Његово Преосвештенство Епископ мохачки г. Дамаскин присуствовао је, у четвртак, 4. новембра 2021. године, представљању књиге Јелини старог Новог Сада као део грчке дијаспоре, аутора Мирослава М. Јовичина.

Представљање књиге је уприличено у оквиру манифестације „Новосадски дани грчке културе“, коју по четврти пут организују Архив Војводине и удружење „Трандафили“.

Присутне је на почетку поздравио др Небојша Кузмановић, директор Архива Војводине. Гости су имали прилике да чују изабране цитате из ове историјске монографије, које је читала госпођа Весна Аршинов. Једно од најсветлијих имена у ризници јелинске заједнице у Новом Саду је чувена добротворка Марија Трандафил.

На подршци и пажњи присутнима је захвалио аутор, историчар Мирослав М. Јовичин, а у име удружења „Трандафили“ госпођа Милена Јовичин.

Представљању књиге присуствовали су господин Драган Алексић, заменик начелника Градске управе за културу; госпођа Милинка Хрћан, помоћник покрајинског секретара за националне мањине и заједнице, као и други културни делатници.

Извор: Инфо-служба Епархије бачке

Његово Преосвештенство Епископ тимочки господин Иларион прославио је свој имендан на празник Светог Илариона Великог, у среду 3. новембра 2021. године, у манастиру Буково. На светој архијерејској Литургији Епископу су саслуживали архимандрит Козма, протојереј-ставрофор Милан Благојевић, протосинђел Захарија, протонамесници Зоран Голубовић и Радоје Мијовић, јереј Марко Јокановић, архиђакон Илија и ђакон Урош Памучар.

По завршетку Литургије, игуман Козма уручио је Епископу поклон у име свештенства и монаштва Епархије тимочке честитавши му имендан и пожелевши му свако добро од Господа.

Захваливши се на дару и молитвеном присуству, владика је беседио сабраним верницима. Правећи пралелу са густом маглом која је покрила Тимочку Крајину, Епископ је рекао – Треба да се молимо Светом Илариону да нам свима од Бога измоли уздизање душе са земље ка Небу, да умоли благодатни поветарац Духа Светога да растера маглу наших сујета, слабости и помрачења, и да благодат Господња и Сунце Правде обасја наше душе светлошћу богопознања, милости и љубави Господње.

Епископ је, даље, подсетио на текст блаженопочившег Митрополита Амфилохија о чудним људима који својом светошћу одржавају равнотежу између добра и зла у овом свету, те закључио – Ти чудни а свети људи, које свет не разуме, сведоче да овај свет јесте арена у којој је потребно да се боримо смирењем, кротошћу, врлином, свиме што свет данас одбацује и не разуме и чему се руга. Ти чудни свети људи су управо наш узор, они су ти које призивамо у нашим молитвама и њихов пример треба да следимо, њихов живот да подражавамо, да се таквој врлини и побожности надамо.

Извор: Епархија тимочка

По благослову Преосвећеног Епископа сремског Г. Василија, а уз сагласност породице Стратимировић, Центар за развој Шајкашке доделио је Епископу ваљевском Г. Исихију Крст Вожда Ђорђа Стратимировића. Високо признање, које носи име по команданту српских војних снага за време револуције у Аустроугарској 1848. године, Владики Исихију уручено је у Епархијском дому Епархије ваљевске.

„За самопрегорно служење Богу и Српској Православној Цркви и њеном народу широм српских земаља и расејања, као и за пожртвовaно истрајавање на вредностима светосавске духовности, а особито у знак признања за допринос у очувању традиције Српске Војводине…“ записано је у Указу, којег је приликом доделе признања прочитао ђакон Хаџи Ненад М. Јовановић, директор Центра за истраживање православног монархизма. Овим је речима образложена одлука Центра за развој Шајкашке да знамење кроз које живи дело Вожда Стратимировића додели ваљевском архијереју, који је пуне три деценије Богу и народу служио у манастиру Ковиљ, како воле да кажу, „духовном средишту шајкашке области“. Образложена одлука, али и на симболичан начин потврђена веза двају српских простора, коју је племић из Срема створио помажући српске устанике у борби за ослобађање од отоманских освајача. У име породице Стратимировића, одликовање је Владики Исихију уручио праунук Вожда др Иван Стратимировић. У благодарју на указаној части, Владика Исихије је истакао да му је велика радост да ово признање долази њему и да је тиме прибројан изабраним људима који су њиме одликовани.

Трудим се и трудићу се, ако Бог да, да тековине за које се Вожд борио и положио свој живот одржавамо и овде у ваљевском крају, где је препознато његово јунаштво и квалитети у руковођењу народом. У овом крају је традиција нашла јако упориште и одржава се можда највише у целој земљи. Крају јуначком и патриотском, где се те идеје одржавају и радићемо на томе да се оне развијају у поколењима која долазе – рекао је Владика Исихије, благословивши дародавце.

Част да он буде награђен овим признањем осећа и породица Стратимировић, поделио је са присутнима праунук др Иван Стратимировић.

Као породица смо почаствовани да сте благоизволели да примите одликовање, које носи име мог прадеде, који је бранио српски народ у Војводини, пружајући истовремено подршку браћи у централној Србији. Шајкаши га и данас поштују, а њему се остварила жеља да нађе свој мир у Сремским Карловцима – рекао је др Стратимировић. У срдачном разговору Владика Исихије представио је гостима духовна и природна богатства ваљевског краја, који је, сложили су се, „здрав и леп“, те је благослов стварати овде на темељима духовности Светог Владике Николаја и Преподобног Оца Јустина.

Свечаности у Епархијском дому присуствовали су и Данијел Кулачин, директор Центра за развој Шајкашке, Александар Ђурђев, председник Одбора за повратак посмртних остатака Ђорђа Стратимировића (враћени на Крстовдан 2021. и почивају у Храму Ваведења Пресвете Богородице у Сремским Карловцима),  Горан Миленковић, члан Одбора, и потомак који носи име славног Вожда Ђорђе Стратимировић. Пре Владике Исихија ово високо одликовање припало је Преосвећеном Епископу бачком Г. др Иринеју, чији је био викар пре избора за трон Ваљевске епархије, престолонаследнику Александру Карађорђевић и другим истакнутим ствараоцима у различитим областима.

Извор: Епархија ваљевска

Нови број Светигоре, образника за вјеру, културу и васпитање Митрополије црногорско-приморске у знаку је годишњице упокојења Митрополита црногорско-приморског Амфилохија. Митрополитово тијело почива у његовој задужбини Храму Христовог Васкрењања – „Храму Христове побједе над смрћу“, како је рекао Митрополит црногорско-приморски Јоаникије у бесједи на годишњици освећења храма, којом се отварају теме овог лучинданског броја.

