Прослављена храмовна слава у Мисисаги

Свету литургију су служили протојереј-ставрофор Првослав Пурић, протојереј-ставрофор Љубомир Рајић, пароси при храму у Мисисаги и Протонамесник Милош Пурић, парох при храму Светог Саве у Торонту. У свечаној литургији су учествовали ђакони Дамјан Радојичић, од недавно, ђакон при овом дивном храму и ђакон Стефан Икономовски. Певао је црквени хор Свети Сава, а иза певнице се чуо дивни глас Драгане Стошић, редовног појца у Мисисаги. Апостол је читала Александра Папић.

На овај дан, по традицији, вршен је и призив Светога Духа за почетак ђачког учења, с обзиром да је почетак школске године. Обављена је славска литија у којој је учествовао велики број присутних верника.

На крају је пресечен славски колач са овогодишњим кумом, Сретом Петрићем. За кума идуће године, јавио се Стефан Ђуковић, млади момак од само двадесетак година, који је донедавно помагао свештеницима у олтару, а сада, Богу хвала, одрастао, завршио школу, и ето, постао домаћин.

Коло српских сестара је припремило ручак, а чланови фолклорне групе Опленац су спретно послужили око двесто гостију у сали Српског центра.

Кум Срето је издашно даривао цркву, частио госте са вином и ракијом, а на крају се захвалио присутним гостима и позвао све да дарују своју цркву прилогом, напоменувши да „црква живи од наше доброте, а да нама Бог узвраћа својом добротом“.

Прота Љубомир Рајић

Извор и фотогалерија

Ово братско сабрање почело је Архијерејском Литургијом коју је служио Преосвећени Владика Јован уз саслуживање свештенства поменутих намесништава. Након прочитаног Јеванђеља, приче о Гадаринском бесомучнику, Владика Јован беседом је подсетио да је прича веома потресна, а у исто време и веома поучна, јер видимо шта бива са човеком када је опседнут нечастивом силом. Видимо како је тај човек мучен, како са једне стране пати и страда, док са друге стране видимо како нас Господ поучава: како је дивно када се човек ослободи сатане и како треба да живи. Из јеванђелске приче видимо да није страдао само тај човек, него да су страдали и други, јер страшно је када човек човека мучи. Много је страшно када ђаво мучи човека, али много је страшније када човек мучи самога себе.

Након Литургије, у сали црквеног дома одржан је семинар на тему: “Пастирска служба у измењеним друштвеним околностима”. Први предавач протојереј-ставрофор др Зоран Крстић говорио је о разлозима одржавања семинара наводећи: недовољно разумевање смисла значаја и одговорности сопствене пастирске службе; неразликовање унутрашње и спољашње црквене проблематике; Црква постоји ради света, а не ради саме себе. Циљ овог семинара био је подстицај новом осмишљавању пастирске службе; буђење жеље за образовањем и напредовањем у појединим сегментима пастирског рада и подизање друштвеног угледа свештеника. Други предавач који се обратио присутнима била је психијатар др Биљана Анђелковић, која је говорила о карактеристикама религиозности савременог човека, истакавши шта је то религиозност, и о заокупљености сопственом личношћу земаљском срећом. Последњи предавачи били су отац Драган Поповић са темом: Проблем бола, патњи и смрти, и отац Немања Младеновић са темом: Конкретни пастирски приступ брачним проблемима. На крају, присутнима се краћом поуком обратио и Преосвећени Владика, говорећи о значају одржавања оваквих семинара, пожелевши да их буде и више у данима који су пред нама.

ђакон Далибор Нићифоровић

Послушајте беседу Епископа шумадијског Господина Јована

http://www.eparhija-...ina06092012.wma

Погледајте и галерију слика

Извор: Епархија шумадијска

ДРВАР - Ако Дрварчани нису одустали, ни ја не могу одустати од одбране српског народа. Ово су времена у којима је лако изгубити све, али Срби не смеју изгубити себе - рекао је у недељу у Дрвару председник РС Милорад Додик током прославе крсне славе Епархије бихаћко-петровачке - Сабор српских светитеља.

