Тим поводом дио овог плана је већ извршен (7. септембра 2012), када су на вандалски начин оскрнављена гробља у Почековићима и Кленку и знатно оштећени стари надгробни споменици које у дугом низу протеклих вјекова нико није оштетио ни премјештао, па ни окупаторске силе у својим налетима.

Изражавамо најоштрији протест због насиља извршеног над завјештањима наших предака и скрнављења надгробних споменика, без обзира што се то чини под лажним изговором заштите и презентације културног блага. Насиље које је извршено над надгробницима у Бањанима срамотан је чин и нема никакве везе са УНЕСКО-вим пројектом Заједничке номинације стећака – средњовјековних надгробних споменика, коју спродводе Хрватска, БиХ, Црна Гора и Србија. Тим пројектом није предвиђено никакво дислоцирање, а камоли скрнављење надгробних споменика, што је у овом случају на најгори начин учињено. Напротив, један од циљева које заговара Заједничка номинација јесте задржавање аутентичног стања у коме се стећци налазе.

И овога пута је власт демонстрирала непоштовање међународних норми и домаћег законодавства и кршење исконских обичаја о поштовању гроба и надгробног обиљежја. Скидање надгробне плоче са нечијег гроба је очигледан примјер затирања памћења, будући да се нарушава цјеловитост гробног обиљежја и споменик се измјешта из свог природног амбијента, чиме губи своју намјену. Најгоре је, ипак, што земни остаци – кости остају без свога обиљежја.

Запрепашћује нас чињеница да они који су професионално позвани да чувају и његују културно благо Црне Горе, крше норме не само своје професије него и етичке норме које обавезују сваког човјека. Тако је то од искони чувано, а данас, у 21. вијеку, у коме се нарочито прокламује слобода сваког човјека, светиња човјековог гроба и надгробног обиљежја се ниподаштава и обезвређује.

Позивамо Управу Народног музеја Црне Горе да у што краћем року врати однесене стећке. Истовремено позивамо вјерујући народ бањског племена да брани своја гробља и гробна обиљежја својих предака од скрнављења и незапамћене пљачке народног блага.

Извор: Епархија будимљанско-никшићка

На молитви смо пожелели свима срећан празник Родјење Пресвете Богородице, а посебно домаћинима којима је ово храмовна слава. После Литургије послужена је трпеза љубави. Отац Душан служио је у суботу, 22. септембра, свету Литургија у истом храму, а у недељу заједно са свештенством Руске Православне Цркве у њиховом храму. Доласком оца Душана у Сантјаго православни живот српске колоније заживео је у пуном сјају.

Црквени Одбор Парохије Свети Николај Српски

Извор

Невелика српска колонија сабрала се око свог духовника, који је започео активности на оживљавању духовног живота парохије упознавајући чланове колоније и њихове породице. Отац Душан је прве недеље свету Литургију служио у храму Руске Заграничне Цркве. Верници и свештенство братске Руске Заграничне Цркве отворили су широм врата храма, али и своја срца, за овдашње Србе док не изграде своју цркву. Поред свете Литургије недељом, отац Душан заједно са ђаконом Руске Цркве редовно служи и на друге велике празнике. Велика је радиост верника српске парохије што од сада свету Литургију могу, осим на црквено-словенском шпанском, слушати и на српском језику.

Захваљујући великом залагању оца Душана, српска колонија је препознала свог пастира и активно се укључила у живот Цркве. Приводи се крају регистрација Црквене општине код надлежних државних власти Чилеа, а тражи се и одговарајуће место за српску цркву да би се наставио духовни живот путем који је благословио митрополит Амфолохије, епископ-администратор Епархије буеносаиреске и јужно-централноамеричке.

Црквени Одбор у Сантиаго де Чилеу

Извор

На позив Његовог Преосвештенства епископа бачког г. Иринеја, темом скупа Гуруизам у деструктивним култовима и другде: лични - духовни - друштвени проблеми и њихово решавање бавиће се више од стотину теологâ, професорâ, свештеникâ, психологâ, криминологâ, политикологâ и експерата, који долазе са Кипра и из Грчке, Русије, Украјине, Пољске, Сирије, Грузије, Чешке, Бугарске и Румуније, поред домаћих из Србије. У Новом Саду ће се наћи и више најугледнијих архијереја, укључујући и поглавара Цркве Чешких земаља и Словачке, Блажењејшег Архиепископа г. Христофора, затим Архиепископа критског г. Иринеја, Митрополита карпасијског г. Христофора из Кипарске Православне Цркве и већег броја архијерејâ Српске Православне Цркве. Учесницима Конференције упутиће своје поруке Његова Светост Васељенски Патријарх г. Вартоломеј, остали православни Патријарси и Предстојатељи помесних Православних Цркава, као и Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј.

