<?xml version="1.0"?>
<rss version="2.0"><channel><title>&#x416;&#x438;&#x432;&#x435; &#x440;&#x435;&#x447;&#x438; &#x443;&#x442;&#x435;&#x445;&#x435;: Живе речи утехе</title><link>https://pouke.org/index/-/1346435955/page/550/?d=1</link><description>&#x416;&#x438;&#x432;&#x435; &#x440;&#x435;&#x447;&#x438; &#x443;&#x442;&#x435;&#x445;&#x435;: Живе речи утехе</description><language>sr</language><item><title>&#x421;&#x440;&#x43F;&#x441;&#x43A;&#x430; &#x43C;&#x438;&#x441;&#x438;&#x458;&#x430; &#x443; &#x412;&#x435;&#x43D;&#x435;&#x446;&#x443;&#x435;&#x43B;&#x438;</title><link>https://pouke.org/index/-/1346435955/%D1%81%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B0-%D0%BC%D0%B8%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D1%83-%D0%B2%D0%B5%D0%BD%D0%B5%D1%86%D1%83%D0%B5%D0%BB%D0%B8-r625/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2016_04/628668ad1bf610aa7c1eaff6d69be193.jpg.4ab1aef100270c44806401178b646219.jpg" /></p>
<p>У Каракасу су литургијски прослављени свети апостол Лука и свети Петар Цетињски. Вероватно је први пут на овим просторима прослављен и свети Петар Цетињски. Отац Александар и његова породица су узели за своју другу славу светог Петра Цетињског, јер су на посебан начин везани за цркву светог Петра Цетињског у Прчању, а отац Александар је 4. марта ове године и рукоположен у Цетињском манастиру, где се налазе мошти светог Петра, али и рука десница Светог Јована Крститеља, крсне славе породице Ђурђевић.</p>
<p>Истог дана на градском гробљу у Каракасу одржан је парастос оцу Стефану Рајчићу, на његову крсну славу Лучиндан, иначе дугогодишњем пароху српске заједнице у Венецуели, који се упокојио у Каракасу, где чека васкрсење мртвих и живот будућега века.</p>
<p>Извор: <a href="http://www.spc.rs/sr/srpska_misija_u_venecueli_0" rel="external nofollow">СПЦ</a></p>
<p><img src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" alt="img2646.jpg" data-src="http://www.spc.rs/files/galerije/12/11/img2646.jpg"></p>
<p><img src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" alt="img2649.jpg" data-src="http://www.spc.rs/files/galerije/12/11/img2649.jpg"></p>
<p><img src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" alt="img2012102800140.jpg" data-src="http://www.spc.rs/files/galerije/12/11/img2012102800140.jpg"></p>
<p><img src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" alt="img2012102800142.jpg" data-src="http://www.spc.rs/files/galerije/12/11/img2012102800142.jpg"></p>
]]></description><guid isPermaLink="false">625</guid><pubDate>Thu, 01 Nov 2012 16:54:00 +0000</pubDate></item><item><title>&#x41A;&#x440;&#x441;&#x43D;&#x430; &#x441;&#x43B;&#x430;&#x432;&#x430; &#x430;&#x43C;&#x431;&#x443;&#x43B;&#x430;&#x43D;&#x442;&#x435; &#x443; &#x411;&#x430;&#x45A;&#x430; &#x41B;&#x443;&#x446;&#x438;</title><link>https://pouke.org/index/-/1346435955/%D0%BA%D1%80%D1%81%D0%BD%D0%B0-%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%B0-%D0%B0%D0%BC%D0%B1%D1%83%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D1%82%D0%B5-%D1%83-%D0%B1%D0%B0%D1%9A%D0%B0-%D0%BB%D1%83%D1%86%D0%B8-r624/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2016_04/3c71c4e7256bad57b3fde2e0c1b1d414.jpg.d62018bf899d4bd301377ac6f78c4add.jpg" /></p>
<p><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">Овом приликом су уручени поклони у знак захвалности госпођи Марији ван Гервен, предсједници „Балкан Дентал Хелп Фондације “, на донирању и допремању стоматолошке опреме у ову амбуланту.  Захваљујући овој донацији, биће проширено поље услуга православне амбулантe на плану стоматолошке службе.</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">Извор: </span></span><a href="http://hhsbl.org/" rel="external nofollow"><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">http://hhsbl.org</span></span></a></p>
]]></description><guid isPermaLink="false">624</guid><pubDate>Thu, 01 Nov 2012 16:51:00 +0000</pubDate></item><item><title>&#x423; &#x41F;&#x43E;&#x434;&#x431;&#x440;&#x434;&#x443; &#x43A;&#x43E;&#x434; &#x41C;&#x440;&#x43A;&#x43E;&#x45A;&#x438;&#x45B; &#x413;&#x440;&#x430;&#x434;&#x430; &#x43F;&#x440;&#x43E;&#x441;&#x43B;&#x430;&#x432;&#x459;&#x435;&#x43D;&#x430; &#x43F;&#x440;&#x435;&#x43F;&#x43E;&#x434;&#x43E;&#x431;&#x43D;&#x430; &#x43C;&#x430;&#x442;&#x438; &#x41F;&#x430;&#x440;&#x430;&#x441;&#x43A;&#x435;&#x432;&#x430; - &#x441;&#x432;&#x435;&#x442;&#x430; &#x41F;&#x435;&#x442;&#x43A;&#x430;</title><link>https://pouke.org/index/-/1346435955/%D1%83-%D0%BF%D0%BE%D0%B4%D0%B1%D1%80%D0%B4%D1%83-%D0%BA%D0%BE%D0%B4-%D0%BC%D1%80%D0%BA%D0%BE%D1%9A%D0%B8%D1%9B-%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4%D0%B0-%D0%BF%D1%80%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D1%99%D0%B5%D0%BD%D0%B0-%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%BF%D0%BE%D0%B4%D0%BE%D0%B1%D0%BD%D0%B0-%D0%BC%D0%B0%D1%82%D0%B8-%D0%BF%D0%B0%D1%80%D0%B0%D1%81%D0%BA%D0%B5%D0%B2%D0%B0-%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B0-%D0%BF%D0%B5%D1%82%D0%BA%D0%B0-r623/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2016_04/ae4e4c183adc02f4ebb32cc63335c1e3.jpg.643e9737e4640a3a18561fa5e81840d6.jpg" /></p>
<p>Прошле, 2011. године, благословом Преосвећеног владике Хризостома  и митрополита молдавског г. Теофана, донесен је плашт св. Петке из Јашија  из Молдавије и положен у храму преподобне - свете Петке у Подбрду. Био је то уистину историјски и чудесан догађај саме св. Петке, која је услишила вишедеценијске  молитве и мољења хиљада вјерних, који су са стрпљењем чекали да се оствари жеља (из тестамента) благочестивог донатора земљишта овога храма. А његова жеља била је да се ''на брду у Подбрду'' подигне храм св. Петке и у њега пренесе њен плашт из цркве у Мркоњић Граду који је он донио из Јашија. Храм је давно подигнут на брду у Подбрду, али плашт свете Петке  до скоро није био пренесен из цркве у  Мркоњић Граду. Овакво стање деценијама и година оптерећивало је односе не само односних црквених јединица, већ и саме људске односе.</p>
<p>Видећи то и осјетивши тај дамар унутарцрквених односа, Преосвећени владика Хризостом је одлучио да се усрдније молимо Богу и св. Петки како би љубав побједила. И управо то се и десило. Једног лијепог дана прошле, 2011. године отац Клеопа из Јашија јавио је како је црква у Подбрду благословом митрополита из Јашија добила на благослов нов плашт свете Петке. У први мах та вијест је све изненадила, али и одушевила све људе који су знали за поменуту историју. И тако је 2011. године нови плашт свете Петке  донесен у Подбрдо.</p>
<p>Овогодишњи сабор св. Петке у Подбрду је био наставак прошлогодишњег славља. Ка светој Петки похрлили су многи вјерници из Крајине, али и из Србије и Хрватске. Храм свете у Подбрду, иако се убраја међу највеће храмове не само у Бихаћко-петровачкој епархији, већ и у цијелој Крајини и Републици Српској био је ове године премален да под своје сводове прими хиљаде вјерника,  који су дошли да се моле Богу и  поклоне плашту св. Петке.</p>
<p>Свету архијерејску Литургију је служио Преосвећени владика Хризостом уз саслужење високопреподобних игумана Сергија Карановића из манастира Рмња и Василија Рожића, настојатеља манастира Клисине, протојереја-ставрофора Милоша Миловановића из Подрашнице и јереја Бошка Максимовића из Чађавице, као и епархијског ђакона Николе Перковића.</p>
<p>Послије Литургије и причешћа многобројних вјерника благословено је славско жито и преломљен славски колач. Кум славе био је г. Душан Видеканић са породицом. Потом   је извршена трократна литија око светог храма и одслужен помен погинулим  парохијанима ове парохије у отаџбинско-ослободилачком рату 1992-1995. године.</p>
<p>У бесједи је Преосвећени владика Хризостом позвао вјернике да се вјером, љубављу и достојним живљењем угледају на свету Петку која је,</p>
