У својој беседи Епископ Фотије је позвао вернике да више оцрквене своје биће чешћим приступањем Светим Тајнама – посебно Светој Тајни Причешћа. Поред тога Епископ Фотије је захвалио свима који помажу обнову цркве у Лишанима, посебно браћи Јокић, али и свима људима овога краја који тренутно живе широм света у дијаспори. Прота Никола Црнокрак је у свом обраћању рекао да је праслика данашњег празника лествица Јаковљева из Старог Завета која представља Пресвету Богородицу, јер је она собом и својим животом спојила Небо са земљом, због чега се удостојила да се од ње оваплоти Спаситељ света Господ Наш Исус Христос.

На крају Свете Литургије протојереј Љубо Црнокрак надлежни парох бенковачки се захвалио свима који помажу обнову овога храма рекавши да он још није завршен и да тек треба да буде његово унутрашње уређење постављањем иконостаса и стасидија.

После Свете Литургије за све госте и свештенство приређена је трпеза љубави у кући угледног домаћина и приложника овога светог храма у Лишанима г. Душана Јокића.

Извор и фотографије

У манастиру Кончул свечано је прослављена манастирска слава - празник Рођења Пресвете Богородице, Мала Госпојина. Свету Литургију служио је Епископ Рашко-призренски и Косовско-метохијски Теодосије уз саслужење шесторице свештенослужитеља. На крају Литургије Владика је благословио и преломио славски колач честитајући славу игуманији манастира, мати Минодори и њеним сестрама. За све присутне мати Минодора приредила је потом славски ручак.

Извор и фотографије

По завршетку Свете Литургије обављена је свечана Литија око храма, а Епископ Пахомије извршио је резање славског колача. Кум овогодишње храмовне славе био је парох ратајски протојереј Ненад Арсић са породицом.

За све присутне приређена је трпеза љубави.

Извор

Свету Литургију служио је проректор Богословије јеромонах Андреј Сајц уз саслужење пароха призренског јереја Слободана Ђорића. У светој Литургији учествовала је и мала Милица Ђорђевић, једино српско дете у Призрену, а сви присустни су се причестили светим и животворним тајнама Христовим. У храму Богородице Љевишке у току су радови на чишћењу и рестаурацији фресака које су оштећене у нередима 2004. године. Радови се спроводе у организацији УНЕСКО, а на конзервацији су ангажовани експерти италијанске организације ИНТЕРСОС.

Извор: Епархија рашко-призренска

Кратак историјат

Манастир Светог Архангела Михаила на ријеци Крки је духовни центар православне Далмације. Основан је 1345.г. од стране кнегиње Јелене Шубић сестре цара Душана Српског. У току своје историје више пута је страдао заједно са српским народом Сјеверне Далмације. У вријеме Митрополита кир Теодора у манастиру је 1615.г. основана богословија. Ова богословија је уједно и најстарија богословско-просвјетна установа у Српској Цркви.

Благословом Светог Архијерејског Сабора након II свјетског рата богословија је 1964.г. почела са радом и до 90.-их година прошлог вијека школу је завршило око 700 свештеника и свештеномонаха Српске Цркве. Са поносом можемо истаћи да је наша богословија дала Српској Цркви 14 епископа.

Након августа 1995.г. монаштво манастира Крке као и богословија Света Три Јерарха дијеле судбину са својим народом и манастир остаје пуст за три године. Први монаси се у манастир враћају 1998.г. и одмах приступају обнови највеће светиње православне Далмације. Када се испунила пуноћа времена Свети Архијерејски Сабор на свом мајском засједању 2001.г. одлучује да се богословија врати у манастир Крку. Иако је богословија за ове четири године радила у веома тешким условима успјех је изнад свих очекивања. Прва генерација (7 матураната) је матурирала са изнадпросјечним резултатом. Петорица ученика су богословију завршили одличним успјехом а двојица врло добрим. Тренутно богословију похађа око 50 ученика.

