Након свете литугија те благосиљања славског кољива и ломљења славског колача Управа манастира Рмња приготовила је свечани ручак за све госте.

У епископији у Бос.Петровцу преосвећени владика Хризостом наставио је са својим свештенством и пријатељима слављење свог небеског заштитника св. Златоуста све до вечери.

Богољуб-Р.

Извор: Епархија бихаћко-петровачка

У својој беседи Епископ Фотије је рекао да је ово голготски тренутак нашега народа и да га требамо достојанствено поднети, по примеру Господа Христа на крсту, који се молио Оцу Небеском, за оне који Га распињу.

Епископ Фотије је нагласио да данас као Црква Христова и као мученички светосавски народ доживљавамо време „од шестога до деветога часа“ помрачења земаљске правде – правде лажних хуманиста „који долазе у оделу овчијем, а унутра су вуци грабљиви“. Међутим нисмо без наде, јер верујемо и чекамо коначни и праведни суд Божији, на којем ће „многи први бити последњи, а последњи први“.

После Свете Литургије приређена је трпеза љубави за све госте у просторијама ЦО Смилчић трудом надлежног свештеника равнокотарског Миле Савичића.

Беседа

Посјета професора Јанараса Сједињеним Америчким Државама отпочела је у Вашингтону, а наставила се његовим сусретима са српским, грчким и америчким заједницама у којима је одржао значајна предавања. Ова посјета испуњена просвећујућим излагањима, живим дискусијама и стимулативним разговорима обухватила је Чикаго, Лос Анђелес, Сан Дијего, Манастир светог Германа у Платини, Сакраменто, Сан Франциско, Беркли, Њујорк и друга мјеста.

Присутни су били обогаћени његовим размишљањима на следеће теме: Криза економије, криза политике: Постоји ли културна алтернатива? (Сан Франциско), Да ли данас наука чини философију сувишном? (Сан Дијего), Религија и Црква: Двије неускладиве стварности? (Лос Анђелес) и друге актуелне теме. Већина радова професора Јанараса посвећена је изучавању и истраживању разлика између јелинско-хришћанске и западноевропске философске традиције Јанараса интересују не само теоретске различитости, већ и како оне дефинишу праксу, тј. начин живота. „Већ неколико деценија он је један од најплоднијих, најоригиналнијих и најсавременијих православних аутора у Грчкој… и можда најзначајнији хришћански философ у Европи“, по ријечима др Роана Вилијамса, Архиепископа кентерберијског.

Професор Јанарас и Епископ западноамерички Максим

Христо Јанарас је значајан грчки философ и аутор више од педесет књига, од којих је већина преведена на више језика. Рођен је 1935. године у Атини. Професор емеритус је на Пантеион универзитету друштвених и политичких наука. Студирао је богословље на Атинском универзитету и философију на универзитетима у Бону и Паризу. Докторирао је на Богословском факултету Аристотеловог универзитета у Солуну, а власник је и доктората на Faculté des Lettres et Sciences Humaines у Сорбони. Номинован је за почасног доктора философије на Београдском универзитету, Богословском факултету светог Владимира (Њујорк) и Часног крста (Бостон). Професор Јанарас је био гост професор на Универзитетима у Паризу, Женеви, Лозани и Криту.

У својој беседи Епископ Фотије је говорио о путу крста и васкрсења, којим је ишао српски народ кроз историју и да том путу требамо остати верни и у ова наша тешка времена. Свети Георгије нам је показао тај пут, свети Сава и свети кнез Лазар косовски и сви свети нашега народа који су живели чекајући једино и искључиво правду Божију и праведни суд Божији. Епископ Фотије је на крају позвао све људе из Пађена да помогну обнову своје цркве.

Након Свете Литургије приређена је трпеза љубави у Ц.О. Пађене трудом надлежног свештеника о. Александра Вујка.

Беседа

Празничним бденијем началствовао је архијерејски намесник новосадски први протојереј-ставрофор Миливој Мијатов, уз саслужење протојереја Станимира Поповића и ђаконâ Леа Малешевића и Драгана Петровића. Бденију су приствовали Преосвећени Епископ Иринеј и вископреподобни архимандрит Јован Радосављевић.

