Епископу Пахомију је саслуживало свештенство и монаштво из целе Епархије врањске, као и верујући народ који је дошао да заједно са својим Архијерејем прослави ову веома значајну годишњицу.

По завршетку Свете Литургије, Епископ Пахомије се најпре обратио присутнима пригодном беседом, а затим је вишим чиновима одликовао заслужне свештенике и свештеномонахе за досадашњи пожртвован рад на њиви Господњој и савесно обављање пастирске службе. У име свештенства, обратио се и на свему досадашњем учињеном захвалио протојереј-ставрофор Станисав Петрушевић, архијерејски намесник пчињски.

У току Литургије, Епископ Пахомије рукоположио је у свештени чин ђакона Душана Џонића из Сурдулице, а у чин јерођакона ипођакона Серафима (Станковића), намесника манастира Светог пророка Илије у Кацапуну.

По завршетку сабрања у храму Свете Тројице, Епископ Пахомије примио је званице у Епископском двору, где је приређена трапеза љубави.

Захваливши најпре представницима Града Врања, као и осталим присутнима, дугогодишњим сарадницима и трудбеницима, који су помагали у обнови и очувању светиња Православне епархије врањске, Епископ Пахомије је доделио Архијерејске грамате.

Данашњи јубилеј Епископу је честитао најпре господин Будимир Михајловић, начелник Пчињског округа, као и госпођа Надежда Радић, дугогодишњи сарадник Епархије врањске, пре свега у хуманитарним, а и осталим активностима.

У име вероучитеља Епархије врањске честитке и поклон уручила је вероучитељица Весна Јовановић.

Свети Стефан и Јелена (Штиљановић) заштитници су Добротворне Фондације Српске православне цркве „Човекољубље“, па је тим поводом Епископ Пахомије са члановима Организационе јединице у Врању пререзао славски колач.

Беседа Епископа врањског г. Пахомија о двадесетогодишњици архијејрејске службе

Поштовани оци, драга браћо и сестре,

Служење Богу спада у највећа достојанства и највеће почасти, али и у највећу одговорност.

Двадесет година епископства у Врањској епархији моја Смерност, заједно са вама, (пуноћом Врањске епархије), трудила се да том великом службом сведочи узрастање ка Господу. Током двадесет година било је много труда и рада на утврђивању вере на просторима Врањске епархије. У свеопштој обнови и градитељству уређене су, не само цркве и манастири, него и школске зграде, као и многи други објекти и остварени пројекти, неопходни за мисију Цркве. Осим тога, за све ово време трудили смо се да извршимо и свеобухватну духовну обнову. Често смо се сусретали са препрекама разне природе,притом уздајући се увек у Божју помоћ, јер знамо да где је вера, ту је и моћ. Бог нас је поставио овде да са свима вама делимо добро и зло у ово бурно време, трудећи се да будемо сведоци Христа Распетога и Васкрслога, а у исто време саставни део врањског бића.

Поштовани оци, драга браћо и сестре! Молимо се Господу да нам сваког дана подари истинску радост! Истинска радост није само везана за наш лагодан живот, похвале и разна благостања! Она је, драга браћо и сестре, везана за отворено лице којим можемо Господа да погледамо, да посведочимо да је наш труд везан за нашу дужност, за рад и за добру намеру.

Можда смо остали дужни Њему – Пастироначалнику, и себи, што нисмо више тиховали, мало подаље од свакодневице и овоземаљских обавеза! Остали смо дужни што понекада нисмо поступали благо, нарочито према најближима.

Трудили смо се, из дана у дан радећи, подижући и припремајући многе просторе за оне који треба својим радом да чине дело Господње. Притом, нисмо се ослањали само на своју моћ, већ смо веровали да је моћ у Господу, да Он, Пастиреначалник, допуњује наше недостатке.

О мени се у јавности, нарочито у појединим медијима, није увек, а ни сада, говорило позитивно, нити се довољно говорило о плодовима нашег заједничког рада на овим просторима. Нисмо се упуштали у полемике и убеђивања, нити смо ишли на то да истерујемо правду у овоме свету. Имали смо на уму речи Светог Јефрема Сирина, који је казао: ''Не називај себе праведним и непорочним, јер што се скрило од тебе, то је приказано пред Богом''. Имали смо на уму да треба већма извршавати вољу Божију, него вољу људи.

