На дочеку Епископа испред храма поздравио је протојереј-ставрофор Раде Савић ријечима: Ваше Преосвештенство, данас сам изузетно срећан и радостан, поводом овог историјског догађаја, што Вас могу поздравити јеванђелским поздравом- „БЛАГОСЛОВЕН ЈЕ ОНАЈ КОЈИ ДОЛАЗИ У ИМЕ ГОСПОДЊЕ“.

Ви данас долазите, Ваше Преосвештенство, да осветите овај новосаграђени храм Св. Оца Николаја- преноса његових часних моштију, који је саграђен за петнаест мјесеци, и да одслужите прву Свету Архијерејску Литургију, да духовно поучите у укрепите овај благочестиви народ српски. Како је дивно данас, послије петнаест вијекова, да свемилосни Бог одреди баш ову генерацију да сагради дом Божији, дом молитве, на овом црквишту.

Храмови трају најдуже од свега што је човјек саградио, због тога што је у њих узидана жеља и тежња за вјечним и непролазним. Та жеља и тежња преносила се са генерације на генерацију да би се данас коначно остварила и испунила. Нека овај свети храм буде мјесто молитве и обожења свих оних који у њега буду долазили и Богу се молили, светим Божанским тајнама се причешћивали, вјенчавали се, крштавали се, и упокојених се сјећали.

Нека овај свети храм свједочи живу вјеру, наду и љубав према Христу Господу ове генерације српског народа села Мујџића, који, иако у тешким временима и сложеним условима живљења, хтједе да сагради овај свети храм у свом родном селу, као залог чврсте вјере према Богу, према своме роду и потоњим генерацијама. ДОБРО НАМ ДОШЛИ СВЕТИ ВЛАДИКО!

Свету Архијерејску Литургију са Епископом су саслуживали: протојереј-ставрофор Мирослав Гаврић, протојереји Љубинко Аничић и Милан Перковић, протонамјесник Драган Шкалоња и ђакон Никола Перковић.

Након завршене Свете Литургије, мјештани овога села су припремили свечани ручак хиљаду гостију. Да се све ово реализује рачуна је водио протојереј-ставрофор Раде Савић надлежни парох ове парохије. Кум темеља био је господин Мирко Гајић који је проглашен за ДОБРОТВОРА овога храма. Кум храма био је господин Милан Ковач и његова супруга Госпова који су мјештани овога села, добили су одликовање ВЕЛИКОГ ДОБРОТВОРА.

За трпезом љубави, прото Раде је уз здравицу захвалио Преосвећеном Владики на подршци приликом изградње овога светога храма, куму Милану ковачу, куму темеља Мирку Гајићу и свим парохијанима који су дали прилога за овај свети храм. Послије њега се кум храма захвалио Његовом Преосвештенству, одбору за изградњуи свим парохијанима и благодарно рекао: „ Овај храм као да је са неба постављен на ово мјесто“!

На крају је Преосвећени Епископ Хризостом са великим одушевљењем свима присутнима честитао овај историјски догађај који је реализован након 15 вјекова. Он је нагласио да ова генерација треба да буде поносна што се ово Божије дјело испунило у њихово вријеме. Народно весеље је трајало до касно у ноћ уз најбоље расположење.

Ђакон Жељко Ракита

free movies. watch movies. last movies

Извор и фотографије

Ове речи светог Силуана Атонског показале су се истинитим на Литургијским сабрањима у Епархији ваљевској у Недељу XVI по Духовима у Убу, 23. септембра 2012. године, где се на годишњицу освећења цркве Вазнесења Христовог сабрало мноштво верника из свих крајева Србије уз појање хорова из Атине, Београда и Ваљева, као и у манастиру Пустиња на празник светог Силуана Атонског, 24. септембра 2012. године. Сабрање у Убу је било само први део прославе дана Епархије ваљевске која ће се наставити сабором свештенства у Обреновцу.