<p>''попут свете Марије Египћанке, прије ње отишла у најсуровију Јорданску пустињу ради подвига. А прије њих – свете Марије Египћанке и свете Петке - у истој пустињи подвизавали су се многи свети, а опет прије свих треба поменути св. пророка Илију, св. Јована Крститеља и самог Господа Исуса Христа! ...</p>
<p>Нека би дао Бог да и ми, молитвама свете матере Параскеве, постанемо Његови свједоци у овоме свијету. Није довољно само прослављати свете и светитеље Божије, већ треба и угледати се на њих... Нашу вјеру и наше ревновање за вјеру морамо оплеменити љубављу не само према Богу, него и, прије свега и изнад свега, према ближњему, јер они ће нам бити судије и свједоци на Последњем суду Христа Господа...</p>
<p>Даље је Владика говорио о потреби указивања доброчинства сваком ближњем.</p>
<p>Извор: Епархија бихаћко-петровачка</p>
<p><img src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" alt="podbrdo4.jpg" data-src="http://www.spc.rs/files/galerije/12/11/podbrdo4.jpg"></p>
<p><img src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" alt="podbrdo7.jpg" data-src="http://www.spc.rs/files/galerije/12/11/podbrdo7.jpg"></p>
<p><img src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" alt="podbrdo11.jpg" data-src="http://www.spc.rs/files/galerije/12/11/podbrdo11.jpg"></p>
<p><img src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" alt="podbrdo13.jpg" data-src="http://www.spc.rs/files/galerije/12/11/podbrdo13.jpg"></p>
]]></description><guid isPermaLink="false">623</guid><pubDate>Thu, 01 Nov 2012 16:47:00 +0000</pubDate></item><item><title>&#x41D;&#x430;&#x458;&#x430;&#x432;&#x430;: &#x415;&#x43F;&#x438;&#x441;&#x43A;&#x43E;&#x43F; &#x41A;&#x43E;&#x43D;&#x441;&#x442;&#x430;&#x43D;&#x442;&#x438;&#x43D; &#x443; &#x412;&#x438;&#x440;&#x446;&#x431;&#x443;&#x440;&#x433;&#x443; &#x438; &#x424;&#x440;&#x430;&#x43D;&#x43A;&#x444;&#x443;&#x440;&#x442;&#x443;</title><link>https://pouke.org/index/-/1346435955/%D0%BD%D0%B0%D1%98%D0%B0%D0%B2%D0%B0-%D0%B5%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%BF-%D0%BA%D0%BE%D0%BD%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%BD%D1%82%D0%B8%D0%BD-%D1%83-%D0%B2%D0%B8%D1%80%D1%86%D0%B1%D1%83%D1%80%D0%B3%D1%83-%D0%B8-%D1%84%D1%80%D0%B0%D0%BD%D0%BA%D1%84%D1%83%D1%80%D1%82%D1%83-r621/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2016_04/2d2991170c384a878250f2718cca52fb.jpg.7d48a43e704b96a60e6b7dbe08fbc838.jpg" /></p>
<p><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">Преосвећени Владика служиће наредног дана, у недељу 4. новембра, у 9 сати Свету Архијерејску Литургију у Франкфурту (Am Beethovenplatz 1, 60325 Frankfurt-Westend). Повод посете је храмовна Слава, Св. Апостол и Јеванђелист Лука.</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">Сутра и прекосутра, у Манастиру Успења Пресвете Богородице у Химелстиру биће одржана и јесења седница Православне епископске конференције Немачке.</span></span></p>
]]></description><guid isPermaLink="false">621</guid><pubDate>Thu, 01 Nov 2012 14:28:00 +0000</pubDate></item><item><title>SOYA: &#x41D;&#x430;&#x446;&#x438;&#x43E;&#x43D;&#x430;&#x43B;&#x43D;&#x430; &#x43A;&#x43E;&#x43D;&#x444;&#x435;&#x440;&#x435;&#x43D;&#x446;&#x438;&#x458;&#x430; &#x438; &#x433;&#x43E;&#x434;&#x438;&#x448;&#x45A;&#x430; &#x441;&#x43A;&#x443;&#x43F;&#x448;&#x442;&#x438;&#x43D;&#x430;</title><link>https://pouke.org/index/-/1346435955/soya-%D0%BD%D0%B0%D1%86%D0%B8%D0%BE%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%BD%D0%B0-%D0%BA%D0%BE%D0%BD%D1%84%D0%B5%D1%80%D0%B5%D0%BD%D1%86%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D0%B8-%D0%B3%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D1%88%D1%9A%D0%B0-%D1%81%D0%BA%D1%83%D0%BF%D1%88%D1%82%D0%B8%D0%BD%D0%B0-r619/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2016_04/52899b9f199b5bf5ca427f14991576c9.jpg.8c95b0087c1b0f036739cbf55dadf750.jpg" /></p>
<p>У раду панела 20. октобра 2012. године учествовали су Његово Преосвештенство Епископ Митрополије аустралијско-новозеландске г. Иринеј, амбасадор Републике Србије у Аустралији г-ђа Неда Малетић, национални председник SOYA г. Јанко Николић, национални подпредседник SOYA г. Предраг Сребро, као и свештеници Ђорђе Веселиновић и Миодраг Перић.</p>
<p></p>
<div style="text-align:center"><a href="http://www.spc.rs/files/u5/2012/10/soya1.jpg" rel="external nofollow"><img src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" alt="soya1mala.jpg" data-src="http://www.spc.rs/files/u5/2012/10/soya1mala.jpg"></a></div>
<p></p>
<p></p>
<p>Конференција је била фокусирана на стратешком планирању, краткорочним и дугорочним циљевима које је SOYA поставила за 2013. годину. Чланови су се сложили да је потребна чвршћа комуникација између одбора на нивоу аустралијских држава. SOYA ће издавати билтен, који ће излазити тромесечно. Билтен ће обавештавати чланове о прошлим и предстојећим активностима. SOYA ће редовно ажурирати своју интернет презентацију и информисати чланове о важним догађајима. SOYA је првржена циљу да буде и остане транспарентна и отворена организација.</p>
<p>Чланови су се сложили да је важно повезавње са истакнутим припадницима аустралијске заједнице.  Његово Преосвештенство Епископ Иринеј истакао је да би сваки одбор требао одржати састанак са министром за мултикултуралне односе у тој држави. Чланови настоје да успоставе чвршћу везу са државним институцијама, у циљу афирмисања српске заједнице, вере, културе и традиције. Многе успешне етничке организације су дубоко интегрисане у аустралијски друштвени миље и имају <em>чврсте</em> везе са другим локалним заједницама, што треба бити циљ и српске заједнице, на индивидуалном и колективном нивоу.</p>
<p>SOYA планира да организује камп за омладину током следеће године. Циљна старосна група за камп биће тинејџери и млади између 20 и 30 година. Камп ће <em>укључивати</em> рад на индивидуалним и групним вештинама, духовне разговоре и предавања.</p>
<p>SOYA ће се ангажовати у раду са омладином српских локалних заједница, организовати посете црквама, спортским клубовима и српским националним удружењима. Важно је да наши млади људи знају о активностима и циљевима организације и да својим учешћем допринесу даљем напретку и развоју српске заједнице у Аустралији и Новом Зеланду.</p>
<p>Ове године, SOYA је успоставила Национални саветодавни одбор. Истакнути појединци, свештенство Српске Православне Цркве и стари чланови држаће позиције у одбору који ће имати искључиво саветодавну улогу.  Бранко Панић, партнер у консултантској фирми Deloitte и велики пријатељ SOYA -е, потврђен је као први члан Националног саветодавног одбора, а најављено је учешће и неколико других појединаца, чије ће учешће бити ускоро и званично потврђено и објављено. SOYA ће, уз присуство истакнутих лидера заједнице у Савету, ојачати своју стратешку позицију и уз ентузијазам и иновативност и даље остваривати успешне резултате, уз сложно заједничко деловање, успешне хуманитарне пројекте, очување вере, неговање богате српске културе, поспешивање образовања и наслеђа нашег народа.  Као што је то чинила и до сада.</p>
<p>По завршетку конференције у суботу вече, вечерње богослужење је одржано у цркви светог Лазара у Александрији, Нови Јужни Велс<em>. </em></p>
<p>У недељу, 21. октобра 2012. године, SOYA је на свом радном састанку изабрала нови управни одбор.</p>
<p></p>
<div style="text-align:center">
<p></p>
<a href="http://www.spc.rs/files/u5/2012/10/soya2.jpg" rel="external nofollow"><img src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" alt="soya2mala.jpg" data-src="http://www.spc.rs/files/u5/2012/10/soya2mala.jpg"></a>
</div>
<p></p>
<p></p>
<p><strong>SOYA управни одбор за 2013:</strong></p>
<ul>
