, нашим потомцима и цијелој Црној Гори! Амин, Боже дај!

Из Митрополије црногорско-приморске

Његово Преосвештенство Епископ бачки г. Иринеј служио је, у четвртак, 26. августа 2021. године, на Новом гробљу у Новом Саду, чин опела над телом новопрестављеног Зорана Вучевића, некадашњег председника Скупштине Града Новог Сада. Преосвећеном владици Иринеју су саслуживали новосадски свештеници и ђакони.

После опела, Епископ бачки је изговорио беседу над одром новопрестављеног Зорана Вучевића, у којој је навео: „Наша вера формира људе као боголике и христолике личности. Она нема никаквог смисла ако је само декларативна, ако је мртва вера на речима. Она има само онда смисла и спасоноснога значаја ако се манифестује кроз цео наш живот. Ја верујем да су управо исповедање наше православне вере и верност нашој светој Цркви и активан живот унутар наше Српске Православне Цркве много допринели да се личност Зоранова развије у све оно о чему смо данас слушали на комеморацији. Упокојење није коначни растанак. То јесте најдужи растанак који ми искуствено познајемо у свом животу од колевке до гроба. Али ми смо, по нашој вери, живи сви и после гроба. Ко верује у Господа имаће живот вечни, прећи ће из смрти у живот. Господ ће свакога ко у Њега верује васкрснути у последњи дан, али не за васкрсење суда него у васкрсење живота вечнога.” На крају беседе, Преосвећени владика Иринеј је, у име свештенства, верног народа Епархије бачке и у своје лично име, изразио саучешће породици Вучевић.

Извор: Инфо-служба Епархије бачке

Његово Преосвештенство Епископ бачки г. Иринеј учествовао је, у четвртак, 26. августа 2021. године, у великој дворани Српског народног позоришта у Новом Саду, на комеморацији новопрестављеном Зорану Вучевићу, некадашњем председнику Скупштине Града Новог Сада.

У свом обраћању на комеморацији, Преосвећени владика Иринеј је, поред осталог, истакао да је новопрестављени Зоран Вучевић имао врлине вере у Бога, оданости својој Мајци Цркви, као и то да је он заслужан за постојање градске славе Града Новог Сада. Епископ бачки Иринеј је потом уручио орден Светога Симеона Мироточивог госпођи Гордани Вучевић, супрузи новопрестављеног Зорана Вучевића, којим га је Свети Архијерејски Синод Српске Православне Цркве постхумно одликовао за делатну љубав према светој Мајци Цркви, нарочито показану његовим несебичним доприносом поспешивању односâ између Епархије бачке и Града Новог Сада и залагањем да се празник Обновљења храма светог великомученика Георгија установи као слава Града Новог Сада.

После обраћања Преосвећеног владике Иринеја, о личности и делу новопрестављеног Зорана Вучевића говорили су господа: Зоран Колунџија, директор издавачке куће „Прометеј” из Новог Сада, публициста Милорад Вукашиновић, Дан Фрациле, председник стонотениског клуба „Нови Сад”, и Драгољуб Самарџић.   

Комеморацији у Српском народном позоришту присуствовали су чланови породице Вучевић, представници републичких и покрајинских власти, угледне јавне личности из културног и јавног живота Новог Сада, као и многобројни пријатељи и поштоваци покојног Зорана Вучевића.

Извор: Инфо-служба Епархије бачке

Епархија источноамеричка предузима посебну иницијативу за прикупљање средстава за помоћ угроженој Грчкој нацији, поводом катастрофалних пожара који су задесили ову земљу, ефективно са недељом, 22. августа 2021. године.

Његова Светост, Патријарх српски Г. Порфирије, упутио је изразе своје братске и срдачне подршке Његовом Блаженству, Архиепископу атинском и целе Грчке Јерониму, кога је замолио да пренесе молитве васцелог српског православног рода, који није и никада неће заборавити да је у скорој прошлости готово јединог пријатеља у великим, ратним недаћама које је преживео имао у братском грчком народу и сестринској Јеладској Цркви: „Изобилна помоћ коју сте Ви, наша грчка браћа и сестре, слали у српске земље представљала је за нас не само храну, одећу, обућу и друге потрепштине, него и знак да у нашој близини имамо најближе пријатеље који не желе да учествују у неправди којој смо били изложени“.

