Своју беседу БОГ СЕ НАМА У СЛОВУ ОТКРИВА (судбина српског језика и ћирилице данас) одржао је Владимир Меденица,православни философ, публициста и власник издавачке куће Логос. Издавачка кућа Логос позната је по преводима и објављивању књига руске православне мисли и књижевности.

После вечерње службе у цркви Лазарици и читања Акатиста Светом Кнезу Лазару модератор, проф. Зоран Ђурић, је у уводном делу програма прочитао текст Душка М. Петровића о српском језику и писму који је приложен Округлом столу Међународних дана Светих Ћирила и Методија одржаним ове године у Крушевцу. Затим је Владимир Меденица надахнуто и промишљено у својој беседи БОГ СЕ НАМА У СЛОВУ ОТКРИВА упутио на семантичке везе у језику православних народа (руског и српског) и неопходност чувања ћирилице. У богатству изворних речи српског и руског језика крије се и обухвата нас православље и љубав према Христу и саборности. На крају беседе Владимира Меденице отворио се простор за разговор са публиком. Заједништвом у причешћу речи завршен је програм Другог предавања на Православној философско-књижевној школи у Амфитеатру цркве Лазарице.

Ево и извода из текста Душка М. Петровића Крстоносно српско слово ...''Нема српске латинице. Латиница није ни хрватско писмо, а камоли српско. Латиница је писмо латинског језика.

Из латинице, која се развила из писма грчког језика у седмом веку пре Христа, па у првом допуњена са још два слова, настала су писма западноевропских језика, a у Источној Европи писма оних словенских језика чији је народ пао под римокатоличку цркву. Из латинице је настало и хрватско писмо.

Почетком деветнаестог века, пред Илирски препород – који ће, као што је и било планирано, прерасти у хрватски национални покрет – загребачки бискуп Максимилијан Врховац позвао је (1813) “све духовне пастире своје бискупије“ да скупљају народно благо. Био је то, у ствари, позив на велику, организовану пљачку и отимачину српског народног блага у Далмацији и Херцеговини, у Босни и Лици, у Банији, Кордуну и Славонији. Седамнаест година потом (1830), кад су већ велики део српске народне књижевности, српских изворних песама, ношњи и обичаја у тим областима уписали као хрватску народну баштину, књижевници и знанственици хрватски узели су да “бирају“ између кајкавштине (тј. хрватског језика, којим су говорили Хрвати у своје четири жупаније) и штокавштине (тј. српског језика којим је говорио српски народ Далмације и Херцеговине, Босне и Лике, Баније, Кордуна и Славоније), и одлучили “дати предност штокавштини“, те је Људевит Гај пожурио да напише “Kratku osnovu horvacko-slavonskoga pravopisanjа“ којом (по узору на чешку абецеду), не само решава проблеме с гласовима Č, Š, Ž, што их је мучило док су писали латинским писмом, латиницом, него ствара и NJ и LJ, па Ć (од ТЈ), као и GJ, које ће касније Даничић претворити у Đ. То писмо, по своме творцу Људевиту Гају, названо је гајица и тим писмом се и данас пише у Хрватској. На жалост, и Срби малог знања пишу данас гајицом, само што је у Србији зову српском латиницом(!?), како су је до скоро звали и у Црној Гори и у БиХ, где су у међувремену то хрватско писмо и тај српски језик назвали по својим државама и територијама као да су језик и писмо ствар територије и државе, а не народа. Да и многи Срби пишу гајицом највише је допринело промовисање југословенске идеје, при чему ваља нагласити да улога римокатоличке цркве у томе још није довољно истражена и да је та идејa изнедрила “уједињавање хрватскога и српскога језика у један језик“, а то у ствари значи да је договором у Бечу (1850) српски језик почео да се уједињује сам са собом све док се није и ујединио и добио ново име: српско-хрватски или хрватско-српски. Хрватски језик (“кајкавштина“) постао је тада “кајкавски дијалект“ тог новог језика, а вероватно је остао „дијалект“ и после крвавог развода у рату 1991-1995, тј. после изласка “хрватског“ из хрватско-српског. Све у свему, чињеница је да Хрвати наш лепи српски језик – ево већ више од 160 година – упорно кваре, али га још нису толико покварили да би га могли назвати својим именом, да би га могли назвати хрватским језиком, ма како, где и колико на томе инсистирали.

