<?xml version="1.0"?>
<rss version="2.0"><channel><title>&#x416;&#x438;&#x432;&#x435; &#x440;&#x435;&#x447;&#x438; &#x443;&#x442;&#x435;&#x445;&#x435;: Живе речи утехе</title><link>https://pouke.org/index/-/1346435955/page/559/?d=1</link><description>&#x416;&#x438;&#x432;&#x435; &#x440;&#x435;&#x447;&#x438; &#x443;&#x442;&#x435;&#x445;&#x435;: Живе речи утехе</description><language>sr</language><item><title>&#x411;&#x435;&#x440;&#x431;&#x430; &#x433;&#x440;&#x43E;&#x436;&#x452;&#x430; &#x443; &#x425;&#x43E;&#x447;&#x430;&#x43D;&#x441;&#x43A;&#x43E;&#x43C; &#x432;&#x438;&#x43D;&#x43E;&#x433;&#x43E;&#x440;&#x458;&#x443;</title><link>https://pouke.org/index/-/1346435955/%D0%B1%D0%B5%D1%80%D0%B1%D0%B0-%D0%B3%D1%80%D0%BE%D0%B6%D1%92%D0%B0-%D1%83-%D1%85%D0%BE%D1%87%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%BC-%D0%B2%D0%B8%D0%BD%D0%BE%D0%B3%D0%BE%D1%80%D1%98%D1%83-r261/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2016_04/d194e529b85101bf56bf40c58692780c.jpg.be6f53077d9959d782ccf2fe323850d1.jpg" /></p>
<p><span style="font-size:12px"><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif">Тада је по предању Св. Краљ Стефан засадио прве чокоте лозе и ту традицију наставиле су генерације дечанских монаха. Велика Хоча била је вековима надалеко позната по производњи вина и више манастира имало је овде своје метохе, од којих су данас остале само цркве којих је сада у Хочи остало дванаест. Данас је остао само метох - Винарија манастира Високи Дечани, у којој се и данас производи познато Дечанско вино (Вранац и Cabernet Sauvignon, као и дечанску лозову ракију). </span></span></p>
<p><a href="http://www.eparhija-prizren.com/sites/default/files/users/4/2012/09/IMG_8853.JPG" rel="external nofollow"><img src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" alt="med_IMG_8853.JPG" data-src="http://www.eparhija-prizren.com/sites/default/files/users/4/2012/09/med_IMG_8853.JPG"></a></p>
<p><span style="font-size:12px"><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif">У виници је на послушању монах Марко Диклић, који из године у годину улаже напоре да унапреди квалитет вина које се данас </span></span></p>
<p><span style="font-size:12px"><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif">продаје не само у Србији већ и у иностранству. На овогодишњој берби оцу Марку притекли су у помоћ монаси и искушеници из манастира као и верници. Овогодишња берба дала је око 30 тона црног грожђа. Након бербе настављају се редовни послови на производњи вина који ће се наставити наредних месеци до месеца маја када ће вино од овогодишње бербе бити флаширано.</span></span></p>
<p><a href="http://www.eparhija-prizren.com/sr/vesti/berba-grozdja-u-hocanskom-vinogorju" rel="external nofollow"><span style="font-size:12px"><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif">Извор и фотографије</span></span></a></p>
]]></description><guid isPermaLink="false">261</guid><pubDate>Thu, 20 Sep 2012 18:31:00 +0000</pubDate></item><item><title>&#x421;&#x43B;&#x430;&#x432;&#x430; &#x43D;&#x430;&#x458;&#x43C;&#x43B;&#x430;&#x452;&#x435; &#x441;&#x440;&#x43F;&#x441;&#x43A;&#x435; &#x446;&#x440;&#x43A;&#x432;&#x435; &#x443; &#x410;&#x443;&#x441;&#x442;&#x440;&#x438;&#x458;&#x438;</title><link>https://pouke.org/index/-/1346435955/%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%B0-%D0%BD%D0%B0%D1%98%D0%BC%D0%BB%D0%B0%D1%92%D0%B5-%D1%81%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B5-%D1%86%D1%80%D0%BA%D0%B2%D0%B5-%D1%83-%D0%B0%D1%83%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B8-r255/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2016_04/7b3260c1fccd1dc7662fb56c006a2fc5.jpg.08f695f1bd4be0fb1b664ea111771ef4.jpg" /></p>
<p><img src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" alt="2012-09-18.jpg" data-src="http://www.spc.rs/files/u5/2012/9/2012-09-18.jpg"></p>
<p><span style="font-size:12px"><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif">На сам дан Празника, 16. септембра, литургијским сабрањем је началствовао презвитер Бранислав Мркић, архијерејски намесник новосадски други, уз саслужење презвитера Жељка Латиновића, настојатеља Светоуспенске цркве у Новом Саду и домаћина јереја Јована Алимпића, пароха у Салфелдену. Предивна, новосаграђена црква била је мала да прими све оне који су дошли на славу најмлађе парохије у Аустрији. Свештеник Јован, његова породица и парохијани из Салфелдена, Бишофсхофена и околине су показали шта је истинско гостољубље и хришћанска љубав.</span></span></p>
<p><span style="font-size:12px"><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif">Извор: </span></span><a href="http://beseda.rs/portal/novosti/vesti/spc/3573-antifon-u-salfeldenu.html" rel="external nofollow"><span style="font-size:12px"><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif">www.beseda.rs</span></span></a></p>
<p><img src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" alt="sal_11.jpg" data-src="http://www.spc.rs/files/galerije/12/09/sal_11.jpg"></p>
<p><a href="http://www.spc.rs/sr/hor_antifon_na_slavi_u_salfeldenu" rel="external nofollow"><span style="font-size:12px"><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif">фотографије</span></span></a></p>
]]></description><guid isPermaLink="false">255</guid><pubDate>Thu, 20 Sep 2012 11:41:00 +0000</pubDate></item><item><title>&#x41F;&#x440;&#x43E;&#x441;&#x43B;&#x430;&#x432;&#x430; &#x41F;&#x430;&#x442;&#x440;&#x43E;&#x43D;&#x430; &#x415;&#x43F;&#x430;&#x440;&#x445;&#x438;&#x458;&#x435; &#x431;&#x430;&#x447;&#x43A;&#x435; &#x443; &#x427;&#x443;&#x440;&#x443;&#x433;&#x443;</title><link>https://pouke.org/index/-/1346435955/%D0%BF%D1%80%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%B0-%D0%BF%D0%B0%D1%82%D1%80%D0%BE%D0%BD%D0%B0-%D0%B5%D0%BF%D0%B0%D1%80%D1%85%D0%B8%D1%98%D0%B5-%D0%B1%D0%B0%D1%87%D0%BA%D0%B5-%D1%83-%D1%87%D1%83%D1%80%D1%83%D0%B3%D1%83-r254/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2016_04/e954b2a25dd9cb383f3d505fcf89a526.jpg.622875e83a10c598327bb483c81b0872.jpg" /></p>
<p><img src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" alt="515patron_0108.jpg" data-src="http://www.spc.rs/files/u5/2012/9/515patron_0108.jpg"></p>
<p><span style="font-size:12px"><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif">Овогодишњи литургијски </span></span><a href="http://www.eparhija-backa.rs/citaonica/spomen-cuda-svetog-arhangela-mihaila-u-honi-kolosi-u-frigiji" rel="external nofollow"><span style="font-size:12px"><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><em>Спомен чуда које је Свети Архистратиг учинио у граду Хони (Колоси)</em></span></span></a><span style="font-size:12px"><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"> одржан је у Чуругу, 6/19. септембра 2012. године, у порти Вазнесенске цркве, а поводом значајног јубилеја, сто педесет година од троносања овог највећег храма у Бачкој и још једног молитвеног сећања на невине жртве злогласне </span></span><span style="font-size:12px"><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><em>Рације </em></span></span><span style="font-size:12px"><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif">која је пре седамдесет година задесила Чуруг, Шајкашку и целу Бачку. Свету архијерејску Литургију служио је Његово Преосвештенство Епископ зворничко-тузлански г. Василије, уз саслужење епископâ: сремског Василија, бачког Иринеја, бихаћко-петровачког Хризостома, осечкопољског и барањског Лукијана, врањског Пахомија, милешевског Филарета, далматинског Фотија, крушевачког Давида и јегарског Порфирија, свеколиког свештенства и вернога народа богоспасаване Епархије бачке.</span></span></p>
