Свету Литургију служио је Епископ Рашко-призренски и Косовско-метохијски Теодосије уз саслужење игумана ове свете обитељи протосинђела Ромила, намесника Митровачког протојереја ставрофора Милије Арсовића и Архимандрита Стефана из манастира Зочиште. На крају Литургије Владика је благословио и преломио славски колач честитајући славу игуману Ромилу и свечару Раду Добрићу из Зубиног Потока.Колач за следећу годину узео је Милан Илић такође из Дубоког Потока. Слављу се придружило преко сто људи и деце из Зубиног Потока и Косовске Митровице.

Извор: Епархија рашко-призренска

Његовом Преосвештенству су саслуживали: отац Михаило - игуман манастира Јовања, протојереј-ставрофор Митар Миловановић - архијерејски намесник тамнавски, протојереј-ставрофор Гроздан Симић, протојереј-ставрофор Гроздан Гајић, протојереј Милован Теовановић - архијерејски намесник други ваљевски, протојереј Саша Тимотић - архијерејски намесник колубарски, јереј Филип Јаковљевић, протођакон Дејан Трипковић, ђакони: Саша Максимовић, Слободан Алексић, Дарко Ђурђевић и Игор Илић.

У својој архипастирској поуци Епископ је подестио сабрани народ на значај и силу Крста Господњег. Крст је основа наше вере, а његова моћ је за хришћане спасоносна. Зато свако треба да пази када на себе ставља знак крста, да то ради правилно и пажљиво. Епископ је нагласио да сваки верник треба у животу да прихвати свој крст, по угледу на Господа. Сам Господ Христос нам је поручио ово, и то управо пред почетак Свога крсног пута: Ако хоће ко за мном ићи, нека се одрекне себе, и узме крст свој и за мном иде (Мт. 16, 24.).

Повод за Аријерејску посету овом храму, била је слава Православне народне хришћанске заједнице у Ваљеву. Пред крај Свете Литургије Епископ је осветио кољиво и пререзао славски колач хришћанског братства. Православна народна хришћанска заједница у Ваљеву постоји од 1928. године, и основана је на личну иницијативу Светог владике Николаја охридског и жичког. На дан када ово братство слави свој 82 године свога постојања и има преко педесет чаланова, у овој заједници осећа се дух потпуног јединства и преданости у служењу Господу. Трпеза љубави је завршена, онако како то богомољцима и доликује - песмом у славу Божију. Ова песма је уједно и најлепши пример који показује како и зашто ово братство постоји, посебно последње речи отпеване на данашњем сабрању:

Помози нам Вишњи Боже,

Без Тебе се ништˈ не може,

А са Тобом све постиже,

И у вечни живот стиже!

Извор: Епархија ваљевска

Евхаристијским сабрањем је началствовао Епископ бачки г. Иринеј, а саслуживали су му Епископ карпасијски г. Христофор из Кипарске Православне Цркве, Епископ браницки г. Григорије из Бугарске Православне Цркве, Епископ обучовски г. Јона, из Украјине, из Руске Православне Цркве, Епископ крушевачки г. др Давид и Епископ јегарски г. др Порфирије, заједно са двадесет пет свештеника (архимандритâ и протојерејâ), девет ђаконâ и са верним народом Божјим који је испунио наос и порту новосадске Саборне цркве.

Да су сви народи призвани да уђу у заједницу Народа Божјег и да буду Тело Јединородног Сина потврђено је и данас у Новом Саду где се, на светој Литургији, благодарило Живоме Богу на различитим језицима од стране служитеља из дванаест земаља и десет помесних аутокефалних и аутономних Православних Цркава.

После прочитаног одељка из светог Јеванђеља присутнима се обратио Епископ крушевачки г. др Давид. Преузмите звучни запис

По отпусту свете Литургије реч поуке је упутио домаћин Владика бачки г. Иринеј. Преузмите звучни запис

Учесници скупа Међуправославне мреже су потом посетили Светоархангелски манастир у Ковиљу где им је приређена трпеза љубави.

