Извор: Епархија крушевачка

Фото: Миљан Милетић

Беседа Eпископа крушевачког Г. Давида на монашењу

0:49 мин.

Беседа Eпископа крушевачког Г. Давида на крају Вечерње

10:21 мин.

» Упутство за преузимање аудио фајла

Светој Литургији је присуствовало доста народа из Далматинског Косова и околине. Треба посебно нагласити присуство православних Срба из Баљака, који су јуче крстили своја два синчића Милоша и Лазара у Баљцима, а данас их причестили у Лазарици.

После Свете Литургије приређена је трпеза љубави за све госте у манастиру Лазарици трудом настојатеља о. Симона (Кузмановића).

Беседа

У пропутовању кроз Србију, отац Раде није могао а да не посети Епископа ваљевског Господина Милутина, под чијом је пастирском палицом у Аустралији служио Богу више од три године, у време када је Епископ Милутин био Епископ Епархије аустралијско-новозеландске. Због великог залагања на оснивању Колеџа Светога Саве у Сиднеју, Епископ Милутин одликовао га је напрсним крстом. Његове заслуге су велике и на пољу парохијског деловања, рада са омладином и одраслима и рада на украшавању унутрашњости храма.

У резиденцији Епископа Милутина, прота Раде је у домаћој атмосфери, наздрављајући онако како то Срби чине, провео једно пријатно поподне разговарајући и присећајући се времена када је Владика Милутин био у Аустралији. Православље Србије и Ваљева прота Раде је доживео на најбољи могући начин у друштву Епископа Милутина који му је приближио домаћи дух наше вере.

Видевши капелу Светог Јована Крститеља у Двору Владике Милутина, као и друге светиње, прота није скривао своје одушевљење фрескописом и другим лепотама. Када се томе дода и лепо осећање које је доживео у присуству браће у Христу, овај Божији дан, као ново искуство православља, прота Раде ће понети у Аустралију, и надамо се, пренети нашим Србима на том континенту.

Извор и фотогалерија: Епархија ваљевска

Митрополита Јована са пратњом, Епископ Пахомије заједно са свештенством и монаштвом Епархије врањске и других Епархија, као и благочестивим народом из разних крајева Србије, дочекао је 31. октобра 2012. године у манастиру Светог Прохора Пчињског, након чега је у храму служена доксологија. Празнично бденије поводом прославе манастирске славе служио је Епископ моравички Г. Антоније, а пој су узносили свештенство, монаштво, студенти Богословског факултета из Београда и верујући народ.

На дан манастирске славе, 01. новембра 2012. године, Светом Литургијом началствовао је Митрополит Белгородски Г. Јован, уз саслужење Епископа моравичког Г. Антонија и врањског Г. Пахомија. Присутним верницима беседио је високопречасни протојереј-ставрофор Влајко Грабеж, а по завршетку Свете Литургије Његово Преосвештенство Епископ врањски Г. Пахомије поздравио је високе госте и Његовом Високопреосвештенству Митрополиту Белгородском Г. Јовану даровао је у име манастира икону Преподобног Прохора Пчињскога, после чега је високи гост Митрополит Јован отпоздравио и узвратио поклоне, како Његовом Преосвештенству Епископу врањском Г. Пахомију, тако и манастиру Свети Прохор Пчињски.

После резања славског колача, кум славе ове године био је господин Стојан Раденковић из Бујановца, кренула је свечана Литија до спомен-капеле испред самог манастира, а која је подигнута поводом обележавања стогодишњице од Првог балканског рата и Кумановске битке. Епископ Пахомије извршио је чин освећења ове капеле и помен свим војсковођама, војницима и онима који су животе своје положили за Крст Часни и отачаство у ослобађању Старе Србије од Турака за време Првог балканског рата и Кумановске битке. Цвеће на ово спомен-обележје положили су господин Симон Ђуретић, у име Сабора Зете и представник Удружења потомака ратника Србије од 1912.-1918., из Врања.

Након освећења капеле братство манастира на челу са настојатељем ове свете обитељи протосинђелом Николајем, за све присутне приредило је трапезу љубави. У току трапезе, Епископ Пахомије уручио је Митрополиту Белгородском Г. Јовану високо одликовање Епархије врањске „Плакету и повељу Преподобног Прохора Пчињског“, даривао архијерејску патерицу, а господину Симону Ђуретићу, саветнику Канцеларије за дијаспору Владе Републике Србије и господину Др. Драшку Гачићу, хирургу из Београда, за двадесетогодишњи труд и несебичну љубав према Епархији врањској, Архијерејске грамате.

