Након Св. Литургије, Владика Максим је заједно са својим домаћином Епископом Теодосијем посетио Богословију где се упознао са животом и радом ове богословске школе. Владика Маким је Епископу Теодосију предао новчани прилог који су сакупили верници његове Епархије за помоћ Богословији у Призрену.

Беседа Еп. Максима на Св. Литургији у Призрену

У поподневним часовима Владика Максим је посетио манастир Грачаницу и наставио пут према Београду. Непосредно након ратног страдања 1999. године, Владика Максим је као јерођакон често боравио на Косову и Метохији заједно са умировљеним Епископом Захумско-херцеговачким Атанасијем, са којим је свакодневно обилазио и помагао страдални народ у косовским енклавама.

Извор и фотографије

На светој Литургији руком Преосвећеног Владике Јована у свештенођаконски чин рукоположен је монах Роман сабрат свете обитељи преподобног оца Романа ђунишког чудотворца.

По свршетку свете Службе Господин Епископ је произнео пред Спаситеља молитве за блогословену наступајућу академску годину, након чега је уприличен свечани пријем у сали Светосавског дома за све присутне.

Његово Преосвештенство Епископ нишки Г. др Јован

Download

Извор: Епархија нишка

По прочитаном Јеванђељу Владика Атанасије је поздравио Епископа Максима, који је потом бесједио сабраном народу. Данас су обиљежене и Михољске задушнице, поменом и молитвама за упокојене.

Тонски запис бесједе Епископа Максима (mp3)

Извор и фотографије: Епархија ЗХиП

п.с. Погледајте фотографије, прелепе су...

По дочеку драгог госта Митрополит Јован и Епископ браничевски Игњатије упутили су се у Саборни храм Преображења Господњег где је служена доксологија. У име свештенства наше митрополије протојереј ставрофор Слободан Лалић поздравио је Епископа Игњатија. У отпоздравном одговору Владика Игњатије захвалио се Митрополиту Јовану, свештенству и верном народу на срдачном позиву истичући радост свога доласка у нашу Митрополију.

Митрополит Јован упознао је високог госта са историјатом Саборног храма. Поред загребачког свештенства и верника дочеку Владике Игњатија присуствовали су и ђаци наше гимназије.

Извор: Митрополија загребачко-љубљанска

Савремена држава не нуди задовољавајућа решења. Међутим, даљи развој догађаја зависи од нас, црквених пастира и вероучитеља, а не од институција државе – изјавио је Митрополит пловдивски г. Николај на Првој националној конференцији вероучитеља Бугарске, одржаној у Пловдиву од 28. до 30. септембра 2012. године.

Извор: Епархија нишка

Звучне записе са предавања моћи ћете пратити понедељком од 17 часова у програму радија Беседа и преко нашег интернет-портала.

Распоред предавања

7. октобар у 19 часова

предавач: Протојереј Милован Миодраговић

тема: ТАЈНА БОГОПОЗНАЊА У НОВОМ ЗАВЕТУ

14. октобар, у 19 часова

предавач: Др Владета Јеротић

тема: ПОЛИГАМИЈА И/ИЛИ МОНОГАМИЈА

21. октобар, 19 часова

предавач: Презвитер Мр Александар Ђаковац

тема: СВЕТО ПИСМО И САМОСПОЗНАЈА

28. октобар, 19 часова

предавач: Епископ крушевачки др Давид Перовић

тема: БИБЛИЈСКО ПОИМАЊЕ СВЕТА ИЛИ КОЗМОСА (ПОСВЕТА ОЦУ НИКОЛАЈУ АФАНАСЈЕВУ)