Извор: Епархија бачка

Архиепископ се, кроз разговор са штићеницима, упознао са начином оснивања и радом овог Центра за лечење од болести зависности.

У пратњи јеромонаха Исихија Рогића, сабрата Светоархангелског манастира у Ковиљу и монаха Иринеја са Крита, Архиепископ Иринеј је посетио и просторије радија Беседа и канцеларију за веронауку Православне епархије Бачке. Архиепископ је био заинтересован да чује што више детаља о раду радија и да се упозна са програмском шемом. Уваженог госта је са програмом радија Беседа и са извођењем наставе православног катихизиса упознао презвитер Жељко Латиновић Уредник радија Беседа и Координатор за веронауку у Епархији бачкој.

Ченеј, 27.09.2012 - Информативна служба Епархије бачке

Учесници у раду ове конференције бавили су се темом Гуруизам у деструктивним култовима и другде. Другог дана скупа су се чула следећа предавања:

Протојереја Александра Новопашина из Новосибирска, из Русије, који је говорио на тему Гуруистичке групе у Цркви,

Професора Ивана Желева Димитрова из Бугарске, који је говорио на тему Делатност Шри Шри Рави Шанкар секте у Бугарској. Негативне последице њеног деловања које се представљају као позитивне,

и на крају, у послеподневним часовима, предавање Епископа карпасијског г. др Христофора из Кипра, који се скупу обратио предавањем на тему Гуруистичко веровање у поређењу са богословским веровањем Цркве.

Представници Православних Цркава су, на сусрету у Новом Саду, у Србији, заједно са стручним истраживачима нових секти - деструктивних култова, после детаљног проучавања - путем излагањâ, дискусијâ и рада по групама - горе наведене теме, једногласно дошли до резултатâ, констатацијâ, закључакâ и предлогâ, које ће, са изразима дубоког поштовања, представљати помесним Православним Црквама, државним властима и друштвеним организацијама у земаља из којих долазе и понудити их као духовно и друштвено средство за решавање разноврсних проблема који проистичу из неконтролисаних активности гуру организацијâ.

Предложено је да тема за следећи, шести по реду, скуп Међуправославне мреже иницијативâ за проучавање религијâ и деструктивних култова буде Практични начини поновног интегрисања жртавâ секти у православну веру.

Отац Илија, из Казахстана, предложио је да Алма Ата, у Казахстану, буде домаћин следећег сусрета. Ови предлози ће бити размотрени.

Епископ бачки г. др Иринеј позвао је све присутне да, на празник Воздвиженија часног Крста, буду учесници на евхаристијском сабрању у Саборној цркви у Новом Саду, а потом је, одабраним речима, прогласио завршеним радни део овог свеправославног скупа.

Извор: Епархија бачка

„Више пута сам упозоравао госпођу Калмахелидзе (бившу начелницу министарства за правну помоћ, која је прошле седмице дала оставку након скандала са злостављањем затвореника) да треба да буде као мајка затвореницима, и да они не смију бити мучени без обзира на величину кривице. Упозоравао сам и њене сараднике, али, као што видимо, то није било довољно, они су наставили и настављају са овим ужасима“, каже се у саопштењу Патријарха Илије, објављеном у сриједу 26. септембра.

„Сада има и нових затвореника, ухапшени су они који су гласно говорили о томе, и желим да се обратим нашим властима да пусте ове људе. Јер ово ће произвести нови талас сукоба и непријатељства“, казао је Патријарх.

Извор

После свете Службе Владика је пререзао славски колач и свим житељима Богоизабраног града Ниша честитао празник. Епископ је у беседи нагласио спасоносни значај Часног Крста Христовог коме се ми православни у молитвама клањамо славећи свеславно Васкрсење Христово.