<li>Председник – г. Предраг Сребро<br>
</li>
<li>Подпредседник – г-ђица Нада Мартиновић<br>
</li>
<li>Национални секретар – г-ђица Тања Јосифовски<br>
</li>
<li>Благајник – г. Јован Јеремић<br>
</li>
</ul>
<p></p>
<p><strong>Државни координатори:</strong></p>
<ul>
<li>
<em>Нови Јужни</em> Велс – г. Предраг Сребро<br>
</li>
<li>Аустралијска Престона Територија – г-ђа Нада Станковић<br>
</li>
<li>Квинсленд  – г-ђица Александра Цвитановић<br>
</li>
<li>Нови Зеланд  – г-ђица Ана Драца<br>
</li>
<li>Викторија  – г-ђица Радмила Савић<br>
</li>
<li>Јужна Аустралија  – г. Горан Рекић<br>
</li>
<li>Западна Аустралија  – г. Ђорђе Балорда<br>
</li>
</ul>
<p></p>
<p>Учесници скупа захваљују екипи SOYA из Новог Ју<em>ж</em>ног Велса за успешну организацију годишње скупштине, као и г. Петру и г-ђи Милици Козлини за обезбеђивање смештаја за чланове SOYA из Викторије, као и свима осталима који су угостили <em>чланове из других </em>држава.</p>
<p>Предраг Сребро (председник)</p>
<p>и Нада Мартиновић (подпредседник)</p>
<p><em>Српско Омладинско Православно Удружење (SOYA)</em></p>
<p><a href="http://www.soya.org.au/" rel="external nofollow">www.soya.org.au</a></p>
<p>Извор: Митрополија аустралијско-новозеландска</p>
]]></description><guid isPermaLink="false">619</guid><pubDate>Thu, 01 Nov 2012 13:56:00 +0000</pubDate></item><item><title>&#x410;&#x43C;&#x444;&#x438;&#x43B;&#x43E;&#x445;&#x438;&#x458;&#x435;: &#x411;&#x435;&#x437;&#x443;&#x43C;&#x459;&#x435; &#x43C;&#x438;&#x43B;&#x438;&#x442;&#x430;&#x43D;&#x442;&#x43D;&#x438;&#x445; &#x434;&#x443;&#x43A;&#x459;&#x430;&#x43D;&#x43E;-&#x43C;&#x43E;&#x43D;&#x442;&#x435;&#x43D;&#x435;&#x433;&#x440;&#x438;&#x43D;&#x441;&#x43A;&#x438;&#x445; &#x444;&#x430;&#x43D;&#x430;&#x442;&#x438;&#x43A;&#x430;</title><link>https://pouke.org/index/-/1346435955/%D0%B0%D0%BC%D1%84%D0%B8%D0%BB%D0%BE%D1%85%D0%B8%D1%98%D0%B5-%D0%B1%D0%B5%D0%B7%D1%83%D0%BC%D1%99%D0%B5-%D0%BC%D0%B8%D0%BB%D0%B8%D1%82%D0%B0%D0%BD%D1%82%D0%BD%D0%B8%D1%85-%D0%B4%D1%83%D0%BA%D1%99%D0%B0%D0%BD%D0%BE-%D0%BC%D0%BE%D0%BD%D1%82%D0%B5%D0%BD%D0%B5%D0%B3%D1%80%D0%B8%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%B8%D1%85-%D1%84%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D1%82%D0%B8%D0%BA%D0%B0-r618/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2016_04/cbf1291d0d5f3b48d3e1d4c25ee04149.jpg.0758913547df20527151ad580cf2554f.jpg" /></p>
<p>"Црна Гора је, нажалост, посљедња од држава које су настале распадом бивше Југославије, која још увијек није донијела тај закон о вјерским организацијама", казао је митрополит Амфилохије у разговору за портал ИН4С.</p>
<p>Он је подсјетио да је Православна црква у вријеме краљевине Црне Горе била државна вјера.</p>
<p>"То показује да у посљедњих 100 година нијесмо напредовали у поштовању људских и вјерских права, односно права човјека, јер слобода вјере је исконско људско право, пошто без вјере нема ниједног озбиљног друштва. Једна озбиљна држава прво што би требало да уради јесте да донесе један такав закон. Надамо се да ће то бити утрађено у што скорије вријеме, пошто се сада налазимо у једном правном вакуму горем него у вријеме комунизма", навео је митрополит Амфилохије.</p>
<p>Према његовим ријечима, Православна црква у Црној Гори је, у одређеном степену, гоњена црква, а разлози за тако нешто како су идеолошке и националистичке природе.</p>
<p>"Надамо се да ће, након што су завршени избори, ствари кренути бољим путем иако сам, морам да признам, помало забринут судећи по ономе што је изјављивао предсједник Скупштине Црне Горе Ранко Кривокапић да постоји некакав тајни договор унутар владајуће коалиције у циљу разбаштињења, да не кажем уништање Митрополије црногорско-приморске, односно СПЦ", казао је митрополит Амфилохије.</p>
<p>Он се нада је да у питању било предизборно препуцавање и да неће доћи до остварења таквих идеја у Црној Гори 21. вијека, посебно што би један такав однос био не само антибожји и антиправан, већ и антиевропски.</p>
<p><strong>	Фашизам у слици и прилици</strong></p>
<p>"Надам се да су у питању флоскуле недораслих политичара, јер се одузимање црквене имовине догађало само у временима револуција и никада више. Да ли ће садашња црногорска администрација кренути тим безумним путем – не могу да вјерујем, али све је могуће", казао је митрополит Амфилохије.</p>
<p>Он је подсјетио да је Влада Црне Горе склопила уговоре са Римокатоличком црквом, Исламском и Јеврејском заједницом, али не и са Православном црквом.</p>
<p>"Са Православном црквом, односно са Митрополијом црногорско-приморском и осталим епархијама СПЦ још увијек није дошло до тога, иако скоро 80 одсто грађана Црне Горе припада православљу", навео је митрополит Амфилохије.</p>
<p>Упитан да ли се ускоро може очекивати и уговор са Православном црквом, он је указао да код многих у државним органима Црне Горе "постоји страх од једне групе милитантних дукљано-монтенегрина, који су постали идеолошки фанатици".</p>
<p>"Можда је тешка ријеч, али се бојим да иза једног таквог односа према Православној цркви у Црној Гори, стоји једна минорна, али веома милитантна група, која је, по свему судећи, фашистички настројена, јер не признаје никога и ништа у Црној Гори сем саму саме и покушава да Црну Гору и њено свеукупно историјско биће, као и садашњи тренутак, обликује по својој слици и прилици" истакао је митрополит Амфилохије.</p>
<p><strong>	Посао за психијатрију</strong></p>
<p>Према његовим ријечима, није то први сличан покушај у Европи, али се зна да су сви такви покушаји пропали, па ће и овај у Црној Гори.</p>
<p>"Рецимо, ту је инсистирање те групације да створе своју такозвану црногорску православну цркву. Нека се само сјете хрватске православне цркве коју је током Другог свјетког рата насиљем створио Павељивећ режим. Можда се тај сраман и бестидан пројекат у тадашњој Хрватској може и разумјети, јер је то било вријеме рата и фашизма, али чиме објаснити један такав покушај сада у Црној Гори – то је већ питање за психијатрију", казао је митрополит Амфилохије.</p>
<p>Коментаришући уклањање Светог Саве и великог броја српских писаца из црногорских уџбеника,он је рекао да је то најбољи показатељ да је у Црној Гори завладао просветни мрак.</p>
<p>"То је нешто што се први пут догађа у историји Црне Горе, а последица је једне идоктринације које нема ни у једној другој европској држави. Али, Црна Гора је, ето, и по томе оргинална", навео је митрополит Амфилохије.</p>
<p>Упитан како гледа на улогу Матице српске – Друштво чланова у Црној Гори на афирмацији српске духовности и заштите српског идентитета, он је казао да се ради о значајној мисији.</p>
<p>Митрополит црногорско-приморски је подсјетио да је и Петар Други Петровић Његош био члан Матице српске.</p>
<p>"Данашња Матица српска у Црној Гори само наставља традицију коју су утемељили Његош и други најзначајнији пјесници из Црне Горе. Матица српска је само наставак онога што се у Црној Гори дешавало од времена Црнојевића, а посебно од времена Петровића. Надам се да ће то донијети и плодова", закључио је митрополит Амфилохије.</p>
<p></p>
<p>
</p>
<div class="ipsEmbeddedVideo " contenteditable="false"><div><iframe width="459" height="344" src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" frameborder="0" allowfullscreen="true" data-embed-src="https://www.youtube.com/embed/EN10gtas8zk?feature=oembed"></iframe></div></div>
<p>Извор: ИН4С</p>