Он је честитао 22 године од оснивања Бихаћко-петровачке епархије и епархијску славу епископу бихаћко-петровачком Хризостому, свештенству и верницима, којима је захвалио на ономе што су учинили за очување и обнову светиња на овом простору.

Додик је навео да су духовни оци својим присуством на простору ове епархије омогућили повратак прогнаном народу овог краја. Он је истакао да је данас часно бити Србин који не да своје, а поштује и не вређа друге.

- Вучем корене из Дрвара и увек ћу бити са Дрварчанима - рекао је Додик у обраћању пред 3.000 верника окупљених на прослави којој је, између осталих присуствовао и министар финансија и трезора БиХ и потпредседник СНСД Никола Шпирић.

ЕПАРХИЈА ТЕШКО СТРАДАЛА

ТОКОМ рата од 1992. до 1995. подручје Бихаћко-петровачке епархије тешко је страдало. Уништени су многи храмови, а многобројно становиштво је због ратних дејстава избегло или протерано са својих домаћинстава, укључујући и епископа Хризостома и свештенство које се налазило у кризним подручјима. Обнова ратом страдале епархије почела је повратком епископа Хризостома у село Подрашница, у општини Мркоњић Град 1996. године.

Његово преосвештенство владика бихаћко-петровачки Хризостом поручио је да је духовна обнова императив српског народа, јер ако је не буде - неће бити ни Срба.

После свете архијерејске литургије, служене у храму Светог Саве, поводом епархијске славе - Сабора српских светитеља, владика Хризостом је изразио радост због окупљања око иконе Светог Саве и осталих српских светитеља.

- И ми морамо бити свети, као што су и они - нагласио је владика, напоменувши да су у овим тешким временима многи свештеници, заједно са народом, кренули у обнову својих храмова.

Бихаћко-петровачка епархија формирана је одлуком Светог архијерејског сабора Српске православне цркве на његовом редовном заседању у Пећкој патријаршији, у мају 1990. године. Ова епархија је наследница бихаћке епархије која је основана 1925. године са седиштем у Бихаћу.

У току Другог светског рата подручје бихаћке епархије тешко је страдало од усташа, а православни Храм силаска Светога Духа на апостоле, у Бихаћу, био је први порушени храм у НДХ 1941. године.

Извор: Новости

Земља живих

У једној од древних светиња Мојсијске Горе, у селу Витковац, на левој обали Западне Мораве, налази се парохијски храм рођења Пресвете Богородице, у народу познат као „Црква Светог Нестора“.

Ово место на коме се подвизавао свети Нестор, брат и саподвижник светог Романа, поштовано је у народу од давнина. Житије светог Нестора није познато и његов празник не постоји у календару Цркве али култ према овом светитељу постоји у народу овога краја.

На основу предања, археолошких истраживања и из контекста неких историјских записа, са сигурношћу можемо тврдити да ова светиња траје читав миленијум. Келију светог Нестора, обновио је и поред ње, подигао храм, рођени брат светог кнеза Лазара, Петар Хребељановић који се као монах упокојио на Светој Гори.

У време чувене битке код Делиграда, између српске и турске војске, код Цркве светог Нестора у Витковцу, била је смештена српска команда и прва линија одбране.

У наше дане, одговарајуђи изазовима савременог доба, Црква светог Нестора у Витковцу, постала је још једном, значајна дестинација у Епархији Нишкој.

Терапијска заједница „Земља живих“ је пружена Божија рука свима који се осећају уморним, разочараним, зависницима и онима који то нису, тужним и сиромашним у срцу. Божији одговор онима који траже искрену радост и смисао у животу. С уверењем да је зависник у егзистенцијалној кризи, створена је атмосфера живота, у духу једностване хришћанске породице.

Верујемо да хришћански живот, својом пуноћом, даје истински одговор на људски немир и да нико сем Бога, који је створио човека, не може да оздрави његово рањено и повређено срце. Зато предлажемо молитву, рад, искрено пријатељство и јеванђелску истину.