Братство манастира, на челу са протосинђелом Николајем, поводом двадесетогодишњице Епископства, Епископу Пахомију поклонило је Архијерејску митру.

Затим је изведен културно-уметнички програм, у коме се најпре присутнима својом песмом представио народни гуслар Милан Раденковић, као и глумци Крушевачког позоришта изведбом одломка из драме о Јелени Балшић.

Истог дана у послеподневним часовима, у најстаријој Српској школи у Бујановцу из 1847. године, отворен је Српско-руски културни центар у коме ће православни верници из Бујановца учити руски језик и изучавати културу и традицију братског православног народа. Поводом обележавања Крсне славе хора „Преподобног Прохора Пчињског“, из Бујановца, Митрополит Јован и Епископ Антоније пресекли су славски колач, а Митрополит Јован прочитао је и Молитву за почетак доброг дела. Затим су Митрополит Јован и Епископ Пахомије, приступили потписивању Протокола о сарадњи Митрополије Белгородске и Епархије врањске, који садржи основна начела рада Српско-руског културног центра. Присутнима су се својим песмама представили чланови хора „Преподобног Прохора Пчињског“, као и глумица Крушевачког позоришта монологом кћерке Цара Лазара.

Свечани дочек Митрополита Белгородског Г. Јована са пратњом приређен је и у Врању, где је најпре обишао Свеправославни центар „Преподобног Јустина ћелијског и врањског“, потом и Саборни Храм Свете Тројице, а у Епископском двору сусрео се са градоначелником Врања господином Зораном Антићем и другим градским званичницима.

У преподневним часовима, 02. новембра 2012. године Митрополита Јована, Епископа Пахомија и Епископа Антонија, у Патријаршијском двору СПЦ у Београду, примио је Његова Светост Патријарх српски Г.Г. Иринеј.

Извор и фотогалерија: Епархија врањска

У својој беседи Епископ Фотије је говорио о животу светитеља које празнујемо, као и о потреби да се сваки православни хришћанин уподобљава животу светитеља, како би ходио путем спасења, путем који води у Царство Небеско.

Епископ Фотије је данас прославио и јубилеј – тринаест година од увођења у трон Епископа далматинских.

Дан раније, Владика канадски г. Георгије, у пратњи оца Радована из Риџајне и подпредседника Управног одбора парохије Вивијаном Бабић, обишао је потенцијална земљишта која Црква планира да купи где би се у скоријој будућности градио храм свете Петке у овом граду.

Прослава је почела у суботу светом архијерејском Литургијом, којом је началствовао Његово Преосвештенство Георгије уз саслужење проте Радована Марића и одговарање црквеног хора из Риџајне, а у присутству већине парохијана који живе у овом граду. Дивно је било и ове године видети вредне Србе из Саскатуна како побожно и благочестиво прослављају своју покровитељку свету Петку.

На крају свете Литургије и причешћа немалог броја Србчади, Владика Георгије се обратио народу пригодном беседом. И ове године је поучавао своје епархиоте да следују путем српских светитеља и своје покровитељке, свете Петке, и да и на овим просторима достојанствено представљају наш народ и својим животима проповедају православну веру.

Затим се парохијанима обратио отац Радован честитајући им славу и изразивши благодарност Владици Георгију што је нашао времена да парохију посети и ове године и поучи верне.Честитке поводом црквене славе присутнима су пренели отац Роман у име Украјинске Цркве, председница Милена Периш у име парохије свете Петке, и отац Радован у име ЦШО Свете Тројице из Риџајне.

Културно-уметнички програм отворили су чланови хора цркве из Риџајне духовном песмом ,,Говори, Господе, слуга твој Те слуша“. У пнаставку је сестра Данијела Видовић говорила о књижевном и пјесничком раду брата Љубана Клобућара који живи и ради у Саскатуну. Брат Љубан је, на молбу присутних, прочитао неколико својих пјесама.

У наставку сабрања расправљано је о плановима парохије за будућност. Главна тема је била куповина земље за будућу српску цркву у Саскатуну. Тренутно постоје три могуће локације, где је потребно испитати услове градње како би се у што скоријем времену један од тих плацева купио. Акција прикупљања материјалних средстава за куповину земљишта траје већ неколико мјесеци.