4. новембар, 19 часова

предавач: Др Предраг Драгутиновић

тема: БИБЛИЈСКО СХВАТАЊЕ СМРТИ

11. новембар, 19 часова

предавач: Протојереј-ставрофор др Милош Весин

тема: ЗАШТО ЈЕ МОЈ БЛИЖЊИ ОД МЕНЕ СВЕ ДАЉИ

18. новембар, 19 часова

предавач: Др Оливера Радуловић

тема: ПРАВОСЛАВНА МИСАО ДОСТОЈЕВСКОГ

25. новембар, 19 часова

предавач: Мр Владан Таталовић

тема: БИБЛИЈА И ФИЛМ

2. децембар, 19 часова

предавач: Презвитер Жељко Латиновић

тема: ЖИВИ БОГ И ЗАПИСАНА РЕЧ БОЖИЈА

9. децембар, 19 часова

предавач: Протојереј-ставрофор др Владимир Вукашиновић

ЛИТУРГИЈСКИ ЕЛЕМЕНТИ У БИБЛИЈИ

Нови Сад, 04.10.2012 - Информативна служба Епархије бачке

Повод посете је храмовна Слава, Преоподобни Симон Монах.

Извор: Епархија средњоевропска

Када говоримо о Православљу ваљевског краја, не можемо а да не поменемо светитеље, Николаја и Јустина, и не можемо ништа да кажемо а да не посетимо манастир Ћелије, Лелић, Пустињу као и остале манастире Епархије ваљевске. Увек када се помене наш крај има се на уму један од ових светитеља и манастира или се размишља о свима њима заједно. Зато је народ с правом ваљевски предео крстио именом српска Света Гора. А да ли је ово обележје нашем крају прилепљено због светости људи и места, сами можемо проценити када се ближе упознамо са још једном светињом смештеном у долини реке Градац.

Темељи цркве смештене на каменом гребену у кањону реке Градац, изнад Шареног платна а између Ћелија и Лелића, по археолошким претпоставкама потичу из времена 4 – 6. века. То је хришћанска црква са епископским престолом саграђена у саставу утврђења изнад којег се налазило насеље. Почетна фаза ископавања на основу много знакова даје нам одређене смернице по којима то утврђење може да буде средњевековно насеље Градац. Према неким теоријама становници овога насеља утицали су на утемељење града Ваљева. Зашто је на тако неприступачном месту саграђено утврђење, црква и цео град, може се претпоставити: ради успешније заштите од напада непријатеља и економије, ако се узме у обзир близина римског пута који је пролазио испод града кањоном реке Градац, чији су остаци сачувани на неколико места. Но не би требало нагађати јер археолошка истраживања још немају коначне резултате, него се задржимо на ономе што је видљиво и јасно. Посматрајући сачуване делове темеља цркве најјасније се може приметити епископски престо у олтару и сам олтар чији је облик видљив сваком оку. На северној страни су остаци зида који се простире дуж брода цркве као и нешто мање очувани делови јужног зида. Црква је окренута ка истоку а одмах до јужне стране је дубока литица кањона Градца.

Значај ове цркве је велики за Ваљево. Ако би се показало да су претпоставке археолога тачне, онда би ова црква као најстарија, не само у Ваљеву него и у целој Западној Србији, била темељ наше Епархије. То би било историјско сведочанство да нисмо сви били пагани до 9. века него да је и пре тога Хришћанство било присутно на нашем терену. Зато је данас, 02. октобра 2012. године, много векова касније, цркву у којој је служио и на престолу седео за сада непознати епископ, посетио Епископ ваљевски Господин Милутин. Попевши се од реке Градац до у саму цркву на врху гребена, Владика Милутин је прошао тешко проходним путем којим се пре много векова пео народ на челу са Епископом како би принели своје дарове Богу и причестили се Христом за вечни живот. Замишљајући литургијско сабрање хришћана у време римског многобоштва на тим просторима, Владика Милутин је пожелео да се то место оживи и то на једини могући начин: да се на остацима темеља сазида црква, а док се то не деси, да се што је могуће пре, ових дана, одслужи прва Архијерејска Литургија после много векова. То би било прослављање Бога који није дао да народ Божији заборави место где се некада налазио храм и који није дозволио да остане под земљом.