Пети састанак Међуправославне мреже иницијативâ за проучавање религијâ и деструктивних култова отвориће Његово Преосвештенство Епископ бачки г. др Иринеј, а прво излагање, на тему Гуруизам—духовни, лични и друштвени проблеми, одржаће Архиепископ прашки и Митрополит чешких земаља и Словачке г. Христофор. Учесници скупа ће од 24. до 26. септембра још чути излагања Епископа јегарског г. др Порфирија (Истинско црквено очинство и псеудостарчество— гуруизам); професора др Георгија Крипаса (Правни оквир у Европској унији и другим земљама за борбу против деструктивних култова); професора др Александра Дворкина из Русије (Неопходност организовања пастирског рада Цркве насупрот тоталитарним сектама); протојереја Александра Новопашина из Новосибирска, Русија (Гуруистичке групе у Цркви); професора др Ивана Желева Димитрова из Бугарске (Делатност Шри Шри Рави Шанкар секте у Бугарској); Митрополита карпасијског г. Христофора са Кипра (Гурустичко веровање у поређењу са богословским веровањем Цркве), професора др Јована Мирића из Београда (Когнитивне особености младих као предиспозиција за психоманипулацију) и друга.

У четвртак, 14/27. септембра, на празник Воздвижења Часног и Животворног Крста (Крстовдан), учесници скупа ће се сабрати на светој архијерејској Литургији у Саборном храму у Новом Саду, а потом посетити Светоархангелски манастир у Ковиљу.

Извор: Епархија бачка

Гoспoдин Гoрaн Вaсић, дирeктoр Нaрoднoг музeja Крушeвaц упoзнao je Eпискoпa сa истoриjoм Слoбoдиштa. Oн je нajпрe пoдсeтиo дa су с крaja сeптeмбрa 1941. гoдинe првe жртвe oкупaтoрскoг тeрoрa сaхрaњeнe нa Слoбoдишту. Билo их je вишe oд стoтину. Oн је истaкao дa je 29. jунa 1943. гoдинe Нeмaчкa кoмaндa нa Слoбoдишту стрeљaлa 324 тaoцa. Eпискoп je пoслe Литургиje oбишao спoмeн хумку, гдe сe чувajу кoсти свих стрaдaлникa из дoбa Нeмaчкe oкупaциje.

Пoтoм je Eпискoп пoсeтиo нeкaдaшњи Mузej рeвoлуциje, a сaдa испoстaву Нaрoднoг музeja Крушeвaц гдe je излoжeнa стaлнa пoстaвкa жртaвa сa Слoбoдиштa. У рaзгoвoру je примeћeнo дa je пoслe Другoг свeтскoг рaтa нa прoстoру стрaтиштa, кoje je кaсниje дoбилo нaзив Слoбoдиштe, билo нa стoтинe крстoвa - кoje су ту пoстaвили oжaлoшћeни пoтoмци жртaвa. Уjeднo, рoдилa сe идeja o припрeми бoгoслужбeнoг прoстoрa у oквиру Слoбoдиштa. Oву идejу иницирaли су пoтoмци жртaвa кojи имajу Инициjaтивни oдбoр зa фoрмирaњe удружeњa грaђaнa гдe ћe oни бити oкупљeни, кaкo би дoстojнo oдaли пoшту свojим прeцимa и бринули сe o кoмплeксу Слoбoдиштa.

Eпискoп крушeвaчки Гoспoдин др Дaвид нaстaвљa сa пoсeтaмa свим стрaтиштимa у свojoj Eпaрхиjи: нa Видoвдaн oвe гoдинe биo je сa свeштeнствoм и вeрним нaрoдoм нa Бaгдaли, лeтoс je oбишao Криву Рeку нa Кoпaoнику...

Извор: Епархија крушевачка

Фото: Миљан Милетић

Радост Царства Небеског оприсутњена је, у Богородичиној цркви на овај велики Празник, доласком Првојерарха Цркве Божје у бачкој и сабирањем народа Божјег око трпезе Царевог Сина.

Преосвештени Владика Иринеј благосиљао је, после заамвоне молитве, славско жито и колач, принос хора Светоуспенскe цркве Антифон, који у данашњи дан прославља своју крсну Славу.