Доказ да је сваки дан Дан Гоподњи, а посебно ако се у том дану служи света Литургија био је и 24. септембар 2012. године када се слави велики светитељ цркве Христове Свети Силуан Атонски. На овај дан Његово Преосвештенство Епископ ваљевски г. Милутин служио је свету архијерејску Литургију у древном српском манастиру Пустиња уз саслужење архимандрита Арсенија - игумана манастира Каона, архмандрита Доротеја - настојатеља манастира Свете Тројице у Шведској, архимандрита Никодима - игумана манастира Рибница, игумана манастира Јовања оца Михаила, архијерејског намесника тамнавског протојереја-ставрофора Митра Миловановића и јерођакона Силуана, сабрата манастира Григоријат на Светој Гори.

Још је преподобни Јустин Ћелијски говорио: „Ко није видео Свету Гору нека дође у манастир Пустињу“, а блаженопочивши проигуман манастира Хиландара архимандрит Никанор: „Дођох у манастир Пустињу у врт Пресвете Богородице Свето Ваведење, где сам осетио велику љубав Божју као део Свете Горе Атонске.“ Света Гора је и данас била присутна у манастиру Пустиња у прослави великог старца Светог Силуана атонског. Повод сабрања у светој обитељи Пустињској била је и шестогодишњица устоличења Епископа Милутина у трон Епископа ваљевских и деветогодишњица његове хиротоније за Епископа.

Ово сабрање било је и прилика да епископ Милутин уз сагласност Епископа британско-скандинавског г. Доситеја одликује архимандрита Доротеја настојатеља манастира Свете Тројице у Шведској највишим одликовањем Епархије ваљевске - орденом светог Владике Николаја за велики труд на Њиви Господњој за време његовог монашког живота у манастирима Каона и Лелић. Игуман Доротеј је дошао у манастир Каону сада већ давне 1993. године, у најтеже време за српски народ. По рођењу Швеђанин, протестант, сусревши се са Христом кроз дела светог владике Николаја, пожелео је да дође у Србију и постане православни хришћанин. Убрзо је замонашен у манастиру Каона, где је тада игуман манастира био садашњи Епископ ваљевски г. Милутин. Као чувар кивота светог владике Николаја живео је две године у тадашњем метоху манастира Каоне – Лелићу. После седам година боравка у Србији враћа се у Шведску да шири Православље и оснива мушки општежитељни манастир у коме се сада налази неолико монаха и искушеника шведске националности. Игуман Доротеј је овом приликом најискреније захвалио епископу Милутину на додељеном одликовању и на свему учињеном за њега од доласка у манастир Каону до данашњег дана.

На позив Епископа Милутина у данашњој Литургијској прослави Светог Силуана Атонског учествовао је и јерођакон Силуан сабрат манастира Григоријата на Светој Гори. Овом приликом отац Силуан је прославио свој имендан у манастиру Пустиња, а славски колач и жито из хришћанске – братске љубави припремио је Игуман манастира Јовања отац Михаило (Биковић). Он је за ову прилику припремио и Трпезу Љубави у манастиру Јовања, а уочи празника са оцем Силуаном, братијом манастира и верницима из Ваљева, међу којима су били и познати доктори Ваљевске болнице, иначе чести поклоници Свете Горе, служио је празнично бденије. Јерођкон Силуан је овом приликом заблагодарио Господу и Епископу Милутину на позиву да служи у Епархији ваљевској и да свој имендан прослави у манастиру Пустиња на најсвечанији начин. Он је истакао да увек воли да дође у Епархију ваљевску, јер ту осећа дух љубави, монашки дух, православни дух, т.ј. да се овде испуњавају речи апостола Павла да љубав не тражи своје и да је љубав једини смисао човековог живота, јер се она даје подвигом односно Крстом.