Апелујемо на све православне хришћане а нарочито православне Далматинце да се укључе у акцију помоћи нашем манастиру и нашој богословији и тиме постану достојни насљедници својих великих предака.

Ваше прилоге можете уплатити на рачуне Богословије Света Три Јерарха:

Свим приложницима желимо свако добро од Господа,

Свету Литургију у грачаничком храму Пресвете Богородице служио је Епископ Теодосије уз саслужење осморице свештенослужитеља. Након Литургије Владика је благословио и преломио славски колач са директорком организације протиницом Светланом Стевић која већ годинама улаже несебичне напоре како би се наставио рад ове организације.

Д.О. "Мајка девет Југовића" ангажована је на низу добротворних и хуманитарних пројеката међу којима посебно место заузимају шест народних кухиња у којима свакодневно топли оброк добија око 2000 социјално најугроженијих лица, већином са простора Косовског поморавља.

Славско расположење настављено је и за трпезом где је традиционалног гостопримство подељено са уваженим гостима који су се одазвали на позив Владике Теодосија и протинице Светлане Стевић. Поред нове америчке амбасадорке у Приштини гђе. Трејси Џекобсон, слави су присуствовали и шеф ЕУЛЕКС-а ген. Хавијер де Марњак, заменик команданта КФОР-а, бригадни генерал Бојан Пограјц и представници више јавних предузећа, фудбалских клубова и других донатора који доприносе раду "Мајке девет Југовића". Владика Теодосије искрено се захвалио свим донаторима, а потом и поделио архијерејске захвалнице онима који су нарочито помогли сиромашне на Косову и Метохији и рад народних кухиња: Ј.П.

Електропривреди Србије, Теленору, Ф.К. Партизан, Ф.К. Црвена Звезда, Команди КФОР-а као и вишегодишњем возачу епархијске добротворне организације Ивану Костићу који свакодневно неуморно развози топле оброке до најудаљенијих домова.

Извор и фотографије

Тада је по предању Св. Краљ Стефан засадио прве чокоте лозе и ту традицију наставиле су генерације дечанских монаха. Велика Хоча била је вековима надалеко позната по производњи вина и више манастира имало је овде своје метохе, од којих су данас остале само цркве којих је сада у Хочи остало дванаест. Данас је остао само метох - Винарија манастира Високи Дечани, у којој се и данас производи познато Дечанско вино (Вранац и Cabernet Sauvignon, као и дечанску лозову ракију).

У виници је на послушању монах Марко Диклић, који из године у годину улаже напоре да унапреди квалитет вина које се данас

продаје не само у Србији већ и у иностранству. На овогодишњој берби оцу Марку притекли су у помоћ монаси и искушеници из манастира као и верници. Овогодишња берба дала је око 30 тона црног грожђа. Након бербе настављају се редовни послови на производњи вина који ће се наставити наредних месеци до месеца маја када ће вино од овогодишње бербе бити флаширано.

Извор и фотографије

На сам дан Празника, 16. септембра, литургијским сабрањем је началствовао презвитер Бранислав Мркић, архијерејски намесник новосадски други, уз саслужење презвитера Жељка Латиновића, настојатеља Светоуспенске цркве у Новом Саду и домаћина јереја Јована Алимпића, пароха у Салфелдену. Предивна, новосаграђена црква била је мала да прими све оне који су дошли на славу најмлађе парохије у Аустрији. Свештеник Јован, његова породица и парохијани из Салфелдена, Бишофсхофена и околине су показали шта је истинско гостољубље и хришћанска љубав.