Дакле, још једном: нема српске латинице. Латиница није ни хрватско писмо, а камоли српско. Латиница је писмо латинског језика, а у Хрватској се и данас говори српским језиком, а пише гајицом, хрватским писмом.

Знано је и не би се смело заборавити, нити дозволити да се лажима затрпава, а виком и галамом поклопи истина да су они који су од Срба отели језик, пошто су претходно опљачкали српско народно благо на територији на којој је до тада и писмо било српско, почели одмах – истовремено са “уједињавањем језика“ – своје писмо истурати у први план, а српску ћирилицу полако склањати, заклањати, па гонити, прогонити, забрањивати, затирати! Радили су то и раде истрајно, све време и свим средствима на простору који су прогласили својим, а на суседним просторима: неумницима допадљивом причом о “латиници као модернијем, светском писму“. Остало је записано и да је краљ Александар Карађорђевић хтео да укине ћирилицу – у интересу југословенства!? ''

Ваљало би напоменути и да је пре пар година проф. др Петар Милосављевић устврдио да ми срби немамо толико проблем са шиптарима(албанцима) јер они само хоће нашу територију и ништа више, много је за нас србе опасније оно што хоће хрвати, а хрвати хоће наш језик, нашу културу, нашу традицију и наше обичаје. Али, пише Душко М. Петровић,... ''Господ је био милостив према нама: послао нам је писмо у чијем је имену прво слово крстоносно.

И то слово нас обавезује, то крстоносно ћ, да чувамо своје крсно писмо, своју српску ћирилицу. Тако нам Бог помогао.''

Зоран Ђурић

Извор: Епархија крушевачка

Фото: Миљан Милетић

Послушајте на линку аудио записе

Литургијски обележена годишњица архијерејске службе Епископа липљанског Јована

5. Септембар 2012 - 12:26

Богослужењем је началствовао Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије, члан Светог Архијерејског Синода, са Преосвећеном Господом епископима: Рашко-призренским Теодосијем и Липљанским Јованом, уз саслужење свештенства и монаштва из више епархија Српске Православне Цркве и верног народа који је пристигао из свих српских крајева и иностранства, те међународних званичника.

У беседи, Ввладика Јоаникије је истакао неодступну бригу Српске Цркве за свој духовни камен станац - Косово и Метохију са светињама на челу са Пећком Патријаршијом. У том смислу је веома важна и драгоцева одлука Светог Архијерејског Сабора да викарни Епископ Патријарха српског буде стално присутан у Пећкој Патријаршији са широким дијапазоном дужности, рекао је Владика Јоаникије. Погледавши резултате прве године присуства и рада викарног Епископа Патријарха српског, са титулом Липљански, мирне душе се може рећи да је одлука Светог Сабора била богонадахнута и утемељена на дубоком духовном и историјском расуђивању.

Владика Јоаникије је најавио свечано обележавање стогодишњице првог балканског рата на прослави манастирске славе - Покрова Пресвете Богородице, 14. октобра, која ће бити прослављена саборним богослужењем већег броја архијереја на челу са Његовом Светости Патријархом српским. У склопу прославе одржаће се заједничка седница Светог Архијерејског Синода и Одбора за Косово и Метохију Светог Архијерејског Сабора на којој ће се обележити почетак рада Канцеларије Одбора у Пећкој Патријаршији.

Извор

У разговору је учествовао и Његово Преосвештенство Епископ јегарски господин др Порфирије, викар Епископа бачког.