На Светој Литургији Епископ Милутин је у чин ђакона рукоположио дипломираног уметника Игора Илића, који ће по благослову Епископа Милутина, а по рукоположењу у чин презвитера служити као војни свештеник у касарни "Војвода Живојин Мишић" у Ваљеву. За трпезом љубави, у манастиру Јовања ђакон Игор Илић је изразио речи благодарности Епископу што га је рукоположио у чин ђакона и што ће служити као војни свештеник. Ђакон Игор је истакао да ни један аплауз, који је добијао као глумац, не може да се пореди са једним Амин на светој Литургији коју народ изговара на свештеникове прозбе и да има велику жељу да шири хришћанску љубав међу војницима.

Извор: Епархија ваљевска

Дан је почео са светом архијерејском Литургијом на којој је појао парохијски хор. После свете Литургије присутни су се окупили на славском обреду. Уследила је трпеза љубави праћена пригодним програмом.

Извор: Епархија западноамеричка

Вернике је пред свето причешће исповедао јереј Радован Димитрић, парох копривнички. Високопреосвећени Митрополит Јован је говорио о догађају који је „свему свету најавио радост“ - Рођењу Пресвете Богородице: „Радуј се, благодатна Богородице Дјево, из Тебе засија Сунце Правде, Христос Бог наш, Који разрушивши клетву даде благослов, а уништивши смрт дарова нам живот вечни… Драга браћо и сестре, ово је химна и духовна похвала Пресветој Богородици на данашњи празник Њеног рождества. Велико име и светило целе васељене, која нас духовно просвећује и која нас као Мати Господа нашег Исуса Христа приводи Богу Оцу и кроз које је засјало Сунце Правде и даровало нам васкрсење и живот вечни, беседио је митрополит Јован.

Извор: Митрополија загребачко-љубљанска

Душан Ђаковић од ове године је предавач у Призренској богословији. Ђаковић је и сам завршио Богословију у Призрену, а потом и мастер студије на Православном богословском факултету Универзитета у Београду. Душанова супруга Соња дошла је за својим супругом у Призрен и први је пут на Косову и Метохији. Радује се што ће свој заједнички живот почети баш у царском граду.

Прво српско венчање након 13 година у Призрену било је повод за велику радост свих преосталих Призренаца и ученика Богословије. Звуци хармонике и српског кола поново су одјекнули центром Призрена. У коло се поред призренских богословаца укључила и мала Милица Ђорђевић, најмлађа Призренка.

Извор: Епархија рашко-призренска

Фотографије

Честити и побожни народ Рудничког краја заједно са пријатељима манастира из свих крајева Шумадије, дошао је да се помоли у овој великој светињи, која је током првог и другог српског устанка, почетком XIX века, играла веома важну улогу. Манастир Благовештење подигнут је око 1400. године на северним обронцима планине Рудник, у клисури Благовештенске реке, шест километара западно од Страгара. Благовештење живи, уз мале прекиде, већ шест столећа. Како се манастир не помиње у сачуваним средњовековним изворима, не зна се ко је био ктитор; једино скромне димензије првобитне цркве упућују на незнатног, скромног ктитора. На време настанка упућују првобитне фреске, испод млађих слојева, које су настале на прелазу XIV у XV век.

Беседа епископа шумадијског Г. Јована

Беседа епископа шумадијског Г. Јована на рукоположењу

Извор и фотографије

Тим поводом дио овог плана је већ извршен (7. септембра 2012), када су на вандалски начин оскрнављена гробља у Почековићима и Кленку и знатно оштећени стари надгробни споменици које у дугом низу протеклих вјекова нико није оштетио ни премјештао, па ни окупаторске силе у својим налетима.

Изражавамо најоштрији протест због насиља извршеног над завјештањима наших предака и скрнављења надгробних споменика, без обзира што се то чини под лажним изговором заштите и презентације културног блага. Насиље које је извршено над надгробницима у Бањанима срамотан је чин и нема никакве везе са УНЕСКО-вим пројектом Заједничке номинације стећака – средњовјековних надгробних споменика, коју спродводе Хрватска, БиХ, Црна Гора и Србија. Тим пројектом није предвиђено никакво дислоцирање, а камоли скрнављење надгробних споменика, што је у овом случају на најгори начин учињено. Напротив, један од циљева које заговара Заједничка номинација јесте задржавање аутентичног стања у коме се стећци налазе.

