У понедељак, 25. октобра 2021. године, у дворани биоскопа Arena Cineplex у Новом Саду, приказан је филм „Божји човекˮ. Приказивању филма су присуствовали Преосвећена господа епископи бачки Иринеј, осечкопољски и барањски Херувим и мохачки Дамаскин, свештенство и монаштво Епархије бачке и многобројни народ.

Филм „Божји човекˮ, посвећен животу светог Нектарија Егинског, премијерно је приказан 14. октобра 2021. године, у Комбанк дворани у Београду. Премијери су присуствовали  Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије, Преосвећена господа епископи ваљевски Исихије и топлички Јеротеј, свештенство, као и многобројни народ.

После премијерног приказивања у Београду, присутнима се обратила редитељка филма Јелена Поповић, која је заблагодарила Његовој Светости и свима који су присуствовали премијери. „Желим да кажем да је мој животни пут био на неки начин специфичан. Ја сам рођена у Београду и одрасла сам у Београду. Живела сам у Америци двадесет година, осамнаест година у Лос Анђелесу. Дошла сам у Србију са породицом 2015. године због неких породичних ствари. Дошла сам са осмехом на лицу, са олакшањем у грудима, у нади да ми се душа одмори од „града анђелâˮ. Нажалост, није било тако. Једна велика мука ме је снашла и отерала да се дотетурам до Грчке у јуну 2016. године. У тој, за мене пакленој агонији, као и много пута пре тога, ја сам се окренула мом једином и најбољем пријатељу – Господу Исусу Христу. И окренула сам се само да ми помогне да останем достојанствена, да се бол мој не покаже на мом лицу, да моји такозвани ближњи не виде да ми је тешко, да сачувам мир у души, веру непостидну, љубав нелицемерну. Ми сви знамо да Запад може да оштети оно што је најважније у човеку, а то је његова душа. Моја вера у Бога и Христова Црква су сачували мој идентитет и моју душу. Ја сам захвална Господу за то, јер јако добро знам да је вера у Њега поклон од Њега. У Грчкој, у тој муци и мом кошмару, заиста се чудновато отворио пут да ја започнем снимање филма о светом Нектарију Егинском. Филм чија је тематика заиста угравирана у мом срцу и мојој души. Ја сам имала срећу да радим са јако талентованим људима, талентованим глумцима; са директором фотографије који је мене веома добро разумео и оно што сам намеравала да изнесем са овом причом; и са свим другим, добрим, дивним људима који су из срца приступили овом пројекту и који су имали поверења у мене. Ја сам им бескрајно захвална. Желим посебно да се захвалим старцу Ефрему, игуману манастира Ватопеда са Свете Горе, који не само да је веровао у овај пројекат већ се борио и жртвовао за њега, да нађе средства да се овај филм направи. Без њега и монахâ из Ватопеда са Свете Горе овај филм не би био могућ. „Божји човекˮ је имао доста препрекâ баш зато што је филм о истинској вери. Али баш та чиста, истинска вера нашег драгог светог Нектарија Егинског нам је итекако потребна, поготову данас, у ова времена лудила, страха, патње, бола. И само са таквом вером човек може да се суочи са страшним мукама и болом који живот свима доноси. Само са таквом вером, упркос свему, човек може да одабере пут праштања и љубави и да сачува оно што је најважније, а то је – своју душуˮ, поручила је редитељка Јелена Поповић.

Филм „Божји човекˮ је посвећен стогодишњици од упокојења светог Нектарија, а у његовој продукцији су учествовали и манастир Ватопед са Свете Горе Атонске, Грчки институт „Светог Максимаˮ, као и Митрополија Месогејe и Лавреотике. У овом уметничком остварењу играју многи међународно признати уметници, попут руског глумца Александра Петрова, грчког Ариса Серваталиса и америчког Мики Рурка.

Извор: Инфо-служба Епархије бачке

Са званичне интернет странице васељенског Радија Светигоре, доносимо звучни запис бесједе протопрезвитера-ставрофора Слободана-Бобана Јокића изговорена на светој Литургији коју је на 18. недјељу по Духовима, 24. октобра 2021. служио у Саборном храму Светог Василија Острошког у Никшићу.

Звучни запис беседе

Издавачка установа Епархије бачке Беседа, од 25. до 31. октобра 2021. године, нуди сајамски попуст од 20% за сва издања издавачких установа Беседа, Бернар и Чувари. Књиге по попусту је могуће купити у Бесединим књижарама у Новом Саду, Сомбору и Суботици.

Извор: Инфо-служба Епархије бачке

У 18. недјељу по Духовима кад славимо Спомен и похвалу Светим Оцима VII Васељенског Сабора, Његово Преосвештенство Епископ зворничко-тузлански Г. Фотије служио је свету архијерејску Литургију у Храму светих апостола Петра и Павла у селу Градац, у парохији чађавичкој.

Звучни запис беседе

Његовом Преосвештенству саслуживали су: архијерејски намјесник бијељински, протојереј-ставрофор Љубо Богдановић, протонамјесник Зоран Михајловић, надлежни парох и ђакон Лазар Илић.

Исказавши радост због данашње канонске посјете селу Градац Епископ Фотије је рекао да је дошао да се ''помолимо Богу за добро нашег српског православног мученичког и страдалног народа који је обремењен свим мукама и невољама, али ако будемо јединствени и заједно са својом Црквом – опстаћемо.''

Говорећи на тему данашње јеванђелске перикопе у којој Христос позива Симона Петра и друге  рибаре који су били са њим да постану Његови ученици и апостоли и 'ловци људи'. А свети апостол Павле нас у својој посланици коју смо данас читали учи да ''чинећи добро другима не мислимо да расипамо     свој иметак. Ако дамо неку помоћ сиромашнима ми не разбацујемо узалуд своја материјална добра. То су велика дела и пред Богом и пред народом и она су записана у књизи живота на небесима'', рекао је између осталог Владика Фотије у својој бесједи.    

 Послије заамвоне молитве Преосвећени Епископ освјештао је нови живопис храма.        

За исказан труд током досадашњег служења својој светој цркви Владика Фотије је одликовао надлежног свештеника о. Зорана Михајловића чином протојереја.