<p><span style="font-size:12px"><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif">После прочитаног одељка из светог Јеванђеља, присутном народу обратио се Епископ далматински Фотије. У својој беседи, којом је поздравио све присутне архијереје, свештенство и верни народ, а посебно своје чуружане, Владика Фотије је истакао смисао и значај свете Литургије кроз коју и којом сви бивамо Тело Христово.</span></span></p>
<ul><li>
<a href="http://www.eparhija-backa.rs/portal/podcast/besede/20120919_Patron_Curug_Vladika_Fotije.mp3" rel="external nofollow"><span style="font-size:12px"><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><strong>Беседа Епископа далматинског г. Фотија</strong></span></span></a><br>
</li></ul>
<p></p>
<p><span style="font-size:12px"><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif">На крају свете Литургије присутнима се обратио Преосвештени Владика Иринеј поздравивши све присутне Архијереје и захваливши им што су дошли, неки и из далека, да заједно прославимо престони Празник Епархије бачке и честитајући славу својој браћи и саслужитељима свештеницима, ђаконима и целокупном народу Божјем у Епархији бачкој.</span></span></p>
<p><span style="font-size:12px"><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif">На предлог Његовог Преосвештенства Епископа бачког Господина др Иринеја, Свети Архијерејски Синод Српске Православне Цркве, на челу са Његовом Светошћу Патријархом српским Господином Иринејем, доделио је орден Светог Саве Црквеној општини у Чуругу. Испред чурушке Црквене општине орден Светог Саве, из руку Владике Иринеја, примио је господин Петар Сладојевић председник Црквене општине.</span></span></p>
<ul><li>
<a href="http://www.eparhija-backa.rs/portal/podcast/besede/20120919_Patron_Curug_Vladika_Irinej.mp3" rel="external nofollow"><span style="font-size:12px"><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><strong>Беседа Епископа бачког г. Иринеја</strong></span></span></a><br>
</li></ul>
<p></p>
<p><span style="font-size:12px"><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif">После литургијског славља празновање је настављено уз културно-уметнички програм деце из Основне школе Ђура Јакшић из Чуруга.</span></span></p>
<p><span style="font-size:12px"><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif">Извор: </span></span><a href="http://www.eparhija-backa.rs/novosti/proslava-patrona-eparhije-backe-u-curugu" rel="external nofollow"><span style="font-size:12px"><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif">Епархија бачка</span></span></a></p>
]]></description><guid isPermaLink="false">254</guid><pubDate>Thu, 20 Sep 2012 11:37:00 +0000</pubDate></item><item><title>&#x41A;&#x43E;&#x43D;&#x441;&#x442;&#x438;&#x442;&#x443;&#x442;&#x438;&#x432;&#x43D;&#x430; &#x441;&#x435;&#x434;&#x43D;&#x438;&#x446;&#x430; &#x426;&#x440;&#x43A;&#x432;&#x435;&#x43D;&#x43E;&#x43E;&#x43F;&#x448;&#x442;&#x438;&#x43D;&#x441;&#x43A;&#x43E;&#x433; &#x441;&#x430;&#x432;&#x435;&#x442;&#x430; &#x443; &#x41C;&#x430;&#x43B;&#x43E;&#x43C; &#x41B;&#x43E;&#x448;&#x438;&#x45A;&#x443;</title><link>https://pouke.org/index/-/1346435955/%D0%BA%D0%BE%D0%BD%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%82%D1%83%D1%82%D0%B8%D0%B2%D0%BD%D0%B0-%D1%81%D0%B5%D0%B4%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B0-%D1%86%D1%80%D0%BA%D0%B2%D0%B5%D0%BD%D0%BE%D0%BE%D0%BF%D1%88%D1%82%D0%B8%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B3-%D1%81%D0%B0%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B0-%D1%83-%D0%BC%D0%B0%D0%BB%D0%BE%D0%BC-%D0%BB%D0%BE%D1%88%D0%B8%D1%9A%D1%83-r246/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2016_04/160d807a8cc634a8aad38f760642ac6c.jpg.7d9e526f8518c0da4f0e6f20b3d4393e.jpg" /></p>
<p><span style="font-size:12px"><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif">Након чина призивања Светог Духа и полагања заклетве, члановима Савета се обратио протојереј-ставрофор Мићо Костић, парох ријечки, захваливши се будућим сарадницима на прихватању часне, тешке и одговорне дужности коју су примили на себе. Пожелевши сваког успеха у будућем раду, отац Мићо је отворио радни део седнице са предложеним дневним редом, на којем су се нашле тачке које се тичу окупљања верника и установљења богослужбеног поретка. У недостатку богослужбеног простора присутни су изразили спремност за адаптацију одговарајућег простора, који би се као привремено решење уредио за несметано богослужење.</span></span></p>
<p><span style="font-size:12px"><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif">Обзиром да народ овог острва уистину има потребу за својим храмом, присутни су такође изразили најискренију жељу за изградњом храма, који је за овај верни народ увек био освећено поднебесје вере, наде и љубави.</span></span></p>
<p><span style="font-size:12px"><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif">Исцрпивши дневни ред, председавајући се захвалио сарадницима позивајући их на активно решавање разматраних питања, чиме је закључен рад прве седнице Црквеноопштинског савета у Малом Лошињу.</span></span></p>
<p><a href="http://www.eparhija-gornjokarlovacka.hr/index.php?option=com_content&amp;view=article&amp;id=646%3Akonstituivna-sednica-crkvenooptinskog-saveta-u-malom-loinju&amp;catid=17%3Anovosti&amp;Itemid=13&amp;lang=sr" rel="external nofollow"><span style="font-size:12px"><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif">Извор</span></span></a></p>
]]></description><guid isPermaLink="false">246</guid><pubDate>Wed, 19 Sep 2012 12:23:00 +0000</pubDate></item><item><title>&#x41F;&#x43E;&#x441;&#x435;&#x442;&#x430; &#x440;&#x43E;&#x434;&#x43D;&#x43E;&#x458; &#x43A;&#x443;&#x45B;&#x438; &#x421;&#x442;&#x430;&#x440;&#x446;&#x430; &#x41D;&#x438;&#x43A;&#x430;&#x43D;&#x43E;&#x440;&#x430;</title><link>https://pouke.org/index/-/1346435955/%D0%BF%D0%BE%D1%81%D0%B5%D1%82%D0%B0-%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%BD%D0%BE%D1%98-%D0%BA%D1%83%D1%9B%D0%B8-%D1%81%D1%82%D0%B0%D1%80%D1%86%D0%B0-%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%B0%D0%BD%D0%BE%D1%80%D0%B0-r245/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2016_04/3d30a6db09c0e6b8efd98395730e0b27.jpg.ef839645192cf8adb894183a96d8a441.jpg" /></p>
<p><span style="font-size:12px"><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif">Епископ Милутин и Игуман Михаило су заједнички констатовали да је родна кућа светог старца Никанора, која је стара око 200 година, у јако лошем стању и да јој прети урушавање. Епархија ваљевска ће у наредним данима покренути акцију реновирања овог за наш крај важног објекта који ће нас стално подсећати на овог великог и светог старца. </span></span></p>
<p></p>
<div style="text-align:right"><p><span style="font-size:12px"><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><em>Дејан Трипковић, протођакон</em></span></span></p></div>