И овога пута је власт демонстрирала непоштовање међународних норми и домаћег законодавства и кршење исконских обичаја о поштовању гроба и надгробног обиљежја. Скидање надгробне плоче са нечијег гроба је очигледан примјер затирања памћења, будући да се нарушава цјеловитост гробног обиљежја и споменик се измјешта из свог природног амбијента, чиме губи своју намјену. Најгоре је, ипак, што земни остаци – кости остају без свога обиљежја.

Запрепашћује нас чињеница да они који су професионално позвани да чувају и његују културно благо Црне Горе, крше норме не само своје професије него и етичке норме које обавезују сваког човјека. Тако је то од искони чувано, а данас, у 21. вијеку, у коме се нарочито прокламује слобода сваког човјека, светиња човјековог гроба и надгробног обиљежја се ниподаштава и обезвређује.

Позивамо Управу Народног музеја Црне Горе да у што краћем року врати однесене стећке. Истовремено позивамо вјерујући народ бањског племена да брани своја гробља и гробна обиљежја својих предака од скрнављења и незапамћене пљачке народног блага.

Извор: Епархија будимљанско-никшићка

На молитви смо пожелели свима срећан празник Родјење Пресвете Богородице, а посебно домаћинима којима је ово храмовна слава. После Литургије послужена је трпеза љубави. Отац Душан служио је у суботу, 22. септембра, свету Литургија у истом храму, а у недељу заједно са свештенством Руске Православне Цркве у њиховом храму. Доласком оца Душана у Сантјаго православни живот српске колоније заживео је у пуном сјају.

Црквени Одбор Парохије Свети Николај Српски

Извор

Невелика српска колонија сабрала се око свог духовника, који је започео активности на оживљавању духовног живота парохије упознавајући чланове колоније и њихове породице. Отац Душан је прве недеље свету Литургију служио у храму Руске Заграничне Цркве. Верници и свештенство братске Руске Заграничне Цркве отворили су широм врата храма, али и своја срца, за овдашње Србе док не изграде своју цркву. Поред свете Литургије недељом, отац Душан заједно са ђаконом Руске Цркве редовно служи и на друге велике празнике. Велика је радиост верника српске парохије што од сада свету Литургију могу, осим на црквено-словенском шпанском, слушати и на српском језику.

Захваљујући великом залагању оца Душана, српска колонија је препознала свог пастира и активно се укључила у живот Цркве. Приводи се крају регистрација Црквене општине код надлежних државних власти Чилеа, а тражи се и одговарајуће место за српску цркву да би се наставио духовни живот путем који је благословио митрополит Амфолохије, епископ-администратор Епархије буеносаиреске и јужно-централноамеричке.

Црквени Одбор у Сантиаго де Чилеу

Извор

На позив Његовог Преосвештенства епископа бачког г. Иринеја, темом скупа Гуруизам у деструктивним култовима и другде: лични - духовни - друштвени проблеми и њихово решавање бавиће се више од стотину теологâ, професорâ, свештеникâ, психологâ, криминологâ, политикологâ и експерата, који долазе са Кипра и из Грчке, Русије, Украјине, Пољске, Сирије, Грузије, Чешке, Бугарске и Румуније, поред домаћих из Србије. У Новом Саду ће се наћи и више најугледнијих архијереја, укључујући и поглавара Цркве Чешких земаља и Словачке, Блажењејшег Архиепископа г. Христофора, затим Архиепископа критског г. Иринеја, Митрополита карпасијског г. Христофора из Кипарске Православне Цркве и већег броја архијерејâ Српске Православне Цркве. Учесницима Конференције упутиће своје поруке Његова Светост Васељенски Патријарх г. Вартоломеј, остали православни Патријарси и Предстојатељи помесних Православних Цркава, као и Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј.