Поштовани оци, драга браћо и сестре! Хришћански живот није ништа друго него свагдашње, до краја живота, покајање. Покајањем ћемо обезбедити Царство Небеско, јер често нисмо у стању да сазнамо Божије провиђење, нити смо у стању да препознамо какве нас је начинио грех. Покајањем ћемо победити све недостатке и сва незнања. Господ Наш Исус Христос је казао: Онај који верује у мене, и ако умре - живеће!

Молим се да нас све заједно и целу пуноћу Врањске епархије милостиви Пастироначалник види у својој близини, а време које је пред нама испуни миром и сваким добром!

Извор: Епархија врањска

Сабрање, којем је поред гостију из Републике Српске, присуствовао и г. Сергеј Алексејевич Ферапонов, савјетник амбасадора Руске Федерације у Црној Гори, благословио је Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки Г. Јоаникије. Он је напоменуо да су тек новија научна истраживања дјелимично освијетлила богату историју и културне драгоцјености појединих светиња Епархије будимљанско-никшићке, у којима се дубоко народно памћење његовало у молитвеној тишини, а преносило усменим путем, свештеничким проповиједима и поукама народних памтиша и мудраца. Шира јавност, међутим, сматра Преосвећени Владика, још увијек не зна довољно о већини светиња са овог подручја.

“Дошло је, хвала Богу, вријеме да се о светињама Епархије будимљанско-никшићке нешто више сазна, да се о њима више прича и пише, да се открију често закоровљени путеви који према њима воде. Радио-телевизија Републике Српске, по замисли и благослову ген. дир. Драгана Давидовића, прихватила је ту часну улогу да сликом и ријечју, користећи савремена техничка достигнућа, зналачки, стручно и на довољно популаран начин упозна културну, али и најширу јавност, све оне који се интересују за српске светиње и духовне ризнице од Грахова и Никшића, преко Пиве и Дурмитора до Комова и Проклетија“.

“Увјерени смо да ће дјело РТВ Републике Српске, интересантан и поучан серијал под називом “Ступови духовности“, привући пажњу нашег вјерујућег народа у отаџбини и расијању и да ће сви гледаоци од овог, садржински и естетски добро обрађеног материјала, имати изузетну духовну корист. Велики труд стручне екипе Телевизије Републике Српске, коју предводи г-ђа Мира Лолић Мочевић, представља подвиг од далекосежног значаја, јер овај серијал, на којем се дуго и самопрегорно радило, представиће задужбине незаборавних српских ктитора: славног жупана Првослава, синовца Немањиног, и великог кнеза Мирослава, Мирослављево Јеванђеље и знамења српске писмености освећених ризница Пиве и Никољца, остатке немањићког живописа, дјела Лонгина, Јована, Страхиње Будимљанина, Радула, Андрије Раичевића, дуборезаца и кујунџија, и других стваралаца, на чијим дјелима су остали неизбрисиви трагови духа и њежни обриси вјечности“, рекао је Његово Преосвештенство владика будимљанско-никшићки Г. Јоаникије.

У име Радио-телевизије Републике Српске обратио се Драган Давидовић, генерални директор. У краткој напомени о настанку Телевизије на чијем је челу, Давидовић је подсјетио и на вријеме подизања “храмова у срцима људи“, како је назвао серијале и документарне и информативне прилоге о духовности нашег народа.