Као што је наш Патријарх и отац то учинио, и ми такође овим упућујемо изразе Нашег најдубљег саучешћа породицама пострадалих, уз чврсту веру да ће Господ у насељима праведника населити све оне чији су се земаљски животи угасили у пламену.

Прилоге можете доставити онлајн преко: www.paypal.com

СА АРХИЈЕРЕЈСКИМ БЛАГОСЛОВОМ И БЛАГОДАРНОШЋУ,

+ИРИНЕЈ

ЕПИСКОП ИСТОЧНОАМЕРИЧКИ

Извор: Епархија источноамеричка

 

Благословом Епископа зворничко-тузланског Фотија, у Епархијском културном центру у Бијељини 25. августа 2021. године, а у организацији Катихетског одбора Српске православне цркве у Републици Српској и Федерацији БиХ и Канцеларије за вјерску наставу Епархије зворничко-тузланске, одржано је савјетовање за вјероучитеље Православне вјеронауке са простора наше Епархије.

Савјетовању су, поред координаторâ за вјерску наставу, присуствовали скоро сви вјероучитељи Епархије зворничко-тузланске.

Домаћин сабрања Епископ зворничко-тузлански Фотије на почетку сабрања поздравио је и поучио све присутне истакавши три компоненте које су, између осталих, потребне да би настава вјеронауке уродила плодом.

''На првом мјесту то је личност вјероучитеља, затим план и програм предмета православна вјеронаука и на крају, али не и најмање битно је потреба да се обједине школска и литургијска вјеронаука'' – рекао је Епископ Фотије у својој уводној ријечи.

У току предавања предавачи су изложили интересантна искуства која ће помоћи вјероучитељима да се боље припреме за мисију која их очекује у току школске године.

Предавањем је модерирао епархијски координатор за вјерску наставу протојереј Синиша Шаренац.

Извор: Епархија зворничко-тузланска

Његово Преосвештенство Епископ шабачки г. Лаврентије напунио 63 године живота у монашкој ризи и 54 године архијерејске службе - у осмовековној историји Српске Православне Цркве то је најдужи стаж једног архијереја

На дан Светог мученика Архиђакона Лаврентија, 23. августа 2021. године, у пространом духовно-културном центру Епархије шабачке у Шапцу, у храму Светог Саве, задужбини владике Лаврентија, приређене су пригодне свечаности којима је обележен имендан по хиротонији најстаријег архијереја Српске Православне Цркве. Најпре је у 9 сати служена свечана архијерејска Литургија, а затим je преломљен славски колач. Владика Лаврентије је бираним речима захвалио присутном народу и свештенству на честиткама, упутивши благослове црквеној пуноћи целе Шабачке епархије.

Увече, у 19 сати, на платоу испред храма одржана је промоција новог издања књиге „Служба Светом Сави“ које се појавило после 33 године у издању „Гласа Цркве“. Гост вечери био је аутор, песник Матија Бећковић, који је евоцирао успомене на прво издање 1988. године и почетке градње храма Светог Саве на Врачару. Књига је тада штампана у тиражу од 20.000 примерака и цео тираж је поклоњен као прилог за изградњу храма. Песник се одрекао свог дела прихода „за покој душе мајке Зорке и оца Вука“, а „Глас Цркве“ свој део приложио „у име свих оних који, из ма којих разлога, не учествују у његовој изградњи“.

Представљању књиге присуствовао је велики број љубитеља књиге – духовна, културна и интелектуална елита града Шапца. Торжество свечаности и празника увеличао је својим присуством високи драги гост из Ваљева– Преосвећени Епископ ваљевски г. Исихије, посведочивши љубављу својом и жртвом библијску реч: „Како је лепо и красно кад сва браћа живе заједно“ (Псалам 133, 1).