Одборници су овом приликом обавестили епископа Иринеја да је владајућа коалиција у Новом Саду изгубила већину у локалном парламенту и да је постигнут договор за формирање нове скупштинске већине. Истовремено, представници нове коалиције су епископима презентовали јуче потписани Коалициони споразум о заједничким политичким циљевима.

Епископ Иринеј је у свом обраћању гостима позвао све учеснике јавног и политичког живота у Новом Саду да учине све што до њих стоји да се у Новом Саду у потпуности поштује демократска процедура, као и да се смире политичке страсти и избегне непотребно стварање атмосфере напетости и међупартијске нетрпељивости, иначе ових дана веома присутне у Новом Саду. Смена власти у демократским друштвима нема обрисе "хладног рата“ међу грађанима, странкама и страначким коалицијама него представља рутинску процедуру, праћену не претњама него добрим жељама и честитањима, истакао је, између осталог, владика Иринеј.

Секретар Епископа бачког

Протонамесник Владан Симић

Извор

Сусрет Митрополита Амфилохија и гувернера аргентинске провинције Ћако Хорхеа Капитанића

3. Септембар 2012 - 14:05

Гувернер и Митрополит су се срели у сједишту провинцијске владе у главном граду те провинције Ресистенсији.

Са Митрополитом су у делегацији били презвитер Бранко Станишић, новопостављени парох у цркви Светог Николе у Маћагају у провинцији Ћако, протођакон Никола Радиш, предсједник Црквеног одбора у Буенос Аиресу, који је рођен у Маћагају, такође поријеклом из Црне Горе и протођакон Игор Балабан.

У врло срдачном разговору Митрополит и гувернер су се осврнули на свој претходни разговор од прије неколико мјесеци и договорили даљу сарадњу у вези са православном заједницом у провинцији.

Гувернер је обавјестио Митрополита да је покренута иницијатива за обнову цркве Светог Ђорђа у мјесту Ла Тигра, коју углавном чине православни из тамошње украјинске заједнице, које је Митрополит прошле године својом посјетом подстакао на обнову како цркве, тако и духовног живота. Након његове посјете презвитер Бошко Стојановић, парох у Буенос Аиресу је више пута служио у овом храму.

Такође је упознао Митрополита са плановима обнове зграде “Дурмитор” у непосредној близини гробља Ла Монтенегрина, који је био први центар окупљања црногорских исељеника, а данас се налази у веома лошем стању. Поменуо је и могућност градње цркве у близини истог гробља.

Гувернер је такође рекао да ће веома озбиљно размотрити предлог Митрополита Амфилохија да се и у главном граду провинције Ресистенсији нашој Цркви додјели земљиште за изградњу храма. Митрополит је овај предлог дао имајући у виду да се многи наши људи, а и други православни све више насељавају у Ресистенсију, која је административни и културни центар Ћака.

Митрополит је представио презвитера Бранка гувернеру Капитанићу и замолио гувернера да му пружи сваку помоћ у његовој пастирској дјелатности. Гувернер је обећао да ће помоћи новом пароху и да ће га укључити у Међурелигијско тијело које постоји при Влади Провинције Ћако.

Отац Бранко ће бити једини православни свештеник у провинцији и духовно ће се старати о неколико православних заједница, како наше Цркве, тако и о неколико украјинских заједница.

Након одржаног састанка, Митрополит је имао и конференцију за новинаре у медијском центру Владе Ћака, гдје је упознао новинаре са садржином разговора, а вијести о овом сусрету су изашле у неколико провинцијских медија.

На пропутовању до Ресистенсије, Митрополит је посјетио римокатоличку катедралу у граду Коријентесу, главном граду истоимене провинције.

Ресистенсија и Коријентес су градови на малој удаљености један од другога, а дијели их велика ријека Парана, чији је ток дугачак нешто мање од 4000 километара, а пролази кроз Бразил, Парагвај и Аргентину.