 Теологију Лукиног јеванђеља расвјетљава протојереј Слободан Лукић, а о Светом Петру Цетињском, који се празнује истога дана кад и Свети Лука, Светигора пред своје читаоце износи текст покојног историчара Предрага Вукића „Свети Петар Цетињски и одбрана Манастира Стањевићи”. Онај који је „очувао завјете Светог Петра Цетињског“ био је Његово високопреосвештенство Митрополит Амфилохије, како је сажео своју мисао о њему јереј Владимир Милуновић. „Живот почившег Митрополита у Црној Гори био је служба“, свједочи у интервјуу Драган Лакићевић, књижевник и уредник СКЗ. Ђакон Александар Лекић, сликајући лик блаженоупокојеног Митрополита послужиће се ријечима пророка „Спремно је срце моје“. У разговору поводом годишњице упокојења Митрополита Амфилохија, Архиепископ катарски Макарије убијеђен је „да нас митрополит Амфилохије неће оставити“. Почивешем Митрополиту Амфилохију нова Светигора посвећује још један текст, то је други дио излагања на конференцији „Свети Јевстатије Превлачки“ Владике буеносaјреског и јужно-централноамеричког Кирила „Религија и философија Његошева по Митрополиту Амфилохију“.

Светигорин „Љетопис“ сабрао је све важније догађаје из Митрополије црногорско-приморске. Издвојено је  обиљежавање 350 година од престављења Светог Василија Острошког, прослава 110 година од освећења цркве на Белависти,  помени онима који нас напустише у нади на живот вјечни, а међу њима су прота Радојица Божовић, директор „Одигитрије“ Славко Крстајић и ктитор манастира Прекобрђе Милан Вујисић.

Протојереј Остоја Кнежевић повео је читаоце „Стопама Светих Кирила и Методија“, кроз Пољску, гдје је недавно боравио Његово високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски Јоаникије.

Мр Смиља Влаовић казује о моштима Светог свештеномученика Харалампија у Црној Гори, а др Јелена Газдић упозорава на фалсификате у уџбеницима матерњег језика.

Светигора информише своје читаоце и о двије нове књиге, једна је протођакона Павла Пудла „Истиновање у љубави”, а друга је ,,Епска мјеста у пјесмама Старе Црне Горе и њене околине”.

Извор: Митрополија црногорско-приморска

Празник Преподобног и богоносног оца нашег Илариона Великог имендан је Његовог Преосвештенства Епископа тимочког г. Илариона. 

Долгоденствуј, Преосвештени Владико, на многа и блага лета!

Епископ Иларион - Служитељ љубави Божје

Епископ Иларион – неуморни проповедник еванђеља и љубави Божје

Пет година преданог и плодоносног архипастирског служења Његовог Преосвештенства Епископа тимочког Илариона

Његово Преосвештенство Епископ тимочки Господин Г.  Иларион (Голубовић) је рођен 1974. године у Зајечару. Основну и средњу, електротехничку школу, завршио је у Зајечару. По завршетку средње школе одлази у манастир Црна Река, где проводи време упознајући се са монашким животом до одласка у војску септембра 1993. године. Одмах по одслужењу војног рока 1994. године долази у манастир Буково.

Замонашен је 1997. године, а рукоположен је у чин ђакона маја месеца исте године, а потом у чин свештеномонаха на празник Светог Николе, на храмовну славу, 19. децембра 1997. године. За настојатеља манастира Буково постављен је 1998. године. Чином протосинђела је одликован 2002. а у чин архимандрита рукопроизведен је 2006. године. Од 2009. године врши дужност Архијерејског заменика.

Читаву обнову манастира и стицање братства обавља смирено, трпељиво и темељно. Манастирски конак, тадашњи настојатељ, отац Иларион је, добрим делом, својим рукама саградио. Осим редовних монашких послушања и обавеза активан је био у иконописачкој и столарско-дуборезној радионици. Део свог слободног времена користи и за бављење документарно-уметничком фотографијом. Дипломирао је на Православном богословском факултету Универзитета у Београду, месеца јула 2013. године. Исте године богословско усавршавање наставља на мастер студијама овог Факултета.

На редовном мајском заседању 2014. године, Свети Архијерејски Сабор СПЦ, изабрао је, архимандрита Илариона, за новог Епископа тимочког. Хиротонију и устоличење у трон епископа тимочких обавио је Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј уз саслужење више Архијереја, 10. августа 2014. године, у Саборном храму Рођења Пресвете Богородице у Зајечару.

Преосвештеном и високодостојном Господину Господину Илариону, Божијом милошћу Православном Епископу тимочком. Подај Господе дуг и миран живот, здравље и спасење, победу над непријатељима и сачувај га на многе године!

Извор: Ризница литургијског богословља и живота

Са благословом Његовог Преосвештенства Епископа бачког господина др Иринеја, Српска православна Црквена општина сомборска организује манифестацију „Светођурђевски даниˮ. Ове године манифестација је посвећена осамдесетогодишњици почетка Другог светског рата, као и двестогодишњици рођења писца Фјодора М. Достојевског (1821 – 1881).

Манифестацију ће отворити предавање јеромонаха Игнатија Шестакова, сабрата Сретенског манастира у Москви и уредника српске верзије портала Pravoslavie.ru, на тему: „Значај цара као владараˮ, које ће бити одржано у суботу, 6. новембра, у Свечаној дворани Градске куће у Сомбору, са почетком у 18 часова.

У понедељак, 8. новембра, у Дечјем одељењу Градске библиотеке „Карло Бијелицкиˮ биће отворена изложба „Свети новомученици јасеновачки у светлости Васкрсењаˮ, коју су припремиле монахиње из манастира Јасеновца.

У уторак, 9. новембра, г. Петар Ђурђев, историчар и директор Историјског архива Града Новог Сада, одржаће предавање на тему „Осамдесет година од крваве окупације Бачкеˮ.

У среду, 10. новембра, професор др Саша Марковић, историчар и декан Педагошког факултета у Сомбору, одржаће предавање на тему „Терор као израз антисрпског карактера окупационе власти у Војводини од 1941. до 1945. годинеˮ.

У четвртак, 11. новембра, ђакон др Здравко Јовановић, професор Православног богословског факултета Универзитета у Београду, одржаће предавање на тему „Мучеништво и страдање у православном богословљуˮ.

У уторак, 16. новембра, на празник Обновљења храма Светог великомученика Георгија, у наставку јутрења биће служена света Литургија у Светођурђевској цркви у Сомбору.

У среду, 17. новембра, биће представљен зборник радова Савремена читања Великог инквизитора. На представљању ће говорити приређивачи зборника, теолози др Давор Џалто и Данијела Марковић, као и Јован Попов, историчар и теоретичар књижевности.

У петак, 19. новембра, биће одржан концерт групе „Нектаријаˮ из Ваљева. Концерт ће бити одржан у Свечаној дворани Културног центра „Лаза Костићˮ у Сомбору.

Сва предавања ће бити одржана у Свечаној дворани Градске куће у Сомбору, са почетком у 18 часова. Улаз је слободан.

Извор: Инфо-служба Епархије бачке

На дан када света Црква молитвено прославља сећање на Светог апостола и јеванђелисту Луку и Светог Петра Цетињског, у уторак 31. октобра 2021. године, Његово Преосвештенство Епископ тимочки господин Иларион служио је свету архијерејску Литургију у манастиру Буково.

Верницима сабраним у буковској светињи Епископ Иларион говорио је о животу Светог Луке. Страдавши од незнабожаца у својој дубокој старости Свети Лука је, према речима владике, испунио речи из Јеванђеља које нам казују да ће бити гоњени сви они који теже праведном и побожном животу. Много година касније, то исто ће посведочити и Свети Петар Цетињски који је прослављен од Бога светим моштима које су остале за њим сведочећи васкрсење Христово.