“Никада нисам вјеровао, за шездесет година свога живота, да ћу једног дана бити пред вама овдје и да ћу моћи пред цвијетом Српства, у Црној Гори бити тај који, на неки начин, помаже ономе што треба да видимо сви, ономе што су наши преци урадили прије 800 година, ономе због чега смо ми данас живи и духовно стамени. Човјек сам који се напајао српским дјелима, напајао се на историји и православљу, а кроз књижевност и историју у Црну Гору гледао као стуб Српства, и, ево, дође вријеме кад и ми стигосмо на ова врела да заједнички направимо овај подухват и, даће Бог, да се заједнички уздигнемо изнад свих политичких и антисрпских, антиправославних дјелања, да ћемо заједно у интегралном Српству побиједити све зло које се наткрилило над нама. “

“Радио-телевизија Републике Српске, као једна мала телевизија и као јавни сервис грађана, успјела је да преброди све границе и да пређе све ријеке које нас омеђују. Наша камера је била и у нашој православној цркви у Бечу, Трсту, Љубљани, Америци, Прагу, Темишвару, Београду, а, ево нас и овдје у српској Црној Гори да покажемо колико сте били значајни прије 800 година, као што сте и данас. Хвала вам што сте нам дали прилику да ово чудо, у духовном смислу, које смо сви заједнички радили, прикажемо цијелом свијету. Хвала вам на подршци коју сте нам дали, хвала на благослову Владици Јоаникију, јер без оваквих подухвата ниједна телевизија и ниједна институција не могу постати велики, “нагласио је Давидовић.

У представљању пројекта “Ступови духовности“ учествовао је и професор Веселин Матовић, главни уредник часописа “Слово“. Он се осврнуо на актуелну друштвено-политичку ситуацију у Црној Гори у којој режим, како је казао, негира постојање било ког другог националног идентитета осим црногорског, те с тога на простору данашње Црне Горе, истакао је Матовић, не постоји ниједан културни споменик који је српски.

“Све што смо видјели у овом кратком промотивном филму, а што ћемо гледати кроз серијал, у нашим школским уџбеницима се не наводи да је српско, већ црногорско, и то је порука садржана у оној реченици коју слушамо посљедњих година да је прича о идентитету у Црној Гори завршена. Не може се, међутим, колективни идентитет, идентитет једног народа прописати уставом и законом. То је много дубља и сложенија “ствар“ од било које правне норме и тога ко ту правну норму доноси. Овај серијал се зове “Ступови духовности“, ступови или столпи, куле, попут кула из наше дивне народне пјесме “Свети Саво“ или “Куд се ђеде цар Немање благо“. Могли бисмо, дакле, рећи и куле духовности, па се поставља питање: ко је подигао те куле духовности у Епархији будимљанско-никшићкој, која се тако лијепо савила и обгрлила Митрополију црногорско-приморску у којој су, такође, исте такве куле духовности, а исти су им и градитељи“, поручио је Матовић.

Он је оцијенио да је, за посљедњих петнаест година, у Црној Гори Немањиним благом и благословом обновљено и оживљено више цркава и манастира него икада раније.

“Не одричу се наши данашњи именодавци и смислодавци Светога Саве и Светог Симеона, и не исписују их из школа зато што су они Срби и, тобоже, припадници њима туђинског народа, него зато што им светосимеоновско, светосавско и видовданско крсно опредјељење мрси њихове земаљске рачунице. Из истог разлога одричу се и Светог Петра Цетињског, и Његоша и Марка Миљанова, иако их тобоже својатају - да би их изложили у музејским витринама, а не да би им сљедовали. Зато им и пишу нове крштенице. Они који данас желе да потру оно што је саградио и градио вјековима Свети Симеон заједно са Светим Савом и осталим Немањићима не знају, ипак, да није нестало Немањино благо. Немањино благо се сачувало и трајало је и траје и све што се и данас гради у српском народу, сваки манастир који је обновљен, свака црква која је саграђена, саграђена је цар Немањиним благом. Да није тог блага, које нам је он оставио и завјештао са Светим Савом, не би било данас ни нас, ни ових кула духовности којима се дивимо и које нас оживљавају и из праха поново ваздижу“, оцијенио је Матовић.

За Драгана Недовића, сарадника у овом пројекту, серијал “Ступови духовности“ пружа могућност да се, кроз поруку хришћанске љубави, одговори на два значајна питања.