Беседа Епископа бачког Господина др Иринеја

Параге - 21. септембра текуће године мештани села Парага прославили су празник Рођења Пресвете Богородице, славу сеоског храма. Бденије уочи славе служили су свeштеници оџачког намесништва. Светом Литургијом началствовао је Високопречасни протојереј-ставрофор Радослав Живанов, парох у пензији, а служио је и јереј Славко Протић, парох у Парагама. Овогодишња кума, госпођа Василија Васић, приложила је Светом Храму тепих-стазе. Вечерњим богослужењем началствовао је јереј Бранислав Мркић, Архијерејски намесник другог новосадског намесништва, уз саслужење свештеника из околних места. Сабраном верном народу се беседом обратио јереј Милан Ђурић, парох ратковачки објаснивши смисао и значај празника. Сваки свештеник добио је епитрахиљ на поклон од госпође Василије Васић, овогодишње куме. Кумства за наредну годину прихватио се господин Бошко Новаков, пољопривредник из Парага.

Сомбор - На празник Рођења Пресвете Богородице Сомборци прослављају славу цркве на Малом православном гробљу. Свету Литургију служио је свештеник Младен Глушац уз саслужење оца Срђана Перића. После трократног опхода око храма, освештани су славски колач и жито. Овогодишња славска кума госпођа Јелена Павловић поклонила је целивајућу икону и свећњаке, а залог славског колача предала је новој куми - вероучитељици Ани Мирковић. У наставку, приређена је трпеза љубави за све присутне вернике.

Нови Сад, 22.09.2012 - Информативна служба Епархије бачке

Владики Василију саслуживали су протојереј-ставрофор Цвико Ђукић, протојереј Миладин Вуковић и протођакон Жарко Мијатовић.

„Јоаким и Ана, већ остарјели свети и богобојажљиви људи, нису имали дјеце али вјера у помоћ Господа Свеблагог није престајала код њих,браћо и сестре. И Бог им дарова ћерку, дарова и њима и нама Богомајку. Благословена међу женама, како називамо Пресвету Дјеву, расла је код својих родитеља све до треће године живота када је, по обећању датом Господу, родитељи одведоше у храм. Ту се мала Марија усавршавала у духовном узрастању све док није дошло вријеме да се врати у родни Назарет гдје ће јој касније архангел саопштити сверадосну вијест за род људски“, истакао је Владика Василије.

Владика Василије одликовао је надлежног свештеника Јована Михајловића чином протојереја.

Извор

Преосвећеном Владици саслуживали су надлежни парох, протојереј-ставрофор Јован Марић, протонамесник Синиша Вујасиновић из Оснабрика, јереј Младен Јањић из Келна, јереј Неђељко Ђокић из Диселдорфа, јереј Александар Перковић, нови парох друге парохије дортмундске, као и ђакон др Јован Билбија из Холандије.

Након Свете Литургије извршено је резање славског колача и освећење славског жита.

Црквена општина и парохија у Вуперталу основане су 1992. године, издвајањем из састава Црквене општине у Диселдорфу. Ова црквена општина има свој храм и црквени центар, купљен од Евангеличке цркве и преуређен за нову намену. Храм је осветио Преосвећени Владика Константин 7. септембра 1997. године. Копија Иконе Пресвете Богородице Тројеручице хиландарске која се налази у храму освећена је 1998. године. Иконостас, рад Епархијске радионице манастира Тврдош, постављен је 2001/02. године и освећен 2002. године.

На територији Црквене општине борави око 8.000 чланова Српске правослане цркве.

Галерија слика

Извор

У својој беседи Епископ Фотије је позвао вернике да више оцрквене своје биће чешћим приступањем Светим Тајнама – посебно Светој Тајни Причешћа. Поред тога Епископ Фотије је захвалио свима који помажу обнову цркве у Лишанима, посебно браћи Јокић, али и свима људима овога краја који тренутно живе широм света у дијаспори. Прота Никола Црнокрак је у свом обраћању рекао да је праслика данашњег празника лествица Јаковљева из Старог Завета која представља Пресвету Богородицу, јер је она собом и својим животом спојила Небо са земљом, због чега се удостојила да се од ње оваплоти Спаситељ света Господ Наш Исус Христос.

На крају Свете Литургије протојереј Љубо Црнокрак надлежни парох бенковачки се захвалио свима који помажу обнову овога храма рекавши да он још није завршен и да тек треба да буде његово унутрашње уређење постављањем иконостаса и стасидија.

После Свете Литургије за све госте и свештенство приређена је трпеза љубави у кући угледног домаћина и приложника овога светог храма у Лишанима г. Душана Јокића.