Извор: Епархија зворничко-тузланска

У недељу 18. по Духовима, 24. октобра 2021. године, на празник Светог апостола Филипа Његово Преосвештенство Епископ хвостански Господин Јустин, викар Патријарха српског служио је Свету Архијерејску Литургију у храму Преображења Господњег на Видиковцу, уз саслужење свештенства архиепископије београдско-карловачке.

У својој беседи епископ Јустин је између осталог рекао: ,,Једини критеријум Божијег суда биће љубав. На љубав смо позвани. Да волимо Господа Бога свога свим својим бићем и ближњега свога као самога себе. Ако то мало, а тако велико извршимо, испунићемо сав закон Божији и наћићемо спасење, и велике дарове Божије имаћемо и у овоме животу и у вечности.“ 

Извор: Телевизија Храм

У Недељу 19. по Духовима, на празник Светог апостола Филипа и Спомен Седмог Васељенског Сабора, Његово Преосвештенство Епископ ваљевски Г. Исихије началствовао је Светом Архијерејском Литургијом у Храму Васкрсења Христовог, уз саслуживање братства ваљевског саборног храмаи појање Дечјег црквеног хора „Хаџи Рувим“ под управом Вање Урошевић.

У литургијској проповеди Владика Исихије је указао на безусловну љубав коју Господ Христос пружа у виду утехе и подршке људима који су опхрвани болом услед овоземаљских несрећа, пре свега смрти, коју за последицу има прародитељски грехопад. Човек је створен да буде бесмртан и да се у вечности наслађује својим Творцем, да буде са Њим у заједници љубави, као и заједници са својим ближњим, казао је Епископ Исихије.

Важно је да смо свесни да смо смртни и да знамо да смрт никог неће заобићи, иако се томе нада богоотпала цивилизација, која не може да се суочи са смрћу. Ми хришћани знамо да је смрт привремена и да је Господ Својим доласком и животом у овом свету у нашој природи, посебно крстоносним страдањем и васкрсењем, победио смрт. Његовим васкрсењем сви смо добили васкрсење и живот вечни – истакао је ваљевски архијереј.

Говорећи о Светим оцима Седмог Васељенског Сабора, одржаног 787. године у Никеји за време царовања благочестиве Ирине и сина јој Константина, којих се данас молитвено сећамо, Владика Исихије истакао је да су захваљујући њима установљени канони Цркве који нас уче како треба веровати и захваљујући којима припадамо правој вери.

Није свеједно како верујемо. Како је историја текла и Црква напредовала, јављало се све више полемика и требало је имати канона којима би се утврдила православна вера. Она је утврђена на васељенским саборима и траје непроменљиво до данас – закључио је Владика Исихије, узмоливши Господа да нас молитвама Светих отаца Васељенских сабора помилује и сачува.

 

Његово Преосвештенство Епископ марчански Сава, викар Патријарха српског, служио је, у недјељу 24. октобра, Свету Литургију у храму Преображења Господњег у Загребу. Саслуживало му је свештенство Саборног храма.

По прочитаном Јеванђељу (Лк. 5, 1-11) које говори о Христовој проповиједи мноштву народа на Генисаретском језеру, чудесном риболову и позиву апостола Јакова и Јована, бесједио је епископ Сава.

Владика је истакао то што Христос за прве ученике није позвао људе који су се бавили наукама овога свијета, философе или професоре, већ обичне рибаре, оне који су се даноноћно трудили да прехране себе и своје породице.

Апостоли су, према извјештају апостола Луке, цијеле претходне ноћи безуспјешно покушавали да улове рибу. У том расположењу, када уложи сав свој напор и вријеме, а остане без резултата, од кога не зависи само његов већ и животи више људи, човјек може да дође до тачке која се зове безнађе, истакао је владика. ”У сличној атмосфери били су и ови рибари, али ми сви добро знамо да смо често и сами бивали и јесмо у сличним ситуацијама и расположењима” рекао је и упитао колико је пута ”свако од нас стигао до некакве врсте безнађа или разочарења или имао осјећај да је све што ради узалуд”.

”Безнађе је саставни дио људске природе, сваког човјека, пале природе, и Христос то не осуђује. Зато и слушамо о томе у Јеванђељу. Међутим, ми као Хришћани можемо само дотле да идемо. Све испод тога већ прелази у очајање. Да бисмо се извукли из тешког стања безнађа потребан је труд, жртва, да никада не напустимо свој труд, да никада не одустанемо од тога да поправимо ситуацију, да никада не окренемо леђа Христу, зато што, ако безнађе и јесте саставни дио људске природе, превазилажење тог безнађа јесте онај дио или елемент који нам отвара пут нашег спасења, пут који нас узводи на небо. Труд и превазилажење проблема нам отварају могућност да својим трудом призовемо милост Божију, да Господ буде тај који ће одговорити на наш захтјев, на нашу молитву, на наше мољење, јер Христос се радује превазилажењима проблема”. казао је викар Патријарха српског.

Владика Сава је рекао да је Христос Пантократор, онај који у својој руци држи све, свемоћан и свесилан и да има моћ да подигне из мртвих. Исто тако, казао је Епископ марчански, Христос има моћ и да нашу душу васкрсне и пошаље јој своју милост. ”Он нас никад не оставља саме. Увијек прати наш труд и наш пут, али интервенише само онда када је то потребно”. Владика је упоредио интервенције Христове у животима људи са односом који љекар има са пацијентима и казао да нам некад буде боље од лијека који добијемо, али и да је понекад потребно да исти љекар хируршки интервенише. ”Нама се чини послије те интервениције да се осјећамо много лошије и горе него што смо се осјећали када смо ушли у ординацију, али знамо да је то на нашу корист и наше спасење. Потребно је само да не одустанемо, да будемо спремни, као што је био спреман апостол Петар, да кренемо из почетка. Када му је Христос рекао: ‘Отиђи и баци мреже поново’, он је рекао: ‘Господе, сву ноћ смо ловили и ништа нисмо ухватили, али на твоју ријеч бацићу мрежу’. Дакле, апостол Петар је показао смирење и послушност. Извршавао је вољу и ријеч Божију. Дакле: ‘Господе, ако си Ти рекао да бацим мрежу, а читаву ноћ нисам ништа уловио, бацићу је опет зато што Tи то тако кажеш’. И какав резултат бива? Такав да су се мреже напуниле да апостол Петар и његов брат нису могли сами да их извуку из воде него зову сусједне рибаре Јакова и Јована да им помогну”, казао је Епископ марчански.