У нашој заједници се не пуши, нема алкохола ни телевизије и свега онога што нас дефокусира, човек се усредсређује на своју унутрашњост и тако упознаје своје слабости и врлине.

Заједница подржава човека и помаже му да се поправи и нађе мир. Штићеници раде кућне послове и сами уређују и одржавају поредак читавог домаћинства. Прављење хлеба, чишћење по кући, столарски радови, рад у башти и са животињама, као и уметничко стваралаштво, иконописање, резбарија и позориште, неке су од активности које имају искључиво едукативни значај у циљу оздрављења.

Услов за улазак у заједницу само је један: Жеља за мењањем!

Боравак у заједници се не плаћа, а свака породица чије је дете штићеник, сарађује и помаже колико може. Од штићеника који желе да уђу, очекује се да прођу неколико припремних састанака, на којима се упознају са начином живота у заједници. На припремним састанцима учествује и породица. То је период током којег уочавамо вољу и жељу за променом. Након неколико припремних разговора добијају позив да уђу у програм. Програм који предлажемо траје три године, у зависности од личне историје појединца, његових навика и способности али и од тога колико је прихватио заједницу и нови начин живота.

Програм се одвија у три етапе:

Прва година:

РЕВИТАЛИЗАЦИЈА (ОЖИВЉЕЊЕ): физички опоравак, адаптација, поновно успостављање нормалних неуро-физиолошко-ендокриних механизама, суочавање са стварношћу и самим собом, суочавање са последицама својих лоших поступака и прихватање одговорности за те поступке.

Друга година:

РЕХАБИЛИТАЦИЈА (ПРЕУМЉЕЊЕ): Овладавање сопственим сазнајно-емотивним потенцијалом и усклађивање са окружењем унутар терапијске заједнице. Изграђивање личности кроз усмереност на другог.

Трећа година:

РЕСОЦИЈАЛИЗАЦИЈА (ПРИМЕНА): коришћење стечених знања и вештина у изграђивању и унапређењу здравих међуљудских односа. Преузимање одговорности за планирање, управљање и организацију живота у тераписјкој заједници. Функционална оспособљеност за живот ван терапијске заједнице у смислу примене стечених радних навика, нових образаца понашања и система вредности.

По благослову Његовог Преосвештенства Господина Др Јована (Пурића), Епископа нишког, заједницу духовно води и надгледа презвитер Југослав Ћурчић, парох витковачи. Стручни сарадници су Др Драган Вукадиновић ( спец. Болница Горња Тополница ), Др Милош Крстић (лекар опсте праксе ) као и тим људи Опстинске комисије за борбу против наркоманије.

Наша заједница „Земља живих“ жели да буде светло у тами, нада за оне који су је изгубили, живо сведочансво да дрога нема последњу реч.

НЕ БОЈ СЕ, САМО ВЕРУЈ!

Извор и остатак фотогалерије

Његова Светост Патријарх српски господин Иринеј стиже у четверодневну архипастирску посјету Митрополији дабробосанској Српске Православне Цркве у Сарајеву. Његова Светост Патријарх српски господин Иринеј у сједиште Митрополије дабробосанске у Сарајево стиже из Београда, у суботу 8. септембра 2012. године. Свечани дочек Његове Светости Патријарха српског господина Иринеја биће уприличен у порти Саборног храма Рођења Пресвете Богородице у Сарајеву у 16,00 часова. У недјељу 9. септембра у 9,00 часова у Саборном храму, Његова Светост Патријарх српски господин Иринеј служиће свету архијерејску Литургију уз саслужење представника високих делегација Васељенске, Александријске и Руске Патријаршије, епископа Српске Православне Цркве и осталих помјесних Православних Цркава.

У оквиру архипастирске посјете Митрополији дабробосанској, Његова Светост Патријарх српски господин Иринеј учествоваће и у раду Међународне конференције за мир „Наша је будућност живјети заједно – Религије и културе у дијалогу“, у организацији Заједнице светог Егидија из Италије, која се одржава у Сарајеву од 9. до 11. септембра, уз учешће више од четири хиљаде представникâ Цркава и вјерских заједница из цијелог свијета.

