Његовом Преосвештенству су саслуживали: старешина храма протојереј-ставрофор Радомир Аћимовић, протојереј-стафрофор Милун Костић, протојереј Драган Лазић и протођакон Ђорђе Чекеревац, уз појање веома стручног храмовног хора.

При крају свете Литургије, владика Андреј се обратио многобројном верном народу пригодном проповеђу тумачећи јеванђелску причу о бесомучнима кроз призму савремених догађања у свету и историји. Имајући и сам лично искуство живота у расејању, Владика је нагласио јединство и духовну везу међу православним хришћанима у матици и расејању окупљених око своје Цркве, која не познаје географске границе и ствара једну у Христу сабрану духовну породицу. После свете литургије, Владика Андреј је сабраном народу пренео поздраве и очинске молитве Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја.

Иначе, Владика Андреј је, са благословом Епископа британско-скандинавског г. Доситеја, претходног дана на српском гробљу у Бруквуду обавио и шестомесечни помен добротворима храма Светог Саве у Лондону, покојним Зори Гајић и њеном супругу Живану Гајићу, који су, као и многи Срби емигранти, сахрањени далеко од своје отаџбине, а за живота остали одани својој Цркви и своме роду.

Српско гробље у Бруквуду је основано пре 25 година и припада храму Светог Саве у Лондону. На њему је, међу многим нашим емигрантима, сахрањен и Миодраг Пурковић, познати српски историчар и секретар Црквене општине у Лондону. Његов гроб је поред гроба проте Милоја Николића, познатог лондонског пароха, који је у многоме допринео организовању Лондонске парохије и руководио духовним животом у храму Светог Саве после Другог светског рата.

Велелепни храм Светог Саве освештао је у Лондону 1952. године свети владика Николај Жички и од тада представља средиште духовног живота Срба у Лондону.

Извор: СПЦ

Епископу су саслуживали свештеници из наше епархије, али и гости из епархије горњо-карловачке протојереј-ставрофор Славиша Симаковић, парох карловачки; затим из епархије бањалучке протојереј Стојко Стрика, предратни парох бихаћки и протођакон Чедо Вранић. Да се Богу помоле и да са малим стадом Христовим у Бихаћу подјеле неизмјерну радост много је народа нашег православног пристигло из свих крајева наше богоспасаване епархије бихаћко-петровачке. Дошли су и Бишћани који данас живе у Бања Луци и Приједору, али и многи Бишћани свих вјероисповјести који данас живе у Бихаћу. Нарочито су нас својим доласком обрадовали Премијер Унско-санског Кантона г. Хамдија Липовача; директор републичког секретаријата за вјере Р. Српске г. Јово Турањанин; помоћник министра за људска права и избјеглице БиХ г. Драгомир Ковач; министар просвјете УСК г. Дарио Јурић, министар правде УСК г. Андреј Мамонтов, жупник бихаћки фра. Божо Блажевић и многи други нама увијек драги гости.

Храм Св. Тројице у Бихаћу првобитно је подигнут 1867. године у насељу Језеро. Доласком Аустроугара у Босну и Херцеговину храм је 1879. године у мјесецу марту из Језера пресељен у уже језгро града. Будући да је нова локација на којој се црква налазила био градски бедем, који се почео урушавати, Земаљска влада Босне и Херцеговине је додјелила нову локацију у непосредној близини старе цркве. На новој локацији је започета градња новог храма, те је 1894. године на празник Св. Тројице освећен камен темељац. Четири године касније 1898. године на спомен св. великомученика Пантелејмона од митрополита Николаја Мандића освећен је и сам храм, да би 1923. године постао катедрални храм новоосноване Епархије бихаћке. Нажалост, његова љепота није опстала дуже од половине једног вијека. У мрачном периоду новије људске историје храм је страдао заједно са својим народом као прва срушена црква у НДХ. Послије Другог свјетског рата општинска власт је рјешењем бр. 1178/59 од 25.10. 1959. године одузела земљиште на којој је био храм и на њеном мјесту се данас налази зграда општине Бихаћ. Од 1941. године до данас у Бихаћу и његовој околици не постоји освећен храм Српске православне Цркве. Осамдесетих година прошлог вијека започета је градња новог храма Св. Тројице на потпуно новој локацији, поново у насељу Језеро. Због протеклог рата градња је обустављена и храм је као зидина стајао пуних двадесет година. Највише заслугама, залагањем и молитвама нашег Владике Хризостома ове године је настављена градња храма и скоро приведена крају.