<p></p>
<p></p>
<p><a href="http://eparhijavaljevska.rs/index.php?id=vesti/2012/2012-09-18-001v" rel="external nofollow"><span style="font-size:12px"><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif">Извор и фотографије</span></span></a></p>
<p><img src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" alt="2012-09-18-002v.jpg" data-src="http://eparhijavaljevska.rs/vesti/2012/2012-09-18-002v.jpg"></p>
<p><img src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" alt="2012-09-18-012v.jpg" data-src="http://eparhijavaljevska.rs/vesti/2012/2012-09-18-012v.jpg"></p>
<p><img src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" alt="2012-09-18-027v.jpg" data-src="http://eparhijavaljevska.rs/vesti/2012/2012-09-18-027v.jpg"></p>
<p><img src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" alt="2012-09-18-019v.jpg" data-src="http://eparhijavaljevska.rs/vesti/2012/2012-09-18-019v.jpg"></p>
<p><img src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" alt="2012-09-18-028v.jpg" data-src="http://eparhijavaljevska.rs/vesti/2012/2012-09-18-028v.jpg"></p>
]]></description><guid isPermaLink="false">245</guid><pubDate>Wed, 19 Sep 2012 12:16:00 +0000</pubDate></item><item><title>&#x421;&#x432;&#x435;&#x442;&#x430; &#x410;&#x440;&#x445;&#x438;&#x458;&#x435;&#x440;&#x435;&#x458;&#x441;&#x43A;&#x430; &#x41B;&#x438;&#x442;&#x443;&#x440;&#x433;&#x438;&#x458;&#x430; &#x443; &#x411;&#x438;&#x458;&#x435;&#x43B;&#x43E;&#x458;</title><link>https://pouke.org/index/-/1346435955/%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B0-%D0%B0%D1%80%D1%85%D0%B8%D1%98%D0%B5%D1%80%D0%B5%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%B0-%D0%BB%D0%B8%D1%82%D1%83%D1%80%D0%B3%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D1%83-%D0%B1%D0%B8%D1%98%D0%B5%D0%BB%D0%BE%D1%98-r244/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2016_04/e16ab403918043324fe70d1400018f9d.jpg.9ae37722f3bcecb0ddb4088ba83e2766.jpg" /></p>
<p><span style="font-size:12px"><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif">Владики Василију саслуживали су архијерејски намјенсик брчански протојереј-ставрофор Славко Максимовић, протојереј-ставрофор Стево Милошевић и протођакон Славољуб Милошевић.</span></span></p>
<p><span style="font-size:12px"><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif">Преосвећени Владика одликовао је мјесног свештеника Николу Лукића чином протонамјесника. </span></span></p>
<p><a href="http://www.eparhijazvornickotuzlanska.org/news1737.php" rel="external nofollow"><span style="font-size:12px"><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif">Извор</span></span></a></p>
]]></description><guid isPermaLink="false">244</guid><pubDate>Wed, 19 Sep 2012 12:11:00 +0000</pubDate></item><item><title>&#x41C;&#x43E;&#x43B;&#x438;&#x442;&#x432;&#x435;&#x43D;&#x43E; &#x441;&#x430;&#x431;&#x440;&#x430;&#x45A;&#x435; &#x443; &#x441;&#x43F;&#x43E;&#x43C;&#x435;&#x43D; &#x421;&#x432;&#x435;&#x442;&#x43E;&#x433; &#x410;&#x43B;&#x435;&#x43A;&#x441;&#x430;&#x43D;&#x434;&#x440;&#x430; &#x41D;&#x435;&#x432;&#x441;&#x43A;&#x43E;&#x433;, &#x43D;&#x435;&#x431;&#x435;&#x441;&#x43A;&#x43E;&#x433; &#x437;&#x430;&#x441;&#x442;&#x443;&#x43F;&#x43D;&#x438;&#x43A;&#x430; &#x412;&#x430;&#x441;&#x43E;&#x458;&#x435;&#x432;&#x438;&#x45B;&#x430;</title><link>https://pouke.org/index/-/1346435955/%D0%BC%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%82%D0%B2%D0%B5%D0%BD%D0%BE-%D1%81%D0%B0%D0%B1%D1%80%D0%B0%D1%9A%D0%B5-%D1%83-%D1%81%D0%BF%D0%BE%D0%BC%D0%B5%D0%BD-%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%BE%D0%B3-%D0%B0%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D1%80%D0%B0-%D0%BD%D0%B5%D0%B2%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B3-%D0%BD%D0%B5%D0%B1%D0%B5%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B3-%D0%B7%D0%B0%D1%81%D1%82%D1%83%D0%BF%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%B0-%D0%B2%D0%B0%D1%81%D0%BE%D1%98%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D1%9B%D0%B0-r243/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2016_04/40d1814f692440bbd65558ceffc35930.jpg.1dfe9252d9bf5f05a38265d985b455fc.jpg" /></p>
<p>Овом приликом је, поводом празника Преноса моштију Светог Александра Невског, кога Васојевићи од давнина поштују и прослављају као своју другу славу, одржан традиционални црквено-народни сабор.</p>
<p><img src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" alt="prenos-mostiju-svetog-aleksandra-nevskog-vinicka-2012-1.jpg" data-src="http://www.eparhija.me/foto/12/prenos-mostiju-svetog-aleksandra-nevskog-vinicka-2012-1.jpg"></p>
<p>Преосвећеном Епископу је саслуживало свештенство архијерејског намјесништва беранског и монаштво манастира Ђурђеви Ступови, а у молитвеном сабрању учествовали су вјерници Виницке и околних села, као и они који су поријеклом из Васојевића, па, иако живе у другим крајевима Црне Горе, Србије и широм свијета, свој родни крај нијесу заборавили.</p>
<p>Сабраном народу бесједом се обратио Његово Преосвештенство владика Јоаникије. Он је казао да за сваки народ дар од Бога јесу побожни владари, какве је и наш народ имао кроз историју. Подсјећајући шта је за јеврејски народ, његову државу и сам опстанак значио Свети цар Давид, а историја византијског царства утемељена је на личности побожног владара Светог цара Константина, Епископ будимљанско-никшићки је указао на значај који је за српски народ имао Свети Стефан Немања Симеон Мироточиви.</p>
<p><img src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" alt="prenos-mostiju-svetog-aleksandra-nevskog-vinicka-2012-2.jpg" data-src="http://www.eparhija.me/foto/12/prenos-mostiju-svetog-aleksandra-nevskog-vinicka-2012-2.jpg"></p>
<p>“Он је утемељитељ, не само династије Немањића него и славне средњовјековне српске државе која је у Лимској долини имала јако упориште. У будимљанској Жупи једно вријеме, као млади краљ насљедник, столовао је Свети Стефан Дечански, велики чудотворац, чије благодатно небеско заступништво и дан-данас осјећамо у будимљанској Жупи. Руси ће потврдити значај кнеза Владимира, крститеља Русије, а нарочито Светог кнеза Александра Невског, оне свијетле личности, јарке звијезде у хришћанској васељени и свјетлила вјере православне, који се жртвовао због љубави према Богу и љубави према свом роду. Поживио је кратак људски вијек, свега четрдесет и три године, вријеме за које многи не учине ништа по чему би их било вриједно помињати, али, Свети Александар Невски, окренут љубављу према Богу, вјери православној и своме роду, утемељио је велику и моћну руску државу, која је касније постала словенска царевина, па и наша заштитница“.</p>
<p><img src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" alt="prenos-mostiju-svetog-aleksandra-nevskog-vinicka-2012-3.jpg" data-src="http://www.eparhija.me/foto/12/prenos-mostiju-svetog-aleksandra-nevskog-vinicka-2012-3.jpg"></p>
<p>“Он се истакао као бранитељ вјере православне, бранитељ свог отачаства онда када су западни „витезови“, са благословом папе, ширили католичанство огњем и мачем по источним земљама. Кренули су и према Новгороду, Кијеву и Москви, али их је Свети Алексндар Невски силом Божијом дочекао и побиједио, одбио од свог отачаства, чинећи чуда од јунаштва. Могли бисмо се питати одкуда таква сила једном младићу, а њему је сила била у Богу и у вјери, вјера православна му је дала ту моћ и крила којима је закрилио своје отачаство, па се и дан-данас Свети Александар Невски поштује као заштитник руске државе, руске Цркве и руског народа“, истакао је Преосвећени Владика.</p>