Новинарима, сниматељима и фоторепортерима биће омогућено да медијски пропрате дочек Његове Светости Патријарха српског господина Иринеја у Митрополији дабробосанској у Сарајеву испред Саборног храма, у суботу у 16,00 часова, и у недјељу у 9,00 часова свету архијерејску Литургију у саборном храму Рођења Пресвете Богородице.

Молимо све заинтересоване медијске куће да, најкасније до петка 7. септембра у 11,00 часова, доставе списак новинарâ, сниматељâ и фоторепортерâ, који ће пратити дешавања у Митрополији дабробосанској, на мејл адресу spc.mediji@gmail.com

НАПОМЕНА: Дочек Његове Светости Патријарха српског господина Иринеја у Митрополији дабробосанској и свету архијерејску Литургију у Саборној цркви моћи ће да прате само медији акредитовани од стране Канцеларије за односе с јавношћу Митрополије дабробосанске.

Контакт телефони за додатне информације: 033/571-065 и факс 033/571-066.

С поштовањем,

Митрополија дабробосанска Канцеларија за односе с јавношћу

Своју беседу БОГ СЕ НАМА У СЛОВУ ОТКРИВА (судбина српског језика и ћирилице данас) одржао је Владимир Меденица,православни философ, публициста и власник издавачке куће Логос. Издавачка кућа Логос позната је по преводима и објављивању књига руске православне мисли и књижевности.

После вечерње службе у цркви Лазарици и читања Акатиста Светом Кнезу Лазару модератор, проф. Зоран Ђурић, је у уводном делу програма прочитао текст Душка М. Петровића о српском језику и писму који је приложен Округлом столу Међународних дана Светих Ћирила и Методија одржаним ове године у Крушевцу. Затим је Владимир Меденица надахнуто и промишљено у својој беседи БОГ СЕ НАМА У СЛОВУ ОТКРИВА упутио на семантичке везе у језику православних народа (руског и српског) и неопходност чувања ћирилице. У богатству изворних речи српског и руског језика крије се и обухвата нас православље и љубав према Христу и саборности. На крају беседе Владимира Меденице отворио се простор за разговор са публиком. Заједништвом у причешћу речи завршен је програм Другог предавања на Православној философско-књижевној школи у Амфитеатру цркве Лазарице.

Ево и извода из текста Душка М. Петровића Крстоносно српско слово ...''Нема српске латинице. Латиница није ни хрватско писмо, а камоли српско. Латиница је писмо латинског језика.

Из латинице, која се развила из писма грчког језика у седмом веку пре Христа, па у првом допуњена са још два слова, настала су писма западноевропских језика, a у Источној Европи писма оних словенских језика чији је народ пао под римокатоличку цркву. Из латинице је настало и хрватско писмо.