Тумачећи речи из Јеванђеља којима нас Господ позива да љубимо непријатеље своје, владика напомиње да, иако смо предалеко од такве христолике љубави, не смемо заборавити да смо на то призвани. Треба да будемо милостиви као Отац наш небески, на то смо призвани и по томе ће нам Господ судити и препознати нас као своје, закључио је Епископ тимочки.

Честитавши буковском сабрату јерођакону Марку крсну славу, Преосвећени владика благосиљао је и преломио славски колач након чега је прослављање празника настављено у манастирском конаку.

Епископ Иларион служио годишњи помен блаженоуснулом Митрополиту Амфилохију

У суботу 30. октобра 2021. године, након јутарњег богослужења, Његово Преосвештенство Епископ тимочки господин Иларион служио је годишњи помен блаженопочившем Митрополиту црногорско-приморском Амфилохију.

Заједно са сабраним свештенством и верницима, владика Иларион се помолио за покој душе блаженоуснулог Митрополита те да га Господ уброји у свете своје у Царству небеском.

Извор: Епархија тимочка

У храму Светог апостола и јеванђелиста Луке у Бегечу, у недељу, 18/31. октобра 2021. године, свечано је прослављена храмовна слава. Бденије уочи празника служио је протопрезвитер Драгољуб Клисарић, надлежни парох. На дан празника, на светој архијерејској Литургији началствовао је Његово Преосвештенство Епископ бачки г. Иринеј, уз саслужење Његовог Преосвештенства Епископа мохачког г. Дамаскина, свештенства и ђаконства Епархије бачке.

На малом входу Епископ бачки Иринеј је одликовао протопрезвитера Драгољуба Клисарића правом ношења напрсног крста, због исказане пожртвованости и марљивости у свештеничкој служби.

Преосвећени владика Иринеј је у беседи после прочитаних јеванђелских одељака поучио верни народ, истакавши да Црква данас слави троструки празник: недељу, као спомен на Васкрсење, спомен светог апостола и јеванђелиста Луке, као и спомен светог Петра Цетињског. Честитајући вернима празник, Епископ бачки је поручио да је свети апостол и јеванђелист Лука управо у прочитаном одељку Јеванђеља, које је он написао, изложио шта хришћани треба да чине у данашњим временима искушењâ, болестӣ и невољâ: Будите милосрдни као што је милосрдан Отац ваш Који је на небесима.

Говорећи о животу светог апостола и јеванђелиста Луке, Епископ бачки је нагласио: „Црква је била и остала, јесте и биће увек апостолска. Апостолска служба, апостолско сведочење вере и љубави никада не престаје. У наше време, поред свештенства, поред епископата, призван је и сваки хришћанин и цела Црква као целина да врши то свето апостолско дело. Не могу и не морају данас сви да путују надалеко, па ни на близу, да би проповедали Христа, као што су чинили први хришћани. Али, онде где нас је Бог призвао да живимо, свако је призван да истовремено буде апостол Христов у маломе.ˮ

Благољепију архијерејске Литургије, на којој је присуствовао многобројни верни народ, допринело је и умилно појање чланова хора „Свети Јован Крститељˮ из Бачке Паланке, којим је дириговала госпођица Снежана Жујић.

По заамвоној молитви, извршен је трократни опход око светог храма са поменом оснивачима, ктиторима и приложницима светог храма.

На крају свете Литургије, протопрезвитер-ставрофор Драгољуб Клисарић је захвалио Преосвећеним епископима Иринеју и Дамаскину на служењу, поуци и на части којом је одликован.

После свете Литургије, у порти храма је уприличен културно-уметнички програм, који су извела деца.

Извор: Инфо-служба Епархије бачке

Након торжественог евхаристијског сабрања у окриљу кивота Светог Петра Цетињског у храму Рождества Пресвете Богородице у Цетињском манастиру, славско сабрање настављено је у свечаној дворани Богословије Светог Петра Цетињског. Поводом славе овог свештеног училишта славске приносе освештао је некадашњи ученик ове знамените Богословије - Његово Преосвештенство Епископ марчански г. Сава (Бундало), викар Патријарха српског. 

Дан раније, Епископ марчански Сава је узео учешће на светој заупокојеној Литургији у Саборном храму Васкрсења Христова у Подгорици, поводом годишњице упокојења блаженопочившег митрополита Амфилохија, док је у навечерје празника Светог Петра Цетињског служио свечано празнично бденије у Цетињском манастиру. 

Извор: Ризница литургијског богословља и живота

Фото: Svetigora.com

Светом архијерејском литургијом и благосиљањем славског колача на Цетињу 31. октобра 2021. године, торжествено је прослављен празник Светог апостола и јеванђелиста Луке и Светог Петра Цетињског Чудотворца, који је слава Цетињског манастира и Богословије Светог Петра Цетињског.

Повезана вест:

Епископ марчански Сава (Бундало) освештао славске приносе поводом славе Цетињске богословије

Светом службом Божијом началствовао је Његово високопреосвештенство Митрополит дабробосански Хризостом уз саслужење високопреосвећеног Митрополита црногорско-приморског Јоаникија и Преосвећене господе епископа: полошко-кумановског Јоакима, рашко-призренског Теодосија, пакрачко-славонског Јована, буеносајреског и јужно-централноамеричког Кирила, марчанског Саве, викара Патријарха српског Порфирија, свештенства и свештеномонаштва из више епархија наше Цркве и молитвено учешће вјерног народа.

После литургијског сабрања у трпезарији Богословије Светог Петра Цетињског на славској трпези љубави, Владика марчански г. Сава, викар Његове светости Патријарха српског, свештао је и пререзао славски колач и том приликом честитао славу професорима и ученицима Цетињске богословије и казао: „Нека је на здравље и на спасење, срећна слава свима, ректору, професорима, ученицима, господи архијерејима који су некада предавали у овом училишту, гостима и свима нама. Ову славу је ова школа увијек прослављала заједно са Цетињским манастиром, јер је са Цетињским манастиром чинила једну средину. Тако и данас, славље из Цетињског манастира се прелива и на братију те свете обитељи, али и на ово богословско училиште, у коме се сви заједно учимо Јеванђељу Божијем. И они који предају млађима и они се сами уче, они су подобно оној јеванђелској причи о сејачу и семену. Као што је тог сејача подрађавао и Свети Петар Цетињски кога данас славимо, па сејао сјеме Јеванђеља и ријечи Божије у овом народу, тако и његови наследници, међу којима блажене успомене Митрополит Амфилохије, тако и данашњи ректор и професори ове школе сију у срцима ђака ријеч Божију. Ђацима желим да буду као оно тло, четврто у Јеванђељу, добра и благословена земља, да се та ријеч Божија у њиховом срцу прими, да пусти коријен и развије се, као што се из ситног зрна развије огромно дрво, како би са тог дрвета једнога дана и онима којима и они буду проповиједали могли да убиру зреле и здраве плодове. Свима још једном срећна и благословена слава и свако добро од Господа“, закључио је Владика Сава.