Извор: www.beseda.rs

фотографије

Овогодишњи литургијски Спомен чуда које је Свети Архистратиг учинио у граду Хони (Колоси) одржан је у Чуругу, 6/19. септембра 2012. године, у порти Вазнесенске цркве, а поводом значајног јубилеја, сто педесет година од троносања овог највећег храма у Бачкој и још једног молитвеног сећања на невине жртве злогласне Рације која је пре седамдесет година задесила Чуруг, Шајкашку и целу Бачку. Свету архијерејску Литургију служио је Његово Преосвештенство Епископ зворничко-тузлански г. Василије, уз саслужење епископâ: сремског Василија, бачког Иринеја, бихаћко-петровачког Хризостома, осечкопољског и барањског Лукијана, врањског Пахомија, милешевског Филарета, далматинског Фотија, крушевачког Давида и јегарског Порфирија, свеколиког свештенства и вернога народа богоспасаване Епархије бачке.

После прочитаног одељка из светог Јеванђеља, присутном народу обратио се Епископ далматински Фотије. У својој беседи, којом је поздравио све присутне архијереје, свештенство и верни народ, а посебно своје чуружане, Владика Фотије је истакао смисао и значај свете Литургије кроз коју и којом сви бивамо Тело Христово.

• Беседа Епископа далматинског г. Фотија
  

На крају свете Литургије присутнима се обратио Преосвештени Владика Иринеј поздравивши све присутне Архијереје и захваливши им што су дошли, неки и из далека, да заједно прославимо престони Празник Епархије бачке и честитајући славу својој браћи и саслужитељима свештеницима, ђаконима и целокупном народу Божјем у Епархији бачкој.

На предлог Његовог Преосвештенства Епископа бачког Господина др Иринеја, Свети Архијерејски Синод Српске Православне Цркве, на челу са Његовом Светошћу Патријархом српским Господином Иринејем, доделио је орден Светог Саве Црквеној општини у Чуругу. Испред чурушке Црквене општине орден Светог Саве, из руку Владике Иринеја, примио је господин Петар Сладојевић председник Црквене општине.

• Беседа Епископа бачког г. Иринеја
  

После литургијског славља празновање је настављено уз културно-уметнички програм деце из Основне школе Ђура Јакшић из Чуруга.

Извор: Епархија бачка

Након чина призивања Светог Духа и полагања заклетве, члановима Савета се обратио протојереј-ставрофор Мићо Костић, парох ријечки, захваливши се будућим сарадницима на прихватању часне, тешке и одговорне дужности коју су примили на себе. Пожелевши сваког успеха у будућем раду, отац Мићо је отворио радни део седнице са предложеним дневним редом, на којем су се нашле тачке које се тичу окупљања верника и установљења богослужбеног поретка. У недостатку богослужбеног простора присутни су изразили спремност за адаптацију одговарајућег простора, који би се као привремено решење уредио за несметано богослужење.

Обзиром да народ овог острва уистину има потребу за својим храмом, присутни су такође изразили најискренију жељу за изградњом храма, који је за овај верни народ увек био освећено поднебесје вере, наде и љубави.

Исцрпивши дневни ред, председавајући се захвалио сарадницима позивајући их на активно решавање разматраних питања, чиме је закључен рад прве седнице Црквеноопштинског савета у Малом Лошињу.

Извор

Епископ Милутин и Игуман Михаило су заједнички констатовали да је родна кућа светог старца Никанора, која је стара око 200 година, у јако лошем стању и да јој прети урушавање. Епархија ваљевска ће у наредним данима покренути акцију реновирања овог за наш крај важног објекта који ће нас стално подсећати на овог великог и светог старца.

Извор и фотографије

Владики Василију саслуживали су архијерејски намјенсик брчански протојереј-ставрофор Славко Максимовић, протојереј-ставрофор Стево Милошевић и протођакон Славољуб Милошевић.

Преосвећени Владика одликовао је мјесног свештеника Николу Лукића чином протонамјесника.

Извор

Овом приликом је, поводом празника Преноса моштију Светог Александра Невског, кога Васојевићи од давнина поштују и прослављају као своју другу славу, одржан традиционални црквено-народни сабор.