Извор: Митрополија загребачко-љубљанска

У суботу, 23. октобра 2021. године, у храму Светог великомученика Георгија у Бечеју, служена је света заупокојна Литургија, а у наставку и опело новопрестављеном протојереју Дејану Станојеву, архијерејском намеснику бечејском.

Повезане вести:

Епископ бачки Иринеј служио помен новопрестављеном протојереју Дејану Станојеву

Упокојио се у Господу протојереј Дејан Станојев, архијерејски намесник бечејски

Његово Преосвештенство Епископ мохачки г. Дамаскин, викар Епискoпа бачког, служио је заупокојну Литургију, а саслуживали су: протојереј Јован Милановић, ректор Богословије „Светог Арсенијаˮ у Сремским Карловцима, протонамесник Жељко Милованов, архијерејски намесник оповски, свештеници и ђакони Епархије бачке. Светој Литургији је молитвено присуствовао Његово Преосвештенство Епископ бачки г. Иринеј.

Опело новопрестављеном проти Дејану служио је Епископ бачки г. Иринеј, уз саслужење Епископа мохачког г. Дамаскина, протојереја Јована Милановића, протонамесника Жељка Милованова, као и свештенства и ђаконâ Епархије бачке.

Преосвећени владика Иринеј је у својој беседи истакао марљивост и пожртвованост новопрестављеног проте Дејана и изразио наду да ће Милостиви Господ његову душу присајединити праведницима. „Сабрани смо данас, тужним поводом, у овом предивном бечејском светом храму да бисмо испратили тамо куда одлази свака људска душа, пре или касније, душу нашега драгог и уваженог проте Дејана, који, по нашој људској, ограниченој тродимензионалној логици, одлази прерано, а то болније од свих осећа његова породица. Али, Бог има Своју надумну логику, нама недоступну, по којој свакога од људи призива ка Себи онда када је за његову душу то најпотребније и најспасоносније. Знајући за тешко рвање са болешћу нашега проте Дејана и за то колико је била неочекивана ова његова кончина овде на земљи, ипак непоколебиво верујемо и знамо да ако је Господ тако расудио и тако благословио, онда то треба сви да примимо као излив љубави Божје и дар Божји, маколико то тродимензионалној људској логици изгледало чудно и неприхватљиво, а не само несхватљиво. Сваки наш људски растанак, поготову са блискима, милима и драгима, уме да буде итекако болан, макар био и растанак на неколико недеља или неколико месеци, поготoву на неколико година. Али овакав растанак је још болнији, понајпре за најближе покојникове. Имајући сазнање које нам наша света Црква богонадахнуто саопштава и дарује кроз све молитвене речи опела, ми, имајући то све у виду, осећамо у исто време и неку неугасиву, тиху радост од оне утехе коју нам пружа истина о томе да је Христос, Распети и Васкрсли, узласком на небо основао Цркву Своју, ниспослао јој Духа Светога и кроз Њу је увек присутан са нама, по Његовој речи: Ево, Ја сам са вама у све дане, до свршетка века. То све гледајући очима вере и слушајући ушима наде и прихватајући срцем љубави наше и благодарности наше, ми испраћамо проту Дејана, верујући да ће – као што се света Црква управо моли и као што је Господ обећао – Господ њега примити у Своје Наручје и у наручје Својих светих, Авраама и осталих угодника Божјих; да ће га настанити у насељима праведникâ, да ће га уврстити међу те своје праведнике, изaбранике и угодникеˮ, истакао је Епископ бачки Иринеј.

Опелу су присуствовали и представници Римокатоличке Цркве у Бечеју, жупници Ласло Фудерер и Миклош Вилагош, као и часници Црквеноопштинског управног одбора у Бечеју. Светој заупокојној Литургији и опелу присуствовао је многобројни верни народ из Бечеја и околине, који је дошао да испрати новопрестављеног проту Дејана и да на тај начин изрази своју благодарност за све оно што је он чинио за њих на пољу спасења и утврђивања у духовном животу у Цркви Божјој.

На заупокојној Литургији су певали чланови октета Карловачке богословије, као и чланови црквеног хора „Свети великомученик Георгијеˮ из Бечеја.

По завршеном опелу, учињен је опход око Светођурђевског храма у Бечеју. Тело проте Дејана превезено је до православног гробља у Опову, где је одслужен мали помен, а потом је прота сахрањен у породичну гробницу, уз молитвени вапај свих присутних изражен у речима: Вјечнаја памјат!

Вечан ти спомен, достојни блаженства и вечног молитвеног сећања, брате и оче наш Дејане!

Извор: Инфо-служба Епархије бачке

Другог дана званичне посете Епархији бањалучкој, у суботу, 23. октобра, Његова Светост Патријарх српски Г. Порфирије началствовао је светом архијерејском Литургијом у манастиру Милошевац код Приједора, који је посвећен Покрову Пресвете Богородице.

Патријарху Порфирију саслуживали су Преосвећена Господа Епископи, бањалучки Јефрем, марчански Сава, викар Патријарха српског, свештенство и монаштво, уз молитвено присуство многобројног верног народа. На крају Свете Литургије најпре се поздравним словом обратио Његово Преосвештенство Епископ бањалучки Г. Јефрем и истакао да је данас први пут након неколико година у обновљеном храму служена прва Архијерејска Литургија и да је то велика радост и част . То, истакао је Епископ Јефрем, даје велику снагу да се овај започети манастир са благословом заврши.

Потом се Патријарх Порфирије архипастирском беседом обратио присутнима у којој је говорио колики је значај служити у светим храмовима, да не постоји то што нас може спречити да служимо Богу и колико год је дивно служити у завршеним храмовима, велика је радост служити и у недовршеном храму.