У име домаћина све госте је поздравио Његово преосвештенство Митрополит Јоаникије в. д. ректора Цетињске богословије, који је рекао: „Ваше високопреосвештенство, Ваша преосвештенства, часни оци, господине министре Стијовићу и господине конзуле Републике Србије господине Дојчиновићу, драга браћо и сестре, славимо овај дивни празник Светог Петра Цетињског Чудотворца. Ово је вријеме благословено, а и његово вријеме је благословено, иако су веома тешка времена, имамо доста искушења. Али, ми као хришћани не треба да се жалимо него да благодаримо на свему Богу. Јер ако имамо тешкоћа оне нијесу проблем само ако имамо циљ. Свети Петар Цетињски је превазишао све тешкоће зато што се везивао само за Господа Исуса Христа и њему је у свом срцу правио мјесто и Господ се настанио у његовој души и у његовом срцу и у његовом уму. Једино тако можемо појмити велико дјело које је он чинио јер је био сасуд Духа Светога и ријеч Божија, жива, истинита, силна, премудра, Божија ријеч је обитавала у његовом срцу. Зато је он могао бити вођа своме народу. Тој науци и том животу се уче наши ученици Богословије Светог Петра Цетињскога изучавајући Свето писмо и божанске науке и трудећи се да напредују у врлинама да се припреме у свету свештеничку службу, за проповиједање Јеванђеља, за свједочење Јеванђеља. То је велики благослов за ову дјецу али и за све професоре које воде ову школу јер је то заиста велико дјело Божије. А види се да је велико дјело Божије и по досадашњим плодовима ове богословије. Њена историја је доста дуга, имала је доста и прекида и искушења и тешкоћа. Али кад бисмо сагледали цијело дјело, божанско, јеванђелско, Богословије Светог Петра Цетињског, имали бисмо заиста једну задивљујућу слику колико је Божијих угодника одавде потекло. Оно што видимо и нашим очима данас, доста ученика ове богословије разлетјело се по цијелој васељени као апостоли и свуда проповиједајући ријеч Божију и Јеванђеље Христово напомињу и свједоче одакле су потекли. Они су као орлови Светог Петра Цетињског који су се разлећели по цијелом пространству по цијелом земаљском шару и гдје год Српске православне цркве има, ту има и наших богослова. То је велики благослов за ову школу. Имамо и нових епископа из ове богословије. Ево наш присутни овдје Владика марчански г. Сава, викар Његове светости Патријарха српског г. Порфирија, који нам је данас донио велики благослов. Овдје је наш Митрополит сарајевски г. Хризостом који је надлежан за црквену просвјету и који је покзаао велику љубав и према овој Митрополији и према овој Богословији и према народу Црне Горе. Данас нам је он началствовао на светој служби заједно са браћом архијерејима овдје присутним, којима се свима захваљујемо. Он је рекао своје поучно слово у цркви које је заиста богонадахнуто и велики благослов за све нас. Свима нека овај празник донесе радост и благослов и срећу и напредак и утјеху и нову снагу. Амин Боже дај, јер нијесу лака времена, али кад смо хришћани и оно што је тешко бива лако и пријатно са Господом. На здравље и спасење свима вама“, казао је Митрополит Јоаникије.

У име Богословије Светог Саве славу је честитао проф. Горан Раденковић који је овом приликом уручио и поклон монографију „Задужбине Косова“, и том приликом између осталог рекао: „Ваше вископросвештенство, срећна слава. Преносим поздраве нашег ректора Београдске богословије протођакона Радомира Врућинића, као и поздраве наших ученика и наших професора и уопште поздраве града Београда, на постојаности, на свједочењу хришћанства. Данас ми је велика част да будем у Богословији Светог Петра Цетињског, јер је он једна он највећих фигура друге половине XVIII вијека и прве половине XIX вијека. Данас је лијепо спојено са Св. ап. Луком кога су називали писцем хришћанске доброте… Честитам вам Лучиндан и Петровдан. Ви сте били увијек за нас оно што каже Његош лице духовно пуно радости. Велика ми је част што сам данас овдје на годишњицу балеженог упокојења великог Митрополита Амфилохија Радовића, мог и вашег професора, који је оставио највећи траг на све нас. Оставио је траг дубине, оне духовне, исихастичког богословља и подвижништва и да истрајемо у православној вери. Хвала вам још једном од срца, предајући вам ову књигу о Косову, које је наше грдно судилиште. Не треба много ни маште, ни метафоре а да схватимо нашег Тајновидца, великог Његоша који је говорио и који је написао На сред тебе Косово, Содом запушио. Данас и поред оних старих власти у Стамболу придружила се и прекоокенаска сила да је подржи. И мало је што је злошћу цјелокупни свемир отровала, него и свој отров и на овај камен овдје избљувала. Ја сам од свог деде Николе Раденковића слушао, да некада, тамо негде на југу, и даље живе неки бољи Срби који су написали „Горски вијенац”. Преко Његоша ми можемо да реконструишемо поново православно српство и хвала вам на гостопримству. Отац Гојко ме је овдје дочекивао широког срца, овом приликом поздрављам и њега и сву осталу господу оце и професоре, јер увијек сам овдје био примљен као неко ко је ваш, и ко вама припада. Хвала вам.“

Протојереј Љубомир Пријовић ректор Богословије Светог Петра Дабробосанског у Фочи, такође је поздравио све присутне између осталог рекавши: „Ваша високопреосвештва, Ваша преосвештенства, желим да вам у име Богословије Светог Петра Дабробосанског и у име свих упослених пожелим срећну и Богом благословену крсну славу. За мене је долазак на Цетиње увијек емотиван, и увијек посебан дан у години, јер се радо сјећам тог 31. августа 2001. године, када сам први пут дошао овдје, када су нас дочекали професори Владика Јоаникије, Владика Јоаким, отац Драган Станишић, отац Гојко Перовић, Душан Биговић и други. И заиста, ми сви када дођемо и када одемо из ове школе заиста се са радошћу сјећамо и не заборављамо своје учитеље. Некако ми крену и сузе кад дођем овдје на Цетиње. Сузе од радости, јер када су нас тада родитељи овдје оставили, ми смо остали овдје нашим професорима, нашим учитељима, и они су заслужни за то што смо ми постали неко, што смо постали успјешни људи, и што смо кренули на све крајеве свијета. Ми као цетињски ученици имали смо велику радост да одрастамо и да се духовно напајамо поред моштију Св. Петра Цетињског, поред руке Светог Јована Крститеља и поред дијела Часног крста Христовог, и сматрам да је то онај велики благослов Божији који ми носимо током цијелог свог живота“, рекао је о. Љубомир.

Славском ручку је присуствовао и министар пољоприведе у Влади Републике Црне Горе мр г.  Александар Стијовић, који се сабранима се обратио рекавши:

„Ваше високопреосвештество, Митрополите црногорско-приморски господине Јоаникије, Ваше високопреосвештенство Митрополите Добробосански господине Хризостоме, Ваша преосвештенства, часни оци, монаси и монахиње и вјерујући народе Српске православне цркве желим да Вас поздравим у своје лично име и у име Владе Црне Горе. Данас у овом светом и древном манастиру посвећеног Пресветој Богородици у Цетињској богословији прослављамо празник Светог апостола и јеванђелисте Луке и Светог Петра Цетињскога. Славимо Светог Луку који је био изабран у 70 апостола да проповједа Јеванђеље. Први који је иконописао 3 иконе пресвјете Богородице са Богомладенцем Господом Исусом Христом на њеним рукама и која је дала благослов и свој и Исуса Христа и ту благодат ове свете иконе шире. Те је живописањем на даскама икона свих светих у име Божије започео дивно и богоугодно дјело за спасење вјерника који почитују ове свете иконе.