Преосвећеном Епископу је саслуживало свештенство архијерејског намјесништва беранског и монаштво манастира Ђурђеви Ступови, а у молитвеном сабрању учествовали су вјерници Виницке и околних села, као и они који су поријеклом из Васојевића, па, иако живе у другим крајевима Црне Горе, Србије и широм свијета, свој родни крај нијесу заборавили.

Сабраном народу бесједом се обратио Његово Преосвештенство владика Јоаникије. Он је казао да за сваки народ дар од Бога јесу побожни владари, какве је и наш народ имао кроз историју. Подсјећајући шта је за јеврејски народ, његову државу и сам опстанак значио Свети цар Давид, а историја византијског царства утемељена је на личности побожног владара Светог цара Константина, Епископ будимљанско-никшићки је указао на значај који је за српски народ имао Свети Стефан Немања Симеон Мироточиви.

“Он је утемељитељ, не само династије Немањића него и славне средњовјековне српске државе која је у Лимској долини имала јако упориште. У будимљанској Жупи једно вријеме, као млади краљ насљедник, столовао је Свети Стефан Дечански, велики чудотворац, чије благодатно небеско заступништво и дан-данас осјећамо у будимљанској Жупи. Руси ће потврдити значај кнеза Владимира, крститеља Русије, а нарочито Светог кнеза Александра Невског, оне свијетле личности, јарке звијезде у хришћанској васељени и свјетлила вјере православне, који се жртвовао због љубави према Богу и љубави према свом роду. Поживио је кратак људски вијек, свега четрдесет и три године, вријеме за које многи не учине ништа по чему би их било вриједно помињати, али, Свети Александар Невски, окренут љубављу према Богу, вјери православној и своме роду, утемељио је велику и моћну руску државу, која је касније постала словенска царевина, па и наша заштитница“.

“Он се истакао као бранитељ вјере православне, бранитељ свог отачаства онда када су западни „витезови“, са благословом папе, ширили католичанство огњем и мачем по источним земљама. Кренули су и према Новгороду, Кијеву и Москви, али их је Свети Алексндар Невски силом Божијом дочекао и побиједио, одбио од свог отачаства, чинећи чуда од јунаштва. Могли бисмо се питати одкуда таква сила једном младићу, а њему је сила била у Богу и у вјери, вјера православна му је дала ту моћ и крила којима је закрилио своје отачаство, па се и дан-данас Свети Александар Невски поштује као заштитник руске државе, руске Цркве и руског народа“, истакао је Преосвећени Владика.

Он је додао да Светитељи Божији имају благодат и милост од Бога да постану заштитници не само рода из ког потичу него и других вјерних народа. Племе Васојевићи, поред своје крсне славе, од давнина слави и Светог Александра Невског, чије име су припадници овог јуначког племена често призивали у тјескобама, биткама и невољама “Помоз Боже и Свети Лесендро“ – Свети Александре Невски, који им је више пута и помогао, па га зато прослављају као другу славу.

“Диван је, драга браћо и сестре, овај сабор овдје у Васојевићима. Јесте да је био мало запостављен, али се Свети Александар Невски увијек помињао у Васојевићима, па и у оно комунистичко вријеме. Ево, хвала Богу, обнови се, у наше вријеме, овај дивни сабор на празник Светог Александра Невског, па га сваке године прослављамо у Лијевој ријеци, Андријевици или при неком другом храму, а ове године, захваљујући браћи Винићанима, дошли смо овдје, сабрали се поред ове обновљене светиње у Виницкој, завичају наших великих игумана Мојсија и Никодима Зечевића, да се Богу помолимо и сјетимо наших предака, великих духовника, јунака и војвода из Васојевића, али и да се трудимо, колико је могуће у овом времену, да идемо њиховим путем и не обрукамо их. Ако се угледамо на знамените личности из нашег народа и наше Цркве, на личности Светог Алексндра Невског и Стефана Немање, Мојсија Зечевића и Миљана Вукова, онда, сигурно, нећемо погријешити, јер ћемо знати да цијенимо своју вјеру и своје светиње, знаћемо да његујемо љубав и слогу међу браћом, да поштујемо кумство, пријатељство, своје рођаке, ближње и сваког човјека“.