]]></description><guid isPermaLink="false">618</guid><pubDate>Wed, 31 Oct 2012 22:12:00 +0000</pubDate></item><item><title>&#x41E;&#x441;&#x432;&#x435;&#x45B;&#x435;&#x43D;&#x430; &#x446;&#x440;&#x43A;&#x432;&#x430; &#x441;&#x432;&#x435;&#x442;&#x435; &#x41C;&#x430;&#x440;&#x438;&#x43D;&#x435; &#x443; &#x421;&#x43A;&#x43E;&#x440;&#x438;&#x446;&#x438;</title><link>https://pouke.org/index/-/1346435955/%D0%BE%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%9B%D0%B5%D0%BD%D0%B0-%D1%86%D1%80%D0%BA%D0%B2%D0%B0-%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B5-%D0%BC%D0%B0%D1%80%D0%B8%D0%BD%D0%B5-%D1%83-%D1%81%D0%BA%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%86%D0%B8-r616/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2016_04/14cce8f0c9bc876dd751a020cae71a13.jpg.6b0e7beea877df70955a875d1fb90735.jpg" /></p>
<p>У наставку је служена Света Литургија уз саслуживање свештенослужитеља Епархије крушевачке.</p>
<p>На крају Свете Литургије владика Давид доделио је ордене за заслуге министру Велимиру Илићу, господину Добрици Стојковићу - председнику Општине Ражањ и господину Саши Милосављевићу - заменику председника Општине Ражањ.</p>
<p>Након Литургије приређена је Трпеза Љубави.</p>
<p>Извор: Епархија крушевачка</p>
<p>Фото: Миљан Милетић</p>
<p>Беседа Eпископа крушевачког Г. Давида по Јеванђељу</p>
<p>8:10 мин.</p>
<p><a href="http://www.eparhijakrusevacka.com/audio/2012-10-28_1-1.mp3" rel="external nofollow"><img src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" alt="preuzmite.jpg" data-src="http://www.eparhijakrusevacka.com/images/preuzmite.jpg"></a></p>
<p>Додела Ордена за заслуге IV реда министру Велимиру Илићу</p>
<p>1:39 мин.</p>
<p><a href="http://www.eparhijakrusevacka.com/audio/2012-10-28_1-2.mp3" rel="external nofollow"><img src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" alt="preuzmite.jpg" data-src="http://www.eparhijakrusevacka.com/images/preuzmite.jpg"></a></p>
<p>Додела Ордена за заслуге IV реда господину Добрици Стојковићу</p>
<p>1:03 мин.</p>
<p><a href="http://www.eparhijakrusevacka.com/audio/2012-10-28_1-3.mp3" rel="external nofollow"><img src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" alt="preuzmite.jpg" data-src="http://www.eparhijakrusevacka.com/images/preuzmite.jpg"></a></p>
<p>Додела Ордена за заслуге V реда господину Саши Милосављевића</p>
<p>0:55 мин.</p>
<p><a href="http://www.eparhijakrusevacka.com/audio/2012-10-28_1-4.mp3" rel="external nofollow"><img src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" alt="preuzmite.jpg" data-src="http://www.eparhijakrusevacka.com/images/preuzmite.jpg"></a></p>
<p>Беседа Eпископа крушевачког Г. Давида на крају Литургије</p>
<p>2:39 мин.</p>
<p><a href="http://www.eparhijakrusevacka.com/audio/2012-10-28_1-5.mp3" rel="external nofollow"><img src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" alt="preuzmite.jpg" data-src="http://www.eparhijakrusevacka.com/images/preuzmite.jpg"></a></p>
<p>Беседа о. Радета Богићевића на Трпези Љубави</p>
<p>2:44 мин.</p>
<p><a href="http://www.eparhijakrusevacka.com/audio/2012-10-28_1-6.mp3" rel="external nofollow"><img src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" alt="preuzmite.jpg" data-src="http://www.eparhijakrusevacka.com/images/preuzmite.jpg"></a></p>
<p>Беседа Eпископа крушевачког Г. Давида на Трпези Љубави</p>
<p>9:57 мин.</p>
<p><a href="http://www.eparhijakrusevacka.com/audio/2012-10-28_1-7.mp3" rel="external nofollow"><img src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" alt="preuzmite.jpg" data-src="http://www.eparhijakrusevacka.com/images/preuzmite.jpg"></a></p>
<p><a href="http://www.eparhijakrusevacka.com/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/%D0%A3%D0%BF%D1%83%D1%82%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE-%D0%B7%D0%B0-%D0%BF%D1%80%D0%B5%D1%83%D0%B7%D0%B8%D0%BC%D0%B0%D1%9A%D0%B5-%D0%B0%D1%83%D0%B4%D0%B8%D0%BE-%D1%84%D0%B0%D1%98%D0%BB%D0%B0.html" rel="external nofollow">» Упутство за преузимање аудио фајла</a></p>
<p>Извор: <a href="http://www.eparhijakrusevacka.com/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/%D0%9E%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%9B%D0%B5%D1%9A%D0%B5-%D1%86%D1%80%D0%BA%D0%B2%D0%B5-%D0%A1%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B5-%D0%9C%D0%B0%D1%80%D0%B8%D0%BD%D0%B5-%D1%83-%D0%A1%D0%BA%D0%BE%D1%80%D0%B8%D1%86%D0%B8.html" rel="external nofollow">Епархија крушевачка</a></p>
]]></description><guid isPermaLink="false">616</guid><pubDate>Wed, 31 Oct 2012 21:23:00 +0000</pubDate></item><item><title>&#x426;&#x435;&#x442;&#x438;&#x45A;&#x441;&#x43A;&#x438; &#x43C;&#x430;&#x43D;&#x430;&#x441;&#x442;&#x438;&#x440; &#x438; &#x411;&#x43E;&#x433;&#x43E;&#x441;&#x43B;&#x43E;&#x432;&#x438;&#x458;&#x430; &#x421;&#x432;. &#x41F;&#x435;&#x442;&#x440;&#x430; &#x426;&#x435;&#x442;&#x438;&#x45A;&#x441;&#x43A;&#x43E;&#x433; &#x441;&#x432;&#x435;&#x447;&#x430;&#x43D;&#x43E; &#x441;&#x443; &#x438; &#x43C;&#x43E;&#x43B;&#x438;&#x442;&#x432;&#x435;&#x43D;&#x43E; &#x43F;&#x440;&#x43E;&#x441;&#x43B;&#x430;&#x432;&#x438;&#x43B;&#x438; &#x41B;&#x443;&#x447;&#x438;&#x43D;&#x434;&#x430;&#x43D;</title><link>https://pouke.org/index/-/1346435955/%D1%86%D0%B5%D1%82%D0%B8%D1%9A%D1%81%D0%BA%D0%B8-%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%80-%D0%B8-%D0%B1%D0%BE%D0%B3%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D1%81%D0%B2-%D0%BF%D0%B5%D1%82%D1%80%D0%B0-%D1%86%D0%B5%D1%82%D0%B8%D1%9A%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B3-%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%87%D0%B0%D0%BD%D0%BE-%D1%81%D1%83-%D0%B8-%D0%BC%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%82%D0%B2%D0%B5%D0%BD%D0%BE-%D0%BF%D1%80%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%B8%D0%BB%D0%B8-%D0%BB%D1%83%D1%87%D0%B8%D0%BD%D0%B4%D0%B0%D0%BD-r615/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2016_04/cd1688642a8a4fc80a09a1e3a93cf547.jpg.0904655088cc6d955f3b169ed3c465e9.jpg" /></p>
<p><span style="color:#444444;"><span style="font-family:Arial, Helvetica, sans-serif;"><span style="font-size:12px;">Прослава Лучиндана на Цетињу почела је у навечерје празника, у уторак 30 октобра, свечаним празничним бденијем које су, поред моштију Цетињског Чудотворца, уз саслужење великог броја свештенства и уз појање ђака Цетињске Богословије, служили Виокопреосвећена Господа Архиепископи: Цетињски Митрополит Црногорско-приморски Г. Амфилохије и Горњенски и Волговски Г. Артемије из Украјинске Православне Цркве Московског Патријархата.</span></span></span></p>
<p><span style="color:#444444;"><span style="font-family:Arial, Helvetica, sans-serif;"><span style="font-size:12px;">На празник Светог Петра Цетињског Свету Архијерејску Литургију поред моштију Митрополита Петра Првог Светог служили су Виокопреосвећена Господа Архиепископи: Цетињски Митрополит Црногорско-приморски Г. Амфилохије и Горњенски и Волговски Г. Артемије из Украјинске Православне Цркве Московског Патријархата уз саслужење Преосвећене Господе Епископа: умировљеног Захумско-херцеговачког Атанасија, Будимљанско-никшићког Јоаникија, Нишког Јована, Рашко-призренског Теодосија и Липљанског Јована.</span></span></span></p>
<p></p>
<div style="text-align:right;"><a href="http://www.svetigora.com/node/11734" rel="external nofollow">http://www.svetigora.com/node/11734</a></div>
<p></p>
<p></p>
<p></p>
<div style="text-align:right;"><p><span style="color:#444444;"><span style="color:#808080;"><span style="font-family:Arial, Helvetica, sans-serif;"><span style="font-size:12px;"><em>Опширније Александар Вујовић уредник катихетског програма нашег Радија</em></span></span></span></span></p></div>
<p></p>
<p></p>