Свети Петар Цетињски, Митрополит цетињски чије чудотворне мошти нетрулежне почивају овде био је духовни и црквени владар Црне Горе. Обнављао је Цетињски манастир и вјеру народа. Посебно се залагао да спречи крвну освету и да помири народ у Црној Гори позивајући на узајамно поштовање и слогу. Поштован је као светац још за живота, и остао је запамћен у народу као миротворац Цетињски.

Посматрајући данас савременике моје које сам имао част да сам познавао као и оне који су данас међу нама, морам да примјетим да се из Цетињског манастира Завјет за мир народа пренио и на друге митрополите који су столовали у Цетињском манастиру.

Тако блаженопочивши Митрополит Амфилохије поред мисије коју је имао у обнови светих цркава и манастира у Црној Гори, па да је 650 камена пренио, а не 650 светих кућа Божијих обновио, већ је своје мјесто међу великима заслужио. И блаженопочивши Митрополит Амфилохије са овог светог трона ујединио је народ, борећи се на частан и величанствен начин, литијама против невоља овога времена, бранећи Српску православну цркву, враћајући вјеру људима и чувајући мир.

Тада се родила реченица, једноставна а снажна „не дамо светиње“, а наш Митрополит је постао наш Ђедо, носивши свој крст већ је за живота сматрам свецем од вјерујућег народа.

И његов наследник, Митрополит Јоаникије започео је своје столовање овдје у Цетињском манастиру и чим је проглашен митрополитом помирио се народ. Јер видјели смо да ако је овај трон без пастира и вође, невоље се десе у Црној Гори и мир буде угрожен. То је показала историја кроз Светог Петра Цетињскога до данашњих дана.

У овом светом храму, поред моштију Светог Петра Цетињскога чудотворца и миротворца, уз благослов Божији руке Светог Јована Крститеља и уз дио распећа Господовог који свједочи честица Часног крста одавде из Цетиња велики је благослов на Лучиндан данас упућен народу Црне Горе. Гледа нас наш Ђедо и наши савременици и са овог мјеста позивам и молим све на братску љубав, јединство, помирење и слогу. Нек је срећна слава и да се слави док је свијета и вијека. Амин!”

У име Богословије Светог Јована Златоустог славу је честитао професор ове богословије, јерођакон Василије Старовлах, који је између осталог рекао: “Ваше високопреосвештенство Митрополите црногорско-приморски Јоаникије, и остали архијереји, господо професори и драги ученици, драги гости, који сте данас овдје присутни на овај благословен дан. Желио бих да испред и у име професора и ученика Крагујевачке богословије честитам славу овог светог манастира и овог светог молитвеног дома Богословије Светог Петра Цетињског. Преносим вам братски поздрав и бригу и приврженост свију професора и ученика наше богословије. Нама је ова богословија вазда била важна и вазда смо његовали пријатељске односе са свима професорима. Ја лично завршивши богословију у Београду увијек сам друговао са ђацима из Цетињске богословије и био сам привржен светињи и Цетињског и Острошког манастира као и осталим светињама ове Митрополије, и да сте заиста нама вазда у мислима и у срцу. Нам је тамо мирно и не трпимо искушења као ви, али знајте, мислимо о вама, молимо се свагда за вас. Јако нам је важно да долазимо у ову свету школу, да се напојимо љубави, пожртвованости, чојства и јунаштва. Важно нам је да долазите и ви код нас. Преносим и поздраве нашег владике Јована. Хвала Вам високопреосвећени, хтио сам да вам захвалим за ове благослоевене дане, за јучерашњи и за данашњи дан. Велики је благослов и велика ми је част и укрепљење што сам међу вама, и хвала вам, очекујемо вас на нашој слави у Крагујевцу“, завшрио је своје слово јерођакон Василије.

На крају трпезе љубави све присутне је још једном поздравио члан Светог архијерејског синода Српске православне цркве, задужен за питања просвете, Митрополит Хризостом који је рекао: „Нека је слава Богу за овај велики дан, за ово лијепо славље, и за велику радост нашу коју смо доживјели да данас овдје сви на Цетињу у нашој богословији, у манастиру Светог Петра. Хвала Богу да смо се окупили овако у великом броју, из свих крајева, почевши од Београда, Крагујевца, Сарајева, Фоче и других крајева гдје српски народ живи и слави Бога. То је управо снага наше Цркве, нашег народа, да смо сви сабрани у једно. Кад једно чинимо онда је то сигурно на добром путу. Данас има пуно оних који желе да нас разједине, да нас учине поцијепанима. Међутим, данас је овај дан показао ево овдје на Цетињу, једну саборност наше Цркве. Као што рекох то је један велики и радосни дан за нашу богословију овдје на Цетињу, за нашег Митрополита који је данас овдје најпозванији што се данас овдје десило да све прође како треба са благословом Божијим, како треба и како доликује и Светом Петру, и Митрополији и Цетињу. Хоћу да кажем управо за град Цетиње, за који су се многи борили да га отму, и да би по њему радили оно што не треба. Српски народ и Српска црква морају имати снаге да управо одговоре на све изазове, као што је изналазио и Свети Петар Цетињски и Свети Петар Други, али и сви свети и прије и после њих. Посебно блаженопочивши Митрополит Амфилохије, који се борио лавовски. Његова слика како хода Црном Гором, како предводи литије и брани светиње је историјска и непоновљива. Проћи ће вјекови и хиљаде година, тако се сигурно нешто неће поновити, као што се десило овдје у Црној Гори, управо у одбрани онога што је најбитније за његов народ, а то су његове светиње. Прва светиња Црне Горе сигурно је Цетиње и његов манастир и Цетињска богословија. Зато се треба борити, и ова школа управо доприноси томе да се одупре свим оним насртајима који би желели да Цетиње отму, да узурпирају и да начине нешто од њега што није благословено. Нека благослов Божији и Светога Петра буде са свима нам,а а прије свега на Цетињу и на све добре људе, јер Свети Петар са молитвама свих светих из рода нашега у Црној Гори и широм српства чувају и благосиљају Цетиње, овај краљевски град. Ова светиња је, као што је Хиландар на Светој Гори, као што су Високи Дечани на Косову и Метохији, тако је и Цетиње овдје у Црној Гори. Нека сте живи и здрави, нека буде срећна и благословена крсна слава наше богословије и нашег манастира овдје на Цетињу. Живи били и благословени“, поручио је Митрополит Хризостом.

У току славског ручка којем су присуствовали бројни гости, бивши ученици, појали су ђаци Цетињске богословије и хор дјеце из манастира Богородице Тројеручице из Београда, предвођени монахињом Златом и Драганом Д. Мирковић.