<p><img src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" alt="prenos-mostiju-svetog-aleksandra-nevskog-vinicka-2012-4.jpg" data-src="http://www.eparhija.me/foto/12/prenos-mostiju-svetog-aleksandra-nevskog-vinicka-2012-4.jpg"></p>
<p>Он је додао да Светитељи Божији имају благодат и милост од Бога да постану заштитници не само рода из ког потичу него и других вјерних народа. Племе Васојевићи, поред своје крсне славе, од давнина слави и Светог Александра Невског, чије име су припадници овог јуначког племена често призивали у тјескобама, биткама и невољама “Помоз Боже и Свети Лесендро“ – Свети Александре Невски, који им је више пута и помогао, па га зато прослављају као другу славу.</p>
<p><img src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" alt="prenos-mostiju-svetog-aleksandra-nevskog-vinicka-2012-5.jpg" data-src="http://www.eparhija.me/foto/12/prenos-mostiju-svetog-aleksandra-nevskog-vinicka-2012-5.jpg"></p>
<p>“Диван је, драга браћо и сестре, овај сабор овдје у Васојевићима. Јесте да је био мало запостављен, али се Свети Александар Невски увијек помињао у Васојевићима, па и у оно комунистичко вријеме. Ево, хвала Богу, обнови се, у наше вријеме, овај дивни сабор на празник Светог Александра Невског, па га сваке године прослављамо у Лијевој ријеци, Андријевици или при неком другом храму, а ове године, захваљујући браћи Винићанима, дошли смо овдје, сабрали се поред ове обновљене светиње у Виницкој, завичају наших великих игумана Мојсија и Никодима Зечевића, да се Богу помолимо и сјетимо наших предака, великих духовника, јунака и војвода из Васојевића, али и да се трудимо, колико је могуће у овом времену, да идемо њиховим путем и не обрукамо их. Ако се угледамо на знамените личности из нашег народа и наше Цркве, на личности Светог Алексндра Невског и Стефана Немање, Мојсија Зечевића и Миљана Вукова, онда, сигурно, нећемо погријешити, јер ћемо знати да цијенимо своју вјеру и своје светиње, знаћемо да његујемо љубав и слогу међу браћом, да поштујемо кумство, пријатељство, своје рођаке, ближње и сваког човјека“.</p>
<p><img src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" alt="prenos-mostiju-svetog-aleksandra-nevskog-vinicka-2012-6.jpg" data-src="http://www.eparhija.me/foto/12/prenos-mostiju-svetog-aleksandra-nevskog-vinicka-2012-6.jpg"></p>
<p>“Нарочито је то важно у овим временима свеопштих подјела, плитких интереса и велике себичности, када су људи спремни да, за ситни интерес, продају државу, отаџбину, вјеру, поштење, Цркву и све оно за шта се некада живот полагао. На тај начин, живећи само за свој лични, ситни, привремени интерес, не може се ништа добити, него се тиме ради за пропаст своју, своје части, образа и будућности свог дома и породице. Нека буде срећан и Богом благословен овај свијетли дан, дан славе и великог сабора, јер данас је велики сабор на Небу међу Светитељима, гдје Свети Александар Невски сија вјечитом Христовом свјетлошћу међу анђелима и Светитељима, а диван сабор је данас и на земљи, нарочито овдје у Васојевићима, јер се врши света служба Божија и милост Божија излива се на наше храмове и народ, призивамо љубав Божију, призивамо се Богу извору живота и љубави, а када се приближавамо Ономе Ко је извор живота и љубави, онда ће и нас обасјати радост живота и радост љубави Христове, која грије наша срца и наше домове“, бесједио је Његово Преосвештенство.</p>
<p>Освештан је и пререзан славски колач, који су припремили житељи села Виницка. У име Црквеног одбора г. Небојша Зечевић, предсједник је дио славског колача предао г. Славку Бабовићу, који ће, са Црквеним одбором задуженим за градњу храма у Трепчи, Трепчањанима, њиховим пријатељима и свим Васојевићима, бити домаћини овог црквено-народног славља идуће године.</p>
<p><img src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" alt="prenos-mostiju-svetog-aleksandra-nevskog-vinicka-2012-7.jpg" data-src="http://www.eparhija.me/foto/12/prenos-mostiju-svetog-aleksandra-nevskog-vinicka-2012-7.jpg"></p>
<p>Овом приликом Удружење Васојевића из Београда, на чијем челу је др Милија Зечевић, уручио је Његовом Преосвештенству Епископу Јоаникију Повељу у знак захвалности за велику архијерејску бригу о повјереној му пастви и напоре учињене на ширењу духовности на простору Епархије будимљанско-никшићке.</p>
<p><img src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" alt="prenos-mostiju-svetog-aleksandra-nevskog-vinicka-2012-8.jpg" data-src="http://www.eparhija.me/foto/12/prenos-mostiju-svetog-aleksandra-nevskog-vinicka-2012-8.jpg"></p>
<p><a href="http://www.eparhija.me/prenos-mostiju-svetog-aleksandra-nevskog-vinicka-2012" rel="external nofollow">Извор</a></p>
]]></description><guid isPermaLink="false">243</guid><pubDate>Wed, 19 Sep 2012 12:07:00 +0000</pubDate></item><item><title>&#x421;&#x430;&#x43E;&#x43F;&#x448;&#x442;&#x435;&#x45A;&#x435; &#x437;&#x430; &#x458;&#x430;&#x432;&#x43D;&#x43E;&#x441;&#x442;</title><link>https://pouke.org/index/-/1346435955/%D1%81%D0%B0%D0%BE%D0%BF%D1%88%D1%82%D0%B5%D1%9A%D0%B5-%D0%B7%D0%B0-%D1%98%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82-r242/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2016_04/7e97881fdb071f5c0ae0dc7e44479f83.jpg.f8c99153881087cbe2e91a23dcd2ac70.jpg" /></p>
<p><span style="font-size:12px"><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif">Свештеници и вјерници Цркве Христове, православни хришћани Цетиња, као слободни и са другима равноправни грађани црногорске престонице вољели би да знају, може ли ико да прича о оздрављењу животних прилика у нашем граду, о градској економији, а да не помиње црквене теме? Не можемо да вјерујемо да људи који себе зову сенаторима Цетиња, у овом тренутку не виде друге ни веће цетињске проблеме од имовинског питања зграде Цркевног суда и цркве на Ћипуру. А још је невјероватнији начин на који се ова два имовинска питања сагледавају у овом политичко-савјетодавном тијелу званом „Сенат“.</span></span></p>
<p><span style="font-size:12px"><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif">Сенатори хоће да иселе Цетињску богословију из зграде Црквеног суда. Кажу – Црквени суд није црквени!? Кажу – црква на Ћипуру није црквена!? Хоће да иселе Цетињску богословију онда када ова најстарија средња школа у Црној Гори слави 150 година постојања и 20 година обновљеног рада!? Намјесто предлога шта би град и држава могли да учине у правцу достојне прославе ових значајних годишњица, они хоће да отежају ионако незавидан материјални положај професора и ђака ове црквено-просветне установе.</span></span><img src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" alt="trans.gif" data-src="http://svetigora.wordpress.com/wp-includes/js/tinymce/plugins/wordpress/img/trans.gif"></p>