Након обиласка ове светиње која је промислом Божијим васкрсла испод вековних наслага земље и камена да светли свету, Владика Милутин је обишао крајолик и осетио благодат, слободно можемо рећи, нетакнуте природе (на цивилизацију подсећа само дрвена кућа која је саграђена у близини) дуж корита реке Градац. Чиста вода која се може пити, позната у свету по аутохтоној врсти пастрмке која је заштићена законом, Божији је дар земљи и људима и зато би је требало сачувати, што је на делу показао чувар Еколошког друштва „Градац“ са којим смо остали у кратком и пријатном разговору.

На крају овог лепо проведеног дана у близини светиње у природи која обнавља тело и дух и која својим кристално чистим изгледом говори о мудрости Божијег стваралаштва, може се закључити да се тој мудрости која је савршена у својим делима, може само придодати звук црквених звона која ће се, благословом и трудом Владике Милутина и верног народа а по Божијем допуштењу, поново чути из обновљене светиње са брда изнад реке Градац.

Извор и фотографије: Епархија ваљевска

На свом првом саборовању, млади су искрено сведочили своју веру молитвом, дружењем, разговором, песмом и игром, ширећи уједно свој духовни видокруг, уз мото који је узет из светог Јеванђеља по Луки (7,14): „Момче, теби говорим, устани!“

Сабор је почео светом архијерејском Литургијом коју су служили Његово Високопреосвештенство Митрополит бечки и аустријски и егзарх угарски Константинопољске Патријаршије Г. др Арсениос (Кардамакис) и Његово Преосвештенство константински викарни Епископ за западну и средњу Европу Антониј, Бугарске Православне Цркве, уз саслужење свештенства Константинопољске Патријаршије, Руске, Српске, Румунске, Бугарске и Чешке Православне Цркве.

У својој беседи Митрополит Арсениос је истакао да се овим Сабором прославља Господ, али да скуп младих треба да сведочи и међусобну љубав као и јединство православних хришћана, упркос разликама по националној и културолошкој основи. Заједништво морамо исказивати не само када смо окупљени на једном месту, него и када смо физички раздвојени, у својим молитвама. Митрополит је нагласио да морамо бити захвални и поштовати људе и средину у којој живимо, јер је Аустрија за многе постала друга домовина, која нам омогућава да своју веру слободно исповедамо и живимо у складу са њеним учењем.

Учеснике Сабора је поздравила управница Школског савета др Кристине Ман, као и ректор Кристоф Бергер. Прочитано је и поздравно писмо кардинала Кристофа Шенборна, у коме он истиче значај окупљања православне омладине, чиме „млади показују право лице своје Цркве и граде њену будућност“. Кардинал је свима пожелео срећан и успешан рад.

После заједничког ручка, омладинци су се, по властитом избору, поделили у радне групе, и учествовали у панел дискусијама.

Теме су биле различите: Значај Литургије, Исповест или психотерапија, Партнерство и брак, Питање странаца, Екуменизам, а на два места су се учесници могли и креативно изразити: у иконописању и црквеном певању. Први Сабор православне омлaдине организован је на иницијативу Православне епископске конференције у чијем раду учествује и Његово Преосвештенство Епископ бачки др Иринеј, администратор Епархије аустријско-швајцарске. Организациони део Сабора успешно су обавили румунски свештеник др Николае Дура, чешки свештеник Александар Лапин и вероучитељи православне веронауке. На растанку је Митрополит Арсениос пожелео учесницима да се и следеће године окупе, а најавио је и оснивање једне православне организације младих у Аустрији.