Пети састанак Међуправославне мреже иницијативâ за проучавање религијâ и деструктивних култова отвориће Његово Преосвештенство Епископ бачки г. др Иринеј, а прво излагање, на тему Гуруизам—духовни, лични и друштвени проблеми, одржаће Архиепископ прашки и Митрополит чешких земаља и Словачке г. Христофор. Учесници скупа ће од 24. до 26. септембра још чути излагања Епископа јегарског г. др Порфирија (Истинско црквено очинство и псеудостарчество— гуруизам); професора др Георгија Крипаса (Правни оквир у Европској унији и другим земљама за борбу против деструктивних култова); професора др Александра Дворкина из Русије (Неопходност организовања пастирског рада Цркве насупрот тоталитарним сектама); протојереја Александра Новопашина из Новосибирска, Русија (Гуруистичке групе у Цркви); професора др Ивана Желева Димитрова из Бугарске (Делатност Шри Шри Рави Шанкар секте у Бугарској); Митрополита карпасијског г. Христофора са Кипра (Гурустичко веровање у поређењу са богословским веровањем Цркве), професора др Јована Мирића из Београда (Когнитивне особености младих као предиспозиција за психоманипулацију) и друга.

У четвртак, 14/27. септембра, на празник Воздвижења Часног и Животворног Крста (Крстовдан), учесници скупа ће се сабрати на светој архијерејској Литургији у Саборном храму у Новом Саду, а потом посетити Светоархангелски манастир у Ковиљу.

Извор: Епархија бачка

Гoспoдин Гoрaн Вaсић, дирeктoр Нaрoднoг музeja Крушeвaц упoзнao je Eпискoпa сa истoриjoм Слoбoдиштa. Oн je нajпрe пoдсeтиo дa су с крaja сeптeмбрa 1941. гoдинe првe жртвe oкупaтoрскoг тeрoрa сaхрaњeнe нa Слoбoдишту. Билo их je вишe oд стoтину. Oн је истaкao дa je 29. jунa 1943. гoдинe Нeмaчкa кoмaндa нa Слoбoдишту стрeљaлa 324 тaoцa. Eпискoп je пoслe Литургиje oбишao спoмeн хумку, гдe сe чувajу кoсти свих стрaдaлникa из дoбa Нeмaчкe oкупaциje.

Пoтoм je Eпискoп пoсeтиo нeкaдaшњи Mузej рeвoлуциje, a сaдa испoстaву Нaрoднoг музeja Крушeвaц гдe je излoжeнa стaлнa пoстaвкa жртaвa сa Слoбoдиштa. У рaзгoвoру je примeћeнo дa je пoслe Другoг свeтскoг рaтa нa прoстoру стрaтиштa, кoje je кaсниje дoбилo нaзив Слoбoдиштe, билo нa стoтинe крстoвa - кoje су ту пoстaвили oжaлoшћeни пoтoмци жртaвa. Уjeднo, рoдилa сe идeja o припрeми бoгoслужбeнoг прoстoрa у oквиру Слoбoдиштa. Oву идejу иницирaли су пoтoмци жртaвa кojи имajу Инициjaтивни oдбoр зa фoрмирaњe удружeњa грaђaнa гдe ћe oни бити oкупљeни, кaкo би дoстojнo oдaли пoшту свojим прeцимa и бринули сe o кoмплeксу Слoбoдиштa.

Eпискoп крушeвaчки Гoспoдин др Дaвид нaстaвљa сa пoсeтaмa свим стрaтиштимa у свojoj Eпaрхиjи: нa Видoвдaн oвe гoдинe биo je сa свeштeнствoм и вeрним нaрoдoм нa Бaгдaли, лeтoс je oбишao Криву Рeку нa Кoпaoнику...