<p><span style="font-size:12px"><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif">И још кажу да ово све раде због задовољења правде. Неће да виде како је Богословија насилно исељена 1945.г. из Биљарде, а веома им је стало да црквена зграда буде општинска. Не питају се када и под каквим околностима је православни храм уписан као власништво општине, али сматрају да тај храм никако не би смио да буде црквена имовина. Све је то празна, бескорисна и досадна прича, поновљена безброј пута. То је прича којој је мјесто на судовима, у уредним и јасним правним процедурама, а не у саопштењима Сената престонице. Ко мисли да му нешто припада и да неко неовлаштено борави у његовим просторијама, тај нека своја права потражи пред надлежним институцијама – јер не живимо у џунгли, него у граду који траје више од пет вјекова.</span></span></p>
<p></p>
<div style="text-align:center"><p><span style="font-size:12px"><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><strong>ЦЕТИЊЕ, 19.септембар 2012.г.</strong></span></span></p></div>
<p></p>
<p></p>
<p></p>
<div style="text-align:right">
<p></p>
<div style="text-align:center"><a href="http://www.mitropolija.me/?p=10015" rel="external nofollow"><span style="font-size:12px"><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif">Имформантивна служба</span></span></a></div>
<p></p>
</div>
<p></p>
<p></p>
<div style="text-align:right"><a href="http://www.mitropolija.me/?p=10015" rel="external nofollow"><span style="font-size:12px"><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"> Митрополије Црногорско-приморске</span></span></a></div>
<p></p>
<p></p>
]]></description><guid isPermaLink="false">242</guid><pubDate>Wed, 19 Sep 2012 11:57:00 +0000</pubDate></item><item><title>&#x415;&#x43F;&#x430;&#x440;&#x445;&#x438;&#x458;&#x441;&#x43A;&#x438; &#x434;&#x430;&#x43D;&#x438; &#x43E;&#x434;&#x440;&#x436;&#x430;&#x43D;&#x438; &#x443; &#x410;&#x43B;&#x445;&#x430;&#x43C;&#x431;&#x440;&#x438;, &#x41A;&#x430;&#x43B;&#x438;&#x444;&#x43E;&#x440;&#x43D;&#x438;&#x458;&#x430;</title><link>https://pouke.org/index/-/1346435955/%D0%B5%D0%BF%D0%B0%D1%80%D1%85%D0%B8%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%B8-%D0%B4%D0%B0%D0%BD%D0%B8-%D0%BE%D0%B4%D1%80%D0%B6%D0%B0%D0%BD%D0%B8-%D1%83-%D0%B0%D0%BB%D1%85%D0%B0%D0%BC%D0%B1%D1%80%D0%B8-%D0%BA%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D1%84%D0%BE%D1%80%D0%BD%D0%B8%D1%98%D0%B0-r231/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2016_04/d20723823afba80d0a200fb4a1f133f2.jpg.935f4d96e08f3df8ddf257c8a8d7e3a4.jpg" /></p>
<p><strong>	</strong><a href="http://www.spc.rs/sr/eparhijski_dani_odrzhani_u_alhambri_kalifornija" rel="external nofollow"><strong><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">Епархијски дани одржани у Алхамбри, Калифорнија</span></span></strong></a></p>
<p><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">18. Септембар 2012 - 11:46</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">Поред домаћина Епископа Максима, Свету Архијерејску Литургију су служили Епископ новограчаничко-средњозападноамерички г. Лонгин, Епископ браничевски г. Игњатије, Епископ захумско-херцеговачки г. Григорије. Преосвећена господа епископи учествовали су и у раду семинара као гости говорници. </span></span></p>
<p><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">Извор: Западноамеричка епархија</span></span></p>
<p><img src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" alt="7935200574_c0c9fc7159_z.jpg" data-src="http://www.spc.rs/files/galerije/12/09/7935200574_c0c9fc7159_z.jpg"></p>
<p><img src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" alt="7935222106_702f914995_z.jpg" data-src="http://www.spc.rs/files/galerije/12/09/7935222106_702f914995_z.jpg"></p>
<p><img src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" alt="7923853604_b8c521edd0_z.jpg" data-src="http://www.spc.rs/files/galerije/12/09/7923853604_b8c521edd0_z.jpg"></p>
<p><img src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" alt="7924297750_0152bf530d_z.jpg" data-src="http://www.spc.rs/files/galerije/12/09/7924297750_0152bf530d_z.jpg"></p>
<p><img src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" alt="7923893270_617047d094.jpg" data-src="http://www.spc.rs/files/galerije/12/09/7923893270_617047d094.jpg"></p>
<p><img src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" alt="7940839142_2649990c3e_z.jpg" data-src="http://www.spc.rs/files/galerije/12/09/7940839142_2649990c3e_z.jpg"></p>
<p><img src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" alt="7940855942_8bd912dd73_z.jpg" data-src="http://www.spc.rs/files/galerije/12/09/7940855942_8bd912dd73_z.jpg"></p>
<p><img src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" alt="7940826772_ca253c54a7_z.jpg" data-src="http://www.spc.rs/files/galerije/12/09/7940826772_ca253c54a7_z.jpg"></p>
<p><a href="http://www.spc.rs/sr/eparhijski_dani_odrzhani_u_alhambri_kalifornija" rel="external nofollow"><span style="font-size:12px"><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif">Oстатак фотогалерије</span></span></a></p>
]]></description><guid isPermaLink="false">231</guid><pubDate>Tue, 18 Sep 2012 20:49:00 +0000</pubDate></item><item><title>&#x41F;&#x43E;&#x43C;&#x435;&#x43D; &#x443; &#x421;&#x432;&#x435;&#x442;&#x43E;&#x43C; &#x420;&#x43E;&#x43C;&#x430;&#x43D;&#x443;</title><link>https://pouke.org/index/-/1346435955/%D0%BF%D0%BE%D0%BC%D0%B5%D0%BD-%D1%83-%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%BE%D0%BC-%D1%80%D0%BE%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D1%83-r229/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2016_04/01e8b8fc6c0197fd80295c99cc4b44c9.jpg.97080efbba1c114f8412db3b7893acac.jpg" /></p>
<p><strong>	</strong><a href="http://eparhijaniska.rs/rs/%D0%B5%D0%BF%D0%B0%D1%80%D1%85%D0%B8%D1%98%D0%B0/%D0%B0%D0%BA%D1%82%D1%83%D0%B5%D0%BB%D0%BD%D0%BE/1823-%CF%80%D0%BE%D0%BC%D0%B5%D0%BD-%D1%83-%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%BE%D0%BC-%D1%80%D0%BE%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D1%83-%CE%B1%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B8%D0%BD%D0%B0%D1%87%D0%BA%D0%BE-%D0%BD%D0%B0%D0%BC%D0%B5%D1%81%D0%BD%D0%B8%D1%88%D1%82%D0%BE" rel="external nofollow"><strong><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">Πомен у Светом Роману - Aлексиначко намесништо</span></span></strong></a><strong><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px"> </span></span></strong></p>
<p><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">Међу њима данас се и молитвено сећамо грофа Николаја Николајевича Рајевског, великог војсковођу из чувене ратничке породице Рајевских, који је бранећи Србију положио свој живот и тако се златним словима уписао у књигу вечности. Организација овогодишње прославе припала је удружењу руско - српског пријатељства '''Каонички извори'' из Каоника. Помен су служили архијерејски намесник алексиначки протојереј стврофор хаџи Љубиша Недељковић и протојереј ставрофор Влајко Грабеж уз саслужење свештенства алексиначког намесништва. Нека Господ све страдалнике и мученике настани у недра Авраамова за све што су урадили за Србију и православну веру држећи се јеванђелских речи: Нема веће љубави и жртве него кад живот свој положиш за пријатеље своје.</span></span></p>