]]></description><guid isPermaLink="false">615</guid><pubDate>Wed, 31 Oct 2012 20:19:00 +0000</pubDate></item><item><title>&#x41F;&#x43E;&#x441;&#x442;&#x430;&#x432;&#x459;&#x435;&#x43D; &#x43F;&#x43E;&#x437;&#x43B;&#x430;&#x45B;&#x435;&#x43D;&#x438; &#x43A;&#x440;&#x441;&#x442; &#x43D;&#x430; &#x446;&#x435;&#x43D;&#x442;&#x440;&#x430;&#x43B;&#x43D;&#x443; &#x43A;&#x443;&#x43F;&#x43E;&#x43B;&#x443; &#x421;&#x430;&#x431;&#x43E;&#x440;&#x43D;&#x43E;&#x433; &#x445;&#x440;&#x430;&#x43C;&#x430; &#x441;&#x432;&#x435;&#x442;&#x43E;&#x433; &#x408;&#x43E;&#x432;&#x430;&#x43D;&#x430; &#x412;&#x43B;&#x430;&#x434;&#x438;&#x43C;&#x438;&#x440;&#x430; &#x443; &#x411;&#x430;&#x440;&#x443;</title><link>https://pouke.org/index/-/1346435955/%D0%BF%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%B2%D1%99%D0%B5%D0%BD-%D0%BF%D0%BE%D0%B7%D0%BB%D0%B0%D1%9B%D0%B5%D0%BD%D0%B8-%D0%BA%D1%80%D1%81%D1%82-%D0%BD%D0%B0-%D1%86%D0%B5%D0%BD%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BB%D0%BD%D1%83-%D0%BA%D1%83%D0%BF%D0%BE%D0%BB%D1%83-%D1%81%D0%B0%D0%B1%D0%BE%D1%80%D0%BD%D0%BE%D0%B3-%D1%85%D1%80%D0%B0%D0%BC%D0%B0-%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%BE%D0%B3-%D1%98%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BD%D0%B0-%D0%B2%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D0%BC%D0%B8%D1%80%D0%B0-%D1%83-%D0%B1%D0%B0%D1%80%D1%83-r605/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2016_04/01a58f27b09eff5bd1be63fbc7f627a7.jpg.1b700790c518d5222afebbe2a6f668ea.jpg" /></p>
<p><a href="http://www.spc.rs/files/u5/2012/10/515bardsc_0745.jpg" rel="external nofollow"><img src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" alt="m515bardsc_0745.jpg" data-src="http://www.spc.rs/files/u5/2012/10/m515bardsc_0745.jpg"></a></p>
<p><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">Овом приликом Високопреосвећеном Митрополиту црногорско-приморском г. Амфилохију уручено је највеће одликовање Украјинске Православне Цркве, орден светог равноапостолног кнеза Владимира, који му је у име поглавара Украјинске Православне Цркве уручио Високопреосвећени Архиепископ Теодор.</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">Преносећи поздрав и благослов Његовог Блаженства Митрополита кијевског и све Украјине Владимира, Архиепископ Теодор је истакао да је ово одликовање Митрополит Амфилохије добио за велику ревност и усрђе у служењу Цркви Православној као и за велики допринос унапређењу односа Украјинске и Српске Православне Цркве.</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">Митрополит Амфилохије је заблагодарио Митрополиту кијевском и све Украјине на дивном дару и одликовању. „То је посебни благослов за све нас и велико признање за нашу Митрополију. Град Кијев је дубоко уткан у историју нашега народа. Он је био богословски центар многим нашим прецима који су се у Кијеву учили и стицали богословска знања. Један од њих  је и свети Симеон Дајбабски, који је био кијевски ђак и кроз кога је просијала Кијево-печерска лавра“, рекао је МитрополитАмфилохије.</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">У знак благодарности Високопреосвећени Митрополит Амфилохије даривао је Блажењејшем Архиепископу Владимиру позлаћену икону Светог Јована Владимира коју ће му уручити Високопреосвештени Архиепископ Теодор.</span></span></p>
<ul>
<li>
<a href="http://www.svetigora.com/audio/download/11718/29_10_2012_podizanje_krsta_u_baru.mp3" rel="external nofollow"><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">Преузмите аудио датотеку</span></span></a><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px"> /Радио Светигора/</span></span><br>
</li>
<li>
<a href="https://picasaweb.google.com/mitropolija.ct/28201209?fgl=true&amp;pli=1" rel="external nofollow"><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">фотогалерија</span></span></a><br>
</li>
</ul>
<p></p>
<p><img src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" alt="dsc_1032202821529.jpg" data-src="http://www.spc.rs/files/galerije/12/10/dsc_1032202821529.jpg"></p>
<p><img src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" alt="dsc_0651.jpg" data-src="http://www.spc.rs/files/galerije/12/10/dsc_0651.jpg"></p>
<p><img src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" alt="dsc_0730.jpg" data-src="http://www.spc.rs/files/galerije/12/10/dsc_0730.jpg"></p>
]]></description><guid isPermaLink="false">605</guid><pubDate>Tue, 30 Oct 2012 13:23:00 +0000</pubDate></item><item><title>&#x41E;&#x441;&#x432;&#x435;&#x448;&#x442;&#x430;&#x43D;&#x430; &#x43F;&#x440;&#x430;&#x432;&#x43E;&#x441;&#x43B;&#x430;&#x432;&#x43D;&#x430; &#x446;&#x440;&#x43A;&#x432;&#x430; &#x443; &#x412;&#x438;&#x43D;&#x43A;&#x43E;&#x432;&#x446;&#x438;&#x43C;&#x430;</title><link>https://pouke.org/index/-/1346435955/%D0%BE%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%88%D1%82%D0%B0%D0%BD%D0%B0-%D0%BF%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%B0-%D1%86%D1%80%D0%BA%D0%B2%D0%B0-%D1%83-%D0%B2%D0%B8%D0%BD%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D1%86%D0%B8%D0%BC%D0%B0-r603/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2016_04/ca6caaba7d38419aaf50c71c61c83bf8.jpg.3b074ef923455a6bb855b68c972f6427.jpg" /></p>
<p><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">Православна црква у Винковцима представила се новим сјајем, сличним оним каквим је одисла 1793. године када је на овом месту била подигнута и постојала све до последњег рата. Освећење и благослов новог храма велики је догађај за цјели град и све православне вјернике, који сада имају мјесто за молитву.</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">Епископ осечко-пољски и барањски Лукијан освештао је у недјељу, 28. октобра 2012. године, новосаграђени храм Силаска Светога Духа у Винковцима, који је саграђен на темељима и у истој величини као и стари који је срушен у рату 1991. године.</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">У Часну трапезу светог храма положене су мошти светог кнеза Лазара. Епископу Лукијану је саслуживало шест свештеника и епархијски ђакон, а пјевао је хор Епархије осечко-пољске и барањске. У својој пропшовједи Преосвећени Владика је, предајући овај дар православним вјерницима и граду Винковцима, захвалио министарствима Републике Хрватске која су омогућила да се храм подигне, а све грађане позвао да слиједе Божије заповјести о љубави према Њему и ближњима.</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">Освећењу храма и светој Литургији присуствовали су: жупан вуковарско-сријемски Божо Галић и дожупан Ђорђе Ћурчић, градоначелник града Винковаца др Младен Кралић, министар финансија у влади Републике Српске др Зоран Тегелтија, конзул Републике Србије Живорад Симић, саборски заступници СДСС у Хрватском Сабору Драган Црногорац и Миле Хорват, као и председник СДСС др Војислав Станимировић.</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">Овом приликом протојереј је Предраг Азап одликован највишим одликовањем Српске Православне Цркве које се додјељује мирским свештеницима - правом ношења напрсног крста, чиме је добио звање протојереја-ставрофора.</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">„Ово здање је знак нашег идентитета, знак наше присутности у овом граду и овој земљи. Ко год дође у овај град и наиђе крај ове цркве, препознаће да ту живе православни Срби“, рекао је, у својој поздравној ријечи, протојереј-ставрофор Предраг Азап.</span></span></p>
<p><a href="http://www.spc.rs/sr/osveshtana_pravoslavna_crkva_u_vinkovcima" rel="external nofollow"><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">Извор</span></span></a><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">: Епархија осечко-пољска</span></span></p>