Патријарх је, између осталог, рекао да сваки пут осети благодат кад дође у Републику Српску, јер се сусретне са живом и чистом апостолском вером. „Ваша вера је таква да све нас чини да се осећамо да можемо све урадити, не својим моћима, него чистом вером и љубављу вашом. Можемо урадити много више него што бисмо могли као обични људи, па чак и онда да употребимо све силе света. Да је то тачно, говори ова светиња која се диже, а порушена је пре више од 300 година", каже Патријарх српски и додаје:

„Онај ко зида светиње тај не може другоме да мисли зло, тај не може смишљати другоме зло. Онај ко зида светиње, био тога свестан или не, он даје простора благодати Божијој која увек спаја, а никад не раздваја, која спаја мостове, а никад их не разваја. Градећи светиње заједно показујемо шта је наша амбиција и шта је наш циљ.“

Манастир у Чиркин Пољу код Приједора посвећен је Покрову Пресвете Богородице и његова обнова почела је 2018. године. Eпископ бањалучки Јефрем је новембра те године освештао темеље храма. Манастир се први пут помиње у Шематизму Православне архидијацезе Митрополије дабробосанске 1884/85/86. годину у којем се наводи да је код Приједора постојао православни манастир на равници обраслој шумом која се назива Калуђерско поље. Милошевац је страдао, као и остали манастири на бањалучком подручју, током Аустријско-турског рата од 1683. до 1699. године. Године 2019. манастир је посетио и блажене успомене Патријарх српски Иринеј.

Извор: Телевизија Храм

Његова Светост Патријарх српског г. Порфирије служио је 23. октобра 2021. године прву Свету архијерејску Литургију у новообновљеном манастиру Милошевац код Приједора, заједно са Епископом бањалучким г. Јефремом Епископом марчанским г. Савом, уз саслужење свештенства и свештеномонаштва Српске Православне Цркве.

Звучни запис беседе

На почетку Литургије прочитано је писмо добродошлице Патријарху Порфирију у којем се наводи да је посебан благослов да српски патријарх у манастиру Милошевац служи прву Свету архијерејску Лигургију, уз жељу да се што пре овде прислужи кандило монашко молитвеног живота.

Подсећамо, манастир у Чиркин Пољу код Приједора посвећен је Покрову Пресвете Богородице и његова обнова почела је 2018. године, а Епископ бањалучки г. Јефрем је новембра исте године освештао темеље храма.

Његово Преосвештенство Епископ бањалучки г. Јефрем први се обратио након Свете Литургије поздравним словом у коме је заблагодарио Његовој Светости Патријарху српском г. Порфирију на посети манастиру Милошевац код Приједора који, како је рекао, васкрсава у нашем времену и пред нашим очима на чудесан начин. 

Потом се обратио Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије: "Високопреосвећени Владико, брате и саслужитељу и учитељу нас, који смо по годинама млађи у вери и у томе како треба волети Цркву, за Њу живети, како је треба водити и како јој треба служити.

Браћо и сестре, представници власти по реду и по достојанству, ја сам данас заиста почаствован благодаћу Божијом јер су украшени храмови и нема веће среће него служити у њима. У њима служити Свету Литургију и осетити да је Бог са нама у Светој Литургији и да смо ми са Њим и да не постоји то што нас може поколебати у вршењу добра, врлине, у ширењу љубави. Не постоји то што нас може спречити да служимо истини, да служимо Богу. А и ма колико било дивно служити у завршеним украшеним храмовима, колико год је то велики благослов и радост - за мене је данас много већа радост што у овоме још недовршеном, али назирем и слутим биће диван, предивно украшен храм, у том недовршеном храму могу да служим, драги Владико по Вашем благослову, Свету Литургију, са вама, браћо и сестре, са вама којима сви ми свештеници припадамо и ја истински осећам да сам део ваше кости и део вашега тела, једно са вама.

Радост је велика служити Богу и молити се са онима који имају чисту душу, који имају истинску, праву, једноставну, без примеса људског, од овога света мудровања, веру. А то јесте вера ваша. И зато је за све нас, који одакле год долазимо овде у Републику Српску, велики благослов, утеха и снага коју добијамо и можемо да носимо своју одговорност каква год она била када се сусретне са вама са вашом живом чистом, једноставном апостолском веромвером на коју је позивао сам Господ наш“.

Патријарх Порфирије је, између осталог, истакао: "Ко зида богомоље - тај не може желети другоме зло, тај не може смишљати друго зло. Онај ко зида светиње било кога свестан или не, он даје простора благодати Божијој која јесте увек и само љубав која спаја а никад не раздваја, која гради мостове, а никад не руши. И градећи и обнављајући светиње сви ми заједно показујемо и овде, а и читавом свету - шта је наша амбиција и шта је наш циљ", поручио је Патријарх Порфирије и додао: "Да Бог да што пре да се скупимо овде, да осветимо овај свети манастир, а ја сам скромно, чувши да је манастир посвећен Пресветој Богородици, за почетак, за овај пут донео икону Пресвете Богородице да до даљњег буде негде у неком углу ове светиње, као место молитве, а даће Бог, да то буде само почетак нашег учешћа у обнови и ове светиње, свих светиња, а и нашега народа, који треба да слави име Божије овде и сада, а и у векове векова. Амин!“.

Извор: Радио Слово љубве

Његова Светост Патријарх српског г. Порфирије служио је 23. октобра 2021. године прву Свету архијерејску Литургију у новообновљеном манастиру Милошевац код Приједора, заједно са Епископом бањалучким г. Јефремом Епископом марчанским г. Савом, уз саслужење свештенства и свештеномонаштва Српске Православне Цркве.

Звучни запис беседе

На почетку Литургије прочитано је писмо добродошлице Патријарху Порфирију у којем се наводи да је посебан благослов да српски патријарх у манастиру Милошевац служи прву Свету архијерејску Лигургију, уз жељу да се што пре овде прислужи кандило монашко молитвеног живота.

Подсећамо, манастир у Чиркин Пољу код Приједора посвећен је Покрову Пресвете Богородице и његова обнова почела је 2018. године, а Епископ бањалучки г. Јефрем је новембра исте године освештао темеље храма.