Извор

136. лета је прошло од дана када је пушчани метак погодио у главу овог великог ратника 21. августа по старом календару.

Пуковник Николај био је потомак чувене лозе Рајевских , великих ратника и војсковођа који су одувек раме уз раме са српским ратницима бранили православље од латина и полумесеца. Каснје је пуковник Рајевски био прототип писцу Л.Н.Толстоју за стварање лика грофа Вронског у роману Ана Карењина.

Обележавање овог дана почело је Светом Литургијом у храму Свете Тојице, која је саграђена уз помоћ породице Рајевских. Свету Литургију служио је Архијерејски намесник алексиначки хаџи Љубиша Недељковић уз саслужење надалежног пароха. Након Свете Литургије одржан је помен грофу Николају и свим војсковођама и војницима који постадаше на овом бојном пољу.

Извор

Света Архијерејска Литургија и увођење у дужност новог пароха у Дортмунду

недеља, 02 септембар 2012 21:17

Галерија слика

Отац Александар, који је овом приликом и уведен у дужност пароха друге парохије дортмундске, поделио је нафору присутним верницима.

Црквена општина у Дортмунду припада Архијерејском намесништву за Северну Рајну-Вестфалију Епархије средњоевропске. Основана је 1985, а црквени центар купљен је 1997. године од Римокатоличке цркве, након чега је већ постојећи храм прилагођен за православно богослужење.

Осим храма у самом Дортмунду, постоји и филијално богослужбено место у Хагену. Црквена општина у Дортмунду има две парохије и простире се на градове Дортмунд, Бохум, Реклингхаузен, Хаген и Хам. Процењује се да на територији ове црквене општине живи око 10.000 припадника Српске православне цркве.

Биографија свештеника Александра Перковића

Отац Александар Перковић рођен је 18. октобра 1983. године у Сарајеву. Након завршене основне школе у Београду и Богословије Св. Петра Цетињског на Цетињу, о. Александар студирао је од 2002. до 2008. године на Богословском факултету у Београду, где је и дипломирао.

Дана 12. марта 2011. године, садашњег свештеника Александра рукоположио је у Диселдорфу Његово Преосвештенство Епископ средњоевропски Г. Константин у чин ђакона.

О. Александар службовао је до сада у Епархијској канцеларији у Хилдесхајму-Химелстиру. Рукоположен је у чин презвитера на Успење Пресвете Богородице, 28. августа 2012. године, а уведен у дужност пароха друге парохије дортмундске данас, 2. септембра 2012. године.

Извор

02.09.2012

ПАТРИЈАРХ ИРИНЕЈ ОД 8. ДО 11. СЕПТЕМБРА БОРАВИ НА ПОДРУЧЈУ МИТРОПОЛИЈЕ ДАБРОБОСАНСКЕ

Патријарх Иринеј предводиће делегацију Српске православне цркве /СПЦ/ на великом међународном скупу "Свјетски сусрет за мир", који ће од 9. до 11. септембра бити одржан у Сарајеву.

Његова светост допутоваће у Сарајево са више архијереја СПЦ у суботу 8. септембра, гдје ће у недјељу ујутро, 9. септембра, у Саборном храму Рођења Пресвете Богородице у Сарајеву началствовати Светом архијерејском литургијом, уз саслужење представника високих делегација Цариградске, Александријске, Руске и Румунске патријаршије, више архиепископа, митрополита и епископа СПЦ и осталих помјесних православних цркава.

Патријарх Иринеј ће истог данас у вечерњим часовима присуствовати отварању еминентног међународног скупа.

Његова светост ће у понедељак, 10. септембра, учествовати и говорити на панелу о теми "Љубав према сиромашнима - пут ка екуменизму", а у уторак, 11. септембра, присуствовати затварању скупа.