free movies. watch movies. last movies

У суботу 10. новембра након пуних седам деценија Црква у Бихаћу је добила велелепни храм Св. Тројице, који још није завршен и за који планирамо да буде освећен наредне и јубиларне 2013. године, када ћемо са освећењем цркве објединити и прославу Миланског едикта. У току свете Литургије служен је и помен за све уснуле у Господу парохијане бихаћке парохије. Борба да се очува спомен на све оне православне Србе који су некада живјели у Бихаћу и својим животима градили мир и сретно друштво још увијек траје. Овај свети храм је подсјетник на све њих, порука обнове и добра које је било убијено у ратовима, како рече Преосвећенио Владика. На крају св. Литургије, у бесједи, Његово Преосвештенство епископ бихаћко-петровачки г. Хризостом је поздравио присутни народ и госте и захвалио се поименице свима онима који су дали свој допринос да се црква сагради и догодине освети. Овом приликом и ја се у име свих парохијана бихаћке парохије захваљујем свима онима који су помогли и који ће да помогну наставак градње храма, а нарочито се захваљујем Преосвећеном Владици на свему оном што је за ову парохију и наш народ учинио, знајући и цијенећи то да није било Њега ова, а и многе друге цркве у овој нашој напаћеној Крајини још увијек би само зидине биле.

протонамјесник Далибор Ненић

БЕСЈЕДА ЕПИСКОПА БИХАЋКО-ПЕТРОВАЧКОГ ХРИЗОСТОМА

Извор: Епархија бихаћко-петровачка

Свету архијерејску Литургију, на којој је ђакон Славиша Божић рукоположен у свети свештенички чин, служио је Преосвећени Епископ Иринеј, а саслуживали су: архимандрит Јован Радосављевић, свештеници: Александар Лапин, Петар Пантић, Драго Вујић, Драган Бирташевић, Слађан Васић, Мирослав Чолаковић, Милош Стојановић, Ненад Стојшић, протођакон Дамјан Божић, ђакони: Драган Петровић, Милош Ждралић и благочестиви народ.

У својој поучној проповеди Епископ Иринеј је рекао:

Када нисмо са Богом или на путу ка Богу, онда смо на путу ка нечастивом, јер човек није статичан, него динамичан. Подсетио је и на мисао нашег заборављеног филозофа Божидара Кнежевића који је рекао: Човек може, ако добро употреби своју слободну вољу, да се попне до Божанске висине, али може и да се спусти до самог дна, где ће га се и сам нечастиви застидети. Зато увек бирајмо пут живота, а никада пут греха, закључио је у својој беседи Преосвећени Епископ Иринеј.

Јереј Славиша Божић рођен је 04.11.1983. године у Брчком (БиХ), а одрастао је у селу Сандићи код Брчког, у породици која је привржена Цркви и која је дала неколико монахиња и свештенослужитеља, од којих је свакако најзначајнија игуманија Пећке Патријаршије Февронија.

У сеоској школи завршио је први разред и други до полугодишта, пошто је тада, услед грађанског рата, почетком 1992. године морао да избегне са мајком и братом код оца у Ојгендорф (Eugendorf) код Салзбурга, где је завршио остале разреде основне школе. Са благословом Епископа Константина 1998. године уписао је четвероразредну београдску Богословију. Почетком школовања у Богословији, октобра 1998. године упокојила му се мајка Драгица. Богословију је завршио 2002. године и тада се, такође са благословом надлежног Епископа Константина, уписује на Богословски институт при Богословском факултету на коме је дипломирао 2005. године. После је наставио студије на Богословском факултету Универзитета у Београду.

Од септембра 2007. године почео је да ради као вероучитељ у Бечу, а јула месеца 2008. године ступио је у брак са Добрилом (Мирковић) Божић. Уочи Велике Госпојине 2008. године, у бечком храму Светог Саве надлежни Епископ Константин га је рукополажио у ђаконски чин и поставио за парохијског ђакона при истоме храму. Ћерка Драгица рођена је 7.11.2009. године.

У јуну 2012. године Епископ бачки Иринеј, администратор Епархије аустријско- швајцарске поставио га је за вршиоца дужности секретара Црквеног суда новоосноване Епархије.

Беч, Аустрија, 12.11.2012 - Информативна служба Епархије бачке

Галерија слика

Истога дана парохија у Каселу одржала је и дан отворених врата.

Након Богослужења, отац Јустин одржао је пригодно предавање, а пријатељи из Руске православне цркве појали су неколико руских црквених песама. У програму је такође учествовала и српска фолклорна група из Диселдорфа.

На дану отворених врата је учествовала и једна представница помесне евагеличке цркве која је и председница каселске Радне групе хришћанских цркава (АЦК).