Његово Преосвештенство Епископ бањалучки г. Јефрем први се обратио након Свете Литургије поздравним словом у коме је заблагодарио Његовој Светости Патријарху српском г. Порфирију на посети манастиру Милошевац код Приједора који, како је рекао, васкрсава у нашем времену и пред нашим очима на чудесан начин: „Данас се на нас спустила благодат Божија с неба јер ево по први пут после ко зна колико вјекова, на овом локалитету који се зове Црквина и у манастиру који се обнавља, конкретно у овом Покровском храму, служена је прва Света Литургија. Заиста, то је благослов с неба нама људима овдје на земљи који се трудимо. Ваша Светости, благословом Вашег претходника отпочели смо овдје послове. Вашим данашњим присуством оснажени смо у вјери и нади да ћемо Божјом помоћу у послу који смо започели  и да ће овдје ускоро бити заиста прислужено кандило сталног монашког живљења и монашке молитве“, рекао је Владика Јефрем и наставио: "Ми смо данас, браћо и сестре, посебно почаствовани - данас је с нама наш Патријарх, наследник Светога Саве, с нама је служио прву Литургију. То је нама увјерење и сазнање да је с нама заиста, по оном апостолском првенству, Свети Сава. Нека се у овом храму служи Богу и Пресветој Богородици, чији ће ово бити манастир, кад буде завршен, и Светоме Сави, који је благословио да један од његових наследника служи прву службу. Ми се радујемо да ће то све тако бити - онако како смо се и молили, како како смо и очекивали. Ваша Светости, хвала Вам што сте с нама. Хвала Вам што нисте жалили труда и напора да дођете овдје. Ја знам да сте Ви данас могли служити у Храму Светог Саве или у некој другој великој београдској цркви, са бројним народом и са великим хоровима, али, Ви сте овдје с нама у овој тек озиданој и под кров стављеној цркви увјенчаној светим крстовима. Хвала Вам за то. То нам даје снагу и то нас увјерава да оно што је  почето - да је почето с благословом Божјим, да ће с благословом Божјим тећи, наставити се и бити успјешно. Молимо Вас, Ваша Светости, благословите овај вјерујући народ, који је данас дошао овдје и сам радостан због догађаја. Благословите и поучите нас све како да у овоме тешком и рекао бих смутном времену преживимо и нађемо право рјешење за сваки догађај, који се око нас догађа и који ће се догађати, али има наде. Бог са овим народом има план, а тај план је управо то да се данас обнављају Његове светиње. Молимо Вас, благословите нас и поучите“, казао је Владика Јефрем.

Извор: Радио Слово љубве

Ваше Преосвештенство, драги Владико, домаћине Бањалучке епархије и духовни пастиру Цркве Христове на овим просторима,

Мало је рећи да сам данас испуњен радошћу, радошћу у Духу Светоме и у Господу нашем Исусу Христу и у Богу Оцу, што сам дошао у овај дивни град, у ову благословену земљу. Ова земља је благословена пре свега молитвама, вековним молитвама и сузама и крстом и страдањем православних Срба на овим просторима. Радујем се што сам дошао у овај град, у ову Епархију, као што сам се радовао и много пута раније, јер сам увек долазио са свешћу да долазим међу своје, да долазим у свој дом, код своје браће, код оних са којима сам једно у вери, једно у  Господу нашем Исусу Христу, из којег свако друго јединство, које се гради и које происходи, јесте јединство које је нераскидиво, јединство које има свој почетак овде у историји, али које се продужује у сву вечност.

У овај град и у ову благословену земљу, међу своју браћу, увек сам долазио и долазим, пре свега да се у љубави сретнем са вама, али и да се утешим вером вашом, јер ако је овде ишта живо, ако овде ишта буја и расте и даје истинске и праве плодове то јесте Црква Христова. Не треба много памети и не треба много способности за запажање да бисмо уочили шта се све за само неколико деценија десило на овим просторима. Онда када је изгледало да је Црква Христова не само скрајнута из живота људи, него да је потпуно укинута и да нема шансе и могућности да се икада појави на сцени, онда када је то тако изгледало одједампут сила и љубав Божја се пројавила. Зато, браћо и сестре, вашим животима, вашом вером Господ је показао да је Он Бог љубави и да је Он Бог који чини чуда. Господ Бог чуда  чини баш тамо где се изгубила свака нада, али се није изгубила вера у Господа. То што се овде, на овим просторима, у Републици Српској и шире, десило чудо да се вера из пепела пробудила - и не само пробудила него и показала да је Господ жив у овом народу - јесте доказ да је Црква Христова на овим просторима нешто што никада није ни престало да има своју снагу, да има своје плодове, да јесте пут и јесте начин да се Бог покаже живим.

Зато смо и ми данас смо дошли да се вашом вером утешимо, али исто тако да том и таквом вером потврдимо и покажемо да је Црква тело Христово, тело које сачињавамо сви ми који смо крштени у име Оца и Сина и Светога Духа и да сваки човек јесте непоновљив и да сваки човек има свој посебан дар и печат, али и да није свако добио тај дар по својој мери да би промовисао и афирмисао и искључиво само себе. У Цркви Христовој ништа није дато да буде појединачно, да одваја и издваја било кога, па макар и најмудријег и најпаметнијег и најспособнијег из тела које се зове Црква. Дарови су нам дати баш због тога да бисмо кроз своју посебност и кроз своје различитости могли да ступимо у хармонију јединства, могли да изграђујемо јединство. Тако је било у Старом Завету, тако је и у Новом Завету. Од апостолских времена до данас то је истина на којој почива Црква. Да бисмо градили и изграђивали јединство у Христу потребно је ставити понекад по страни и оно што можда мислимо да је боље од онога што други каже, потребно је пројавити и показати смирење како бисмо сви заједно могли ићи даље пре свега у добру и у врлини, у спознаји својих дарова и својих талената зашто су нам дати, у спознаји себе како бисмо онда могли да будемо заиста пример за углед, да будемо добри и да будемо корисни и другима. Велики апостол народа, апостол  Павле каже: Молим вас браћо именом Господа нашега Исуса Христа да нема раздора међу вама, да будете утврђени у једној мисли и у једноме разуму, да кад год је потребно пројавите и покажете смирење ако то служи изграђивању јединства и Тела Христовог. Ако смо једно у врлини, ако смо једно у вери и ако су нам правила Јеванђеља и речи Христове закон по којем живимо, онда нема шансе да ћемо и ако имамо супротне ставове, супротна мишљења, различите идеје бити заувек поларизовани. Управо различито сагледавање сваке идеје, сваке теме па и сваког проблема са различитих гледишта може допринети јединственом и најспасоноснијем решењу и за свакога од нас, али пре свега за заједницу, за оно што се зове Црква, а онда и за оно што из јединства вере извире, као јединство народа.