“На прво питање – који је то коријен на које је накалемљено стабло чијих смо ми грана пупољци – није тешко одговорити. Треба кренути од тврдог Самограда и стићи до Острошких греда и ето – то су ступови духовности, то су коријени народа на овим просторима. Друго питање које се наметало, јесте како је могуће да за десет година, тек обновљена, Епархија будимљанско-никшићка израсте у “гору божурову“ која сија у пуном сјају. Успјело се тако што смо били вођени молитвом и мудром и благом ријечју нашег Владике, и тако што смо од нашег блаженопочившег Патријарха Павла научили да треба да будемо људи свуда, у сваком тренутку, на сваком мјесту, и тако што смо од Светог владике Николаја научили да не кунемо, већ да благосиљамо наше непријатеље, и тако што смо од владике Рада научили ко смо и откуда, заправо, ми овдје “што се не шће у ланце везати, то се збјежа у ове планине“, и тако што смо од Светог Петра Цетињског научили да никада не дигнемо руку на брата и да ништа не урадимо из освете, и тако што смо од мајке Јевросиме научили да је “боље главу изгубити него душу огријешити своју“, и тако што смо од краља Милутина научили да зидајући Божије храмове, зидамо и воздижемо себе, и тако што нас је Свети Сава, отац наш, научио да љубимо Бога и ближњега свог као себе саме, и тако и зато што вјерујемо у Јединог, рођеног од Марије“, казао је Недовић.

Серијал чини 25 емисија у трајању од тридесет минута, а емитовање на Телевизији Републике Српске почеће од 14. октобра, и то сваке недјеље у термину од 14 часова и 30 минута, најавила је Мира Лолић-Мочевић, аутор.

“Успјели смо да снимимо веома занимљиве приче, поједини манастири су прича за себе, неке цркве су спојене, а материјал садржи и неколико занимљивих разговора, попут веома поучног разговора са Преосвећеним владиком Јоаникијем; за мене врло инспиративан био је разговор са једним вашим философом и неким књижевницима. Снимали смо хорове, дјецу, обишли Никшић, Шавник, Жабљак, Бијело Поље, Беране, свуда гдје има Епархије будимљанско-никшићке“.

“Ово је један од захтјевнијих пројеката наше куће управо због значаја који му је дат. Надам се да ће вам се све што смо снимили допасти, да ће бити битно, не само због тог допадања, као документ од значаја за будућност, да ће бити битно за нашу дјецу у школама, да и они одгледају, да га виде наши пријатељи у свијету и Срби гдје год да живе како би били поносни на чињеницу да, можда, потичу са овог простора, да би схватили шта ми то овдје имамо и да ви овдје дигнете главу и будете поносни на оно што имате, јер оно што смо ми видјели од изузетног је значаја за српски народ“, оцијенила је Мира Лолић Мочевић.

Овом приликом приказана је прва од 25 епизода серијала “Ступови духовности“, посвећена управо Ђурђевим Ступовима, катедралном манастиру Епархије будимљанско-никшићке. Вече, које је водио глумац Сретен Митровић, употпунио је хор Преподобне мати Ангелине из Никшића и солиста Тијана Блечић.

Извор: Епархија будимљанско-никшићка

У задњих неколико година, углавном послије повратка на спаљена огњишта (1996. г.) благочестиви Јањани предвођени Српском Православном Црквом, односно Епархијом бихаћко-петровачком, обновили су и доградили цркву и конак манастира Глоговца, парохијску цркву у Стројицама са парохијским домом и ''Јањском кућом'', подигли нову цркву, звонару и нов парохијски дом на Дивану (у Бабићима), као и нову цркву у Прибељцима. Прошле и ове године, са благословом Преосвећеног владике Хризостома, породица Малиновић из Подобзира подигла је спомен-капелу за невино пострадале претке – ђедове и баке, очеве и мајке, сестре и браћу и рођаке – у стравичном покољу 4. септембра 1941. године. Тог трагичног дана усташе из Винца код Јајца непримјетно су се попели на Јањ, заробили на десетине Малиновића из Подобзира и све их поклали и попалили. Најмлађа жртва је била беба од 3 мјесеца, а најстарија имала је 63 године. Иако је прошла 71 година од њихова страдања, Малиновићи их нису предали забораву. Напротив, одлучили су да њихово страдање и њихову жртву трајно обиљеже једном спомен-капелом коју је, по њиховој молби, Преосвећени владика Хризостом посветио светом Георгију, крсној слави Малиновића.