У свом пригодном слову, владика Лаврентије је захвалио бираним речима харизматичном песнику и присутном народу, узносећи молитвену захвалност Господу на дару за многаја и благаја љета свога земнога века. Истакао је да је 12. августа напунио 63 године живота у монашкој ризи, а 16. августа пуних 54 године архијерејске службе, подсећајући присутне да је то, у осмовековној историји Српске Православне Цркве, најдужи архијерејски стаж једног епископа. Цитирајући познате Змајеве стихове „И где год је трунка пепела му пала, ту је нова љубав роду засијала“, исповедио је своју веру да је његова задужбина никла из светосавске „трунке пепела“, указујући на храм као живо сведочанство истинитости бесмртних стихова. Владика је захвалио на Божјој милости и помоћи у току подизања задужбине, првог храма посвећеног првом српском Архиепископу и просветитељу у Шабачкој епархији, светитељу на чији је дан, 27. јануара 1935. године, рођен и први пут угледао светлост Божјег дана.

Академик Матија Бећковић у свом обраћању, поводом новог издања књиге после 33 године, упутио је присутним љубитељима књиге снажну поруку као завет: „Нека храм на Врачару буде цвет корена који је Свети Сава закопао пре осам векова под Атосом, у Хиландару. Корена чије гране допиру до свих пет континената, а круна му у наше дане избија на Врачару. Нека невидљиви храм из нашег срца изиђе на видело, и нека иде увис, у небеса духа и твораштва, онолико колико има жила... Нека храм Светога Саве на Врачару буде спомен на прошлост, а знамен за будућност... Будимо достојни Светосавског храма! Онај који је састављао планине, нека састави и нас, који му се обраћамо молитвом: Пожури се Саво Свети, и пакости избави нас, јер јади велики и ратни, рабе твоје држе, телесни и душевни“.

Уредник Гласа Цркве протођакон Љубомир Ранковић који је приредио прво и друго издање знамените књиге највећег српског живог песника, говорећи о мотивима поновног штампања те књиге је рекао: „Ова књига Матије Бећковића штампа се поново после 33 године – Христовог земнога века – у благословеним данима завршетка изградње Храма на на Врачару. У Божјем Храму наставља се служба Светом Сави до скончанија света и века, све до другог пришествија Христова. Слава Богу на свему и за све!“

На крају свечаности, песник Матија Бећковић уручио је свим присутнима на дар по један примерак књиге са својим потписом и пригодном посветом.

Извор: Глас Цркве

 

У ексклузивном интервјуу за "Вести" Епископ зворничко-тузлански Фотије оцењује да је недавна, прва посета Патријарха Порфирија Републици Српској величанствен и историјски догађај. У разговору који је вођен у Владичанском двору у Бијељини, Епископ Фотије, који је и члан Светог архијерејског Синода, коментаришући измене кривичног закона које је наметнуо бивши одлазећи високи представник, истакао је да су Срби слободарски народ који не може да прихвати било какве концепте поробљавања.

Патријарх српски је прошле недеље први пут посетио Републику Српску. Који је значај ове посете?

– Верујем да ће време још боље показати, али и сада је сасвим сигурно да је реч о величанственом догађају и за нашу Цркву, нашу епархију, али и за Републику Српску и целу БиХ. Патријарх је дошао с поруком мира, благослова и јединства за наш српски народ, а истовремено, за народе који овде живе, Бошњаке и Хрвате, с поруком заједништва, сарадње, међусобног разумевања и могућности опстанка на овим просторима. Ништа мање значајно јесте и то што је патријарх својим доласком успео да скупи и представнике власти и опозиције у Републици Српској. У вечерњим сатима, на његову иницијативу и благослов, заједно су седели представници свих релевантних политичких партија у РС, и власти и опозиције што, признаћете, није баш уобичајено. Али, светосавска мисија Цркве је мирење браће, мирење људи који не могу да буду неодговорни у односу на нашу историју и наш народ, а у крајњем случају и на нашу Цркву.