мр Александар Вујовић,

професор Цетињске богословије

Извор: Митрополија црногорско-приморска

Светом архијерејском Литургијом и благосиљањем славског колача на Цетињу данас, 31. октобра, торжествено је прослављен празник Светог апостола и јеванђелиста Луке и Светог Петра Цетињског Чудотворца, који је слава Цетињског манастира и Богословије Светог Петра Цетињског.

Звучни запис беседе

Светом службом Божијом началствовао је Његово високопреосвештенство Митрополит дабробосански г. Хризостом уз саслужење Високопреосвећеног Митрополита црногорско-приморског г. Јоаникија и Преосвећене господе епископа: полошко-кумановског Јоакима, рашко-призренског Теодосија, пакрачко-славонског Јована, буеносајреског и јужно-централноамеричког Кирила, марчанског Саве, викара Патријарха српског Порфирија, свештенства и свештеномонаштва из више епархија наше Цркве и молитвено учешће вјерног народа.

У архипастирској бесједи Високопреосвећени Митрополит дабробосански г. Хризостом, честитајући празник и славу, казао је да се и данас, када славимо успомену на Светога Петра Цетињскога, потврђују ријечи Диван је Бог у светима својим, Бог Израиљев, јер се Господ управо и може препознати само преко светих Божијих угодника, како у Старом тако и у Новом завјету.

“Јер је Бог увијек испитивао и срце и ум, и све оно што је човјек, да би га онда послао да буде слуга народа, као што је испитивао и Мојсија који се отимао и није хтио да прихвати службу. И сви свети пророци су нерадо прихватали да буду вође народне, тражили су увијек оправдање и изговор да не буду баш они ти који ће ићи испред свог народа. Господ који испитује, истражује срца људска, Он је препознао Светога оца нашега Петра још док је био дијете, док је био мали, и довео га је управо овдје у ову светињу да се  припрема, као некада Богородица у јерусалимском храму, да послужи Тајни спасења”, бесједио је Митрополит Хризостом, закључивши да је Свети Петар Цетињски Чудотворац дошао да се у овој светињи припреми да буде архипастир, светитељ, просветитељ.

Даље је објаснио да се Свети Петар припремао да буде онај који ће ићи испред свог народа у тешка времена борби против Турака, али и других који су атаковали да окупирају Црну Гору, која је у то вријеме била мала, да је отму и покоре те да је управо он служио да сачува остатак остатака српства:

“Ми знамо када су Османлије окупирале сав балкански простор, највећи отпор му је пружио Ђорђе Кастриотић у данашњој Албанији, а потом српски народ Црне Горе, који се борио и сачувао дио слободне српске земље тада, да је Османлије не окупирају. И то је био тај благословени остатак остатака наше слободе коју је Свети Петар морао да сачува”, казао је Митрополит дабробосански и објаснио да је требало да буде сачувана та светиња и тај квасац слободе који ће усквасати и довести до ослобођења.

По његовим ријечима томе је требао да послужи не само Свети Петар већ сви прије и послије њега, да буду преводитељи свога народа, не само физички, не само материјално, већ прије свега да брину о спасењу нашег народа.

“И данас у црквеним пјесмама посвећеним Светом Петру чујемо прије свега, да он се бори за спасење свога народа у Христу Господу, да његов народ спозна Господа Христа и то је онда остварење Царства небеског. Нема другог царства осим Христа Господа, Он је то Царство небеско које требамо да нађемо, да освојимо и будемо једно са Њиме и Он са нама, и ми у Њему и Он у нама. То је оно за шта се Свети Петар борио, да своју паству, свој народ охристови, да буде Христово царство Божије”, рекао је владика Хризостом.

Објаснивши да се Свети Петар борио и за физичку слободу свог народа, али прије свега за духовну слободу, слободу мисли и срца, слободу бића свог народа, те да је све муке и патње свога народа носио, Високопреосвећени је нагласио да је духовна борба коју је светитељ носио много тежа од физичке коју је водио против непријатеља:

“Требало је да смири, уједини, сједини у Христу Господу узнемирена и несложна племена, људе ових простора. Господ му је дао снаге и мудрости да то колико-толико постигне. Зато данас када стојимо пред његовим моштимам будимо срећни и задовољни да нам је Господ дао таквог архијереја преко којега можемо да препознамо Господа који се брине о спасењу свога народа увијек и у свако вријеме.”

Поучио је сабране да Господ када је најтеже пошаље слугу свога кога је изабрао да послужи народу, Цркви, и да се то десило и Св. Петру и свима послије њега до данашњега Митрополита Јоаникија, коме је пожелио да као и Свети Петар Цетињски води свој народ и Цркву ка јединству са Христом Господом. Поручио је да ако смо са Христом Господом једно, онда смо и међусобно једно, ако смо далеко од Бога онда смо далеко једни од других, јер Бог је тај који нас сједињује и уједињује са собом и у себи.

“Драги владико, нека буде срећно и благословено, нека Господ молитвама Светога Петра Цетињског Чудотворца благослови тебе, твоје сараднике, који ће заједно са тобом бити на истом дјелу Цркве Божије овдје у Црној Гори. Посебно желим да честитам нашим професорима и ученицима Цетињске богословије њихов дан, славу Светог Петра”, казао је Митропилит, истичући да мало ко у историји наше Цркве има ту привилегију као ученици Богословије Светог Петра Цетињског, да стоје сваки дан пред светитељем Божијим, цјеливају његове мошти и ту се уче страху Божијем.

“Нека Господ благослови све професоре и ученике и утврди их да се увијек угледају на Светог Петра и онда када је најтеже нека знају да је он побиједио сва искушења и да се показао побједником свих невоља зато што је био слуга Божији. И ми учећи се од њега требамо да ојачамо своју вјеру, труд, рад, молитву и подвиг. Нека буде срећна крсна слава, како ове свете обитељ,и тако цијеле Митрополије и Црне Горе, али и наше Богословије. Да буде срећно и благословено, да се радујемо и веселимо данас сви, јер је заиста велики дан и за ову светињу и за нашу Богословију и нашу Цркву”, закључио је Његово високопреосвештенство Митрополит дабробосански г. Хризостом.

На крају Свете службе Божије освештани су славски приноси и пререзан славски колач.

Честитајући славу братству Цетињског манастира и ђацима и професорима Богословије Светог Петра Цетињског,  Митрополит црногорско-приморски Јоаникије је казао да овај свети дан много значи и за ову свету обитељ и за наше богословско училиште, за овај град и за цијелу Црну Гору, али и за цијело православље.

“Данас прослављамо спомен Светога оца нашега Петра Цетињског Чудотворца. Сабрали смо се око његовога ћивота, око његових светих моштију, да се заједно помолимо Богу, да душе своје испунимо духовног миомира од његових светих моштију, да излијечимо своје душевне и тјелесне немоћи”, казао је владика.

Подсјетио је да је он био поштован и у вријеме свога земаљског живота док је ходио по Црној Гори као свети човјек, као апостол Христов, те да је својим упокојењем на дан Светог апостола Луке посвједочио да је вршио апостолску службу. Иако је био поштован од народа као свети човјек није му било са народом лако, па је морао често да заклиње, а понекад и проклиње како би обуздао самовољу народну.