Извор: Беч, 02.10.2012 - Миодраг Мецановић, текст и фото

http://www.facebook....307235782717276

У манастиру живи само један монах протосинђел отац Јоаникије,који је и игуман манастира!С обзиром да сва манстирска непокретна имовина и поседи одузети педесетих година нису враћени,манастир нема никакве приходе,осим новца који епархија Нишка уплаћује лично игуману!Отац и ако јако слабог здравственог стања успева да одржава живом обнову манастира!Трудом добрих људи у физичким пословима,скромним прилозима појединаца и личним залагањем игумана како у земљи тако и иностранству урађено је с обзиром на скромну скупину људи много!Омладина окупљена око манастира покреће акцију "УГРАДИ СЕБЕ У СВЕТИЊУ",штампајући мајце са сликом манастирске цркве како би се скупила сретсва за градњу мале манастирске капије!Како се ближи петстогодишњица манастира 2017.г.,а материјална средства од прилога потпуно исцрпљена,потребно је убрзати радове на санацији црквеног фрескописа,који је један он веома добро очуваних у целој нашој Светој цркви,изградњу новог иконостаса,јер је досадашњи дотрајао и оронуо,изградњу велике и главне капије манастира,комплетну ограду око манастирског имања,завршетак звоника и изградити малу капелу за свакодневна богослужења како би се црква и њен прелеп и редак фрескопис сачувао што дуже!

Са вером у Бога да ће укрепити и оснажити садашње и послати доста нових трудбеника и пријатеља Својих да задржимо и обновимо ову ретку и лепу светињу,с благословом игумана оца Јоаникија и у своје име позивам све људе добре воље да посете страницу и светињу уживо и својим прилозима помогну обнову,

СВАКО ДОБРО ОД ГОСПОДА!

Свету Литургију служио је јереј Синиша Шаренац уз саслужење надлежног пароха о. Миодрага Вртикапе. Послије опхода око Храма и резања славског колача о. Синиша се обратио пригодном бесједом. Домаћини су, као и сваке године, приредили трпезу љубави.

Итвор: Епархија ЗХиП

Часу је поред ђака присуствовао и директор школе господин Добривоје Грчак. Владика је са нивоа предавача универзитетског професора прилагодио благу пастирску реч и поуку срдачној пажњи ђака и деце петнаестогодишњег узраста, на заједничку радост и обострано задовољство.

Извор: Епархија крушевачка

Фото: Миљан Милетић

Предавање Eпископа крушевачког Г. Давида ученицима Гимназије

44:17 мин.

» Упутство за преузимање аудио фајла

Архиепископа Авеља и његову пратњу у Епископској резиденцији у Врању примио је Преосвећени Епископ врањски г. Пахомије. Архијереји су разговарали о животу и мисији Цркве у Пољској и на овим просторима, као и о међусобној сарадњи.