Да ли су лидери Српске упознали патријарха о последњим дешавањима, изменама кривичног закона које је наметнуо тада одлазећи високи представник, али и наметању новог представника за БиХ?

– Разговарано је о целокупној ситуацији и наравно да се дотакло и тих чињеница. Несхватљиво је да једна особа себи узела за право да екс катедра намеће законе не питајући било кога, а посебно не демократски изабране институције којима је задужење да доносе законе.

Ви сте то назвали “експериментом над Србима”?

– Тај човек, бивши високи представник за БиХ, вероватно није ни свестан шта је урадио. Срби су слободарски народ који не може да прихвати било какве концепте поробљавања: умног, физичког или било каквог другог. Желимо да будемо слободни и желимо да знамо да живимо на овом простору јер смо овде живели вековима. Али, такође хоћемо да живимо заједно са другим народима који овде живе и да без уплитања спољног фактора, односно појављивања некаквих “супервизора” или “суперзналаца” – нађемо заједнички језик и договоримо се о свему. Неколико пута је и патријарх истакао да би народи овог простора БиХ требало да размишљају својом главом и да одлучују сами о својој судбини без туторства неког посредника или некога ко је наметнут.

Српска се противи избору новог високог представника у чему су је подржали Русија и Кина. Колико је то значајно?

– Велики је плус што су се Русија и Кина ставиле на страну Републике Српске по овом питању. То у фактичком смислу значи и да више од пола света не прихвата тог новог представника и то је вредна чињеница. За нас је то позитиван знак јер већ дуго Република Српска истиче да људи на простору БиХ знају да живе заједно зато што су живели заједно и да су способни да се договоре, али само онда када нема спољног туторства, поготово кад нема наметања решења.

И без ових проблема, ситуација у БиХ није сјајна. Посебно кад је реч о положају Срба у Федерацији. Недавно сте служили у Пожарници, месту које је некада бројало 1.000, а сада свега 65 домаћинстава?

– Служба у Далмацији ме је некако припремила за тај проблем Срба у Федерацији. Срби тамо живе у сличним околностима као овде, а реч је о трећини Епархије зворничко-тузланске која је територијално у Федералном делу БиХ. На том простору имамо врло мало Срба. Мученичко и страдално место Пожарница је имало око 1.000 становника, Срба. Током рата је црква минирана, а данас их је тек стотинак у 65 домова повратника, и то махом старијих људи. То је слика простора где се десила ратна трагедија. Нажалост, слично је и у Тузли где је око 2.000 Срба, а пре рата их је било најмање десет пута више. Истовремено, на том простору је велики број светиња, цркава и манастира које морамо да чувамо, па је додатни проблем како обезбедити да свештенство и монаштво тамо живи и опстане.

Појављује се и нови проблем. Срби лако могу остати без своје земље у Федерацији?

– Уз проблем повратка, на несрећу имамо и проблем да се очува земља. Озбиљна је опасност да Срби изгубе власништво над својом земљом, а да она потом припадне онима који су је узурпирали. Реч је о закону који се примењује и у Европској унији и преко својих свештеника и монаха, наша Епархија чини све да обавести људе о овој опасности. Верујем и да ће наша Црква, али и државне институције РС успети да нађу решење како да се о томе обавесте људи који не живе у БиХ, већ су или у Србији или у неким трећим земљама широм света. Људи морају знати шта се може догодити са њиховом имовином, кућама, шумом и онда ће морати на нађу начина да се сами заштите. Нажалост, како је реч о приватној својини, ту нити Црква нити држава не могу пуно, већ ће сваки власник морати да покаже инцијативу уколико жели да заштити своју имовину. Мада у БиХ још није усвојен закон о реституцији, ми у Цркви у оваквим приликама увек ангажујемо правнике како бисмо заштитили црквену имовину. И то је онда борба.

“Шака гласних” мути радост

Владика Фотије је прокоментарисао све “ужаренију” ситуацију на Цетињу наводећи да ће патријарх српски Порфирије 5. септембра присуствовати устоличењу митрополита црногорско-приморског Јоаникија на Цетињу.