]]></description><guid isPermaLink="false">603</guid><pubDate>Tue, 30 Oct 2012 12:47:00 +0000</pubDate></item><item><title>&#x41F;&#x440;&#x435;&#x43F;&#x43E;&#x434;&#x43E;&#x431;&#x43D;&#x430; &#x41F;&#x430;&#x440;&#x430;&#x441;&#x43A;&#x435;&#x432;&#x430; - &#x441;&#x43B;&#x430;&#x432;&#x430; &#x446;&#x440;&#x43A;&#x432;&#x435; &#x443; &#x413;&#x43E;&#x440;&#x45A;&#x43E;&#x458; &#x422;&#x440;&#x435;&#x448;&#x45A;&#x435;&#x432;&#x438;&#x446;&#x438;</title><link>https://pouke.org/index/-/1346435955/%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%BF%D0%BE%D0%B4%D0%BE%D0%B1%D0%BD%D0%B0-%D0%BF%D0%B0%D1%80%D0%B0%D1%81%D0%BA%D0%B5%D0%B2%D0%B0-%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%B0-%D1%86%D1%80%D0%BA%D0%B2%D0%B5-%D1%83-%D0%B3%D0%BE%D1%80%D1%9A%D0%BE%D1%98-%D1%82%D1%80%D0%B5%D1%88%D1%9A%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D1%86%D0%B8-r596/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2016_04/48cf976fa26a02988bf4afe895e40624.jpg.06f84e82dc0870bc192526eefa3466c2.jpg" /></p>
<p><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">Не мали храм био је испуњен верницима Трешњевице и околине, који су се сакупили да са својим Епископом и свештенством прославе Бога Живога и Његову угодницу Свету Петку.</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">Честитајући сабраном народу храмовну славу, Владика Јован је истакао значај светиње живота, и то не било каквог, већ хришћанског живота, који се у Цркви и кроз Цркву остварује. Осврнувши се на прочитано Јеванђеље о мудрим и лудим девојкама, Владика је нагласио да смо позвани и дужни пред Богом, али и пред ближњима, да се трудимо да одржавамо светиљке своје, тј. душе наше. Морамо целог живота доливати уља да би те светиљке гореле, а то значи да морамо имати и показивати хришћанске врлине и одбацивати страсти којима гасимо душе своје. На крају ће свако - и цар и владика, и свештеник и монах и сваки човек, морати Богу дати одговор зашто је дозволио да се угаси светиљка душе његове.</span></span></p>
<p><a href="http://www.eparhija-sumadijska.org.rs/download/Oktobar2012/tresnjevica27102012.wma" rel="external nofollow"><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">Беседа епископа шумадијског Г. Јована</span></span></a></p>
<p><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">Током свете Литургије, Владика Јован је произвео у чин протонамесника надлежног пароха Новицу Ескића. На крају Литургије извршен је опход око храма и пререзан славски колач, а потом је уприличена заједничка трпеза, коју је припремио домаћин славе Иван Михаиловић из Доње Трешњевице.</span></span></p>
<p></p>
<div style="text-align:right"><p><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px"><em>јереј Александар Миловановић</em></span></span></p></div>
<p></p>
<p></p>
<p><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">Извор: </span></span><a href="http://www.eparhija-sumadijska.org.rs/index.php?option=com_content&amp;view=article&amp;id=2626:2012-10-29-11-19-04&amp;catid=128:k-2012&amp;Itemid=2" rel="external nofollow"><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">Епархија шумадијска</span></span></a></p>
]]></description><guid isPermaLink="false">596</guid><pubDate>Mon, 29 Oct 2012 12:03:00 +0000</pubDate></item><item><title>&#x41F;&#x440;&#x43E;&#x441;&#x43B;&#x430;&#x432;&#x430; &#x43C;&#x430;&#x43D;&#x430;&#x441;&#x442;&#x438;&#x440;&#x441;&#x43A;&#x435; &#x441;&#x43B;&#x430;&#x432;&#x435; &#x443; &#x417;&#x430;&#x433;&#x440;&#x435;&#x431;&#x443;</title><link>https://pouke.org/index/-/1346435955/%D0%BF%D1%80%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%B0-%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%80%D1%81%D0%BA%D0%B5-%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%B5-%D1%83-%D0%B7%D0%B0%D0%B3%D1%80%D0%B5%D0%B1%D1%83-r593/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2016_04/6b76562e9a4b2cf93c3af1b449a6b8ff.jpg.964dc9ebfc336c4bc220af7f6bdfd579.jpg" /></p>
<p><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">Након резања славског колача, Митрополит Јован се обратио присутнима говорећи о лику и богоугодном животу Свете Петке, о поштовању које она као молитвена заступница има у српском народу, и о историји манастира на Светом Духу у Загребу, ктитору Ђури Авировићу, оснивачу манастирске обитељи Митрополиту Доситеју и обновитељу Митрополиту Дамаскину.</span></span></p>
<p><a href="http://www.mitropolija-zagrebacka.org/images/stories/novosti/2012/petka20.JPG" rel="external nofollow"><img src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" alt="petka2.jpg" data-src="http://www.mitropolija-zagrebacka.org/images/stories/novosti/2012/petka2.jpg"></a></p>
<p><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">Након Литургије, за све присутне послужен је ручак у трпезарији Духовног центра и Гимназије, где је настављено дружење и разговор, све до вечерњег богослужења на које су дошли и они верници који су били спречени у јутарњим сатима. Митрополит Јован је рекао да је у наредном периоду у плану организовање поклоничког путовања у румунски град Јаши где се чувају мошти светитељке, будући да је управо то молба и жеља коју су присутни у разговору изразили.</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">И ове године, прослављању манастирске славе придужило се много народа из Загреба, Бјеловара и других места, који су својим присуством и учествовањем у богослужењима потврдили да радо походе ову манастирску светињу, духовну оазу у граду Загребу.</span></span></p>
<p><a href="http://www.mitropolija-zagrebacka.org/index.php?option=com_content&amp;view=article&amp;id=398%3A2012-10-29-10-13-31&amp;catid=1%3A2009-12-10-12-05-47&amp;Itemid=8&amp;lang=sr-cir" rel="external nofollow"><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">Извор</span></span></a></p>
]]></description><guid isPermaLink="false">593</guid><pubDate>Mon, 29 Oct 2012 11:53:00 +0000</pubDate></item><item><title>&#x421;&#x432;&#x435;&#x447;&#x430;&#x43D;&#x43E; &#x43F;&#x440;&#x435;&#x434;&#x441;&#x442;&#x430;&#x432;&#x459;&#x430;&#x45A;&#x435; &#x43F;&#x440;&#x43E;&#x458;&#x435;&#x43A;&#x430;&#x442;&#x430; &#x415;&#x43F;&#x430;&#x440;&#x445;&#x438;&#x458;&#x435; &#x43D;&#x438;&#x448;&#x43A;&#x435;</title><link>https://pouke.org/index/-/1346435955/%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%87%D0%B0%D0%BD%D0%BE-%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%B4%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%B2%D1%99%D0%B0%D1%9A%D0%B5-%D0%BF%D1%80%D0%BE%D1%98%D0%B5%D0%BA%D0%B0%D1%82%D0%B0-%D0%B5%D0%BF%D0%B0%D1%80%D1%85%D0%B8%D1%98%D0%B5-%D0%BD%D0%B8%D1%88%D0%BA%D0%B5-r592/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2016_04/d92d6e0f161e8a4d732871cdf6b579e7.jpg.69fbee4ba0f0b865706da9beeb14b051.jpg" /></p>
<p><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">Свечаност је започела појањем Црквеног хора „Бранко“ и поздравним словом Преосвећеног Владике.</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">Нишкој господи презентован је велики труд Епархије нишке на разним пољима како духовним, тако и културолошким, просветним и хуманитарним.</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">Представљена је нова књига беседа Патријарха српског Господина Иринеја изговорених са свештене катедре нишких Епископа, књига о Часном и Животворном Крсту, Монографије Икона Христа и Икона и химна Богородици као круна богословског стваралаштва из ове области; Документарни филм „Константиново наслеђе“; пројекат будуће Богословске Високе школе у Нишу и хришћанско-културолошког смера у гимназији; на пољу мисионарског рада у сарадњи са Библијским друштвом Епархија ће својим епархиотима поделити 55.000 примерака Светога Писма Новога Завета; пројекат оснивања народне кухиње чека своју реализацију; промовисан је и Епархијски сајт са својим Богослужбеним водичем, као и сајт ‘’Свети Јован Златоусти’’ који се бави превођењем дела овог великог Оца и Учитеља Цркве Христове.</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">Данашњи догађај од великог је значаја за будућа очекивана збивања у Епархији нишкој, доказ да уз молитву и труд можемо у границама својих могућности уградити себе и све житеље овога века у славну прошлост великог и равноапостолног Цара Константина и у жељно ишчекивани живот у будућем веку Царства Небеског.</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">Са свешћу да су људи савременог доба жедни комуникације у свим облицима, Епархија нишка са одговорношћу дочекује велику годишњицу читавог хришћанства која је посебно везана за град Ниш. Припремљен је велики број пројеката у области издаваштва, образовања, градитељства, хуманитарне делатности, интернета, телевизије, музичке сцене. Један број тих пројеката је већ довршен, а на другима се пуном паром ради.</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px"><strong>ИЗДАВАШТВО</strong></span></span></p>