Поздравна реч Владике Иринеја изговорена, после бденија, у навечерје Празника.

На сам дан Празника Евхаристијским сабрањем у Саборном новосадском светогергијевском храму, началствовао је Предстојатељ Цркве Божје у Бачкој Епископ Иринеј, уз саслужење свог викара Епископа јегарског Порфирија, Високопреподобног архимандрита Јована, архијереjских намесникâ из целе Епархије, те све пуноће градског клира и лаоса (народа Божјег).

Литургији су присуствали представници градских власти - градоначелник Новог Сада господин Милош Вучевић са сарадницима, велечасни Маријан Вуков представник римокатоличке цркве и велики број представника јавног и културног живота нашег града.

После прочитаног Јеванђења, архипастирском беседом сабраниме се обратио Преосвећени Епископ Порфирије, који је присутне поучио о значају светих мученика – исповедника истините вере међу којима свети Георгије светли као истински светионик и молитвеник за наш Град али и за цео род људски.

Након отпуста Епископ Иринеј је доделио архијерејске грамате грађанима Новог Сада и јавним предузећима, који су показали љубав и ревност да помогну светој Цркви у време кад су се многи према Цркви односили са презиром.

Архијерејске грамате су добили: господин проф. др Миодраг Копривица, заменик генералног директора РТВ Војводина из Новог Сада, господин проф. др Радивоје Стојковић, директор гимназије Јован Јовановић Змај из Новог Сада, господин Милорад Лонић, уметнички руководилац КУД-а Вила из Новог Сада, госпођа Марина Павловић Бараћ из Новог Сада, господин Иван Ферко из Новог Сада, Јавно предузеће Паркинг сервис из Новог Сад и Студио Берар из Новог Сада.

Пошто су, освештани славски дарови, жита, хлеба и вина, принети у славу Божју, а у част светог Георгија заштитника нашег Града и свих људи добре воље који у њему живе, уприличен је краћи пријем у Владичанском двору.

Прослава славе Града је настављена у градској кући, где је кум славе био господин Срђан Кружевић в. д. директора Електровојводине.

Епископ Иринеј је освештао славски колачи и жито, честитао славу свим новосађанима, а потом подсетио присутне због чега је баш празник Ђурђиц, други празник светог Георгија, најприкладнији за славу нашег Града и зашто је као такав прихваћен као Патрон од стране свих традиционалних цркава и верских заједница у Новом Саду.

Присутним званицама и представницима медија обратили су се и господин Самуел Врбовски, бискуп Словачке – евангелистичке цркве, ефендија Мухамед Зилкић, главни имам војвођански и новосадски, господин Горан Леви председник Новосадске јеврејске општине.

На крају је све поздравио и домаћин, градоначелник Новог Сада господин Милош Вучевић. Он је честитао свим грађанима Новог Сада славу, рекавши да је свети Георгија заштитник свих нас који живимо у Новом Саду без обзира на то ко којој конфесији припада или је можда и неверујући. Градоначелник је изразио посебно задовољство због тога што су данас овде били присутни представници свих традиционалних конфесија, што је јасна порука и обавеза да се овај празник треба празновати и у будуће.

Беседа Епископа Порфирија.

Поздравна реч Епископа Иринеја изговорена у Градској кући и поздравна реч господина Милоша Вучевића.

Нови Сад, 16.11.2012 - Информативна служба Епархије бачке

Извор: Епархија крушевачка

Фото: Миљан Милетић

Беседа Eпископа крушевачког Г. Давида на вечери

15:31 мин.

» Упутство за преузимање аудио фајла

Његово Преосвештенство Епископ крушевачки Давид извршио је чин великог освећења храма и служио прву свету архијерејску Литургију у новоподигнутом храму уз салуживање свештенства Епархије крушевачке.

Том приликом је Свети Архијерејски Синод Српске Православне Цркве, на предлог Епископа крушевачког Давида, одликовао орденом Светог Саве другог степена г. Зорана Неговановића - ктитора овог светог храма, а орденом Светог Саве трећег степена директора Здравстевног центра Крушевац прим. др Војкана Кулића.