Извор: Епархија врањска

Митрополит Амфилохије је поучио сабрани верни народ речима: - Дошли смо, драга браћо и сестре, данас овде не по својој вољи, него послани од самога Бога, Христа Бога нашега, да вам донесемо и благословимо Христово Васкрсење које данас и сваке недеље прослављамо. Христово Васкрсење је суштина наше вјере и суштина нашег хришћанског живота. Дошли смо послани Духом Светим, да донесемо љубав Божију - не ону љубав коју људи дају, него ону љубав коју Бог даје. Та љубав јесте сами Бог у кога ми вјерујемо. Јер основна истина Јеванђеља Христовог јесте да је Бог љубав и да је љубав не само Бог него да смо и ми призвани да волимо Бога свим срцем својим, свом душом својом и свом мишљу својом и да волимо једни друге. У име те Љубави се ми крштавамо, јер када се крштавамо у име Оца и Сина и Духа Светога ми примамо у себе Бога који је Љубав. Тиме се сједињујемо са Богом као вјечном Љубављу и тиме се сједињујемо једни са другима. Сви они који су се крстили у име Господње од апостолских времена, кроз две хиљаде година, примили су исту Љубав Божију и истог Бога. Сви су примили печат дара Духа Светога, Који је откровење и јављење Божије Љубави.Ту Љубав Божју ми вам доносимо из старог краја, вашег и нашег, тамо где су се наши преци крстили и живели у Цркви Божијој православној, где су примили печат дара Духа Светога и где су многи постали светитељи Божији. Имамо свете цареве, свете патријархе, свете свештенике, свете монахе и монахиње, свете младиће и дјевојке, имамо мученике који су за Христа пострадали. Христос је пострадао за нас и за спасење свијета. Свети мученици Христови су пролили своју крв за Христа. И наш српски народ је дао велике светитеље, велике мученике, дао је свете мајке - да се сетимо мајке Јевросиме, мајке Краљевића Марка, да се сетимо мајке Југовића и њених девет синова, да се сетимо мајке Ангелине Крушедолке, њеног мужа светог Стефана Деспота и њених синова светог Максима и Јована. То су праве мајке, које су биле светитељке и своју децу васпитале у страху Божијем, тако су и деца њихова постали светитељи. Таква је била мајка и нашег Светог Саве, и сви други потомци њени из свете династије Немањића који су Богу угодили и који су постали свети Божији људи и жене. То је оно на што смо позвани сви ми хришћани, без обзира којем народу припадамо, којим језиком говоримо, у које вријеме живимо. Све нас је сами Бог позвао: ''Будите свети као што је свет Господ Бог ваш''. То је позив свима нама и то је оно што Црква на свих пет континената проповиједа и то је оно што Црква проповиједа и овде у вашем храму. А ви сте та Црква Божија и сви они који су крштени у име Оца и Сина и Духа Светога јесу Црква Божија. Тако сте и ви овдје свето семе Цркве Божије православне, потомци светих из рода нашег светосавског, који сте овде, иако далеко од отаџбине ваших предака, успели да сачувате вјеру православну и подигнете овај свети храм, који је мали на изглед, али је велики по значењу. Јер храм се не мери по томе колико је велики, већ по ономе колико се служи у том храму. У овом светом храму се служи и ми смо данас служили свету Литургију, принели смо свете дарове Христу Богу нашему. И Христос је принео себе на дар нама. Призвали смо Духа Светога да сиђе на нас и наше дарове и да претвори наш хлеб и наше вино у Тијело Своје и Крв Своју, и да се ми причестимо Тијелом и Крвљу Христовом. То је нешто највеће што се догађа, не само на земљи него и на небу и у свим могућим свијетовима. Нема ничега већег од тог догађаја силаска Духа Светога и претварања хлеба и вина у Тијело и Крв Христову и нашега причешћа Тијелом и Крвљу Христовом. Ми тада постајемо једно са самим Богом, примамо у себе вјечни живот, постајемо једно једни са другима. То јесте Црква Христова. Тамо где је Христос, тамо где је Дух Свети, тамо где је епископ православни, где је свештеник, где је ђакон и где је верни народ Божији сабран, ту је Једна, Света, Саборна и Апостолска Црква. То је велики Божији дар и благослов. За мене је велики Божији благослов што сам данас овде први пут међу вама и са вама, као епископ наше Српске Цркве, Митрополит црногорско-приморски, и епископ наше нове Епархије буеносаиреске и централно-јужно америчке. Велика је радост да сам дошао овде међу вас и да посведочим да је дошао нови свештеник. Свештеник је онај који окупља, који крштава, који венчава, који причешћује и који служи Литургију, који благосиља и уједињује, који учи науци Божијој. Ево отац Александар долази са благословом Божијим са благословом Цркве, са љубављу, да служи народу и да служи вама. Радујем се што овде међу вама има много дјеце и то је благослов Божији. Занимљиво је поменути да се у Каракасу налазио антиминс патријарха Димитрија, од недеље је он у Маракају и на њему ће се убудуће служити Литургија у цркви светог Јована Крститеља.

После свете архијерејске Литургије на којој се сабрало преко стотину парохијана цркве Светог Јована Крститеља у Маракају уприличена је трпеза љубави.

Извор и фотографије: СПЦ