Почетком деветнаестог века, пред Илирски препород – који ће, као што је и било планирано, прерасти у хрватски национални покрет – загребачки бискуп Максимилијан Врховац позвао је (1813) “све духовне пастире своје бискупије“ да скупљају народно благо. Био је то, у ствари, позив на велику, организовану пљачку и отимачину српског народног блага у Далмацији и Херцеговини, у Босни и Лици, у Банији, Кордуну и Славонији. Седамнаест година потом (1830), кад су већ велики део српске народне књижевности, српских изворних песама, ношњи и обичаја у тим областима уписали као хрватску народну баштину, књижевници и знанственици хрватски узели су да “бирају“ између кајкавштине (тј. хрватског језика, којим су говорили Хрвати у своје четири жупаније) и штокавштине (тј. српског језика којим је говорио српски народ Далмације и Херцеговине, Босне и Лике, Баније, Кордуна и Славоније), и одлучили “дати предност штокавштини“, те је Људевит Гај пожурио да напише “Kratku osnovu horvacko-slavonskoga pravopisanjа“ којом (по узору на чешку абецеду), не само решава проблеме с гласовима Č, Š, Ž, што их је мучило док су писали латинским писмом, латиницом, него ствара и NJ и LJ, па Ć (од ТЈ), као и GJ, које ће касније Даничић претворити у Đ. То писмо, по своме творцу Људевиту Гају, названо је гајица и тим писмом се и данас пише у Хрватској. На жалост, и Срби малог знања пишу данас гајицом, само што је у Србији зову српском латиницом(!?), како су је до скоро звали и у Црној Гори и у БиХ, где су у међувремену то хрватско писмо и тај српски језик назвали по својим државама и територијама као да су језик и писмо ствар територије и државе, а не народа. Да и многи Срби пишу гајицом највише је допринело промовисање југословенске идеје, при чему ваља нагласити да улога римокатоличке цркве у томе још није довољно истражена и да је та идејa изнедрила “уједињавање хрватскога и српскога језика у један језик“, а то у ствари значи да је договором у Бечу (1850) српски језик почео да се уједињује сам са собом све док се није и ујединио и добио ново име: српско-хрватски или хрватско-српски. Хрватски језик (“кајкавштина“) постао је тада “кајкавски дијалект“ тог новог језика, а вероватно је остао „дијалект“ и после крвавог развода у рату 1991-1995, тј. после изласка “хрватског“ из хрватско-српског. Све у свему, чињеница је да Хрвати наш лепи српски језик – ево већ више од 160 година – упорно кваре, али га још нису толико покварили да би га могли назвати својим именом, да би га могли назвати хрватским језиком, ма како, где и колико на томе инсистирали.

Дакле, још једном: нема српске латинице. Латиница није ни хрватско писмо, а камоли српско. Латиница је писмо латинског језика, а у Хрватској се и данас говори српским језиком, а пише гајицом, хрватским писмом.

Знано је и не би се смело заборавити, нити дозволити да се лажима затрпава, а виком и галамом поклопи истина да су они који су од Срба отели језик, пошто су претходно опљачкали српско народно благо на територији на којој је до тада и писмо било српско, почели одмах – истовремено са “уједињавањем језика“ – своје писмо истурати у први план, а српску ћирилицу полако склањати, заклањати, па гонити, прогонити, забрањивати, затирати! Радили су то и раде истрајно, све време и свим средствима на простору који су прогласили својим, а на суседним просторима: неумницима допадљивом причом о “латиници као модернијем, светском писму“. Остало је записано и да је краљ Александар Карађорђевић хтео да укине ћирилицу – у интересу југословенства!? ''

Ваљало би напоменути и да је пре пар година проф. др Петар Милосављевић устврдио да ми срби немамо толико проблем са шиптарима(албанцима) јер они само хоће нашу територију и ништа више, много је за нас србе опасније оно што хоће хрвати, а хрвати хоће наш језик, нашу културу, нашу традицију и наше обичаје. Али, пише Душко М. Петровић,... ''Господ је био милостив према нама: послао нам је писмо у чијем је имену прво слово крстоносно.

И то слово нас обавезује, то крстоносно ћ, да чувамо своје крсно писмо, своју српску ћирилицу. Тако нам Бог помогао.''

Зоран Ђурић

Извор: Епархија крушевачка

Фото: Миљан Милетић

Послушајте на линку аудио записе

Литургијски обележена годишњица архијерејске службе Епископа липљанског Јована

5. Септембар 2012 - 12:26

Богослужењем је началствовао Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије, члан Светог Архијерејског Синода, са Преосвећеном Господом епископима: Рашко-призренским Теодосијем и Липљанским Јованом, уз саслужење свештенства и монаштва из више епархија Српске Православне Цркве и верног народа који је пристигао из свих српских крајева и иностранства, те међународних званичника.

У беседи, Ввладика Јоаникије је истакао неодступну бригу Српске Цркве за свој духовни камен станац - Косово и Метохију са светињама на челу са Пећком Патријаршијом. У том смислу је веома важна и драгоцева одлука Светог Архијерејског Сабора да викарни Епископ Патријарха српског буде стално присутан у Пећкој Патријаршији са широким дијапазоном дужности, рекао је Владика Јоаникије. Погледавши резултате прве године присуства и рада викарног Епископа Патријарха српског, са титулом Липљански, мирне душе се може рећи да је одлука Светог Сабора била богонадахнута и утемељена на дубоком духовном и историјском расуђивању.