Није могуће успоставити било коју врсту напретка, било коју врсту међусобног разумевања, па самим тим ни градити кроз веру јединство Цркве и јединство народа ако нема молитве. Зато, браћо и сестре, ми смо дошли да се овде заједно Богу молимо, да нам Бог да разума, разума просвећеног вером и љубављу Христовом. Без молитве није могуће ниједан педаљ себи додати а камоли решавати суштинске проблеме смисла свога постојања, али смисла и путева постојања заједнице. Молите се непрестано јесте позив Христов, јесу речи апостола која су нама упућене. Наравно да су нам потребни мудрост, вештине, знања, способности, али све то смо од Бога добили као дар да употребимо на добро Цркве Христове и народа свога. Али, ако не дајемо простора Богу и Његовој благодати, ако мислимо да све од нас зависи, да све можемо, да можемо без саветовања са браћом, али пре тога без молитве као темеља нашега постојања и отварања простора благодати Божје да она дејствује са нама и да ми дејствујемо у њој, а када год је  то потребно да благодати Божја онда дејствује и уместо нас, ако не осећамо потребу за Божјом помоћу, онда смо унапред потписали себи неуспех. Зато је важно да свака наша мисао, сваки наш покрет, све што чинимо започиње молитвом и поверењем у Бога да нас Он није оставио. Ви сте најбољи могући доказ за то. Народ ових крајева јесте доказ да Бог није оставио свој верни народ. Кад је било тешко, када је изгледало да је све порушено, из те пустоши ми данас где год кренемо, из готово сваке тачке види се торањ на коме су звона која подсећају и позивају на молитву. Види се храм Божји. Толики манастири, који су били порушени и није се знало место њиховог постојања, данас су не само подигнути као зграде него и жива места молитве. Ви сте, браћо и сестре, дакле, најбољи могући доказ себи али и другима да Бог не оставља свој верни народ. Он зна наше путеве, он понекад шаље искушења. Најчешће их шаље онда када ми хоћемо да деламо само по својој вољи. На питање, када је тешко у животу појединца и свакога од нас, одговор је - онда када постоји раскорак између онога што Бог за нас хоће и онога што бисмо ми хтели. Тешко је када немамо смирења и не молимо се Богу да нам Он открије своју вољу. Али, кад год прихватимо вољу Божју не само да имамо мир у души него онда заиста идемо напред и растемо у сваком добру, растемо у Христу, али и у свакој благодети од овога света. Растемо и онда када, негде у дубини својих душа, не разумемо зашто нам се нешто дешава, ми знамо да је то што јесте - јесте од Бога. Зато смо Богу благодарни и знамо да је то пут или можда кривина која ће нас извести опет на прави пут.

Вером и молитвом, вером православном и молитвом Господу нашем Исусу Христу да окупљајмо се увек у храму Божјем, у Цркви Христовој. Ту у храм Божји доводимо и васпитавајмо своју децу. Тада неће бити много труда потребно да се бринемо о својој деци, о будућности свога потомства и свога народа ако смо њима успели да посведочимо јеванђељску веру и јеванђељске вредности. Тако смо им дали чврсту основу, чврст темељ, на коме онда све остало може да се гради. Тако смо им у руке дали компас, уз помоћ којег ће, и кад им иде све од руке, остати смирени и скромни, неће се преузносити и упадати у самољубље и гордост који су корен свакога греха и сваке странпутице. Али и када им не иде све од руке, неће падати у малодушност него ће знати да је Господ жив са нама и међу нама. 

Радујући се још једампут што сам дошао овде, Ваше Преосвештенство, драга браћо и сестре, у Бањалуку, у престоницу Републике Српске, молим се Господу да дâ истинске и праве вере православне из које ће се развијати истински православни хришћански живот, који ће онда вас и све нас водити познању Бога, а из тог познања водиће познању самога себе. Из познања Бога ми знамо ко смо и као појединци, а и као народ. Из тог познања себе и поштовања себе, љубави према својим даровима и својим талентима уз помоћ којих смо зрео народ и способни смо да развијајући плодове својих талената препознајемо и обогаћујемо друге. Кроз ту спознају себе и кроз развијање својих дарова, будући зрели, са истим поштовањем сусрећемо друге и другачије ма ко били, ма које вере били, ма ком народу припадали. Ми их препознајемо као од Бога створене и нама дате суседе да кроз наше јединство градимо и јединство са другима и тако све до осећања свечовечанског и свељудског јединства које је могуће остварити искључиво и само у једноме Богу, Оцу и Сину и Светоме Духу, којег ми славимо овде у светом храму Божјем, али славимо га и тако што гдегод да се нађемо знамо да све увек почиње од Њега, да се Њему враћа, да из храма излази из свете Литургије и молитве и да се том храму опет враћа, где је дакле Један у Тројици Господ и Спаситељ наш Исус Христос слављен заједно са својим Оцем и Духом Светим сада и увек и у векове векова. Амин!

Извор: Инфо-служба СПЦ

Његова Светост Патријарх српски Господин Порфирије стигао је у петак, 22. октобра 2021. у званичну посету Епархији бањалучкој.

Повезан садржај:

Патријарх Порфирије у Бањалуци: Ви сте најбољи доказ да Бог није оставио свој верни народ

Епископ бањалучки Јефрем: Наша снага је у чврстој духовној вези са духовним и националним бићем нашег народа и Цркве у Матици

Дочек Патријарха српског уприличен је испред Храма Свете Тројице у Бањалуци. Патријарха Порфирија, у чијој пратњи је био Његово Преосвештенство Епископ марчански Г. Сава, викар Патријарха српског, дочекао је Његово преосвештенство Епископ бањалучки Г. Јефрем, са свештенством, монаштвом и верним народом богомспасаване Епархије бањалучке.