Извор и фотографије

Овом приликом Преосвећени Владика осветиће храм посвећен Преподобној Параскеви – Св. Петки – и црквеног центра, купљеног за потребе Црквене Општине Карлсруе од досадашњих власника, Евангеличке и Римокатоличке цркве. Са својим Архијерејем саслуживаће свштенство Архијерејског намесништва за Јужну Немачку. Након Свете Литургије следиће литија око храма.

У недељу 30. септембра, Преосвећени Г. Епископ служиће у 10 часова Свету Архијерјску Литургију у Келну (Frankenplatz 15, 51143 Köln-Porz) поводом храмовне Славе – Воздвижења Часног Крста.

Извор: Епархија средњоевропска

На дочеку Епископа испред храма поздравио је протојереј-ставрофор Раде Савић ријечима: Ваше Преосвештенство, данас сам изузетно срећан и радостан, поводом овог историјског догађаја, што Вас могу поздравити јеванђелским поздравом- „БЛАГОСЛОВЕН ЈЕ ОНАЈ КОЈИ ДОЛАЗИ У ИМЕ ГОСПОДЊЕ“.

Ви данас долазите, Ваше Преосвештенство, да осветите овај новосаграђени храм Св. Оца Николаја- преноса његових часних моштију, који је саграђен за петнаест мјесеци, и да одслужите прву Свету Архијерејску Литургију, да духовно поучите у укрепите овај благочестиви народ српски. Како је дивно данас, послије петнаест вијекова, да свемилосни Бог одреди баш ову генерацију да сагради дом Божији, дом молитве, на овом црквишту.

Храмови трају најдуже од свега што је човјек саградио, због тога што је у њих узидана жеља и тежња за вјечним и непролазним. Та жеља и тежња преносила се са генерације на генерацију да би се данас коначно остварила и испунила. Нека овај свети храм буде мјесто молитве и обожења свих оних који у њега буду долазили и Богу се молили, светим Божанским тајнама се причешћивали, вјенчавали се, крштавали се, и упокојених се сјећали.

Нека овај свети храм свједочи живу вјеру, наду и љубав према Христу Господу ове генерације српског народа села Мујџића, који, иако у тешким временима и сложеним условима живљења, хтједе да сагради овај свети храм у свом родном селу, као залог чврсте вјере према Богу, према своме роду и потоњим генерацијама. ДОБРО НАМ ДОШЛИ СВЕТИ ВЛАДИКО!

Свету Архијерејску Литургију са Епископом су саслуживали: протојереј-ставрофор Мирослав Гаврић, протојереји Љубинко Аничић и Милан Перковић, протонамјесник Драган Шкалоња и ђакон Никола Перковић.

Након завршене Свете Литургије, мјештани овога села су припремили свечани ручак хиљаду гостију. Да се све ово реализује рачуна је водио протојереј-ставрофор Раде Савић надлежни парох ове парохије. Кум темеља био је господин Мирко Гајић који је проглашен за ДОБРОТВОРА овога храма. Кум храма био је господин Милан Ковач и његова супруга Госпова који су мјештани овога села, добили су одликовање ВЕЛИКОГ ДОБРОТВОРА.

За трпезом љубави, прото Раде је уз здравицу захвалио Преосвећеном Владики на подршци приликом изградње овога светога храма, куму Милану ковачу, куму темеља Мирку Гајићу и свим парохијанима који су дали прилога за овај свети храм. Послије њега се кум храма захвалио Његовом Преосвештенству, одбору за изградњуи свим парохијанима и благодарно рекао: „ Овај храм као да је са неба постављен на ово мјесто“!

На крају је Преосвећени Епископ Хризостом са великим одушевљењем свима присутнима честитао овај историјски догађај који је реализован након 15 вјекова. Он је нагласио да ова генерација треба да буде поносна што се ово Божије дјело испунило у њихово вријеме. Народно весеље је трајало до касно у ноћ уз најбоље расположење.