Извор: Епархија крушевачка

Фото: Миљан Милетић

Радост Царства Небеског оприсутњена је, у Богородичиној цркви на овај велики Празник, доласком Првојерарха Цркве Божје у бачкој и сабирањем народа Божјег око трпезе Царевог Сина.

Преосвештени Владика Иринеј благосиљао је, после заамвоне молитве, славско жито и колач, принос хора Светоуспенскe цркве Антифон, који у данашњи дан прославља своју крсну Славу.

Беседа Епископа бачког Господина др Иринеја

Параге - 21. септембра текуће године мештани села Парага прославили су празник Рођења Пресвете Богородице, славу сеоског храма. Бденије уочи славе служили су свeштеници оџачког намесништва. Светом Литургијом началствовао је Високопречасни протојереј-ставрофор Радослав Живанов, парох у пензији, а служио је и јереј Славко Протић, парох у Парагама. Овогодишња кума, госпођа Василија Васић, приложила је Светом Храму тепих-стазе. Вечерњим богослужењем началствовао је јереј Бранислав Мркић, Архијерејски намесник другог новосадског намесништва, уз саслужење свештеника из околних места. Сабраном верном народу се беседом обратио јереј Милан Ђурић, парох ратковачки објаснивши смисао и значај празника. Сваки свештеник добио је епитрахиљ на поклон од госпође Василије Васић, овогодишње куме. Кумства за наредну годину прихватио се господин Бошко Новаков, пољопривредник из Парага.

Сомбор - На празник Рођења Пресвете Богородице Сомборци прослављају славу цркве на Малом православном гробљу. Свету Литургију служио је свештеник Младен Глушац уз саслужење оца Срђана Перића. После трократног опхода око храма, освештани су славски колач и жито. Овогодишња славска кума госпођа Јелена Павловић поклонила је целивајућу икону и свећњаке, а залог славског колача предала је новој куми - вероучитељици Ани Мирковић. У наставку, приређена је трпеза љубави за све присутне вернике.

Нови Сад, 22.09.2012 - Информативна служба Епархије бачке

Владики Василију саслуживали су протојереј-ставрофор Цвико Ђукић, протојереј Миладин Вуковић и протођакон Жарко Мијатовић.

„Јоаким и Ана, већ остарјели свети и богобојажљиви људи, нису имали дјеце али вјера у помоћ Господа Свеблагог није престајала код њих,браћо и сестре. И Бог им дарова ћерку, дарова и њима и нама Богомајку. Благословена међу женама, како називамо Пресвету Дјеву, расла је код својих родитеља све до треће године живота када је, по обећању датом Господу, родитељи одведоше у храм. Ту се мала Марија усавршавала у духовном узрастању све док није дошло вријеме да се врати у родни Назарет гдје ће јој касније архангел саопштити сверадосну вијест за род људски“, истакао је Владика Василије.

Владика Василије одликовао је надлежног свештеника Јована Михајловића чином протојереја.

Извор

Преосвећеном Владици саслуживали су надлежни парох, протојереј-ставрофор Јован Марић, протонамесник Синиша Вујасиновић из Оснабрика, јереј Младен Јањић из Келна, јереј Неђељко Ђокић из Диселдорфа, јереј Александар Перковић, нови парох друге парохије дортмундске, као и ђакон др Јован Билбија из Холандије.

Након Свете Литургије извршено је резање славског колача и освећење славског жита.

Црквена општина и парохија у Вуперталу основане су 1992. године, издвајањем из састава Црквене општине у Диселдорфу. Ова црквена општина има свој храм и црквени центар, купљен од Евангеличке цркве и преуређен за нову намену. Храм је осветио Преосвећени Владика Константин 7. септембра 1997. године. Копија Иконе Пресвете Богородице Тројеручице хиландарске која се налази у храму освећена је 1998. године. Иконостас, рад Епархијске радионице манастира Тврдош, постављен је 2001/02. године и освећен 2002. године.

На територији Црквене општине борави око 8.000 чланова Српске правослане цркве.

Галерија слика

Извор