<p><a href="http://eparhijaniska.rs/rs/%D0%B5%D0%BF%D0%B0%D1%80%D1%85%D0%B8%D1%98%D0%B0/%D0%B0%D0%BA%D1%82%D1%83%D0%B5%D0%BB%D0%BD%D0%BE/1823-%CF%80%D0%BE%D0%BC%D0%B5%D0%BD-%D1%83-%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%BE%D0%BC-%D1%80%D0%BE%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D1%83-%CE%B1%D0%BB%D0%B5%D0%BA%D1%81%D0%B8%D0%BD%D0%B0%D1%87%D0%BA%D0%BE-%D0%BD%D0%B0%D0%BC%D0%B5%D1%81%D0%BD%D0%B8%D1%88%D1%82%D0%BE" rel="external nofollow"><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">Извор</span></span></a></p>
]]></description><guid isPermaLink="false">229</guid><pubDate>Tue, 18 Sep 2012 20:38:00 +0000</pubDate></item><item><title>&#x41E;&#x434;&#x440;&#x436;&#x430;&#x43D;&#x438; &#x201E;&#x414;&#x430;&#x43D;&#x438; &#x43F;&#x440;&#x430;&#x432;&#x43E;&#x441;&#x43B;&#x430;&#x432;&#x43D;&#x435; &#x43E;&#x43C;&#x43B;&#x430;&#x434;&#x438;&#x43D;&#x435; 2012. &#x433;&#x43E;&#x434;&#x438;&#x43D;&#x435;&#x201C; &#x443; &#x41A;&#x435;&#x43B;&#x43D;&#x443;</title><link>https://pouke.org/index/-/1346435955/%D0%BE%D0%B4%D1%80%D0%B6%D0%B0%D0%BD%D0%B8-%E2%80%9E%D0%B4%D0%B0%D0%BD%D0%B8-%D0%BF%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B5-%D0%BE%D0%BC%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D0%B5-2012-%D0%B3%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D0%B5%E2%80%9C-%D1%83-%D0%BA%D0%B5%D0%BB%D0%BD%D1%83-r228/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2016_04/1db591f5892418fbd4f5f120f6e6efc6.jpg.8ba5d1a157892e82a7be4565e7ef5905.jpg" /></p>
<p><a href="https://plus.google.com/u/0/105816506182021601658#photos/105816506182021601658/albums/5788846551514992401/5788846819645606738" rel="external nofollow"><span style="font-size:12px"><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif">Галерија слика</span></span></a></p>
<p><span style="font-size:12px"><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"> </span></span></p>
<p><span style="font-size:12px"><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif">У петак, 14.09.2012.године у послеподневним часовима дошао је велики број православне омладине из многих градова Немачке.</span></span></p>
<p><span style="font-size:12px"><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif">У 18 часова у храму Воздвижења Часног Крста у Келну свештеници Елефтериос Аргиропулос (Грчка црква), Вадим Садојои (Руска црква) и Младен Јањић (Српска црква) богослужили су Акатист Пресветој Богородици на немачком језику, након којег је у српском духовном центру парохије келнске и званично отварена манифестација “Дани православне омладине 2012.године“.</span></span></p>
<p><span style="font-size:12px"><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif">У својству председника Православног омладинског савеза Немачке, као и у име Српске православне парохије келнске присутне је поздравио свештеник Младен Јањић и пожелео свима срдачну добродошлицу. Затим је уследила вечера после које је омладина провела вече у упознавању и духовним разговорима.</span></span></p>
<p><span style="font-size:12px"><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif">У суботу 15. септембра са почетком у 9 часова Свету Архијерејску Литургију богослужио је Митрополит средњоевропски и немачки Господин Серафим Јоанта (Румунска Црква). Митрополиту су саслуживали јеромонах Јустин (Рауер) (Српска црква), свештеници Петар Зонтаг (Архиепископија православне Руске цркве у западној Европи), Лазар Миту (Румунска црква), Александар Калински (Руска Црква), Елефтериос Аргиропулос (Грчка црква), Јован Марић, Неђо Јањић, Младен Јањић, Александар Перковић (Српска црква), ђакони Думитру Дура (Румунска црква) и Кирилл Крепс (Руска црква) и ипођакон Николај Тон (генерални секретар Епископске конференције у Немачкој). После Свете Архијерејске Литургије Митрополит Серафим поучио је многобројну омладину и остали присутни народ пригодном беседом. У својој беседи, после духовне поуке свима присутнима, Митрополит се захвалио на позиву, исказао своју радост, да је учесник овогодишње манифестације, и на крају, благословио будуће планове Православног омладинског савеза Немачке. После Св. Литургије сви су прешли у српски духовни центар, где је после доручка почео најављени програм.</span></span></p>
<p><span style="font-size:12px"><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif">Уводну реч и поздрав Митрополиту Серафиму, свештеницима и православној омладини упутио је председник Православног омладинског савеза, свештеник Младен Јањић, након чега је водитељ програма, госпођица Елена Зонтаг, најавила предавача протојереја-ставрофора Раду Константина Мирона (Грчка црква) и предавање на тему </span></span><span style="font-size:12px"><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><strong>„Умрежен а ипак усамљен“: коју улогу играју пријатељство, породица и заједница у нашем животу“</strong></span></span><span style="font-size:12px"><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif">.</span></span></p>
<p><span style="font-size:12px"><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif">После врло садржајног предавања уследио је рад по групама. Прва групу на тему “Пријатељство са Богом” водио је јеромонах Јустин, другу групу на тему “Пријатељство са собом” водио је свештеник Елефтериос Аргиропулос (грчка црква), трећу групу на тему „Пријатељство са другима“ водио је Митрополит Серафим Јонта (Румунска црква) док је четврту групу на тему “Пријатељство са творевином Божијом” водио је свештеник Петар Зонтаг (Архиепископија православне Руске цркве у западној Европи). После једночасовног рада уследио је пленум, где су све групе представиле резултате свог рада и своја мишљења.</span></span></p>
<p><span style="font-size:12px"><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif">У послеподневним сатима организован је излет, где су сви учесници отишли на сплаварење реком Рајном и разгледање града Келна.</span></span></p>
<p><span style="font-size:12px"><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif">У 19 часова Вечерње Богослужење служио је свештеник Елефтериос Аргиропулос (Грчка црква). Уследио је наставак дружења првославне омладине уз традиционалну православну музику.</span></span></p>
<p><span style="font-size:12px"><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif">У недељу 16. септембра после Свете Литургије, коју су на српском и немачком језику служили протојереј Неђо и јереј Младен Јањић одржан је Свеправославни Сабор уз традиционалну музику православних народа као и богат програм за најмлађе учеснике, на којем су узели учешћа многи православни из Келна и околине.</span></span></p>
<p><span style="font-size:12px"><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif">У име Православног омладинског савеза Немачке</span></span></p>
<p><span style="font-size:12px"><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif">Председник православног омладинског савеза Немачке</span></span></p>
<p><span style="font-size:12px"><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif">свештеник Младен Јањић, парох келнски</span></span></p>
<p><span style="font-size:12px"><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif">Келн, 17.09.2012.године</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">Извор</span></span>: <a href="http://www.serbische-diozese.org/03/index.php?option=com_content&amp;view=article&amp;id=983%3A----2012---&amp;catid=66%3A2009-01-03-03-52-46&amp;Itemid=75&amp;lang=sr" rel="external nofollow">http://www.serbische-diozese.org/03/index.php?option=com_content&amp;view=article&amp;id=983%3A----2012---&amp;catid=66%3A2009-01-03-03-52-46&amp;Itemid=75&amp;lang=sr</a></p>