“Што су му се више противили, показивало се да је он заиста од Бога послат, јер они који су му се противили лоше су пролазили. Били су изобличени и посрамљени врло брзо од Господа Бога, који суди и живима и мртвима. Имао је живу ријеч Божију у себи и његова ријеч за оне који су га слушали била је закон и просветљавала њихове путеве, упућивала их на спасење. Он је свој народ, као Христов и Божији човјек, приводио Господу Исусу Христу, сједињавао са Христом причешћујићи народ Светим тајнама Христовим, учећи их богонадахнуто мудрости Божијој и свему ономе што је потребно души људској да се научи.”

Говорећи о томе да је Свети Петар у вријеме свога земаљскога живота био ослонац цијелом народу, али и цијелом свештенству, посебно своме наследнику Светом Петру Другоме Ловћенском Тајновидцу, казао је да када читамо Његоша видимо да је то мудрост коју је наслиједио од Светога Петра те да не можемо замислити величину владике Рада без Светога Петра Цетињскога. По његовом мишљењу примјер Светога Петра је био ослонац свима онима који су размишљали и живјели по вјери.

Говорећи о Богословији Светога Петра исказао је сагласност са ријечима Високопреосвећеног Митрополита Хризостома, да ђаци и професори Богословије имају ту повластицу да се моле пред ћивотом Светога Петра и клањају десници Светога Јована Крститеља и честици Часнога крста свакодневно те да се по томе ова Богословија помало одликује и разликује од других:

“Показало се да су ученици ове Богословије, који су се прихватали свештеничкога чина, добри, вјерни и ревноси свештеници, и то је сигурно благослов Светога Петра Цетињскога. Хвала Богу из наше Богословије данас имамо велики број свештеника на свим меридијанима и свим просторима Српске православне цркве. Имамо  епископа, а ево најмлађи епископ који је завршио ову Богословију, а касније се школовао на високим богословским школама, је отац и владика Сава марчански који је недавно постао архијереј. Имамо ту радост да дочекујемо архијереје који су потекли из ове Свете обитељи, као и архијереје који су свршили Цетињску богословију. Све је то благослов Светога Петра Цетињскога. Нека тај благослов буде на свима вама и онима који приступају са вјером и надом и љубављу његовом светоме ћивоту”, казао је Његово високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије и заблагодарио свим архијерјима који дошли овим поводом, али и поводом годишњег помена нашег блаженопочившега Митрополита Амфилохија.

Прослава Светог Петра Цетињског, славе Цетињског манастира и Богословије Светог Петра Цетињског, почела је синоћ, у навечерје празника, празничним бденијем у Цркви Рођења Пресвете Богородице у Цетињском манастиру, а биће настављена вечерас у Подгорици, у крипти Саборног храма Христовог Васкрсења, у 19 часова, Духовном академијом у организацији Богословије Св. Петра Цетињског.

Извор: Митрополија црногорско-приморска

Епископ Фотије: Свети Петар Цетињски - чувар вере православне у благословеној Црној Гори

На празник светог Апостола и Јеванђелисте Луке и Светог Петра Цетињског, Тајновидца Ловћенског, богослужио је Његово Преосвештенство Епископ зворничко - тузлански господин Фотије, у архијерејском намјесништву тузланском, у парохијском храму цапардском.

Домаћин, јереј Пајо Тришић, дочекао је са браћом свештеницима и вјерним народом, епископа Фотија испред храма Огњене Марине, чија звона су оглашавала долазак Архијереја и чиме је свечано и почело молитвено сабрање.

Епископу Фотију, који је началствовао Светом Литургијом, у Христовој оданости и братској љубави, саслуживали су о. Милош Тришић, архијерејски намјесник тузлански и парох прве парохије тузланске; о. Дражен Стевановић, парох друге парохије козлучке; о. Душко Ђурић, парох прве парохије мачковачке и о. Радан Шарић, гост из архиепископије београдско - карловачке.

Да заиста буде свечана празнична Литургија, потрудили су се и дјечаци из парохије цапардске који иначе чтецирају у храму Огњене Марине, али и дјевојке за пјевницом, које су духовно поникле у овом храму појући на Светим Литургијама.

Владика Фотије се, након Свете Литургије обратио вјерном народу, поучавајући их о данашњим светитељима које празнујемо рекавши између осталог:

''Свети Апостол Лука је један од дивних и великих апостола Христових, један од  седамдесеторице, ученик Светог Апостола Павла и од њега нам је остало Свето Јеванђеље по Луки и Дела Апостолска, прва и рана историја Цркве Христове".

Говорећи о светим фрескама и историји њиховог настанка Владика је рекао:

''Апостол Лука, кога данас прослављамо, био је први иконописац у раној Цркви, и од њега нам потиче традиција сликања светих икона, јер је он први насликао икону Пресвете Богородице, Светих апостола Петра и Павла и та традиција иконописа постоји до дана данашњег у Православној Цркви".

Присјећају се живота и дјела Светог Петра Цетињског, Епископ Фотије нас је поучио и указао нам на неке од основних врлина овог угодника Божијег:

''Данас празнујемо, ми Срби, и Светог Петра Цетињског, великог учитеља наше Цркве, подвижника, светитеља, чувара вере православне, чувара православне Црне Горе. Он је као дете од 12 година, ево као ова деца овде што стоје, отишао у манастир и читав живот је тако скромно живео, монашки. Чак и када је постао господар Црне Горе он је имао само једну келију у којој је живео и ту се подвизавао. Његова скромност се видела у његовој келији гдје је живео као древни испосници у посту, молитви, метанијама, богомислију и созерцањима".

У својој богонадахнутој бесједи, Епископ Фотије се присјетио и својих студентских дана када је четири године ишао и слушао предавања, сада већ годину дана блаженопочившег митрополита Амфилохија или како га он назива - Јеванђелисте нашег доба. Митрополита који је крстио Црну Гору, васкрсао је из тешког времена комунизма, митрополита које је васпоставио, умножио и ојачао монаштво православних манастира у Црној Гори.

"Бог нека буде милостив његовој души и он да нас не заборавља у својим светим молитвама на небесима". - казао је Епископ на крају своје бесједе.

Извор: Епархија зворничко-тузланска

У недељу, 31. октобра 2021. године, Његово Преосвештенство Епископ хвостански г. Јустин, као изасланик Његове Светости Патријарха српског г. Порфирија, а уз саслужење Његовог Преосвештенства Епископа нишког г. Арсенија, служио је Свету Архијерејску Литургију у цркви Светог Апостола и Јеванђелисте Луке у Нишу, која данас прославља своју славу.

Ниш: Свечана доксологија у част Епископа хвостанског Јустина, викара Патријарха српског

Саслуживали су архимандрит Серафим (Мишић), игуман суковске обитељи, протојереј Зоран Филиповић, старешина храма Св. Николаја Чудотворца у Нишу, протођакон Стеван Кричка и ђакон Бранислав Јоцић. Храм је био у потпуности испуњен верним народом, увеличавши прославу храмовне славе у великој мери.

На крају Свете Литургије, освећени су славски дарови и пререзан славски колач, припремљен од стране домаћина славе.