У свету недељу, Владика Георгије, уз саслужење оца Радована и уз одговарање црквеног хора, у пуној цркви у Риџајну одслужио свету службу Божју, којом приликом се обратио Србима у Риџајни. Потписани је у име парохије заблагодарио Владици Георгију што пуних 28 година посећује Србе у Риџајни.

Велика радост је била за све нас у вечерњим сатима када је Владика, уз саслужење проте Радована, обавио свету тајну крштења петоро Српчади Горана и Мирјане Станимировић. Ово је био историјски догађај како за родитеље, тако и за све присутне Цркву Божју. У овој цркви - у којој су крштене многе душе почев од 1916. године када је саграђена до данас - није забележено да је крштено одједном петоро деце од истих родитеља. Владика канадски Георгије је истакао да је до примања владичанског чина и доласка у Канаду крстио 1054 душе, а да по доласку у Канаду више и не броји, мада му је ово прво крштење петоро Српчади од истих родитеља. Кума на крштењу била је вредна и благочестива Српкиња Драгана Перушиновић.

прота Радован Марић

Извор: Епархија канадска

У Каракасу су литургијски прослављени свети апостол Лука и свети Петар Цетињски. Вероватно је први пут на овим просторима прослављен и свети Петар Цетињски. Отац Александар и његова породица су узели за своју другу славу светог Петра Цетињског, јер су на посебан начин везани за цркву светог Петра Цетињског у Прчању, а отац Александар је 4. марта ове године и рукоположен у Цетињском манастиру, где се налазе мошти светог Петра, али и рука десница Светог Јована Крститеља, крсне славе породице Ђурђевић.

Истог дана на градском гробљу у Каракасу одржан је парастос оцу Стефану Рајчићу, на његову крсну славу Лучиндан, иначе дугогодишњем пароху српске заједнице у Венецуели, који се упокојио у Каракасу, где чека васкрсење мртвих и живот будућега века.

Извор: СПЦ

Овом приликом су уручени поклони у знак захвалности госпођи Марији ван Гервен, предсједници „Балкан Дентал Хелп Фондације “, на донирању и допремању стоматолошке опреме у ову амбуланту. Захваљујући овој донацији, биће проширено поље услуга православне амбулантe на плану стоматолошке службе.

Извор: http://hhsbl.org

Прошле, 2011. године, благословом Преосвећеног владике Хризостома и митрополита молдавског г. Теофана, донесен је плашт св. Петке из Јашија из Молдавије и положен у храму преподобне - свете Петке у Подбрду. Био је то уистину историјски и чудесан догађај саме св. Петке, која је услишила вишедеценијске молитве и мољења хиљада вјерних, који су са стрпљењем чекали да се оствари жеља (из тестамента) благочестивог донатора земљишта овога храма. А његова жеља била је да се ''на брду у Подбрду'' подигне храм св. Петке и у њега пренесе њен плашт из цркве у Мркоњић Граду који је он донио из Јашија. Храм је давно подигнут на брду у Подбрду, али плашт свете Петке до скоро није био пренесен из цркве у Мркоњић Граду. Овакво стање деценијама и година оптерећивало је односе не само односних црквених јединица, већ и саме људске односе.

Видећи то и осјетивши тај дамар унутарцрквених односа, Преосвећени владика Хризостом је одлучио да се усрдније молимо Богу и св. Петки како би љубав побједила. И управо то се и десило. Једног лијепог дана прошле, 2011. године отац Клеопа из Јашија јавио је како је црква у Подбрду благословом митрополита из Јашија добила на благослов нов плашт свете Петке. У први мах та вијест је све изненадила, али и одушевила све људе који су знали за поменуту историју. И тако је 2011. године нови плашт свете Петке донесен у Подбрдо.

Овогодишњи сабор св. Петке у Подбрду је био наставак прошлогодишњег славља. Ка светој Петки похрлили су многи вјерници из Крајине, али и из Србије и Хрватске. Храм свете у Подбрду, иако се убраја међу највеће храмове не само у Бихаћко-петровачкој епархији, већ и у цијелој Крајини и Републици Српској био је ове године премален да под своје сводове прими хиљаде вјерника, који су дошли да се моле Богу и поклоне плашту св. Петке.