Владика Јоаникије је најавио свечано обележавање стогодишњице првог балканског рата на прослави манастирске славе - Покрова Пресвете Богородице, 14. октобра, која ће бити прослављена саборним богослужењем већег броја архијереја на челу са Његовом Светости Патријархом српским. У склопу прославе одржаће се заједничка седница Светог Архијерејског Синода и Одбора за Косово и Метохију Светог Архијерејског Сабора на којој ће се обележити почетак рада Канцеларије Одбора у Пећкој Патријаршији.

Извор

У разговору је учествовао и Његово Преосвештенство Епископ јегарски господин др Порфирије, викар Епископа бачког.

Одборници су овом приликом обавестили епископа Иринеја да је владајућа коалиција у Новом Саду изгубила већину у локалном парламенту и да је постигнут договор за формирање нове скупштинске већине. Истовремено, представници нове коалиције су епископима презентовали јуче потписани Коалициони споразум о заједничким политичким циљевима.

Епископ Иринеј је у свом обраћању гостима позвао све учеснике јавног и политичког живота у Новом Саду да учине све што до њих стоји да се у Новом Саду у потпуности поштује демократска процедура, као и да се смире политичке страсти и избегне непотребно стварање атмосфере напетости и међупартијске нетрпељивости, иначе ових дана веома присутне у Новом Саду. Смена власти у демократским друштвима нема обрисе "хладног рата“ међу грађанима, странкама и страначким коалицијама него представља рутинску процедуру, праћену не претњама него добрим жељама и честитањима, истакао је, између осталог, владика Иринеј.

Секретар Епископа бачког

Протонамесник Владан Симић

Извор

Сусрет Митрополита Амфилохија и гувернера аргентинске провинције Ћако Хорхеа Капитанића

3. Септембар 2012 - 14:05

Гувернер и Митрополит су се срели у сједишту провинцијске владе у главном граду те провинције Ресистенсији.

Са Митрополитом су у делегацији били презвитер Бранко Станишић, новопостављени парох у цркви Светог Николе у Маћагају у провинцији Ћако, протођакон Никола Радиш, предсједник Црквеног одбора у Буенос Аиресу, који је рођен у Маћагају, такође поријеклом из Црне Горе и протођакон Игор Балабан.

У врло срдачном разговору Митрополит и гувернер су се осврнули на свој претходни разговор од прије неколико мјесеци и договорили даљу сарадњу у вези са православном заједницом у провинцији.

Гувернер је обавјестио Митрополита да је покренута иницијатива за обнову цркве Светог Ђорђа у мјесту Ла Тигра, коју углавном чине православни из тамошње украјинске заједнице, које је Митрополит прошле године својом посјетом подстакао на обнову како цркве, тако и духовног живота. Након његове посјете презвитер Бошко Стојановић, парох у Буенос Аиресу је више пута служио у овом храму.

Такође је упознао Митрополита са плановима обнове зграде “Дурмитор” у непосредној близини гробља Ла Монтенегрина, који је био први центар окупљања црногорских исељеника, а данас се налази у веома лошем стању. Поменуо је и могућност градње цркве у близини истог гробља.

Гувернер је такође рекао да ће веома озбиљно размотрити предлог Митрополита Амфилохија да се и у главном граду провинције Ресистенсији нашој Цркви додјели земљиште за изградњу храма. Митрополит је овај предлог дао имајући у виду да се многи наши људи, а и други православни све више насељавају у Ресистенсију, која је административни и културни центар Ћака.

Митрополит је представио презвитера Бранка гувернеру Капитанићу и замолио гувернера да му пружи сваку помоћ у његовој пастирској дјелатности. Гувернер је обећао да ће помоћи новом пароху и да ће га укључити у Међурелигијско тијело које постоји при Влади Провинције Ћако.

Отац Бранко ће бити једини православни свештеник у провинцији и духовно ће се старати о неколико православних заједница, како наше Цркве, тако и о неколико украјинских заједница.