Епархија Средњоевропска

На крају Литургије Епископ Јоаникије је благословио и преломио славски колач, а потом је за све госте игуманија манастира мати Февронија са сестрама приредила славски ручак, после кога је присутним поклоницима музички програм извела група „Кимвал“ из Фоче. Данашњем слављу у Пећкој Патријаршији присуствовало је око 150 верника већином из Београда, Црне Горе и Републике Српске. Домаћин данашње свечаности био је градоначелник Фоче у Републици Српској г. Здравко Крсмановић. Епископи Теодосије Шибалић и Јован Пурић, као и цетињски богословци и г. Крсмановић су у поподневним часовима посетили и манастир Високи Дечани.

Св Арсеније је наследио „престо архиепископа српских и поморских земаља“ 1233. године, на лично заузимање Светог Саве, пошто се овај повукао и отишао на своје друго путовање у Свету Земљу. Архиепископ Арсеније је подигао Цркву Св. Апостола у Пећи, одредивши је уместо Жиче да буде седиште Српске Цркве. Заједно са краљем Владиславом старао се око преноса моштију Св. Саве из Трнова у Србију и учествовао је у преносу столице епископа стонских из Манастира Пресвете Богородице у Стону у Манастир Св. Петра и Павла на Лиму. Због болести се повукао са чела Српске Цркве 1263, а упокојио се три године доцније. Сахрањен је у својој задужбини, Цркви Св. Апостола у Пећи, а мошти му данас почивају у манастиру Ждребаоник.

О Св. Архиепископу Арсенију, чланак из „Православља“:

http://pravoslavlje.spc.rs/broj/1065-1066/tekst/sveti-arsenije-sremac-drugi-arhiepiskop-srpski-1233-1263/

Извор: Епархија рашко-призренска

У својој беседи Епископ Фотије је позвао све људе пореклом из Цетине и Цетинске Крајине да помогну обнову цркве Вазнесења у Цетини.

После Свете Литургије одржан је мали помен ктиторима цетинске цркве Марку и Јелени Четник.

На крају је за све госте приређена трпеза љубави у просторијама парохијског дома у Врлици трудом надлежног свештеника врличког Бориса Медака.

Беседа

Извор: Епархија далматинска

У својој беседи Високопреосвећени Митрополит Јован је говорио о величини Божјој и величанствености славе Његове: „Ко је велик као Бог наш? Ти јеси Бог Који чиниш чудеса! Драга браћо и сестре, ми имамо разлога за духовну радост, да посматрајући овај свет око себе са царем Давидом величамо име Божје. Ко је тако велик као Бог наш, Он је Бог Који ствара и чини чудеса. Таква мисао у нашој вери даје нам духовне снаге и одговоре на многа питања која постављамо у нашем животу…“

Високопреосвећени Митрополит Јован је током своје проповеди верницима окупљеним у манастирском храму представио господина Бранка Радунковића, који је заједно са њим, као Митрополитов гост, стигао у манастир Лепавину: „Данас осећамо посебну радост да у нашој средини имамо драгог пријатеља и великог мисионара у нашем народу, господина Бранка Радунковића и његову супругу Јованку.

Он није први пут овде у манастиру Лепавини, он у овом манастиру био од првих дана кад сам ја ступио на службу као владика лепавински. У тим успоменама он се сећа како је тада било много света, много наших верника… Без обзира што смо овако далеко од наше Патријаршије, од Пећке патријаршије, од наших манастира, Жиче, Студенице и других, али душом и срцем својим везани смо за те светиње које душу нашу подижу Богу и које нас подстичу да што више у своме животу будемо ревносни хришћани, да будемо богати добрим делима, богатством које има вредност на Небу, пред очима Божјим… Многи можда и не знају за господина Бранка, али има их који га добро познају, не само овде у родном крају, него и у Србији и преко граница Србије. Он са оним даром који му је Бог дао, пре свега кад говори, говори о науци Божјој као мисионар. Његово искуство и његова вера може да послужи многима за пример и за утеху…“

После Митрополита Јована, реч је узео Бранко Радунковић: „Толико је Господ велик да нема слова и речи којима се може описати његова величина, Његова доброта и љубав. Шта ја то да причам епископу, архимандриту, монасима, вама, браћо и сестре, који верујете? Ви то сами знате… Ја сам данас изузетно срећан. Ја сам уствари увек срећан, али сам посебно срећан да сам након 22 године поново у светом манастиру Лепавини, пред иконом Пресвете Богородице Лепавинске.