У суботу, 13. октобра 2012. године Преосвећни владика Хризостом је дошао у Подобзир и осветио новоподигнуту спомен-капелу. Ово је уистину историјски догађај овог малог засеока у Јању, догађај који је емотивно потресао све окупљене. Преосвећеном Епископу су саслуживали протојереј Чедомир Арамбашић, парох стројички, јереј Никола Аркула, парох крњеушко-вођенички, ђакон Ђорђе Стојисављевић из Новог Сада.

У бесједи након освећења спомен-капеле Преосвећени владика Хризостом је говорио о свједочењу Христа Господа јањских Новомученика.

После освећења приређена је заједничка трпеза љубави на којој су бесједили надлежни парох Радослав Станковић, ђакон Ђорђе Стојисављевић, кум спомен-капеле г. Драган Малиновић. На крају је врло емотивно и надахнуто бесједио Преосвећени владика Хризостом.

Извор: Епархија бихаћко-петровачка

Након освећења храма и полагања моштију светог Лазара Косовског, Владика је служио свету архијерејску Литургију у којој су му саслуживали архијерејски намесници лепенички и крагујевачки, протојереј-ставрофор Саво Арсенијевић и протојереј-ставрофор Рајко Стефановић, као и свештенство оба намесништва .

У својој беседи, којом је поучио верни народ, Владика је рекао: „Благословен Бог у Тројици, који је данас послао Духа Светог и осветио овај храм у Малим Пчелицама. Овај храм и ово парче земље постали су парче неба. Да ли је то могуће - да парче земље постане парче неба? Могуће је, јер се у храму Божјем Духом Светим савршава света Литургија и у њега силази Дух Свети, силази Бог са неба и уздиже оно што је земаљско у небеско. Зато је храм парче неба на земљи. И молим вас, браћо и сестре, да када улазите у храм, на свету Литургију, да улазите са осећањем да се налазите у дому Божјем, да улазите тамо где Бог царује, да улазите тамо где се савршава Светиња над светињама, где се оно што је природно претвара у надприродно. У храму је Бог раширио руке да нас прихвати, да нас прими, да нас саслуша, да му кроз молитву кажемо шта нас мучи, али и да му заблагодаримо, да му захвалимо. Бога треба славити, али Богу треба и благодарити, па му се онда молити. Црква је Тело Христово, она је наша ограда, наш одбрамбени зид. Када смо у Цркви, ограђени смо Духом Светим, и не треба тада да се плашимо свега оног што је ван те ограде. Црква је саздана од наших душа, како каже један свети отац, зато је и овај храм саздан од ваших прилога, од ваше молитве, ваше љубави, вашег осећања да је ово ваш дом, да је ово ваша заједничка кућа.“

У литургијском сабрању учествовали су ученици Богословије Светог Јована Златоуста из Крагујевца, док је предивним појањем Литургију улепшао катедрални октет Саборног храма „Кир Стефан“

.

Његово Преосвештенство Епископ шумадијски г. Јован одликовао је надлежног пароха протонамесника Зорана Митровића достојанством протопрезвитера-ставрофора.

На предлог Црквене општине малопчеличке, Епископ Јован је доделио одликовања заслужним за помоћ при градњи храма: г. Милан Жујић из Крагујевца и гђа Зага Маринковић из Рима (Италија) одликовани су орденом Вожда Карађорђа. Архијерејску грамату добили су фирма „Водо Монт“ г. Милије Радовића из Малих Пчелица, као и гђа Снежана Митровић. И многе друге организације и појединци добили су архијерејске грамате и захвалнице.

Литургијско сабрање и славље је настављено трпезом љубави у ресторану „Бисер“ у Станову.

Идеја за подизање храма у Малим Пчелицама је потекла од самих мештана 1998. године, када су затражили и добили благослов за почетак градње новог храма од блаженопочившег Епископа шумадијског др Саве Вуковића. Мештани, предвођени свештеником Зораном Митровићем, успели су да тај благослов претворе у дело, па су већ те године освећени темељи храма. Трудом и залагањем свих парохијана ове Црквене општине, радови су потрајали пуних четрнаест година и ове године су завршени.