Након одржаног састанка, Митрополит је имао и конференцију за новинаре у медијском центру Владе Ћака, гдје је упознао новинаре са садржином разговора, а вијести о овом сусрету су изашле у неколико провинцијских медија.

На пропутовању до Ресистенсије, Митрополит је посјетио римокатоличку катедралу у граду Коријентесу, главном граду истоимене провинције.

Ресистенсија и Коријентес су градови на малој удаљености један од другога, а дијели их велика ријека Парана, чији је ток дугачак нешто мање од 4000 километара, а пролази кроз Бразил, Парагвај и Аргентину.

Извор

136. лета је прошло од дана када је пушчани метак погодио у главу овог великог ратника 21. августа по старом календару.

Пуковник Николај био је потомак чувене лозе Рајевских , великих ратника и војсковођа који су одувек раме уз раме са српским ратницима бранили православље од латина и полумесеца. Каснје је пуковник Рајевски био прототип писцу Л.Н.Толстоју за стварање лика грофа Вронског у роману Ана Карењина.

Обележавање овог дана почело је Светом Литургијом у храму Свете Тојице, која је саграђена уз помоћ породице Рајевских. Свету Литургију служио је Архијерејски намесник алексиначки хаџи Љубиша Недељковић уз саслужење надалежног пароха. Након Свете Литургије одржан је помен грофу Николају и свим војсковођама и војницима који постадаше на овом бојном пољу.

Извор

Света Архијерејска Литургија и увођење у дужност новог пароха у Дортмунду

недеља, 02 септембар 2012 21:17

Галерија слика

Отац Александар, који је овом приликом и уведен у дужност пароха друге парохије дортмундске, поделио је нафору присутним верницима.

Црквена општина у Дортмунду припада Архијерејском намесништву за Северну Рајну-Вестфалију Епархије средњоевропске. Основана је 1985, а црквени центар купљен је 1997. године од Римокатоличке цркве, након чега је већ постојећи храм прилагођен за православно богослужење.

Осим храма у самом Дортмунду, постоји и филијално богослужбено место у Хагену. Црквена општина у Дортмунду има две парохије и простире се на градове Дортмунд, Бохум, Реклингхаузен, Хаген и Хам. Процењује се да на територији ове црквене општине живи око 10.000 припадника Српске православне цркве.

Биографија свештеника Александра Перковића

Отац Александар Перковић рођен је 18. октобра 1983. године у Сарајеву. Након завршене основне школе у Београду и Богословије Св. Петра Цетињског на Цетињу, о. Александар студирао је од 2002. до 2008. године на Богословском факултету у Београду, где је и дипломирао.

Дана 12. марта 2011. године, садашњег свештеника Александра рукоположио је у Диселдорфу Његово Преосвештенство Епископ средњоевропски Г. Константин у чин ђакона.

О. Александар службовао је до сада у Епархијској канцеларији у Хилдесхајму-Химелстиру. Рукоположен је у чин презвитера на Успење Пресвете Богородице, 28. августа 2012. године, а уведен у дужност пароха друге парохије дортмундске данас, 2. септембра 2012. године.

Извор

02.09.2012

ПАТРИЈАРХ ИРИНЕЈ ОД 8. ДО 11. СЕПТЕМБРА БОРАВИ НА ПОДРУЧЈУ МИТРОПОЛИЈЕ ДАБРОБОСАНСКЕ

Патријарх Иринеј предводиће делегацију Српске православне цркве /СПЦ/ на великом међународном скупу "Свјетски сусрет за мир", који ће од 9. до 11. септембра бити одржан у Сарајеву.

Његова светост допутоваће у Сарајево са више архијереја СПЦ у суботу 8. септембра, гдје ће у недјељу ујутро, 9. септембра, у Саборном храму Рођења Пресвете Богородице у Сарајеву началствовати Светом архијерејском литургијом, уз саслужење представника високих делегација Цариградске, Александријске, Руске и Румунске патријаршије, више архиепископа, митрополита и епископа СПЦ и осталих помјесних православних цркава.

Патријарх Иринеј ће истог данас у вечерњим часовима присуствовати отварању еминентног међународног скупа.