Свету архијерејску Литургију је служио Преосвећени владика Хризостом уз саслужење високопреподобних игумана Сергија Карановића из манастира Рмња и Василија Рожића, настојатеља манастира Клисине, протојереја-ставрофора Милоша Миловановића из Подрашнице и јереја Бошка Максимовића из Чађавице, као и епархијског ђакона Николе Перковића.

Послије Литургије и причешћа многобројних вјерника благословено је славско жито и преломљен славски колач. Кум славе био је г. Душан Видеканић са породицом. Потом је извршена трократна литија око светог храма и одслужен помен погинулим парохијанима ове парохије у отаџбинско-ослободилачком рату 1992-1995. године.

У бесједи је Преосвећени владика Хризостом позвао вјернике да се вјером, љубављу и достојним живљењем угледају на свету Петку која је,

''попут свете Марије Египћанке, прије ње отишла у најсуровију Јорданску пустињу ради подвига. А прије њих – свете Марије Египћанке и свете Петке - у истој пустињи подвизавали су се многи свети, а опет прије свих треба поменути св. пророка Илију, св. Јована Крститеља и самог Господа Исуса Христа! ...

Нека би дао Бог да и ми, молитвама свете матере Параскеве, постанемо Његови свједоци у овоме свијету. Није довољно само прослављати свете и светитеље Божије, већ треба и угледати се на њих... Нашу вјеру и наше ревновање за вјеру морамо оплеменити љубављу не само према Богу, него и, прије свега и изнад свега, према ближњему, јер они ће нам бити судије и свједоци на Последњем суду Христа Господа...

Даље је Владика говорио о потреби указивања доброчинства сваком ближњем.

Извор: Епархија бихаћко-петровачка

Преосвећени Владика служиће наредног дана, у недељу 4. новембра, у 9 сати Свету Архијерејску Литургију у Франкфурту (Am Beethovenplatz 1, 60325 Frankfurt-Westend). Повод посете је храмовна Слава, Св. Апостол и Јеванђелист Лука.

Сутра и прекосутра, у Манастиру Успења Пресвете Богородице у Химелстиру биће одржана и јесења седница Православне епископске конференције Немачке.

У раду панела 20. октобра 2012. године учествовали су Његово Преосвештенство Епископ Митрополије аустралијско-новозеландске г. Иринеј, амбасадор Републике Србије у Аустралији г-ђа Неда Малетић, национални председник SOYA г. Јанко Николић, национални подпредседник SOYA г. Предраг Сребро, као и свештеници Ђорђе Веселиновић и Миодраг Перић.

Конференција је била фокусирана на стратешком планирању, краткорочним и дугорочним циљевима које је SOYA поставила за 2013. годину. Чланови су се сложили да је потребна чвршћа комуникација између одбора на нивоу аустралијских држава. SOYA ће издавати билтен, који ће излазити тромесечно. Билтен ће обавештавати чланове о прошлим и предстојећим активностима. SOYA ће редовно ажурирати своју интернет презентацију и информисати чланове о важним догађајима. SOYA је првржена циљу да буде и остане транспарентна и отворена организација.

Чланови су се сложили да је важно повезавње са истакнутим припадницима аустралијске заједнице. Његово Преосвештенство Епископ Иринеј истакао је да би сваки одбор требао одржати састанак са министром за мултикултуралне односе у тој држави. Чланови настоје да успоставе чвршћу везу са државним институцијама, у циљу афирмисања српске заједнице, вере, културе и традиције. Многе успешне етничке организације су дубоко интегрисане у аустралијски друштвени миље и имају чврсте везе са другим локалним заједницама, што треба бити циљ и српске заједнице, на индивидуалном и колективном нивоу.

SOYA планира да организује камп за омладину током следеће године. Циљна старосна група за камп биће тинејџери и млади између 20 и 30 година. Камп ће укључивати рад на индивидуалним и групним вештинама, духовне разговоре и предавања.

SOYA ће се ангажовати у раду са омладином српских локалних заједница, организовати посете црквама, спортским клубовима и српским националним удружењима. Важно је да наши млади људи знају о активностима и циљевима организације и да својим учешћем допринесу даљем напретку и развоју српске заједнице у Аустралији и Новом Зеланду.