]]></description><guid isPermaLink="false">228</guid><pubDate>Tue, 18 Sep 2012 20:32:00 +0000</pubDate></item><item><title>&#x422;&#x440;&#x435;&#x45B;&#x438; &#x41D;&#x435;&#x43C;&#x430;&#x45A;&#x438;&#x43D; &#x441;&#x432;&#x435;&#x442;&#x43E;&#x43F;&#x435;&#x442;&#x440;&#x43E;&#x432;&#x441;&#x43A;&#x43E;-&#x434;&#x435;&#x436;&#x435;&#x432;&#x441;&#x43A;&#x438; &#x441;&#x430;&#x431;&#x43E;&#x440; &#x43A;&#x43E;&#x434; &#x41F;&#x435;&#x442;&#x440;&#x43E;&#x432;&#x435; &#x446;&#x440;&#x43A;&#x432;&#x435; &#x443; &#x41D;&#x43E;&#x432;&#x43E;&#x43C; &#x41F;&#x430;&#x437;&#x430;&#x440;&#x443;</title><link>https://pouke.org/index/-/1346435955/%D1%82%D1%80%D0%B5%D1%9B%D0%B8-%D0%BD%D0%B5%D0%BC%D0%B0%D1%9A%D0%B8%D0%BD-%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%BE%D0%BF%D0%B5%D1%82%D1%80%D0%BE%D0%B2%D1%81%D0%BA%D0%BE-%D0%B4%D0%B5%D0%B6%D0%B5%D0%B2%D1%81%D0%BA%D0%B8-%D1%81%D0%B0%D0%B1%D0%BE%D1%80-%D0%BA%D0%BE%D0%B4-%D0%BF%D0%B5%D1%82%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%B5-%D1%86%D1%80%D0%BA%D0%B2%D0%B5-%D1%83-%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D0%BC-%D0%BF%D0%B0%D0%B7%D0%B0%D1%80%D1%83-r227/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2016_04/af8a9da1afeedeca56aeea3c71ccde99.jpg.b15f8423350aa3a8c7c038d330b7d3a0.jpg" /></p>
<p><span style="font-size:12px"><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif">Сабор је започео Светом архијерејском Литургијом коју је уз служио Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски г. Теодосије уз саслужење свештеника и свештеномонаха из Епархија рашко-призренске, будимљанско-никшићке и жичке. На крају Литургије владика Теодосије је осветио и преломио славски колач у част светог Симеона Мироточивог и Сабора српских светитеља. На Литургији је појао Црквени хор Бранислав Нушић из Косовске Митровице.</span></span></p>
<p><span style="font-size:12px"><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif">После свете Литургије одржан је културно-уметнички програм у порти Петрове цркве. Програм је започет химном Боже правде и поздравном беседом и благословом епископа Теодосија. Беседу о светом Симеону Мироточивом одржао је протосинђел Никифор, секретар Епархије будимљанско-никшићке, а након тога су у програму учествовали: Црквени хор Бранислав Нушић из Косовске Митровице, глумац Момир Брадић, песник и здравичар Велибор Величковић, певница цркве светог Николе из Новог Пазара, гуслар Вук Пантовић, фрулаш Стефан Бешевић и КУД „РАС“ из Новог Пазара.</span></span></p>
<p><span style="font-size:12px"><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif">Након програма Српска православна црквена општина за Рашку област је за госте приредила ручак.</span></span></p>
<p><span style="font-size:12px"><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif">Први Немањин светопетровско-дежевски сабор је одржан код Петрове цркве у Расу 2010. године са благословом тадашњег мјестобљуститеља Епархије рашко-призренске Митрополита црногорско-приморског г. Амфилохија. За дан Сабора је одређена недеља када се прославља Сабор Срба светитеља, како би се уз молитвено заступништво светог Симеона Мироточивог и свих Срба светитеља наставила традиција саборовања код древног храма светих апостола Петра и Павла у Расу - Петрове цркве. Јер, у Петровој цркви у Расу, која је саграђена крајем 9. века на темељима цркве из 6. века Стефан Немања је одржао два државна сабора. На Првом сабору је донео одлуку да протера богумилску јерес из Србије, а на Другом (1196. године) се одрекао престола у корист Стефана Првовенчаног и након тога је у истом храму замонашен добивши име Симеон. Петрова црква је и древно седиште Рашких епископа, а касније и Рашких митрополита, и верујемо да ће и у будућности остати место молитвеног окупљања и саборовања православних хришћана Рашке области.</span></span></p>
<p><span style="font-size:12px"><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif">Извор: Епархија рашко-призренска</span></span></p>
<p><a href="http://www.spc.rs/files/galerije/12/09/dsc_0045.jpg" rel="external nofollow"><img src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" alt="dsc_0045.jpg" data-src="http://www.spc.rs/sr/files/imagecache/mala/galerije/12/09/dsc_0045.jpg"></a></p>
<p><a href="http://www.spc.rs/files/galerije/12/09/dsc_0079.jpg" rel="external nofollow"><img src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" alt="dsc_0079.jpg" data-src="http://www.spc.rs/sr/files/imagecache/mala/galerije/12/09/dsc_0079.jpg"></a></p>
<p><a href="http://www.spc.rs/files/galerije/12/09/dsc_0081.jpg" rel="external nofollow"><img src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" alt="dsc_0081.jpg" data-src="http://www.spc.rs/sr/files/imagecache/mala/galerije/12/09/dsc_0081.jpg"></a></p>
<p><a href="http://www.spc.rs/files/galerije/12/09/image.php_.jpg" rel="external nofollow"><img src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" alt="image.php_.jpg" data-src="http://www.spc.rs/sr/files/imagecache/mala/galerije/12/09/image.php_.jpg"></a></p>
]]></description><guid isPermaLink="false">227</guid><pubDate>Tue, 18 Sep 2012 20:24:00 +0000</pubDate></item><item><title>&#x41E;&#x441;&#x432;&#x435;&#x45B;&#x435;&#x45A;&#x435; &#x445;&#x440;&#x430;&#x43C;&#x430; &#x421;&#x432;&#x435;&#x442;&#x435; &#x41F;&#x435;&#x442;&#x43A;&#x435; &#x443; &#x412;&#x438;&#x43D;&#x43E;&#x433;&#x440;&#x430;&#x434;&#x438;&#x43C;&#x430;, &#x415;&#x43F;&#x430;&#x440;&#x445;&#x438;&#x458;&#x430; &#x448;&#x443;&#x43C;&#x430;&#x434;&#x438;&#x458;&#x441;&#x43A;&#x430;</title><link>https://pouke.org/index/-/1346435955/%D0%BE%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%9B%D0%B5%D1%9A%D0%B5-%D1%85%D1%80%D0%B0%D0%BC%D0%B0-%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B5-%D0%BF%D0%B5%D1%82%D0%BA%D0%B5-%D1%83-%D0%B2%D0%B8%D0%BD%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D0%BC%D0%B0-%D0%B5%D0%BF%D0%B0%D1%80%D1%85%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D1%88%D1%83%D0%BC%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%B0-r225/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2016_04/3b53dfcb89518e37924582bfa9f75664.jpg.2db1f3cdd0b76f2e386d8fb50d29eaf7.jpg" /></p>
<p>Дана 16.септембра 2012. године, многобројни народ Крагујевца слио се на свето место, парче неба, да присуствује свечаном чину освећења Цркве Свете Петке, у крагујевачком насељу Виноградима. Као увод у долазеће литургијско славље наш Епископ је служио свечано бденије уочи кога је донео у овај Свети Храм мошти Светог кнеза Лазара, мученика Косовског. Ова свечана служба обновљења храма припремала нас је на оно што смо годинама са нестрпљењем чекали, чувајући у срцима емоције и духовну инспирацију за овај  Свети  Догађај.  И коначно је освануо дан кога изабра Господ. Чудесна причања и интензивне припреме опуномоћиле су надвремену димензију и перспективу вечног.</p>