<p><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">У библиотеци „Источник“ Епархија нишка објављује књигу:</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">Патријарх српски ИРИНЕЈ</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">ПОКАЈТЕ СЕ И ВЕРУЈТЕ У ЈЕВАНЂЕЉЕ</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">У књизи су објављене изабране архипастирске беседе, изговорене са катедре Епископа нишког 1975-2010. На једном месту, са захвалношћу су сабрани  неизбрисиви трагови пастирског деловања бившег Епископа нишког, садашњег Патријарха српског Иринеја.</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">После  капиталне монографије, у црквеној и културној јавности веома запажене, посвећене Икони Христовој у издању Епархије нишке, управо је изашла и књига Епископа нишког Јована ИКОНА И ХИМНА БОГОРОДИЦИ. Ово значајно теолошко дело о Пресветој Богородици, њеној улози у спасењу човечанства, њеном месту и значају у Богослужењу Православне Цркве, о Богородици као инспирацији духовних писаца и песника кроз векове, богато је илустровано иконографском грађом из православне традиције. Објављена је као двојезично издање, на српском и руском језику. Заједно са ИКОНОМ ХРИСТА, ова књига остаје као један од незаобилазних трагова који овај црквени нараштај оставља будућим изучаваоцима православне културе, и у Србији и у свету, а у припреми је и трећи део својеврсног „иконографско-химнолошког триптиха“ – посвећен Светом цару Константину.</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">Поводом јубилеја, из штампе ускоро излази и први том Отаца Цркве. Ова књига, прва у низу из широког опуса једног од најзначајнијих Отаца Цркве, подједнако је потребна и ученим теолозима као и свим осталим верницима. Велики беседник и истински хришћански педагог, Златоусти је, с једне стране, знао да на начин великог уметника своја најдубља осећања подели са слушаоцима, а с друге, и да, као Архипастир и духовник, препозна унутрашње потребе и осети покрете у душама својих слушаоца, и да им дa одговоре на најсложенија и најтананија питања. Књигу је превео са грчког и приредио Дејан Ј. Лучић.</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">Трудећи се да ради на високој култури и тиме одговори обавези коју су нам поставили велики преци од Светога Саве до данас, Епархија нишка се истовремено стара да за годину јубилеја припреми и популарна, мисионарска издања. Књига ОВИМ ПОБЕЂУЈ – КРСТ ХРИСТОВ, избор најбољих текстова светих Отаца и савремених теолога о крсту – символу свих хришћана, припремљена је са циљем да доспе до што већег броја верника у Епархији нишкој, и то и старих и младих. Утолико је и њеном изгледу посвећена посебна пажња.</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">У сарадњи са Библијским друштвом Србије Епархија нишка покренула је пројекат РЕЧ БОЖЈА КОНСТАНТИНОВОМ ГРАДУ. У припреми је Нишке епархије. Ово издање је у преводу Комисије Светог Арх. Синода и са предговором о св. Константину и Едикту проф др Радомира Поповића.</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">Епархија нишка, у сарадњи са Градом, Универзитетом и Народном библиотеком, припрема и велику монографију о цару Константину која ускоро треба да изађе из штампе, а Центар за црквене студије прилаже прослави нови двотомни зборник у част Миланског едикта</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">У припремама је и покретање савременог и комуникативног часописа Епархије нишке.</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px"><strong>ОБРАЗОВНА ДЕЛАТНОСТ</strong></span></span></p>
<p><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">Надамо се да ће у години јубилеја, после вишегодишњих и озбиљних припрема, нова академска година бити обележена и радом Богословског факултета Универзитета у Нишу, као и са увођењем у гимназије новог смера – хришћанска култура.</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px"><strong>ГРАДИТЕЉСТВО И ХУМАНИТАРНА ДЕЛАТНОСТ</strong></span></span></p>
<p><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">У години јубилеја црквени живот биће интензивиран кроз обнављање живе Цркве у свом њеним аспектима. Тако и у бризи за сиромашни и страдални народ, отварањем народних кухиња, као и довршавањем започетих и подизањем нових храмова.</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px"><strong>ИНТЕРНЕТ</strong></span></span></p>
<p><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">У духу новог времена и према потребама генерације стасале уз рачунаре, Епархија нишка посебну пажњу поклања развоју комуникације у дигиталним медијима. Портал Епархије нишке на веб адреси </span></span><a href="http://www.eparhijaniska.rs/rs/" rel="external nofollow"><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">http://www.eparhijaniska.rs/rs/</span></span></a><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px"> постао је једна од највећих и најсавременије обликованих црквених презентација на интернету.</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">Осим редовног праћења догађа у Епархији и упознавања са епархијским црквама и манастирима, ова презентација нуди и велики број занимљивих предавања на разноврсне црквене теме. Посебно су атрактивни садржији на презентацији груписани у „пројекте“. Осим већ познатих пројеката „Литургија“ и „Икона“ (са тв серијом рађеној по књизи епископа Јована),  представљања дела светог Јована Златоуста у електронској форми.</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">За годину јубилеја у оквиру презентације посебно је припремљен БОГОСЛУЖБЕНИ ВОДИЧ. Реч је  о једној врсти савремене мултимедијалне енциклопедије православног богослужења, са великим бројем објашњених појмова, фотографија, аудио и видео записа. Одмах по њеном „лансирању“ у интернет сферу, ова енциклопедија посебне врсте наишла је на одушевљен пријем код публике. Биће од велике користи како онима који хоће да се упознају са основама сложеног православног богослужења, тако и са онима који ће је користити као подсетник.</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">Посебно је занимљив и ЛИТУРГИЈСКИ ПРИРУЧНИК за особе са оштећеним слухом, са појмовником састављеним од видео клипова.</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">У припреми је и пројекат КОНСТАНТИНОВО НАСЛЕЂЕ који се односи на упознавање широке публике са могућностима које православна култура нуди савременом човеку.</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px"><strong>ВИДЕО и ТЕЛЕВИЗИЈА</strong></span></span></p>