Архијерејском граматом Епископ Давид је одликовао госпођу Невену Јевремовић – Миленовић, главну сестру Здравственог центра Крушевац, Здравствени центар и Техничку службу овог Центра. За свој допринос у изградњи ове светиње многе личности су добиле Архијерејску благодарницу као мало уздарје на њихов великодушни дар.

Поред освећења цркве, обележена су и два јубилеја: 90 година постојања Здравственог центра Крушевац и 10 година од одслужене прве свете Литургије. Постоје записи о сакралном здању у виду крста које је служило као болничка капела. Према платном списку болнице из 1922. године, постојао је болнички свештеник, који је био плаћан од стране Болнице.

После ступања на дужност директора Здравствственог центра Крушевац, др Војкан Кулић је покренуо иницијативу у циљу изградње цркве. Од 2002. године Литургија је служена у параклису на Одељењу урологије.

У болничком храму посвећеном Светим Врачима Литургија ће се служити сваке недеље.

Извор: Епархија крушевачка

Велингтон - У суботу, 10. новембра 2012. године, Владика Иринеј је служио свету архијерејску Литургију у храму Светог Саве у Велингтону. Саслуживали су му отац Иан Нилд из Антиохијске Православне Цркве, отац Александар Скорик из Руске Православне Цркве, и ђакон Немања Мрђеновић. Протојереј Љубомир Кудрић, парох велингтонски, предводио је младе појце за певницом.

На крајуЛитургије Владика је са сабраним народом освештао новоподигнуту капију на улазу у црквену порту, а затим су сви прешли у парохијски дом где се срдачно дружење наставило за трпезом љубави. Владика Иринеј и отац Љубомир искористили су послеподневне часове да обиђу велингтонску болницу и тако евхаристијску радост пренесу и онима који због болести нису могли да дођу у цркву на молитву.

Исте вечери, од 19 часова, у англиканском храму светог Јакова одржан је концерт чувеног велингтонског хора Vox Serbicus, који је на овај начин прославио десет година рада. Под диригентском палицом Миме Николић, тридесет гласова српског, руског, новозеландског и другог порекла извели су најпре девет црквених, углавном Мокрањчевих, а затим и девет српских народних композиција. На велико одушевљење публике и силних овација, хор је извео још неколико песама, међу којима и једну прелепу древну маорску композицију.

На крају концерта сабраном народу обратио се и Пресвећени Владика Иринеј који је честитао десетогодишњицу рада овом дивном хору, захваливши им на неуморном и квалитетном промовисању српске културе и православне вере у овом далеком кутку света. Владика је искористио прилику да изложи развој српског црквеног и народног певања, осветљавајући из још једног угла ону емоцију и мисао коју је наш народ кроз векове ковао и опевавао, да би је данас донео у сваки кутак света и њоме светлио не само себи, него и свакоме ко је жељан сведочења изворне апостолске вере и европске културе.

Окланд - Милошћу Божјом, Епископ Митрополије аустралијско-новозеландске г. Иринеј и ове године је боравио у Окланду поводом прославе храмовне славе, светог краља Милутина, и прославе лекарске славе, светих врача Козме и Дамјана.

У недељу, 11. новембра служена је света архијерејска Литургија. Његовом Преосвештенству су саслуживали свештеник из Велингтона протојереј Љубомир Кудрић, свештеник Руске Заграничне Цркве протојереј-ставрофор Владимир Бојков, надлежни парох протонамесник Сава Антић и ђакон Немања Мрђеновић.

После прочитаног Јеванђеља Владика је поучио сабране протумачивши јеванђеље о исцељењу гадаринског бесомучника. Окупљени верници су били радосни, укрепљени и духовно оснажени слушајући мудре и душекорисне речи свога Владике.

У току свете Литургије владика Иринеј је преломио славски колач и освештао жито. Овогодишњи домаћини славе Петар и Нада Бизумић предали су четвртину колача домаћинима за следећу годину Милану и Мири Белобаби.