<p>После свечаног дочека нашег Архијереја, кога је дочекало  многобројно свештенство, преподобно монаштво, ученици Богословије Свети Јован Златоусти  и многобројни народ, праћен рипидоносцима и барјактарима, започео је свечани чин освећења  Храма. Црква је била претесна да прими верујући народ окупљен око свог  Епископа. Окупан и умивен олтарски престо замирисао је предивним благоуханијем које се пронело и раширило кроз  наш крагујевачки Калемегдан. После освећења Цркве,  наш Владика је са својим свештенством служио Свету  Архијерејску  Литургију. У току Свете Литургије Епископ Јован је одликовао старешину храма протонамесника Драгана Брашанца, чином протојерејеја, а свештеника овог храма , Мирољуба Миладиновића, чином протонамесника.</p>
<p>На крају богослужења Владика се обратио верном  народу овим речима: ,,Нека вас овај храм уједињује, братими, мири, сложи, обожи и умножи – што би рекао Свети Николај Жички. Све нам је то потребно. Сваки је храм леп, без обзира колики он био по величини. Али, он је највећи и најлепши онда када народа Божијега има у њему када се свршава Света Литургија.</p>
<p>Ви дајете својим присуством, својим молитвама, својим смирењем, својом жртвом лепоту, ви улепшавате и овако украшен и леп храм. Храм вам, браћо и сестре, могу представити као лађу, то је лађа која плови морем и док је море мирно она плови мирно, спокојно и путници су у њој мирни и спокојни, а како је море ћудљиво и не знамо када ће наићи таласи, тако и ми не знамо када ће бура наших слабости, искушења, невоља, патњи и мука да наиђе на нас – и зато имамо храм да у њега улазимо, да се у њему видамо, да у њему кажемо свуда присутном Господу – Господе, у искушењима сам, у невољама сам, помози! Помоћи ће и теби и мени, по вери мојој и твојој, брате и сестро. Није без основа она народна изрека у којој је речено Марку Краљевићу – <em>беж' у цркву Марко, зар не видиш да ћеш да погинеш</em>? Сви који смо у Цркви, који слушамо Цркву, сви смо на путу спасења, ми смо ограђени од ових видљивих и невидљивих непријатеља. Зато је Свети Јован Златоусти упоређивао Цркву са одбрамбеним зидом јер је она заштитни зид. Ако смо ми у том заштитном зиду, шта могу да нам науде они тамо који су изван зида, било да су животиње или непријатељи? Не могу нам ништа док смо унутра у Цркви, али ако изађемо, не дај Боже, из Цркве, онда се ми заиста излажемо опасностима којих није мало у животу и овоме свету. Као што мирна и заштићена лука пружа велику сигурност усидреним бродовима, тако и храм Божији све оне који у њега улазе са вером и страхом Божијим издиже из световних неприлика, даје им могућност да у миру са Богом и са собом, кроз молитву, разговарају. То је оно што вам желим, то је оно што нам поручује данашњи празник, данашња света недеља и овај храм који смо осветили.'' У својој беседи Владика је објавио верном народу да Светом Храмо оставља на дар светињу, јастучницу на којој су биле положене мошти Свете Петке у истоименој Цркви у румунском граду Јашију, коју је добио као дар од Митрополита Теофана.</p>
<p>Ову духовну свечаност су увеличали својим присуством протојереј-ставрофор др Зоран Крстић, ректор крагујевачке Богословије  Свети Јован Златоусти   професор Богословског факултета Универзитета у Београду, такође професори Богословског факултета, протојереји – ставрофори др Предраг Пузовић и др Драгомир Сандо, као и многобројно свештенство Епархије шумадијске. После литургијске радости уприличен је богат културно-уметнички програм,  који је организован уз помоћ Студентског културног центра, а који су водили  вероучитељ Предраг Обровић и  госпођица  Катарина  Ерић. Програм је отворио глумац Милош Крстовић својом поздравном здравицом, затим  су наступили; хор ученика Богословије у Крагујевцу, народни гуслар Раденко Рмуш, глумац  Иван  Вучковић, певачка група  Студенац и етно група Завет. Програм  је улепшао фолклорни ансамбл СКЦ-а.</p>
<p>Свечани ручак за званице организован је у крагујевачком ресторану <em>Каза </em>у веома пријатној атмосфери. У току ручка, Преосвећеном Владици обратио се старешина храма, свештеник Драган Брашанац, који је  у беседи поздравио  Владику и све присутне, после чега је  Владици уручио поклон Црквене Општине Виноградске, сребрни крст и панагију, захваливши му се се за сва добра и несебичну  љубав коју пружа овом Светом Храму и верном народу Шумадије. После тога, Владика је заслужним  фирмама, установама и личностима доделио Архијерејске грамате и захвалнице. Орден Вожда Карађорђа заслужио је: г. Миомир Брковић, председник Црквене општине Виноградске. Архијерејске грамате признања којима се сврставају у ред задужбинара храма Свете Петке завредили су: Скупштина града Крагујевца; г. Верољуб Стевановић, градоначелник града Крагујевца; КУЧ КОМПАНИ; Nikom d.o.o; Гусларско друштво Карађорђе; г. Ненад Пантовић. Осталим приложницима додељене су Архијерејске грамате признања и Архијерејске захвалнице.</p>
<p>Извор: Епархија шумадијска - протојереј  Драган Брашанац</p>
<p><a href="http://www.spc.rs/sr/osvetshenje_hrama_svete_petke_u_vinogradima_eparhija_shumadijska" rel="external nofollow">Фотографије</a></p>
<p><a href="http://www.eparhija-sumadijska.org.rs/index.php?option=com_content&amp;view=article&amp;id=2573:2012-09-17-16-07-15&amp;catid=127:-2012&amp;Itemid=2" rel="external nofollow">Фотографије</a></p>
]]></description><guid isPermaLink="false">225</guid><pubDate>Tue, 18 Sep 2012 11:34:00 +0000</pubDate></item><item><title>&#x41E;&#x441;&#x432;&#x435;&#x45B;&#x435;&#x45A;&#x435; &#x420;&#x443;&#x441;&#x43A;&#x43E;&#x433; &#x446;&#x435;&#x43D;&#x442;&#x440;&#x430; &#x437;&#x430; &#x43A;&#x443;&#x43B;&#x442;&#x443;&#x440;&#x443; &#x438; &#x43D;&#x430;&#x443;&#x43A;&#x443; &#x443; &#x41A;&#x430;&#x440;&#x430;&#x43A;&#x430;&#x441;&#x443;</title><link>https://pouke.org/index/-/1346435955/%D0%BE%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%9B%D0%B5%D1%9A%D0%B5-%D1%80%D1%83%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B3-%D1%86%D0%B5%D0%BD%D1%82%D1%80%D0%B0-%D0%B7%D0%B0-%D0%BA%D1%83%D0%BB%D1%82%D1%83%D1%80%D1%83-%D0%B8-%D0%BD%D0%B0%D1%83%D0%BA%D1%83-%D1%83-%D0%BA%D0%B0%D1%80%D0%B0%D0%BA%D0%B0%D1%81%D1%83-r218/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2016_04/2bcb50f8d05a436e270182f616dcdad1.jpg.4651f2014bd3147d8b8d210800433fdd.jpg" /></p>
<p><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">Здање за културу и науку руског народа у Венецуели освештао је протојереј Павле Волков, старешина руске Николајевске цркве у Каракасу, а саслуживао је јереј Александар Ђурђевић, парох српске заједнице у Венецуели. </span></span></p>
<p><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">Отац Павле је поздравио присутне, који су се окупили у великом броју, речима да култура треба да има темељ у вери: - Култура треба да буде обожена и само као таква јесте права и просвећујућа, беседио је отац Павле. Амбасадор Руске федерације у Венецуели г. Владимир Федорович Земски у веома емотивном и надахнутом говору осврнуо се на славну историју и културу руског народа, али и на страдања и јуначке пободе руског народа у ратовима које је водио кроз историју. У наставку програма приређен је концерт традиционалне руске музике.</span></span></p>
<p><a href="http://www.spc.rs/sr/osvetshenje_ruskog_centra_za_kulturu_nauku_u_karakasu" rel="external nofollow"><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">Извор</span></span></a></p>
]]></description><guid isPermaLink="false">218</guid><pubDate>Mon, 17 Sep 2012 14:20:00 +0000</pubDate></item></channel></rss>