Његова светост ће у понедељак, 10. септембра, учествовати и говорити на панелу о теми "Љубав према сиромашнима - пут ка екуменизму", а у уторак, 11. септембра, присуствовати затварању скупа.

На овом интернационалном сусрету, који је оцијењен као највећи религијски и политички догађај у БиХ од посљедњег рата до данас, у организацији заједнице "Светог Егидија" из Рима, очекује се учешће и великодостојника осталих православних цркава у свијету и других великих свјетских религија, те политичких и јавних личности.

Извор

МИТРОПОЛИТ АМФИЛОХИЈЕ СЛУЖИО СВЕТУ ЛИТУРГИЈУ У ЛА ТИГРИ У ПРОВИНЦИЈИ ЋАКО

Митрополит је прошле године, приликом своје посјете Ћаку, посјетио овај храм и подстакао тамошње парохијане на његову обнову, а потом је у њему, са благословом Епископа Јеремије, који је као епископ Васељенске Патријаршије, надлежан за украјинске заједнице у Јужној Америци, презвитер Бошко Стојановић, парох буеносаирески, неколико пута служио Свету Литургију.

Ова црква је недавно уврштена међу споменике културе провинције Ћако и провинцијска Влада ће помоћи њену обнову.

Митрополиту су саслуживали презвитер Бранко Станишић, парох у провинцији Ћако и протођакон Игор Балабан.

Митрополит је у својој бесједи представио вјерницима новог православног пароха у Маћагају и упутио их да се њему обраћају за сваку своју духовну потребу. Нагласио је значај очувања православне вјере и јединства свих православних, а као доказ тог братства и јединства навео и само то литургијско сабрање.

Након Свете Литургије на којој се причестило неколико вјерника, организована је братска трпеза, на којој се договарала будућа сарадња, а пјевале се пјесме из Украјине, Чешке, Црне Горе и Србије.

Митрополит је током дана посјетио и гробље црногорских исељеника у Ла Монтенегрини и одржао помен свима који почивају на њему.

Истог дана је посјетио градић Лас Брењас у којем такође постоји православни храм и сусрео се са неколико чланова тамошњег црквеног одбора, који су се упознали са новим православним свештеником у Ћаку. И ову православну заједницу чине углавном исељеници из Украјине.

Претходног дана, након састанка са гувернером Капитанићем и у договору са њим, организована је Митрополитова посјета Колонији Маћагај овдашњих старосједелаца (тзв. Индијанаца). Са Митрополитом је у Колонију отишло неколико званичника провинцијске Владе, а тамо га је дочекао предсједник општине Маћагај Хектор Вега са сарадницима.

Митрополит је окупљеним становницима колоније пренио еванђелску ријеч о једнакости свих људи, ма које нације или расе били и истакао потребу заједничког живота свих, јер је свим људима један Отац – Свевишњи Бог, што значи и да су сви људи браћа и сестре. Након тога је саслушао и проблеме с којима се они суочавају у свом свакодневном животу, које су му предочили предсједник тамошњег Удружења и други становници. Најчешћи проблеми су недостатак адекватних путева, инфраструктуре, пијаће воде и суша која у Ћаку често зна да јако оштети усјеве.

Влада провинције Ћако помаже ову заједницу, унапређујући инфраструктуру и дајући тамошњим задругама земљу за обрађивање.

На захтјев заједнице и уз пратњу званичника Владе Ћака, Митрополит је исте вечери обишао и једну старосједелачку евангелистичку цркву у приградском насељу града Саенц Пења.

Извор

Нови сабрат при храму Светих Кирила и Методија у Новом Саду

После отпуста свете Литургије, настојатељ храма на Телепу, отац Драгољуб прочитао је одлуку Његовог Преосвештенства Епископа бачког Господина др Иринеја о постављењу ђакона Ивана Спасевског на дужност парохијског ђакона и срдачно му честитао пред сабраним народом у име свих верника који живе у насељима Телеп, Лиман и Адице.

Нови Сад, 03.09.2012 - Информативна служба Епархије бачке