По завршетку Литургије, гости и домаћини прешли су за трпезу љубави коју су припремиле вредне сестре из Кола српских сестара. Током свечаног ручка фолклорна група ''Соколићи'' извела је сплет традиционалних српских игара. Осећала се величанствена радост која је испуњавала све оне који су били присутни. Сви су уз осмехе и сузе радоснице били поносни на дечицу која су се са пуно љубави и труда припремали за велики дан ове парохије.

Исте вечери је прослављена и лекарска слава, свети врачи Козма и Дамјан, на којој је Његово Преосвештенство преломио славски колач. Владика је честитао славу нагласивши важност и племенитост лекарског позива, као и пожртвованост њихових небеских заштитника, светих врача Козме и Дамјана. Домаћин овогодишње славе др Весна Здравковић предала је четвртину славског колача домаћну за идућу годину др Мили Милић.

У понедељак, 11. новембра 2012. године, на дан светог краља Милутина, Његово Преосвештенство је служио свету Литургију на којој су му саслуживали свештеник грчке цркве у Окланду протојереј-ставрофор Павле Патисас, надлежни парох протонамесник Сава Антић и ђакон Немања Мрђеновић. На Литургији је, поред наших верника, присуствовало и неколико верника Грчке Цркве.

У архипастирској беседи, изговореној на српском и енглеском језику, Преосвећени Владика је честитао празник свима окупљеним верницима, и том приликом је поучио верне о животу, подвигу и жртви светог краља Милутина, нагласивши да је овај угодник Божји за свога живота подигао четрдесет храмова, за сваку годину своје владавине по један храм.

Извор: Митрополија аустралијско-новозеландска

Уочи славе богослужено је празнично бденије које је предводио протојереј-ставрофор Мирко Шипка, парох србобрански, уз саслужење презвитера Бранислава Мркића, архијерејског намесника новосадског другог, протојереја Славка Обрадова, пароха бегечког, протопрезвитера Стевана Кувежданина, пароха болманског, протонамесника Ђорђа Ђурђева, пароха каћког, ђакона Ђорђа Стојисављевића сабрата Светоуспенске цркве у Новом Саду, и парохâ футошких.

Овогодишњи празник наших месних патрона светих Врачева Козме и Дамјана био је по свему посебан. Наиме, делић моштију светих Бесребреника и Чудотвораца донет је и трајно подарен нашој цркви која носи њихово свето име архијерејском десницом Епископа рашко-призренског Теодосија. Овим чином излила се благодат Светога Духа на наше богочувано место и обавезала све нас на одговорност и потребу да се поправљамо и будемо честитији. Убеђени смо да су сва поколења наших предака, која посветише храм светим Бесребреницима, данас неизмерно радосна, јер нам дођоше, не само у госте него да се трајно настане међу нама, Свети Врачеви. Радост наша је још и већа пошто смо свесни да ће нараштаји који долазе, у лицу светих Козме и Дамјана, имати не само заступнике пред Богом, него и неуморне учитеље вере и побожности.

Светом Литургијом је началствовао Његово Преосвештенство Теодосије, Епископ рашко-призренски, уз саслужење Његовог Преосвештенства др Иринеја, Епископа бачког, архимандрита Јована Радосављевића, презвитера Бранислава Мркића, архијерејског намесника новосадског другог, протопрезвитера Славка Обрадова, пароха бегечког, протопрезвитера Стевана Кувежданина пароха болманског, јереја Бранислава Ђурагића, пароха ветерничког, јереја Александра Игњатова, пароха каћког, протонамесника Борислава Милића, пароха футошког, протонамесника Жељка Тешића, пароха футошког и настојатеља храма Светих Козме и Дамјана, протонамесника Миливоја Шемића, пароха футошког, протођакона Горана Ботошког и ђаконâ Драгана Радића, Ђорђа Стојисављевића, Леа Малешевића.

На крају свете Литургије подељене су Архијерејске захвалнице и грамате признања заслужним добротворима. Орден Светог Саве трећег степена, највише одликовање наше Свете Цркве, добио је Душан Антешевић, часник Црквене општине футошке, у знак признања за несебичну помоћ и пожртвовање које је скупа са својом благочестивом породицом чинио и чини светој Мајци Цркви.