Ђакон Жељко Ракита

free movies. watch movies. last movies

Извор и фотографије

Ове речи светог Силуана Атонског показале су се истинитим на Литургијским сабрањима у Епархији ваљевској у Недељу XVI по Духовима у Убу, 23. септембра 2012. године, где се на годишњицу освећења цркве Вазнесења Христовог сабрало мноштво верника из свих крајева Србије уз појање хорова из Атине, Београда и Ваљева, као и у манастиру Пустиња на празник светог Силуана Атонског, 24. септембра 2012. године. Сабрање у Убу је било само први део прославе дана Епархије ваљевске која ће се наставити сабором свештенства у Обреновцу.

Доказ да је сваки дан Дан Гоподњи, а посебно ако се у том дану служи света Литургија био је и 24. септембар 2012. године када се слави велики светитељ цркве Христове Свети Силуан Атонски. На овај дан Његово Преосвештенство Епископ ваљевски г. Милутин служио је свету архијерејску Литургију у древном српском манастиру Пустиња уз саслужење архимандрита Арсенија - игумана манастира Каона, архмандрита Доротеја - настојатеља манастира Свете Тројице у Шведској, архимандрита Никодима - игумана манастира Рибница, игумана манастира Јовања оца Михаила, архијерејског намесника тамнавског протојереја-ставрофора Митра Миловановића и јерођакона Силуана, сабрата манастира Григоријат на Светој Гори.

Још је преподобни Јустин Ћелијски говорио: „Ко није видео Свету Гору нека дође у манастир Пустињу“, а блаженопочивши проигуман манастира Хиландара архимандрит Никанор: „Дођох у манастир Пустињу у врт Пресвете Богородице Свето Ваведење, где сам осетио велику љубав Божју као део Свете Горе Атонске.“ Света Гора је и данас била присутна у манастиру Пустиња у прослави великог старца Светог Силуана атонског. Повод сабрања у светој обитељи Пустињској била је и шестогодишњица устоличења Епископа Милутина у трон Епископа ваљевских и деветогодишњица његове хиротоније за Епископа.

Ово сабрање било је и прилика да епископ Милутин уз сагласност Епископа британско-скандинавског г. Доситеја одликује архимандрита Доротеја настојатеља манастира Свете Тројице у Шведској највишим одликовањем Епархије ваљевске - орденом светог Владике Николаја за велики труд на Њиви Господњој за време његовог монашког живота у манастирима Каона и Лелић. Игуман Доротеј је дошао у манастир Каону сада већ давне 1993. године, у најтеже време за српски народ. По рођењу Швеђанин, протестант, сусревши се са Христом кроз дела светог владике Николаја, пожелео је да дође у Србију и постане православни хришћанин. Убрзо је замонашен у манастиру Каона, где је тада игуман манастира био садашњи Епископ ваљевски г. Милутин. Као чувар кивота светог владике Николаја живео је две године у тадашњем метоху манастира Каоне – Лелићу. После седам година боравка у Србији враћа се у Шведску да шири Православље и оснива мушки општежитељни манастир у коме се сада налази неолико монаха и искушеника шведске националности. Игуман Доротеј је овом приликом најискреније захвалио епископу Милутину на додељеном одликовању и на свему учињеном за њега од доласка у манастир Каону до данашњег дана.

На позив Епископа Милутина у данашњој Литургијској прослави Светог Силуана Атонског учествовао је и јерођакон Силуан сабрат манастира Григоријата на Светој Гори. Овом приликом отац Силуан је прославио свој имендан у манастиру Пустиња, а славски колач и жито из хришћанске – братске љубави припремио је Игуман манастира Јовања отац Михаило (Биковић). Он је за ову прилику припремио и Трпезу Љубави у манастиру Јовања, а уочи празника са оцем Силуаном, братијом манастира и верницима из Ваљева, међу којима су били и познати доктори Ваљевске болнице, иначе чести поклоници Свете Горе, служио је празнично бденије. Јерођкон Силуан је овом приликом заблагодарио Господу и Епископу Милутину на позиву да служи у Епархији ваљевској и да свој имендан прослави у манастиру Пустиња на најсвечанији начин. Он је истакао да увек воли да дође у Епархију ваљевску, јер ту осећа дух љубави, монашки дух, православни дух, т.ј. да се овде испуњавају речи апостола Павла да љубав не тражи своје и да је љубав једини смисао човековог живота, јер се она даје подвигом односно Крстом.