На овом интернационалном сусрету, који је оцијењен као највећи религијски и политички догађај у БиХ од посљедњег рата до данас, у организацији заједнице "Светог Егидија" из Рима, очекује се учешће и великодостојника осталих православних цркава у свијету и других великих свјетских религија, те политичких и јавних личности.

Извор

МИТРОПОЛИТ АМФИЛОХИЈЕ СЛУЖИО СВЕТУ ЛИТУРГИЈУ У ЛА ТИГРИ У ПРОВИНЦИЈИ ЋАКО

Митрополит је прошле године, приликом своје посјете Ћаку, посјетио овај храм и подстакао тамошње парохијане на његову обнову, а потом је у њему, са благословом Епископа Јеремије, који је као епископ Васељенске Патријаршије, надлежан за украјинске заједнице у Јужној Америци, презвитер Бошко Стојановић, парох буеносаирески, неколико пута служио Свету Литургију.

Ова црква је недавно уврштена међу споменике културе провинције Ћако и провинцијска Влада ће помоћи њену обнову.

Митрополиту су саслуживали презвитер Бранко Станишић, парох у провинцији Ћако и протођакон Игор Балабан.

Митрополит је у својој бесједи представио вјерницима новог православног пароха у Маћагају и упутио их да се њему обраћају за сваку своју духовну потребу. Нагласио је значај очувања православне вјере и јединства свих православних, а као доказ тог братства и јединства навео и само то литургијско сабрање.

Након Свете Литургије на којој се причестило неколико вјерника, организована је братска трпеза, на којој се договарала будућа сарадња, а пјевале се пјесме из Украјине, Чешке, Црне Горе и Србије.

Митрополит је током дана посјетио и гробље црногорских исељеника у Ла Монтенегрини и одржао помен свима који почивају на њему.

Истог дана је посјетио градић Лас Брењас у којем такође постоји православни храм и сусрео се са неколико чланова тамошњег црквеног одбора, који су се упознали са новим православним свештеником у Ћаку. И ову православну заједницу чине углавном исељеници из Украјине.

Претходног дана, након састанка са гувернером Капитанићем и у договору са њим, организована је Митрополитова посјета Колонији Маћагај овдашњих старосједелаца (тзв. Индијанаца). Са Митрополитом је у Колонију отишло неколико званичника провинцијске Владе, а тамо га је дочекао предсједник општине Маћагај Хектор Вега са сарадницима.

Митрополит је окупљеним становницима колоније пренио еванђелску ријеч о једнакости свих људи, ма које нације или расе били и истакао потребу заједничког живота свих, јер је свим људима један Отац – Свевишњи Бог, што значи и да су сви људи браћа и сестре. Након тога је саслушао и проблеме с којима се они суочавају у свом свакодневном животу, које су му предочили предсједник тамошњег Удружења и други становници. Најчешћи проблеми су недостатак адекватних путева, инфраструктуре, пијаће воде и суша која у Ћаку често зна да јако оштети усјеве.

Влада провинције Ћако помаже ову заједницу, унапређујући инфраструктуру и дајући тамошњим задругама земљу за обрађивање.

На захтјев заједнице и уз пратњу званичника Владе Ћака, Митрополит је исте вечери обишао и једну старосједелачку евангелистичку цркву у приградском насељу града Саенц Пења.

Извор

Нови сабрат при храму Светих Кирила и Методија у Новом Саду

После отпуста свете Литургије, настојатељ храма на Телепу, отац Драгољуб прочитао је одлуку Његовог Преосвештенства Епископа бачког Господина др Иринеја о постављењу ђакона Ивана Спасевског на дужност парохијског ђакона и срдачно му честитао пред сабраним народом у име свих верника који живе у насељима Телеп, Лиман и Адице.