Извор и фотографије

У манастиру Кончул свечано је прослављена манастирска слава - празник Рођења Пресвете Богородице, Мала Госпојина. Свету Литургију служио је Епископ Рашко-призренски и Косовско-метохијски Теодосије уз саслужење шесторице свештенослужитеља. На крају Литургије Владика је благословио и преломио славски колач честитајући славу игуманији манастира, мати Минодори и њеним сестрама. За све присутне мати Минодора приредила је потом славски ручак.

Извор и фотографије

По завршетку Свете Литургије обављена је свечана Литија око храма, а Епископ Пахомије извршио је резање славског колача. Кум овогодишње храмовне славе био је парох ратајски протојереј Ненад Арсић са породицом.

За све присутне приређена је трпеза љубави.

Извор

Свету Литургију служио је проректор Богословије јеромонах Андреј Сајц уз саслужење пароха призренског јереја Слободана Ђорића. У светој Литургији учествовала је и мала Милица Ђорђевић, једино српско дете у Призрену, а сви присустни су се причестили светим и животворним тајнама Христовим. У храму Богородице Љевишке у току су радови на чишћењу и рестаурацији фресака које су оштећене у нередима 2004. године. Радови се спроводе у организацији УНЕСКО, а на конзервацији су ангажовани експерти италијанске организације ИНТЕРСОС.

Извор: Епархија рашко-призренска

Кратак историјат

Манастир Светог Архангела Михаила на ријеци Крки је духовни центар православне Далмације. Основан је 1345.г. од стране кнегиње Јелене Шубић сестре цара Душана Српског. У току своје историје више пута је страдао заједно са српским народом Сјеверне Далмације. У вријеме Митрополита кир Теодора у манастиру је 1615.г. основана богословија. Ова богословија је уједно и најстарија богословско-просвјетна установа у Српској Цркви.

Благословом Светог Архијерејског Сабора након II свјетског рата богословија је 1964.г. почела са радом и до 90.-их година прошлог вијека школу је завршило око 700 свештеника и свештеномонаха Српске Цркве. Са поносом можемо истаћи да је наша богословија дала Српској Цркви 14 епископа.

Након августа 1995.г. монаштво манастира Крке као и богословија Света Три Јерарха дијеле судбину са својим народом и манастир остаје пуст за три године. Први монаси се у манастир враћају 1998.г. и одмах приступају обнови највеће светиње православне Далмације. Када се испунила пуноћа времена Свети Архијерејски Сабор на свом мајском засједању 2001.г. одлучује да се богословија врати у манастир Крку. Иако је богословија за ове четири године радила у веома тешким условима успјех је изнад свих очекивања. Прва генерација (7 матураната) је матурирала са изнадпросјечним резултатом. Петорица ученика су богословију завршили одличним успјехом а двојица врло добрим. Тренутно богословију похађа око 50 ученика.

Апелујемо на све православне хришћане а нарочито православне Далматинце да се укључе у акцију помоћи нашем манастиру и нашој богословији и тиме постану достојни насљедници својих великих предака.

Ваше прилоге можете уплатити на рачуне Богословије Света Три Јерарха:

Свим приложницима желимо свако добро од Господа,

Свету Литургију у грачаничком храму Пресвете Богородице служио је Епископ Теодосије уз саслужење осморице свештенослужитеља. Након Литургије Владика је благословио и преломио славски колач са директорком организације протиницом Светланом Стевић која већ годинама улаже несебичне напоре како би се наставио рад ове организације.

Д.О. "Мајка девет Југовића" ангажована је на низу добротворних и хуманитарних пројеката међу којима посебно место заузимају шест народних кухиња у којима свакодневно топли оброк добија око 2000 социјално најугроженијих лица, већином са простора Косовског поморавља.

Славско расположење настављено је и за трпезом где је традиционалног гостопримство подељено са уваженим гостима који су се одазвали на позив Владике Теодосија и протинице Светлане Стевић. Поред нове америчке амбасадорке у Приштини гђе. Трејси Џекобсон, слави су присуствовали и шеф ЕУЛЕКС-а ген. Хавијер де Марњак, заменик команданта КФОР-а, бригадни генерал Бојан Пограјц и представници више јавних предузећа, фудбалских клубова и других донатора који доприносе раду "Мајке девет Југовића". Владика Теодосије искрено се захвалио свим донаторима, а потом и поделио архијерејске захвалнице онима који су нарочито помогли сиромашне на Косову и Метохији и рад народних кухиња: Ј.П.

Електропривреди Србије, Теленору, Ф.К. Партизан, Ф.К. Црвена Звезда, Команди КФОР-а као и вишегодишњем возачу епархијске добротворне организације Ивану Костићу који свакодневно неуморно развози топле оброке до најудаљенијих домова.

Извор и фотографије