Ове године, SOYA је успоставила Национални саветодавни одбор. Истакнути појединци, свештенство Српске Православне Цркве и стари чланови држаће позиције у одбору који ће имати искључиво саветодавну улогу. Бранко Панић, партнер у консултантској фирми Deloitte и велики пријатељ SOYA -е, потврђен је као први члан Националног саветодавног одбора, а најављено је учешће и неколико других појединаца, чије ће учешће бити ускоро и званично потврђено и објављено. SOYA ће, уз присуство истакнутих лидера заједнице у Савету, ојачати своју стратешку позицију и уз ентузијазам и иновативност и даље остваривати успешне резултате, уз сложно заједничко деловање, успешне хуманитарне пројекте, очување вере, неговање богате српске културе, поспешивање образовања и наслеђа нашег народа. Као што је то чинила и до сада.

По завршетку конференције у суботу вече, вечерње богослужење је одржано у цркви светог Лазара у Александрији, Нови Јужни Велс.

У недељу, 21. октобра 2012. године, SOYA је на свом радном састанку изабрала нови управни одбор.

SOYA управни одбор за 2013:

• Председник – г. Предраг Сребро
  
• Подпредседник – г-ђица Нада Мартиновић
  
• Национални секретар – г-ђица Тања Јосифовски
  
• Благајник – г. Јован Јеремић
  

Државни координатори:

• Нови Јужни Велс – г. Предраг Сребро
  
• Аустралијска Престона Територија – г-ђа Нада Станковић
  
• Квинсленд – г-ђица Александра Цвитановић
  
• Нови Зеланд – г-ђица Ана Драца
  
• Викторија – г-ђица Радмила Савић
  
• Јужна Аустралија – г. Горан Рекић
  
• Западна Аустралија – г. Ђорђе Балорда
  

Учесници скупа захваљују екипи SOYA из Новог Јужног Велса за успешну организацију годишње скупштине, као и г. Петру и г-ђи Милици Козлини за обезбеђивање смештаја за чланове SOYA из Викторије, као и свима осталима који су угостили чланове из других држава.

Предраг Сребро (председник)

и Нада Мартиновић (подпредседник)

Српско Омладинско Православно Удружење (SOYA)

www.soya.org.au

Извор: Митрополија аустралијско-новозеландска

"Црна Гора је, нажалост, посљедња од држава које су настале распадом бивше Југославије, која још увијек није донијела тај закон о вјерским организацијама", казао је митрополит Амфилохије у разговору за портал ИН4С.

Он је подсјетио да је Православна црква у вријеме краљевине Црне Горе била државна вјера.

"То показује да у посљедњих 100 година нијесмо напредовали у поштовању људских и вјерских права, односно права човјека, јер слобода вјере је исконско људско право, пошто без вјере нема ниједног озбиљног друштва. Једна озбиљна држава прво што би требало да уради јесте да донесе један такав закон. Надамо се да ће то бити утрађено у што скорије вријеме, пошто се сада налазимо у једном правном вакуму горем него у вријеме комунизма", навео је митрополит Амфилохије.

Према његовим ријечима, Православна црква у Црној Гори је, у одређеном степену, гоњена црква, а разлози за тако нешто како су идеолошке и националистичке природе.

"Надамо се да ће, након што су завршени избори, ствари кренути бољим путем иако сам, морам да признам, помало забринут судећи по ономе што је изјављивао предсједник Скупштине Црне Горе Ранко Кривокапић да постоји некакав тајни договор унутар владајуће коалиције у циљу разбаштињења, да не кажем уништање Митрополије црногорско-приморске, односно СПЦ", казао је митрополит Амфилохије.

Он се нада је да у питању било предизборно препуцавање и да неће доћи до остварења таквих идеја у Црној Гори 21. вијека, посебно што би један такав однос био не само антибожји и антиправан, већ и антиевропски.

Фашизам у слици и прилици

"Надам се да су у питању флоскуле недораслих политичара, јер се одузимање црквене имовине догађало само у временима револуција и никада више. Да ли ће садашња црногорска администрација кренути тим безумним путем – не могу да вјерујем, али све је могуће", казао је митрополит Амфилохије.

Он је подсјетио да је Влада Црне Горе склопила уговоре са Римокатоличком црквом, Исламском и Јеврејском заједницом, али не и са Православном црквом.

"Са Православном црквом, односно са Митрополијом црногорско-приморском и осталим епархијама СПЦ још увијек није дошло до тога, иако скоро 80 одсто грађана Црне Горе припада православљу", навео је митрополит Амфилохије.

Упитан да ли се ускоро може очекивати и уговор са Православном црквом, он је указао да код многих у државним органима Црне Горе "постоји страх од једне групе милитантних дукљано-монтенегрина, који су постали идеолошки фанатици".