ЦЕНТАР ЗА ЦРКВЕНЕ СТУДИЈЕ ПРОСЛАВИО СВЕТОГ АПОСТОЛА ЛУКУ

У недељу, 31. октобра 2021. године, у просторијама Центра за црквене студије, а у присуству Његовог Преосвештенства Епископа хвостанског г. Јустина, проф. др Драгише Бојовића, управника Центра, као и многих других чланова и пријатеља ове институције, Његово Преосвештенство Епископ нишки г. Арсеније осветио је славске дарове и пререзао славски колач, припремљен од стране домаћина славе.

Овим свечаним чином обележена је и двадесета годишњица постојања Центра за црквене студије, велики јубилеј за ову значајну институцију, која је од својих скромних почетака достигла признање у ширим научним круговима, са сарадницима како у земљи, тако и у иностранству.

СВЕЧАНА АКАДЕМИЈА ЦЕНТРА ЗА ЦРКВЕНЕ СТУДИЈЕ ПОВОДОМ КРСНЕ СЛАВЕ И 20 ГОДИНА ПОСТОЈАЊА

Центар за црквене студије ове године обележава велики јубилеј. Наиме, о празнику Светог Апостола и Јеванђелиста Луке, пре тачно 20 година, овај Центар је основан. Тако су и ове године, као и сваке до сада, чланови Центра прославили своју крсну славу.

Уз великолепно појање хора „Бранко“, један по један низали су се говори људи везаних за рад ове интелектуалне заједнице. Окупљенима се обратио Његово Преосвештенство, Епископ нишки г. Арсеније, а одмах потом уследило је и обраћање Његовог Преосвештенства Епископа хвостанског г. Јустина, који је овом скупу присуствовао као делегат Његове Светости. Такође, присутни су били и окупљенима се обратили и државни секретар Министарства просвете, науке и технолошког развоја Небојша Ранђеловић, заменица градоначелнице Града Ниша Душица Давидовић, директор Републичког секретаријата за вјере Републике Српске Драган Давидовић, као и многи други угледни пријатељи и чланови Центра за црквене студије.

Такође, овом приликом су, руком Његовог Преосвештенства Епископа нишког г. Арсенија, уручени ордени Светог Цара Константина професорима из страних земаља, који су помогли и настављају да помажу не само популаризацији овог Центра, већ и словенске културе и духовности уопште. Добитници ордена су професори Александар Наумов, угледни слависта из Пољске, Жан Клод Ларше, угледни француски теолог, и Ангелики Деликари, професор Средњовековне историје Словена на Философском Факултету Универзитета у Солуну. Од троје добитника ордена, једино је проф. Деликари, услед тренутних околности, била у могућности да се лично појави, и из руке Преосвећеног Владике прими заслужено одликовање. 

Извор: Епархија нишка

 Храм у Бабиној Луци, завичају великана српске историје и културе Петра Молера и Хаџи Рувима, који су и сами били сликари као Свети апостол Лука коме је ова светиња посвећена, и ове године био је место велике молитвене свечаности. Свету Архијерејску Литургију је служио Преосвећени Епископ ваљевски Г. Исихије, уз саслуживање архијерејског заменика протонамесника Филипа Јаковљевића и епархијског свештенства, као и појање Дечјег црквеног хора и хора „Емануил“ под управом Вање Урошевић.

Данашње Свето јеванђеље, које је записао Свети апостол Лука (зачало 26) доноси нам поруку Господа Христа „да другима чинимо оно што бисмо волели да они нама чине“. То је златно правило и онај ко се њиме руководи, живи богоугодно. То обувата много већи избор дела која можемо да чинимо и подстиче нас да будемо делатни, рекао је Епископ Исихије у празничној беседи утемељеној на овом јеванђељском одломку. Такође, указао је он, Господ нас учи да волимо и оне који нас не воле, да дајемо и онда када знамо да ништа нећемо добити заузврат, чиме превазилази дотадашње моралне норме. То је етика заснована на љубави и само уз благодат Божју је могуће тако поступати.

Ако тако чинимо, добићемо то да ћемо бити синови Свевишњега. На овај начин се удостојавамо да будемо слични Богу, а не тек слуге и најамници, него синови. Само благодаћу Божјом ми смо усиновљени и можемо да се уподобљујемо Богу. Без ње, то је немогуће. Господ нам наизглед наређује нешто што је људски немогуће. Немогуће је само онима који се задовољавају палом људском природом. Ми смо створени по лику Божјем, али смо то добили као задатак – истакао је Епископ Исихије.

Благодат Божја нам омогућује да превазилазимо грех прародитеља и грех који свако од нас чини у неком тренутку свог живота.  Грех није само када чинимо нешто лоше, већ и одбијање благодати Божје, опредељење да се себично држимо својих ситних интереса и у њихово име искоришћавамо ближње и стављамо их испод себе. Благодат Божја нам помаже и Господ нас упућује да будемо милостиви и уподобимо се Њему, објаснио је Владика Исихије поруку коју носи парадокс из данашње јеванђељске приче, који је означио револуцију у дотадашњој људској мисли. Данас славимо Светог апостола Луку, који је ове речи записао. Он је, такође, записао благу вест коју је архангел Гаврило донео Пресветој Богородици о зачећу Спаситеља света, догађај Сретења Господњег и чувене речи Светог Симеона Богопримца:“Сад отпушташ у миру слугу свог, Господе…“

Много молитава и химни из јеванђеља Светог Луке певамо и данас на свим богослужењима, рекао је Владика Исихије у кратком осврту на житије великог мисионара, ученог Јелина, који је познавао правне и лекарске науке и све своје принео на службу Господу.

Он је велики узор за све нас и треба да се трудимо да своје квалитете, знања и способности умножимо творећи јеванђеље. Да, попут ових заповести, чинимо добро и онима који нас воле и онима који нас не воле, видећи у свима лик Божји који делимо са свим ближњима. Да у свима видимо браћу и сестре у Христу – закључио је Владика Исихије, узмоливши Господа да се сви трудимо да подражавамо Светог апостола Луку и Светог Петра Цетињског, кога такође данас празнујемо.

Након Свете Литургије, начињен је литијски опход и преломљен славски колач. Овогодишњи домаћини славе били су сви парохијани бабинолучког храма, на челу са породицом Саве Јаковљевића, наставника веронауке у Пољопривредној школи Ваљево. Наредне године свечари ће такође бити сви овдашњи  домаћини, предвођени старешином храма јерејем Николом Петровићем. Приликом свечане трпезе, отац Никола Петровић захвалио је Владики Исихију на указаној части да предводи литургијско сабрање, свим својим парохијанима који су несебично помогли припрему славе и свим гостима, који су са њима поделили овај свечани тренутак. На његов предлог, Владика Исихије уручио је захвалницу Николи Спасојевићу из Бабине Луке, председнику Завичајног удружења „Хаџи Рувим“, благочестивом хришћанину који, помажући свима на разне начине, остварује подвиг љубави о коме нас учи Свето јеванђеље. Свечаност је заокружена музичким програмом, који је са пријатељима осмислила и извела презвитера Дајана Петровић, свестрана уметница која са супругом, оцем Николом, чини Музичку групу „Нектарија“ познату по ауторској духовној музици.

Извор: Епархија ваљевска