Нажалост, сведоци смо немилих сцена на Цетињу, али и отворених претњи и застрашивања свима који одлуче да присуствују устоличењу митрополита Јоаникија. Плашите ли се инцидената?

– Вече пре устоличења митрополитија Јоаникија, патријарха ће у Подгорици, у Цркви Васкрсења Христовог, дочекати свештенство, монаштво и народ. Молимо се Богу, али и Светом Василију Острошком и Светом Петру Цетињском да заштити Цркву и народ. Али, такође се надамо и да ће власти у Црној Гори успети да уразуме ту “шаку гласних” и учине све да устоличење новог митрополита црногорско-приморског прође у миру и на радост и Цркве и народа. Чудим се тим догађајима и надам да је то мала група људи која својом гласноћом жели да себи да значај већи него што јесте, погрешно уверена да бити гласан значи и да је неко важнији и снажнији него што јесте. Као члан Светог Синода бићу у пратњи српског патријарха и сви се надамо и Богу се молимо да ће устоличење проћи у најбољем реду и миру. Сукоби никада никоме добра нису донели, ни Цркви, ни народу. Таква ситуација може одговарати само појединим људима који имају другачије светоназоре и какву већ веру исповедају и колико уопште поштују цркву и светиње. Зато и очекујемо од државних институција да уразуме ту шаку гласних, а да Митрополија црногорско-приморска с устоличењем новог митрополита почне да живи пуним плућима.

Колико је битно устоличење митрополита Јоаникија?

– Битно је. Устоличење сваког епископа у некој епархији значи да она почиње да живи пуним плућима, ту мислим и на народ и на Цркву. Зато и није случајно што смо сведоци отпора устоличењу јер они одлично знају или осећају колико је значајно да митрополит Јоаникије почне да ради свој посао као пастир Цркве у својој митрополији у Црној Гори. Устоличењем он добија и легитимитет што је веома важно да би Црква могла да живи, да би народ могао да се окупља и на Светој литургији, али и на литијама ако буде потребно.

Многи очекују да ће се тог дана потписати и Темељни уговор СПЦ са Црном Гором?

– Како ствари стоје, сумњам да ће све моћи да буде припремљено за 5. септембар. Комисија Патријаршије треба да прегледа и усагласи тај нови текст Уговора који се разликује од оног који је требало да се потпише на мајском Сабору СПЦ.

Одговорност и политика

У Вашим иступима нисте били баш “благоглагољиви” према Валентину Инцку и новом закону. Плашите ли се да и сами будете један од осумњичених?

– Ваљда нисам на том списку људи против којих се води истрага и не видим разлог зашто бих био. Сви причају о “Великом брату” који све надзире и види, а сада ће ваљда и да слуша ко шта говори. А ми у Цркви проповедамо Јеванђеље Христово. Апостол Павле говори да треба да се “надзидавамо” на тврдом темељу, на Христу и да човек уколико живи светотајним животом узраста у Христу. То је смисао наше хришћанске антропологије, смисао нашег подвига. О томе говоримо, о учењу наше цркве. Дакле, има људи који се баве политиком и они имају одговорност према народу и према историји.

Имовина СПЦ

Да ли је решено питање имовине СПЦ у БиХ?

– Када је реч о имовини Епархије зворничко-тузланске постоји 36 објеката само у Тузли који би требало да се врате Цркви, а те имовине је још више у другим деловима који су такође у Федерацији. Уколико би ту имовину добили назад то би за нас значило да можемо опстати, да можемо да развијамо црквени живот. Надлежним институцијама смо поднели све потребне папире, али добијамо одговор да још није донет закон о реституцији и то је кључна кочница. Истоветан проблем оптерећује и друге верске заједнице у БиХ.

Сложни кад је тешко

Срби су опет сложни само када их мука натера?