<p><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">Највећи мисионарски пројекат који Епархија нишка прилаже прослави годишњице Миланског Едикта је документарна серија КОНСТАНТИНОВО НАСЛЕЂЕ (Православна култура – ХХI век).</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">Серија је направљена као дијалог Православне Цркве са савременом културом света. КОНСТАНТИНОВО НАСЛЕЂЕ разбија уобичајене предрасуда да се о теми која интересује многе нема скоро ништа рећи – јер је Црква, ето, „ван овога света“. Пре седамнаест векова хришћанство је у личности цара Константина ушло у чврст загрљај са светом. У загрљају којим је Црква повела свет ка вечности Царства Божијег, настала је православна култура, која још увек није довољно позната чак ни православнима. Том посебном културом бави се ова серија.</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">У 6 једносатних епизода серија нас суочава са основним проблемима на којима је „запела“ савремена цивилизација и одговорима на те проблеме које православље нуди. У првој епизоди тема је „проблем вредности“, у другој „проблем времена“, у трећој „проблем простора“, четвртој „проблем тела“, петој проблем „приче и језика“, шестој „проблем заједнице“.</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">Серија је снимана по највишим светским стандардима за ту врсту програма, уз коришћење велике документације, снимања на градским улицама али и у црквама и манастирима Ниша и Србије, уз учешће великог броја саговорника и игране сцене са статистима. Серија КОНСТАНТИНОВО НАСЛЕЂЕ динамично је монтирана са озбиљно урађеном постпродукцијом. Преговори о пласману на једној од већих телевизијских станица су у току, а управо је из штампе изашло троструко ДВД издање са комплетним садржајем серије и преводом на руски и енглески. Још нешто чиме ћемо као домаћини моћи да изађемо пред наше госте у години великог хришћанског јубилеја.</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">Серија је урађена у продукцији Епархије нишке по идеји и благослову Епископа нишког Јована. Сценарио и режија: ђакон Ненад Илић. Директори фотографије: Драган Ракићевић и Ђорђе Дружетић. Монтажа: Владимир Петровић. Музика: Александар Костић.</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">У оквиру недељне промоције пројеката Епархије нишке у Светосавском дому биће премијерно приказана и прва епизода ове серије.</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px"><strong>МУЗИЧКИ ЕДИКТ</strong></span></span></p>
<p><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">Посебну улогу у оквиру предстојеће прославе требало би да има нишка црквено - певачка дружина „Бранко“. Да подсетимо хор „Бранко“ основан је 1. Септембра 1887. год. при Саборном храму Свете Тројице у Нишу. Хор је добио име по чувеном песнику српског романтизма Бранку Радичевићу. Већ пуних 125 година овај хор саслужује са нишким епископом и свештенством у нишком катедралном храму без престанка.</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">Садашњи диригент је гђа Сара Цинцаревић, под чијим уметничким руководством овај хор доживљава препород и постаје хор који превазилази границе Црквеног хора, познат не само у Србији већ и ван ње.</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">Од 2009. год. црквено - певачка дружина „Бранко“ организује фестивал духовне музике Музички Едикт у Нишу на коме је у две године гостовало 35 ансамбала из 10 држава.</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">Досадашња успела издања Музичког Едикта се могу посматрати као припреме за велику прославу и премијерно издање овог фестивала у години јубилеја.</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">Извор: Епархија нишка</span></span></p>
<p><a href="http://www.spc.rs/files/galerije/12/10/28.10.2012.patrijarh.jpg" rel="external nofollow"><img src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" alt="28.10.2012.patrijarh.jpg" data-src="http://www.spc.rs/sr/files/imagecache/mala/galerije/12/10/28.10.2012.patrijarh.jpg"></a></p>
<p><a href="http://www.spc.rs/files/galerije/12/10/28.10.2012.ikonaihimna2.jpg" rel="external nofollow"><img src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" alt="28.10.2012.ikonaihimna2.jpg" data-src="http://www.spc.rs/sr/files/imagecache/mala/galerije/12/10/28.10.2012.ikonaihimna2.jpg"></a></p>
<p><a href="http://www.spc.rs/files/galerije/12/10/28.10.2012.crkvasveticarkonstantin.jpg" rel="external nofollow"><img src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" alt="28.10.2012.crkvasveticarkonstantin.jpg" data-src="http://www.spc.rs/sr/files/imagecache/mala/galerije/12/10/28.10.2012.crkvasveticarkonstantin.jpg"></a></p>
<p><a href="http://www.spc.rs/files/galerije/12/10/28.10.2012.ovimpobedjuj.jpg" rel="external nofollow"><img src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" alt="28.10.2012.ovimpobedjuj.jpg" data-src="http://www.spc.rs/sr/files/imagecache/mala/galerije/12/10/28.10.2012.ovimpobedjuj.jpg"></a></p>
]]></description><guid isPermaLink="false">592</guid><pubDate>Mon, 29 Oct 2012 11:43:00 +0000</pubDate></item><item><title>&#x41B;&#x438;&#x442;&#x443;&#x440;&#x433;&#x438;&#x458;&#x430; &#x43D;&#x430; &#x421;&#x432;&#x435;&#x442;&#x43E;&#x433; &#x41A;&#x43E;&#x441;&#x43C;&#x443; &#x41C;&#x430;&#x458;&#x443;&#x43C;&#x441;&#x43A;&#x43E;&#x433; &#x43D;&#x430; &#x411;&#x43E;&#x433;&#x43E;&#x441;&#x43B;&#x43E;&#x432;&#x441;&#x43A;&#x43E;&#x43C; &#x444;&#x430;&#x43A;&#x443;&#x43B;&#x442;&#x435;&#x442;&#x443; &#x443; &#x411;&#x435;&#x43E;&#x433;&#x440;&#x430;&#x434;&#x443;</title><link>https://pouke.org/index/-/1346435955/%D0%BB%D0%B8%D1%82%D1%83%D1%80%D0%B3%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D0%BD%D0%B0-%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%BE%D0%B3-%D0%BA%D0%BE%D1%81%D0%BC%D1%83-%D0%BC%D0%B0%D1%98%D1%83%D0%BC%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B3-%D0%BD%D0%B0-%D0%B1%D0%BE%D0%B3%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%BC-%D1%84%D0%B0%D0%BA%D1%83%D0%BB%D1%82%D0%B5%D1%82%D1%83-%D1%83-%D0%B1%D0%B5%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4%D1%83-r587/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2016_04/9e66b011a12b5d6416f96071e92b4b3f.jpg.bfdbb96748bd436d5b5f6bb28dc3fbe8.jpg" /></p>
<p><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">Извор: Епархија крушевачка</span></span></p>
<p><a href="http://www.eparhijakrusevacka.com/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/%D0%9B%D0%B8%D1%82%D1%83%D1%80%D0%B3%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D0%BD%D0%B0-%D0%A1%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%BE%D0%B3-%D0%9A%D0%BE%D1%81%D0%BC%D1%83-%D0%9C%D0%B0%D1%98%D1%83%D0%BC%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B3-%D0%BD%D0%B0-%D0%91%D0%BE%D0%B3%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%BE%D0%B2%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%BC-%D1%84%D0%B0%D0%BA%D1%83%D0%BB%D1%82%D0%B5%D1%82%D1%83-%D1%83-%D0%91%D0%B5%D0%BE%D0%B3%D1%80%D0%B0%D0%B4%D1%83.html" rel="external nofollow"><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">фото: Миљан Милетић</span></span></a></p>
<p><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">Беседа Eпископа крушевачког Г. Давида по Јеванђељу</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">10:02 мин.</span></span></p>
<p><a href="http://www.eparhijakrusevacka.com/audio/2012-10-25_2-1.mp3" rel="external nofollow"><img src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" alt="preuzmite.jpg" data-src="http://www.eparhijakrusevacka.com/images/preuzmite.jpg"></a><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px"> </span></span><a href="http://www.eparhijakrusevacka.com/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/%D0%A3%D0%BF%D1%83%D1%82%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE-%D0%B7%D0%B0-%D0%BF%D1%80%D0%B5%D1%83%D0%B7%D0%B8%D0%BC%D0%B0%D1%9A%D0%B5-%D0%B0%D1%83%D0%B4%D0%B8%D0%BE-%D1%84%D0%B0%D1%98%D0%BB%D0%B0.html" rel="external nofollow"><span style="font-family:arial,helvetica,sans-serif"><span style="font-size:12px">» Упутство за преузимање аудио фајла</span></span></a></p>
]]></description><guid isPermaLink="false">587</guid><pubDate>Fri, 26 Oct 2012 12:29:00 +0000</pubDate></item></channel></rss>