На Светој Литургији Епископ Милутин је у чин ђакона рукоположио дипломираног уметника Игора Илића, који ће по благослову Епископа Милутина, а по рукоположењу у чин презвитера служити као војни свештеник у касарни "Војвода Живојин Мишић" у Ваљеву. За трпезом љубави, у манастиру Јовања ђакон Игор Илић је изразио речи благодарности Епископу што га је рукоположио у чин ђакона и што ће служити као војни свештеник. Ђакон Игор је истакао да ни један аплауз, који је добијао као глумац, не може да се пореди са једним Амин на светој Литургији коју народ изговара на свештеникове прозбе и да има велику жељу да шири хришћанску љубав међу војницима.

Извор: Епархија ваљевска

Дан је почео са светом архијерејском Литургијом на којој је појао парохијски хор. После свете Литургије присутни су се окупили на славском обреду. Уследила је трпеза љубави праћена пригодним програмом.

Извор: Епархија западноамеричка

Вернике је пред свето причешће исповедао јереј Радован Димитрић, парох копривнички. Високопреосвећени Митрополит Јован је говорио о догађају који је „свему свету најавио радост“ - Рођењу Пресвете Богородице: „Радуј се, благодатна Богородице Дјево, из Тебе засија Сунце Правде, Христос Бог наш, Који разрушивши клетву даде благослов, а уништивши смрт дарова нам живот вечни… Драга браћо и сестре, ово је химна и духовна похвала Пресветој Богородици на данашњи празник Њеног рождества. Велико име и светило целе васељене, која нас духовно просвећује и која нас као Мати Господа нашег Исуса Христа приводи Богу Оцу и кроз које је засјало Сунце Правде и даровало нам васкрсење и живот вечни, беседио је митрополит Јован.

Извор: Митрополија загребачко-љубљанска

Душан Ђаковић од ове године је предавач у Призренској богословији. Ђаковић је и сам завршио Богословију у Призрену, а потом и мастер студије на Православном богословском факултету Универзитета у Београду. Душанова супруга Соња дошла је за својим супругом у Призрен и први је пут на Косову и Метохији. Радује се што ће свој заједнички живот почети баш у царском граду.

Прво српско венчање након 13 година у Призрену било је повод за велику радост свих преосталих Призренаца и ученика Богословије. Звуци хармонике и српског кола поново су одјекнули центром Призрена. У коло се поред призренских богословаца укључила и мала Милица Ђорђевић, најмлађа Призренка.

Извор: Епархија рашко-призренска

Фотографије

Честити и побожни народ Рудничког краја заједно са пријатељима манастира из свих крајева Шумадије, дошао је да се помоли у овој великој светињи, која је током првог и другог српског устанка, почетком XIX века, играла веома важну улогу. Манастир Благовештење подигнут је око 1400. године на северним обронцима планине Рудник, у клисури Благовештенске реке, шест километара западно од Страгара. Благовештење живи, уз мале прекиде, већ шест столећа. Како се манастир не помиње у сачуваним средњовековним изворима, не зна се ко је био ктитор; једино скромне димензије првобитне цркве упућују на незнатног, скромног ктитора. На време настанка упућују првобитне фреске, испод млађих слојева, које су настале на прелазу XIV у XV век.

Беседа епископа шумадијског Г. Јована

Беседа епископа шумадијског Г. Јована на рукоположењу

Извор и фотографије