Јереј Срећко Зечевић

Извор: Епархија шумадијска

Фоча, Покров Пресвете Богородице

Високопреосвећеном Николају саслуживала су четири свештеника и један ђакон братства овог храма у изградњи, а пјевао је хор Богословије Светог Петра Дабробосанског у Фочи.

Празник Покрова Пресвете Богородице саборни је дан код храма Светог Саве у Фочи.

Митрополит Николај је након Литургије предсједника Републике Српске /РС/ Милорада Додика одликовао највећим одликовањем Митрополије дабробосанске Златним орденом Светог Петра Дабробосанског за истакнуто залагање у изградњи храма Светог Саве у Фочи.

Уручујући орден и грамату, владика Николај је изразио захвалност Цркве и вјерника Додику који је несебично помогао да се изнађу средства да би храм био укровљен и на њега постављени крстови.

Додик, који је и кум највишег крста, једног од три на овом храму који је највећи православни у БиХ, рекао је да је поносан што су се сви људи добре воље окупили и својом љубављу удружени успјели да покрију и укрове храм Светог Саве.

"На овај начин, окупљањем око наше Православне цркве, чувамо и национални идентитет и остајемо у увјерењу да смо привржени нашој вјери која нас је много чему добром научила" - нагласио је Додик.

Он је поручио да никада не смијемо престати да се окупљамо око Цркве.

"Остаћу предан у настојањима да заједно са митрополитом, свештенством, вјерницима и нашим људима из дијаспоре наставимо са пословима да бисмо привели крају уређење храма - да буде понос Фоче и цијеле регије" - нагласио је Додик.

Према његовим ријечима, иако је идеја о градњи храма Светог Саве у Фочи деценијама чекала на реализацију, да се почне са изградњом, дошла је у најбоље вријеме.

„И у најтеже вријеме, саборношћу, можемо да градимо храмове" - истакао је Додик.

Предсједник Одбора за изградњу храма Светог Саве у Фочи јереј Ненад Тупеша рекао је да је до сада у изградњу уложено три милиона КМ, од чега је, осим вјерника и локалне заједнице, знатну помоћ од 1.400.000 КМ издвојила и Влада РС.

"Ово је велики дан за нас. Успјели смо да приведемо крају грађевинске радове и да поставимо крстове. Предстоји још много посла на унутрашњем уређењу, а претпоставља се да је за те намјене потребно од три до пет милиона КМ" - навео је Тупеша.

Митрополит Николај додијелио је грамате и кумовима за два мања крста Миливоју Вилотићу и Миленку Малишу, као и заслужним појединцима Ружи Стојановић, Оливери Елез и Сави Миловановићу.

Српска православна црквена општина фочанска додијелила је признање Влади РС за помоћ у изградњи Светосавског храма коју је примила министар за економске односе и регионалну сарадњу Жељка Цвијановић.

Извор

Сарајево, Света Текла

Након литургије је обављена литија око храма током које су ношене мошти Свете Текле. Према традицији, освећена је и вода благосиљањем руком светитељке.

Света Текла је и крсна слава Кола српских сестара у Сарајеву, па је тим поводом освештано славско жито и преломљен славски колач.

Мноштво вјерника узело је учешће у прослави празника, цјеливавши десну руку светитељке, која се чува у овом храму, и примивши Божији благослов.

У Старој цркви на Башчаршији више од 300 година почивају мошти ове светитељке. Света Текла је, од када се њене мошти чувају у Старој цркви, у Сарајеву добила заслужени култ поштовања и слављења, посебно међу женама.

Мошти Свете Текле, њена десна рука, донесена је у Србију из Антиохије у вријеме првог српског архиепископа Светог Саве 1233. године, а 1730. године ју је тадашњи патријарх српски Арсеније IV Јовановић поклонио Старој цркви у Сарајеву.