Након доксологије, речима добродошлице најпре се обратио Епископ Јефрем између осталог рекавши: ,,Ваша Светости, хвала Вам што сте по примјеру Ваших великих претходника блаженопочивших Патријарахâ Павла, Иринеја, предузели апостолска мисионарска путовања свуда тамо гдје живи православни српски народ. Свуда, а нарочито на овим просторима сте жељно чекани и добродошли. Потребна нам је Ваша помоћ и молитвена подршка, благослов Божији са којим почињемо свако добро и успјешно дјело у животу како сваког појединца, тако породице, Цркве и народа. Ваша Светости, ми православни вјерујући Срби на овим просторима непогрешиво осјећамо да је наша снага у чврстој духовној вези са духовним и националним бићем нашег народа и наше Цркве у нашој матици.“

Обраћајући се присутнима Патријарх Порфирије је у својој беседи истакао:  

,,У овај град и у ову благословену земљу, међу своју браћу, увек сам долазио и долазим, овог пута сам дошао пре свега да се у љубави сусретнем са вама, али онда да се утешим вером вашом, јер ако је овде ишта живо, ако овде ишта буја и расте и даје истинске и праве плодове, то јесте Црква Христова. Не треба много памети и не треба много способности за запажање да бисмо уочили шта се све за само неколико деценија десило на овим просторима. Онда када је изгледало да је Црква Христова не само скрајнута из живота људи који живе на овим просторима, него да заправо јесте потпуно укинута и да нема шансе и могућности да се икада појави на сцени, онда када је то тако изгледало, одједанпут сила и љубав Божија се пројавила, Ваше Преосвештенство на овим просторима. Зато, браћо и сестре, на вама, вашим животима, вашом вером Господ је показао да је Он Бог љубави и да је Он Бог који чини чуда.“

У суботу 23. октобра Његова Светост Патријарх Српски Г. Порфирије служиће Свету Архијерејску Литургију у манастиру Милошевац код Приједора, уз саслужење отачаствених архијереја са почетком у 9.30 часова.

Извор: Ризница литургијског богословља и живота

Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије торжествено је 22. октобра 2021. године, дочекан у придворном храму Свете Тројице у Бањалуци. Свјатјејшег Патријарха, у чијој је пратњи Преосвећени Епископ марчански г. Сава (Бундало), дочекали су Преосвећени Епископ бањалучки г. Јефрем, председница Републике Српске г-ђа Жељка Цвијановић, председник Народне скупштине Републике Српске г. Недељко Чубриловић, српски члан Председништва Босне и Херцеговине г. Милорад Додик, представници јавног живота Републике Српске и Бањалуке и многобројни верујући народ. После одслужене доксологије и поздравног слова домаћина, Епископа бањалучког г. Јефрема, Његова Светост је произнео надахнуто слово у коме је истакао да је народ ових крајева најбољи могући доказ "да Бог није оставио свој верни народ".

Обраћајући се Епископу Јефрему и свима сабранима, Патријарх Порфирије је исказао своју радост због свог доласка у Бања Луку и „ову благословену земљу која је благословена пре свега вековним молитвама и сузама и крстом  и страдањем православних Срба на овим просторима“. Његова Светост је додао да као и увек долази у свој дом код своје браће, „код оних са којима сам једно у вери, једно у Господу нашем Исусу Христу, из Којег свако друго јединство које се гради и које происходи, јесте и јединство које је нераскидиво, јединство које има свој почетак овде, у историји, али које се продужује у сву вечност“. И овога пута Патријарх Порфирије је дошао да се пре свега у љубави сусретне са њима, али и да се утеши вером њиховом. „Јер ако је овде ишта живо, ако овде ишта буја и расте и даје истинске и праве плодове - то јесте Црква Христова“ рекао је Патријарх Порфирије, који је напоменуо да је очигледно шта се све само за неколико деценија десило на овим просторима.

„Онда када је изгледало да је Црква Христова не само скрајнута из живота људи који живе на овим просторима, него да заправо јесте потпуно укинута и да нема шансе и могућности  да се икада појави на сцену, онда када је то тако изгледало – одједанпут, сила и љубав Божија се пројавила на овим просторима“. „Зато, браћо и сестре, на вама, вашим животима, вашом вером, Господ је показао да је Он Бог љубави и да је Он Бог који чини чуда, али чуда чини баш тамо где се изгубила свака нада да има Господа, али се није изгубила вера у Њега“ напоменуо је Свјатјејши и наставио:

„То што се овде на овим просторима, у Републици Српској и шире, десило чудо да се вера из пепела пробудила и не само пробудила, него показала да је Господ жив у овом народу, јесте да је Црква Христова на овим просторима нешто што никада није престало да има своју снагу, да има своје плодове, да јесте пут и јесте начин да се Бог покаже живим“. „Зато и ми данас смо дошли да се вашом вером утешимо, али исто тако, да том и таквом вером потврдимо и покажемо, да је Црква тело Христово, тело које сачињавамо сви ми који смо крштени у име Оца и Сина и Светога Духа. И да сваки човек јесте непоновљив, да сваки човек има свој посебан дар и печат, али да је свако добио дар по својој мери. Не да би промовисао и афирмисао искљуиво само себе". „У Цркви Христовој ништа није дато да буде само појединачно, да одваја и издваја било кога, макар и најмудријег и најпаметнијег и најспособнијег из тела које се зове Црква“, нагласио је Патријарх српски.

„Дарови су дати баш због тога да би кроз своје посебности и различитости могли да ступе у храмонију јединства, могли да изграђују јединство. Да не послуже да бисмо ми себе промовисали на штету тог јединства. Тако је било и у Старом завету, тако је било и у Новом завету. У апостолска времена и од апостолских времена до данас, то је истина на којој почива Црква“.