Пре 22 године сам био на Велику Госпојину и проповедао на вечерњем богослужењу, овде са амвона. Неки ме се сећају, а онда је било много света, неколико хиљада, како сам рекао: дајте да ја пишем прилоге за обнову манастира. И онда вичем, како ко наиђе: дај за десет цигли, толико можеш! Угради душу своју у манастир Лепавину, тако сам викао. И онда зубима уписивао свакога од приложника. Због тога сам радостан. А онда сам тужан, зато што нас је све мање. Али колико год да нас јесте, Господ је рекао: Не бој се, стадо мало, Ја сам победио свет, Ја сам са вама до свршетка века. И нема страха… Ако човек има Бога (у себи), он ће здраво размишљати, здраво расуђивати, здраво доносити одлуке, и сви ће му се дивити. Ако не размишља добро, него накарадно, он ће чинити зло, и по томе ће бити познат. И ту нема филозофије, драга браћо и сестре. У нашој хришћанској, православној Цркви нема филозофије: ако се удаљујемо од ватре, тамо је хладније, ако се удаљујемо од светлости, тамо је тама, ако се удаљујемо од истине, тамо је лаж, ако се удаљујемо од правде, тамо је неправда, ако се удаљујемо од љубави, тамо је мржња, ако се удаљимо од Господа, ближе смо сатани.

И постајемо слуге сатани, и Господ онда каже: Ето, нека ти плату даје онај коме служиш. А ми опет на крају окривимо Бога! Зашто, Господе, то мени, зашто си ми дао највећи крст на свету? Није Господ такав крст дао никоме, није никоме дао крст који човек не може понети. Мени мој није претежак, мада сви кажу да је претежак. И никада ми није био… Господ нам је дао све. Кад ја кажем да је мени дао највише на свету, онда се људи згражавају, како то може казати. Знам ја да је дао другима, знам да је дао свима, али ја осећам да је мени дао највише на свету. Дао ми је здрав разум, здрав дух, дао ми је да умем да певам, да плачем, да се радујем и тугујем са ближњима својима. Ко је тај ближњи? Свако добронамеран. Ако је Бог створио и мене и тебе и овога и онога, онда нам је Он – Отац Небески, а ми смо браћа…“ рекао је између осталог г. Бранко Радунковић.

По завршетку Свете литургије сви верници су позвани на послужење, а потом је молитве за здравље испред чудотворне иконе Пресвете Богородице Лепавинске читао отац Гаврило.

Уследила је трпеза љубави у манастирској трпезарији, после које се верницима још једном утешном и поучном беседом обратио господин Бранко Радунковић.

извор: сајт Манастира Лепавине

Прaвoм нoшeњa нaпрснoг крстa влaдикa Дaвид je oдликoвao прoтoпрeзвитeрa Ђoрђa Mилojкoвићa, стaрeшину Сaбoрнe црквe Светог Ђoрђa у Крушeвцу.

Нaкoн Свeтe Литургиje пригoтoвљeнa je Tрпeзa Љубaви.

Извор: Епархија крушевачка

Фото: Миљан Милетић

Беседа Eпископа крушевачког Г. Давида по Јеванђељу

19:44 мин.

Беседа Eпископа крушевачког Г. Давида на крају Литургије

8:20 мин.

Беседа о. Драгише Јовановића на Трпези Љубави

9:15 мин.

» Упутство за преузимање аудио фајла

У суботу је служена архијереска Литургија предвођена Епископом ремезијанским Андрејем уз саслужење Епископа Луке, старешине храма протојереја Душана Ердеља, гостију прославе: проте нирнбершког Маринка Радмило, високопреподобног јеромонаха Јустина Јеремића, као и гостију Руске и Цариградске Патријаршије. На светој Литургији је обављена хиротесија у чин чтеца Роберта Кнежевића и Слађана Ђекановића. Литургији је присуствовао велики број верног народа уз беседу владике Андреја.

Прослава је настављена сабором верног народа из холандских парохија уз културно-уметнички програм гостију ''КУД Чајетина’’ са Златибора и ''КУД Кирило и Методије’’ из Нирнберга. У недељу је света Литургија служена у парохији светог Николе у Зандаму, парохија амстердамска, у присуству многобројног верног народа. Владика Андреј је и овом приликом одржао предавање на тему Миланског едикта. После је у црквеној сали одржан програм ''КУД Чајетина’’ са Златибора и ‘’КУД Кирило и Методије’’ из Нинберга. Tиме је завршена прослава великог јубилеја наше Цркве у дијаспори.

Управа парохије Нејмеген

Извор: СПЦ

После прочитаног јеванђеља Владика је честитао славу окупљеном народу. Епископ је подсетио да се слава прославља кроз свету Литургију, а не у јелу и пићу. Слава нас сабера у заједнички дом, у храм, на свету Литургију и молитву око свеће и славског колача.