Њену свету десницу митрополит сарајевски Сава Косановић однио је 1873. године у Русију гдје је за њу израђена бисерна рукавица са наруквицом.

Међу православним свијетом у Сарајеву и околини и данас се препричава занимљив и поучан догађај везан за свету и часну десницу Свете Текле који се збио у вријеме Другог свјетског рата.

Пошто ову светитељку не славе само православни него и други хришћани, а њене мошти, као и рука светог Јована Крститеља, која се налази на Цетињу, имају велику вриједност и значај за њих, усташе су покушале да је однесу из цркве.

Када је група Хрвата усташа, који су упали у храм, пошла да изађе са светим моштима Теклиним из цркве, на излазним вратима је онај који је носио свету Теклину десницу пао и на мјесту остао мртав.

Видјевши шта се десило, усташе су брже-боље светињу вратиле у храм.

Мошти ове светитељке чувају се данас у дрвеном изрезбареном кивоту, који има облик цркве са урезаним иконама са стране које показују чуда свете Текле. Кивот је рад Бранка Шотре из 1939. године.

Дио моштију Свете Текле чува се и у манастиру Свете Тројице код Пљеваља.

Извор

Покровска црква је била тесна да прими све оне који су се сабрали да прославе Пресвету Богомајку и Њен часни Покров. Након Свете Литургије приготовљена је Трпеза љубави.

Извор: Епархија крушевачка

Фото: Миљан Милетић

Беседа Eпископа крушевачког Г. Давида по Јеванђељу

10:35 мин.

Беседа Eпископа крушевачког Г. Давида на крају Литургије

5:49 мин.

Беседа о. Јована Вуковића на Трпези Љубави

3:07 мин.

Беседа о. Ђорђа Милојковића на Трпези Љубави

4:07 мин.

» Упутство за преузимање аудио фајла

"Ипак, било је лепо, сви смо заједно обележили завршетак овогодишње бербе грожђа, а истовремено Господу смо се захвалили на свим плодовима које нам је дао” - додао је прота Миленко. Након Литургије у Дому културе одржан културно-уметнички програм који су за присутне припремила деца из О.Ш. “Светозар Марковић” из Велике Хоче, а специјални гост био је ансамбал “Венац“ из Грачанице.

Велика Хоча је метохијско место са 13 средњевековних цркава и један од најпознатијих винарских региона у Србији још од времена Стефана Немање. Многи виногради су од 1999. Опустошени, а чокоти већим делом посечни. Због небезбедности виногради се обрађују само у кругу од 500 метара око места. Православни верници данас обележавају празник светог Кирјака у народу познатији и као Михољдан. Према народном веровању, после Михољдана наступа права јесен која је календарски већ увелико почела.

(Извор: Радио КИМ)

Како би сви планирани радови били завршени и доведени до нивоа који одговора поменутом чину брине се Компанија Бен мал груп из Велике Кладуше.

Данас, 15. октобра 2012. године преосвећени владика Хризостом посјетио је градилиште како би са директором односне компаније издефинисао одређене детаље, али и да види како напредују радови.

Овом приликом позивамо све расељене, прогане и избјегле Бихаћане да се 10. новембра окупе у Бихаћу како би се са владикама и свештенством епархије бихаћко-петровачке и благочестивим народом молили Богу и славили Његово име свето, те у границама својих могућности помогли овај храм, ову парохију и црквену општину да настави са радовима до освећења храма.

Наглашавамо, биће ово прва света литургија у новообновљеном храму, али не и освећење храма. Освећење храма биће заказано, како каже преосвећени владика Хризостом, у своје вријеме ако Бог да 2013. године, а поводом 1700-годишњице јубилеја миланског едикта. Дивна прилика да се баш овај велики јубилеј прослави освећењем ове цркве.

Богољуб-Р.

У препуном храму Св. Преображења Господњег служена је Архијерска Литургија, којом је началствовао Његово Преосвештенство Г.Г. Георгије уз саслужење свештенства епархије канадске. Кумство овог великог славља је припало госпођици Меланији Поповић из Стони Крика.