Нови Сад, 03.09.2012 - Информативна служба Епархије бачке

У ДАБРУ ЦРКВЕНО-НАРОДНИ САБОР

понедељак, 03 септембар 2012 09:22

Свету Литургију служили су јереј Ален Марић, и ђакон Невен Маринковић уз молитвено учешће протојереја-ставрофора Љубомира Самарџића. Пред мноштвом вјерника , у својој бесједи, отац Ален се захвалио свима који су на било који начин допринјели да дабарска црква поново сија у пуном сјају. А посебно се захвалио Одбору за изградњу који је најозбиљније схватио тежину свога задатка и одважио се обнављати у рату порушену и разорену цркву дабарску.

Након Свете Литургије присутнима се обратио предједник Одбора и позвао их да наставе да подржавају изградњу храма. Захвалио се свима а посебно преосвећеном Владици Хризостому који је активно учествово у припреми пројекта за обнову ове светиње. Присутни народ је ове ријечи поздравио великим аплаузом. У наставку програма говорило се о великим људима који су поникли у Дабру, играло се уз тамбурицу и запјевала лијепа крајишка пјесма. Многи су се сложили да је подизање/обнова ове светиње од великог значаја за Дабар и дабарчане који су се расули свуда по свивјету, овај сабор прилика је да се сретну комшије, пријатељи, али и да се упознају нараштаји који долазе а чији родитељи вуку корјене из великог Дабра. За све присутне припремљена је трпеза љубави и чашица лијепог разговора.

Ђакон Невен Маринковић

Извор

Света Архијерејска Литургија у Доњем Будачком

недеља, 02 септембар 2012 12:51, Написао o.Наум

Пре почетка свете Литургије, освећене су довршене фреске, које су иначе рад фрескописца Борислава Живковића и његових сарадника.

Нако Литургије епископ Герасим је у својој беседи између осталог говорио о значају фресака.

Такође присутнима се обратио и епископ Фотије говорећи на јеванђелску тему о злим виноградарима.

Извор

У уторак 4. септембра 2012. године, на Светог мученика Агатоника са почетком у 19 часова у Амфитеатру цркве Лазарице са благословом Епископа крушевачког Господина Давида, биће одржано друго предавање у оквиру Философко-књижевне школе.

Предавач је господин Владимир Меденица, православни философ и власник Издавачке куће "Логос". Тема предавања је "Бог се нама у Слову открива - судбина српског језика и ћирилице данас".

Извор: Епархија крушевачка

СВЕТИ РОМАН ПРОСЛАВЉЕН У РЕКОВЦУ

Првојерарху саслуживало је свештенство и монаштво Епархије шумадијске. После прочитаног јеванђеља Владика Јован обратио се беседом верном народу. Честитајући славу свима, Првојерарх је говорио о Светој Литургији као најсветијем чину Цркве, те да служењу Свете Литургије предходи посебна припрема, а та припрема на првом месту јесте духовна али и физичка. Уколико нисмо спремни за литургију, уколико не знамо шта треба да појемо, уколико наше мисли нису уперене ка Господу онда настаје неред, а Бог то засигурно не воли.

Након опхода око храма, Владика Јован извршио је освећенње славског жита и резање славског колача. Наступом КУД “Левач” из Рековца, уприличен је културно уметнички програм, у којем су појединци рецитовали пригодне песме, међу којима је по први пут представљена песма “Владика Јован” ауторке вероучитељице Биљане Вуловић, а у интерпретацији Јелисавете Вуловић из Рековца.

Беседа епископа шумадијског Г. Јована

У наставку славља, уследила је трпеза љубави коју је заједно са члановима црквеног одбора припремио колачар Раде Чардић из Рековца.

Извор

Верни народ је био у прилици да по милости и благодати Божјој, а по предању Светих Апостола у оквиру Свете Литургије учествује у Светој тајни рукоположења.

Преосвећени Владика Јован је увео у ред клира дипломираног теолога Рашка Стјепановића. Обраћајући се верном народу и ђакону Рашку Владика Јован је нагласио да је велика радост за Епархију шумадијску рукоположење новог посленика на њиви Господњој јер је свештенство велики дар Божји роду људском.

Извор: Епархија шумадијска