После причешћа деце и верног народа уследила је литија око храма, а затим је Владика, испред храма, преломио славски колач. На велику радост присутних, Владика је одликовао јереја Горана Ракића достојанством протонамесника.

Извор: Епархија шумадијска

Њене вредне руке још увек праве традиционалне српске спесијалитете које често кушамо после свете Литургије. Она је са својом породицом претходног дана прославила крсну славу, светог Димитрија. Литургији је присуствовао и римокатолички свештеник Леонардо Лукеро Лутенко, чија је мајка Српкиња родом из Ниша.

Извор: СПЦ

Након Св. Литургије је по обичају формирана литија која је кренула улицама града до централног трга где је Владика Теодосије са свештенством благословио славски колач и преломио га са председником општине као домаћином славе града. Владика Рашко - призренски Теодосије захвалио се бројним гостима који су дошли да заједно са Митровчанима прославе градску славу нагласивши значај народног јединства и солидарности.

Извор и фотогалерија: Епархија рашко-призренска

Присутнима се најпре обратио домаћин свечаности градоначелник Новог Сада господин Милош Вучевић.

Дан који данас обележавамо представља престанак вишегодишње, вишедеценијске и вишевековне окупације и долазак нечега највреднијег у наш град - а то је слобода. Заједно са представницима Цркве, Војске и Владе Републике Србије шаљемо поруку да ћемо, негујући богатство наше традиције, водити политику мира и стабилности, водећи рачуна о сваком грађанину Србије - изјавио је градоначелник Вучевић и уручио владици Иринеју и Александру Вучићу по примерак Душановог законика.

Обраћајући се Новосађанима, подпредседник Владе је истакао да је ово велики дан за Нови Сад и за Србију и напоменуо да је поносан на чињеницу да први пут заједно један празник обележавају представници Државе, Цркве и Војске. Господин Вучић се захвалио Владици Иринеју на стрпљењу и на томе што је уложио много снаге да се превазиђу сви неспоразуми из прошлости и да се тиме покаже да су само неки мали људи били препрека јединству свих оних који народу нешто значе.

Епископ бачки др Иринеј је поздравивши присутне и честитавши овај празник подсетио на неопходност сећања на све пострадале, а посебно на невине жртве. Сваки народ се поноси оваквим датумима - рекао је Владика - и са чашћу и молитвеним пијететом сећа се свих оних који су своје животе уградили у слободу својих потомака, а код нас је овај дан, на нашу жалост и срамоту био заборављен, а посредно или непосредно и забрањиван.

Преосвећени Владика је подсетио и на то да су сви ти велики догађаји ослобођења нашег народа и нашег града, велика одлука Народне скупштине Срба, Буњеваца, Словака и других до тад подјармљених народа, били могући захваљујући чињеници што је наша Црква успевала да одржи дух и идентитет самосвести српског народа.

Немајући непосредни политички циљ, Црква чинећи добро свима људима, посебно својим верницима, али и свим људима и свим народима, ствара предуслове за добро на свим пољима па и на пољу слободе.

Само онде где постоји хомогеност и унутрашње јединство свих стубова нашег народа, нашега друштва и наше државе могућ је напредак и просперитет на свим нивоима. Зато је такво јединство императив број један за све нас.

На жалост, многима управо та улога и одговорност Цркве представља главни камен спотицања те они клевећу нашу Цркву и веру као такву.

Најбољи деманти за све те клеветничке нападе је добар, хармоничан и братски однос наше Цркве са свим традиоционалним црквама и верским заједницама, али и са другим значајним установама домаћим и међународним, рекао је Епископ новосадски и бачки и још једном поздрављајући све присутне изразио наду да ће и убудуће новембар у Новом Саду бити проведен у радости и празновању.

Преузмите звучни запис

Нови Сад, 09.11.2012 - Информативна служба Епархије бачке

Епископу су саслуживали свештеници Колубарско-посавског намесништва, јереји Мирослав Филиповић, Небојша Лека и Влада Димитријевић, са Архијерејским намесником протојерејом–ставрофором Златком Димитријевићем на челу, као и ђакони Небојша Јаковљевић и Никола Урошевић. Литургијско сабрање је употпуњено појањем црквеног хора „Свети Димитрије“ из Лазаревца. Проповедао је Епископ Јован на јеванђелско зачало.

Након тога приступило се трпези љубави коју су верници, заједно са својим свештеником Мирославом Филиповићем, с љубављу припремили.

Извор: Епархија шумадијска