Након Божанствене Литургије уприличена је академија и промоција нових издања епархијске издавачке куће ”Источник”. Поздравно слово је одржао главни уредник издавачке куће протојереј-ставрофор Љубомир Рајић, а потом су реч узели и врли сарадници, секретар Епархије др Давор Миличевић и Радован Гајић.

Књиге ”Источничић” и ”Књига Радости” су представљене публици, дела која су намењена нашој млађој популацији. Дело ”Књига Радости”, уобличена и скројена трудом др Андреја Базилевског, садржи песме за децу наших српских песника и великана док ”Источничић” садржи дивне приче за децу а и за одрасле. На концу промоције одржао је реч, као домаћин, Његово Преосвештенство Г.Г. Георгије, који је поздравио и благословио сав народ сабрани, у нади да сви будемо под Покровитељством Пресвете Богородице.

После промоције и свечане академије, сестре Кола Српских Сестара из Оквила, на челу са госпођом Миром Простран и госпођом Сањом Ђекић, приредило је свечани славски ручак уприличен за све госте овог великог славља. Пре ручка је освећен славски колач, где се за кумство наредне године јавио протојереј Милојко Димитрић из Хамилтонa.

Синђел Василије (Гавриловић)

Извор

Галерија слика

Након Свете Литургије, на којој су Преосвећеном Владици саслуживали минхенски пароси, протојереј Маринко Рајак и протојереј Милорад Јовановић, као и јереј Александар Перковић из Дортмунда, извршено је резање славског колача и освећење славског жита.

Црквена општина у Минхену, главном граду немачке савезне државе Баварска, једна је од најстаријих заједница Српске православне цркве у Немачкој. Прва богослужења у Баварској служена су у логорским капелама још 1945. године. Године 1946. основано је Верско добротворно старатељство. Први црквено-правно легитимни Управни одбор Црквена општина у Минхену добила је 1962. године. Његово Преосвештенство Епископ средњоевропски Г. Константин осветио је земљиште за српски православни храм Св. Јована Владимира и црквени центар у Минхену на Свету Петку, 27. октобра 1991. године. Након година изградње црквени центар је освећен 1994, а храм 1997. године. У току деведесетих година из минхенске Црквене општине издвојене су територије новооснованих црквених општина у Аугзбургу и Ландсхуту.

Данашња територија Црквене општине обухвата град Минхен са околином. По државној статистици, на територији црквене општине борави више од 30.000 припадника Српске православне цркве. Тренутно у Минхену служе четири свештеника и један протођакон.

Извор

Предавач је био господин Марко Делић, а тема предавања била је: "Књижевност и теологија у списима Епископа Давида Перовића".

Пре предавања служено је Вечерње у цркви Лазарици.

Треће предавање Православне философско-књижевне школе

63:33 мин.

http://www.eparhijakrusevacka.com/audio/2012-10-13_3-1.mp3

Извор: Епархија крушевачка

Фото: Миљан Милетић

Његовом Преосвештенству је саслуживало свештенство и свештеномонаштво Епархије далматинске. На Светој Литургији присуствовао је велики број вјерника, дјеце полазника православне вјеронауке, који су узели учешћа у Светој Тајни Причешћа.

Епископ је у својој бесједи говорио о историјату празника и позвао је вјерујући народ да чувају своју вјеру, првенствено животом у цркви и да сваки свој посао који обављају у своме животу, да га обављају часно и поштено а не на штету других и тиме ће задобити благослов Божији и заштиту Пресвете Богородице. После Литургије у просторијама Црквене општине книнске приређен је ручак за све присутне госте.

Извор: Епархија далматинска

У својој беседи у манастирском храму, Високопреосвећени Митрополит Јован је говорио о празнику Покрова Пресвете Богородице. „Не само онда, приликом догађаја у цркви у Влахерни, него кроз читаву историју рода људског,Пресвета Богородица ходатајствује за нас кад јој се обраћамо и кад је призивамо у својим молитвама, кад је као Мајку свих хришћана призивамо да нам буде моћна Помоћница и да нас закрили Својим светим и часним омофором, како су то у оно време видели свети и богоносни оци.

детаљније..........

извор: сајт Манастира Лепавине