– Срби су, то се зна, склони поделама. На овим просторима је деловао Бењамин Калај, психолог који је ишао по српском народу у БиХ за време Аустро-угарске и спроводио разна испитивања психологије нашег народа како да га разједини. Видео је да су људи јаке личности и да треба што више међу њима стварати партије, да буду подељени, а не заједно. За све је тражио и нашао неко решење, а једино није могао да нађе за крсну славу. Говорио је да се око крсне славе, свеће и иконе обједине сви који не причају, посвађане комшије… Шире гледано, крсна слава је део литургије и Цркве и још тада је било јасно да то не могу да нам укину. Било је после њега још многих који су се бавили психологијом Срба како би нас разјединили, окренули једне против других. Поједини Срби су у неким тренуцима мислили да је то врлина не схватајући да заправо раде туђ, непријатељски посао против свог народа. Имамо ми у нашој историји тај феномен канцерогене политике.

Извор: Вести онлине

Код Новог Места купљено је имање за изградњу првог православног манастира у Словенији. Манастир ће бити посвећен Рођењу Пресвете Богородице, објавио је на свом званичном Инстаграм налогу Његова светост Патријарх српски г. Порфирије.

“Наша срећа је огромна. Код Новог Места смо купили имање за први православни манастир у Словенији. Посвећујем га Рођењу Пресвете Богородице. Дивни пејзажи, дивне монахиње, дивни људи… Благослов за пријатељску Словенију”, написао је Патријарх Порфирије.

Његово Преосвештенство Епископ зворничко-тузлански г. Фотије служио је данас Свету архијерејску литургију у Храму преподобне мати Параскеве у Поребрицама код Брчког. У девету недељу по Духовима на празник Светог апостола Матије и Светог мученика Антонија Епископ Фотије је началствовао Светом архијерејском литургијом у парохији поребричкој.

Преосвећеном Епископу Фотију данас су саслуживали протојереј-ставрофор Драган Ћирковић, архијерејски намјесник брчански,протојереј-ставрофор Вујадин Станишић,парох у Доњем Брезику, протојереј-ставрофор Перо Танацковић, парох у Модричи и јереј Александар Танацковић, новопостављени парох у Поребрицама.

Владика Фотије се захвалио проти Николи на дугогодишњем труду и посвећеном раду на парохији Поребричкој и на свему што је урадио за вјерни народ. Пожелевши му много успјеха на новој парохији Преосвећени је рекао да се сви молимо да прота Никола настави да буде војник Христа распетога и васкрслога.

''Благословен је овај дан у који смо се сабрали овде у Пребрицама, а повода има много. Први разлог нашег доласка је да одслужимо Свету Литургију јер прота Никола одлази са ове парохије на друго место где му је Црква одредила да настави своје служење.''

Такође Епископ Фотије је упутио ријечи добродошлице оцу Александру, новом пароху поучавајући га да буде добар пастир пастве Христове, желећи да умножи своје трудове и да буде на корист Цркви Христовој као и народу вјерном.

У току Свете архијерејске литургије Епископ Фотије је рукоположио у свештени чин ђакона дугогодишњег брчанског вјероучитеља, дипломираног теолога Немању Јокића.

''Данас смо имали и једно рукоположење у дивни свештени чин ђакона, оца Немање Јокића, вјероучитеља у Брчко Дистрикту. Још један од младих људи који примају благо иго Христово, јарам Христов и постају свештенослужитељи. Неко у чину ђаконском а неко у чину свештеничком, као што је ваш нови свештеник, отац Александар Танацковић. Млад човек. И увек је тако. Црква се обнавља и живи.''

Подсећајући се још једном недавне посјете Његове Светости Патријарха српског Порфирија граду Добоју, Епископ Фотије је наводећи пример великог и јавности мало познатог страдања Срба у првом логору на тлу Европе у Првом светском рату, који је организован управо у Добоју, рекао: ''Где су Срби ту је мучеништво и страдање, али ту је и победа васкрсења.''

У току трпезе љубави, која је припремљена за све присутне парохијане и госте, пригодном бесједом госте је поздравио прота Никола.

Поред вјерног народа Поребрица и околине, молитвено учешће на богослужењу узео је и начелник општине Пелагићево, г. Славко Тешић.

Извор: Епархија зворничко-тузланска