“Нарочито је то важно у овим временима свеопштих подјела, плитких интереса и велике себичности, када су људи спремни да, за ситни интерес, продају државу, отаџбину, вјеру, поштење, Цркву и све оно за шта се некада живот полагао. На тај начин, живећи само за свој лични, ситни, привремени интерес, не може се ништа добити, него се тиме ради за пропаст своју, своје части, образа и будућности свог дома и породице. Нека буде срећан и Богом благословен овај свијетли дан, дан славе и великог сабора, јер данас је велики сабор на Небу међу Светитељима, гдје Свети Александар Невски сија вјечитом Христовом свјетлошћу међу анђелима и Светитељима, а диван сабор је данас и на земљи, нарочито овдје у Васојевићима, јер се врши света служба Божија и милост Божија излива се на наше храмове и народ, призивамо љубав Божију, призивамо се Богу извору живота и љубави, а када се приближавамо Ономе Ко је извор живота и љубави, онда ће и нас обасјати радост живота и радост љубави Христове, која грије наша срца и наше домове“, бесједио је Његово Преосвештенство.

Освештан је и пререзан славски колач, који су припремили житељи села Виницка. У име Црквеног одбора г. Небојша Зечевић, предсједник је дио славског колача предао г. Славку Бабовићу, који ће, са Црквеним одбором задуженим за градњу храма у Трепчи, Трепчањанима, њиховим пријатељима и свим Васојевићима, бити домаћини овог црквено-народног славља идуће године.

Овом приликом Удружење Васојевића из Београда, на чијем челу је др Милија Зечевић, уручио је Његовом Преосвештенству Епископу Јоаникију Повељу у знак захвалности за велику архијерејску бригу о повјереној му пастви и напоре учињене на ширењу духовности на простору Епархије будимљанско-никшићке.

Извор

Свештеници и вјерници Цркве Христове, православни хришћани Цетиња, као слободни и са другима равноправни грађани црногорске престонице вољели би да знају, може ли ико да прича о оздрављењу животних прилика у нашем граду, о градској економији, а да не помиње црквене теме? Не можемо да вјерујемо да људи који себе зову сенаторима Цетиња, у овом тренутку не виде друге ни веће цетињске проблеме од имовинског питања зграде Цркевног суда и цркве на Ћипуру. А још је невјероватнији начин на који се ова два имовинска питања сагледавају у овом политичко-савјетодавном тијелу званом „Сенат“.

Сенатори хоће да иселе Цетињску богословију из зграде Црквеног суда. Кажу – Црквени суд није црквени!? Кажу – црква на Ћипуру није црквена!? Хоће да иселе Цетињску богословију онда када ова најстарија средња школа у Црној Гори слави 150 година постојања и 20 година обновљеног рада!? Намјесто предлога шта би град и држава могли да учине у правцу достојне прославе ових значајних годишњица, они хоће да отежају ионако незавидан материјални положај професора и ђака ове црквено-просветне установе.

И још кажу да ово све раде због задовољења правде. Неће да виде како је Богословија насилно исељена 1945.г. из Биљарде, а веома им је стало да црквена зграда буде општинска. Не питају се када и под каквим околностима је православни храм уписан као власништво општине, али сматрају да тај храм никако не би смио да буде црквена имовина. Све је то празна, бескорисна и досадна прича, поновљена безброј пута. То је прича којој је мјесто на судовима, у уредним и јасним правним процедурама, а не у саопштењима Сената престонице. Ко мисли да му нешто припада и да неко неовлаштено борави у његовим просторијама, тај нека своја права потражи пред надлежним институцијама – јер не живимо у џунгли, него у граду који траје више од пет вјекова.