„Да бисмо градили и изграђивали јединство у Христу, потребно је ставити понекад по страни и оно што можда мислимо да је понекад боље од онога што други каже. Потребно је пројавити и показати смирење, како бисмо сви заједно могли ићи даље, пре свега у добру и у врлини. Пре свега у спознаји својих дарова и својих талената зашто су нам дати. У спознаји себе - како бисмо онда могли да будемо заиста пример за углед, да будемо добри и да будемо корисни и другима“.

Подсетивши на речи Апостола Павла који је позивао да будемо утврђени у једној мисли и у једноме разуму, да кад год је потребно да се пројави и покаже смирење, ако то служи изграђивању јединства и тела Христовог, Патријарх Порфирије је наставио:

„Ако смо једно у врлини и вери и ако су нам правила Јеванђеља и речи Христове закон по којем живимо, онда нема шансе да је могуће да и кроз супротне ставове, кроз мишљења, кроз различите идеје, можемо бити заувек поларизовани. Него, управо различитост, сагледавање сваке идеје, сваке теме, па и сваког проблема, са различитих тачака гледања, може допринети јединственом и најспасоноснијем решењу и за свакога од нас, али пре свега за заједницу, за оно што се зове Црква, а онда и за оно што из јединства вере извире као јединство народа“ поучио је Патријарх српски.

„Није могуће успоставити било коју врсту напретка, било коју врсту међусобног разумевања, па самим тим ни градити кроз веру и јединство цркве и јединство народа, ако нема молитве“ рекао је Патријарх Порфирије у наставку. „Да нам Бог да разума просвећеног вером и љубављу Христовом. Без молитве, није могуће ни један педаљ себи додати, а камоли решавати суштинске проблеме смисла свога постојања, али и смисла и путева постојања заједнице“ нагласио је Његова Светост подсетивши на позив Христов и светих Апостола - „молите се непрестано“.

Патријарх Порфирије је у наставку беседе подсетио да смо мудрост, знања, вештине и способности добили од Бога као дар, да употребимо на добро Цркве Христове и народа свога. „Међутим , ако не дајемо простора Богу и Његовој благодати, ако мислимо да све од нас зависи, да све можемо, да можемо без саветовања са браћом, али пре тога без молитве као темеља нашега постојања и отварања простора благодати Божије да она дејствује са нама и да ми дејствујемо у њој, а када год је то потребно да благодат Божија онда дејствује уместо нас - ако не осећамо потребу за Божијом помоћу, онда смо унапред потписали себи неуспех. Зато је важно да свака наша мисао, сваки наш покрет, све што чинимо - започиње молитвом и поверењем у Бога да нас Он није оставио“ рекао је Патријарх Порфирије и нагласио: „Ви сте најбољи могући доказ, народ ових крајева јесте доказ, да Бог није оставио свој верни народ“.

Подсетивши да се данас после бројних разарања и пустоши готово свуда види храм Божији и чују звона која позивају на молитву, а да су бројне светиње којима се није знало место постојања обновљене и постоје „као жива места молитве“, Патријарх Порфирије је истакао:

„Ви сте браћо и сестре дакле најбољи могући доказ, себи али и другима да Бог не оставља свој верни народ. Он зна наше путеве, Он понекад шаље искушења. Најчешће их шаље онда када ми хоћемо по својој вољи“ указао је Патријарх српски појаснивши да тешкоће настају онда „када постоји раскорак између онога што Бог за нас хоће и онога што бисмо ми хтели“, јер „немамо смирења и не молимо се Богу да нам Он открије Своју вољу“.

„Кад год прихватимо вољу Божију, не само да имамо мир у души, него онда заиста идемо напред и растемо у сваком добру, растемо у Христу али и у свакој благодети од овога света. Па и кад не разумемо зашто нам се нешто дешава, негде у дубини својих душа знамо да то што јесте, јесте од Бога и зато смо Му благодарни. И да је то пут, или можда кривина, која ће извести опет на прави пут“, рекао је Патријарх Порфирије.

„вером православном и молитвом господу нашем Исусу Христу, да се окупљамо увек у храму божијем, у Цркви Христовој, да ту доводимо и васпитавамо своју децу. Неће бити много труда потребно да се бринемо о својој деци, о будућности свога потомства и свога народа, ако смо успели да посведочимо јеванђељску веру и јеванђељске вредности својој деци, јер смо им дали котву из које онда све остало може да се гради. Дали смо им компас уз помоћ којег ће и кад им иде све од руке, бити смирени и скромни, неће се преузносити и упадати у самољубље и гордост који су корен свакога греха и сваке странпутице. А и кад им не иде све од руке - неће падати у малодушност, него ће знати да је Господ живи са нама и међу нама“, нагласио је Патријарх Порфирије.

Још једном изразивши радост због доласка у преностицу Републике Српске, Патријарх Порфирије је рекао да се моли Господу „да да истинске и праве вере православне из које ће се развијати истински, православни хришћански живот, који ће онда и вас и све нас водити познању Бога, а из тог познања, водиће познању самога себе“ и наставио:

„Из познања Бога знаћемо ко смо и као појединци али и као народ, а из тог познања себе и поштовања себе, љубави према својим даровима и својим талентима уз помоћ којих ми постајемо зрео народ и способни да развијајући плодове својих талената будемо препознатљиви за друге и обогаћујемо и друге“, рекао је Патријарх Порфирије и закључио:

„Кроз ту спознају себе и своје дарове, развијање својих дарова, будући зрели, моћи ћемо са истим поштовањем да сусрећемо друге и другачије, ма ко били, ма које вере били, ма ком народу припадали. Моћи ћемо да их препознајемо као такође од Бога створене и нама дате суседе, да кроз јединство наше успостављамо јединство и са другима и тако све до осећања свечовечанског и свељудског јединства које је могуће остварити искључиво и само у једноме Богу, Оцу и Сину и Светоме Духу, Кога ми славимо овде у светом храму Божијем, али славимо Га и тако - што где год да се нађемо, знамо да све увек почиње од Њега, да се Њему враћа, да из храма излази и свете Литургије и молитве и да се том храму опет враћа. Где је дакле један у Тројици Господ и Спаситељ наш Исус Христос, слављен заједно са Својим Оцем и Духом Светим, сада и увек и у векове векова, амин“.

Извор: Телевизија Храм / Радио Слово љубве