"Можда је тешка ријеч, али се бојим да иза једног таквог односа према Православној цркви у Црној Гори, стоји једна минорна, али веома милитантна група, која је, по свему судећи, фашистички настројена, јер не признаје никога и ништа у Црној Гори сем саму саме и покушава да Црну Гору и њено свеукупно историјско биће, као и садашњи тренутак, обликује по својој слици и прилици" истакао је митрополит Амфилохије.

Посао за психијатрију

Према његовим ријечима, није то први сличан покушај у Европи, али се зна да су сви такви покушаји пропали, па ће и овај у Црној Гори.

"Рецимо, ту је инсистирање те групације да створе своју такозвану црногорску православну цркву. Нека се само сјете хрватске православне цркве коју је током Другог свјетког рата насиљем створио Павељивећ режим. Можда се тај сраман и бестидан пројекат у тадашњој Хрватској може и разумјети, јер је то било вријеме рата и фашизма, али чиме објаснити један такав покушај сада у Црној Гори – то је већ питање за психијатрију", казао је митрополит Амфилохије.

Коментаришући уклањање Светог Саве и великог броја српских писаца из црногорских уџбеника,он је рекао да је то најбољи показатељ да је у Црној Гори завладао просветни мрак.

"То је нешто што се први пут догађа у историји Црне Горе, а последица је једне идоктринације које нема ни у једној другој европској држави. Али, Црна Гора је, ето, и по томе оргинална", навео је митрополит Амфилохије.

Упитан како гледа на улогу Матице српске – Друштво чланова у Црној Гори на афирмацији српске духовности и заштите српског идентитета, он је казао да се ради о значајној мисији.

Митрополит црногорско-приморски је подсјетио да је и Петар Други Петровић Његош био члан Матице српске.

"Данашња Матица српска у Црној Гори само наставља традицију коју су утемељили Његош и други најзначајнији пјесници из Црне Горе. Матица српска је само наставак онога што се у Црној Гори дешавало од времена Црнојевића, а посебно од времена Петровића. Надам се да ће то донијети и плодова", закључио је митрополит Амфилохије.

Извор: ИН4С

У наставку је служена Света Литургија уз саслуживање свештенослужитеља Епархије крушевачке.

На крају Свете Литургије владика Давид доделио је ордене за заслуге министру Велимиру Илићу, господину Добрици Стојковићу - председнику Општине Ражањ и господину Саши Милосављевићу - заменику председника Општине Ражањ.

Након Литургије приређена је Трпеза Љубави.

Извор: Епархија крушевачка

Фото: Миљан Милетић

Беседа Eпископа крушевачког Г. Давида по Јеванђељу

8:10 мин.

Додела Ордена за заслуге IV реда министру Велимиру Илићу

1:39 мин.

Додела Ордена за заслуге IV реда господину Добрици Стојковићу

1:03 мин.

Додела Ордена за заслуге V реда господину Саши Милосављевића

0:55 мин.

Беседа Eпископа крушевачког Г. Давида на крају Литургије

2:39 мин.

Беседа о. Радета Богићевића на Трпези Љубави

2:44 мин.

Беседа Eпископа крушевачког Г. Давида на Трпези Љубави

9:57 мин.

» Упутство за преузимање аудио фајла

Извор: Епархија крушевачка

Прослава Лучиндана на Цетињу почела је у навечерје празника, у уторак 30 октобра, свечаним празничним бденијем које су, поред моштију Цетињског Чудотворца, уз саслужење великог броја свештенства и уз појање ђака Цетињске Богословије, служили Виокопреосвећена Господа Архиепископи: Цетињски Митрополит Црногорско-приморски Г. Амфилохије и Горњенски и Волговски Г. Артемије из Украјинске Православне Цркве Московског Патријархата.

На празник Светог Петра Цетињског Свету Архијерејску Литургију поред моштију Митрополита Петра Првог Светог служили су Виокопреосвећена Господа Архиепископи: Цетињски Митрополит Црногорско-приморски Г. Амфилохије и Горњенски и Волговски Г. Артемије из Украјинске Православне Цркве Московског Патријархата уз саслужење Преосвећене Господе Епископа: умировљеног Захумско-херцеговачког Атанасија, Будимљанско-никшићког Јоаникија, Нишког Јована, Рашко-призренског Теодосија и Липљанског Јована.