За певницом је певао хор Школе појања из Новог Сада под руководством преподобног монаха Јеротеја, сабрата Светоархангелског манастира у Ковиљу. Овогодишњи црквени кум г. Стојан Марић предао је своје кумство г. Душану Антешевићу.

• Беседе Преосвећених Епископа рашко-призренског г. Теодосија и Епископа бачког г. др Иринеја
  

Извор: Епархија бачка

Литургији у манастиру светих Влача у Зочишту присуствовало је око три стотине верника из свих крајева Косова и Метохије, међу којима је био и велики број деце. На крају Св. Литургије благословени су и преломљени славски колачи. Осим манастирског колача, колаче су принели овогодишњи домаћини славе Радмила Вулићевић из Приштине и Звонко Радовановић из Ораховца. У име радника Дома здравља Ораховац, који такође славе овај празник као своју славу, колач и жито је принео Милош Антић из Ораховца.

Манастир Светих Врача се налази у селу Зочиште, пет километара удаљеном од Ораховца. Манастир и село 1999. године су потпуно уништени. Братија се склонила најпре у Призрен, а после тога у Црну Реку. Монаси су се у Зочиште вратили тек 17. октобра 2004. године. Обновљени манастир освештан је 14. јула 2007. године. Манастир Зочиште посвећен је светим бесребреницима Козми и Дамјану и у њему се чува део светих моштију ових светитеља према којима и локални Албанци гаје поштовање и често га посећују тражећи исцелење и помоћ од Бога.

http://www.eparhija-...nastiru-zociste

На Литургији је беседио Епископ Јован Ћулибрк на тему из Јеванђеља, да би потом говорио о Св Краљу Милутину и његовом великом труду у подизању храмова и манастира. После Свете Литургије пререзан је славски колач, а потом је приређен и пригодан културно-уметнички програм.

http://www.eparhija-...nastiru-banjska

Митрополит Јован је срдачно позвао све вернике да се придруже промоцији књиге "Воња чини чуда" у епархијеском Музеју. У отпоздравном говору г. Радунковић је захвалио Високопреосвећеном на позиву и укратко се представио верницима.

По завршетку Литургије, у Музеју Епархије одржана је промоција књиге г. Бранка Радунковића, којој је присуствовала и екипа Хрватске радиотелевизије на челу са г. Августином Башићем, главним уредником религијског програма.

Извор: Митрополија загребачко-љубљанска

Богослужењу су присуствовали римокатолички свештеник Мартин Тримпе и евангелички пастори Гримсман и Брунс. Повод посете била је слава овог богослужбеног места: свети арханђел Михаило. Након свете архијерејске Литургије преломљен је славски колач и освећено славско жито. Уследио је културно-уметнички програм у сали.

Капела у Лингену власништво је Црквене општине Оснабрик. Богослужи се два пута месечно: једном се служи света Литургија, а једном вечерње. Поред пароха Синише Вујасиновића, у капели у Лингену служи и месни парох Руске Православне Цркве. У Лингену живи двадесетак српских православних породица. Верни овога места могу оним данима када се у Лингену не служи учествовати на богослужењима у Оснабрику.

Година 1941. сматра се почетком организованог верског живота православних Срба у Оснабрику. У официрском логору Еверсбург налазило се за време Другог светског рата око 6.000 српских официра и војника. Заробљеници су имали покретни иконостас пред којим су се молитвено окупљали сваке недеље и празника. Током савезничког бомбардовања 6. децембра 1944. погинуло је 116 српских заробљеника, а изгорео је и покретни иконостас.

После рата, логор Еверсбург постао је сабирни центар за војнике из оближњих радних команди. Енглеска војна управа је одобрила коришћење једне просторије за верске потребе. Урађен је иконостас, а формиран је и хор. Године 1945. Србе у Оснабрику су посетили свети владика Николај (Велимировић) и Краљ Петар Други. Упркос исељавању Срба за Енглеску и друге земље, потреба за српском православном богомољом је постојала и даље. У једној стамбеној згради формирана је капела коју је 1960. године осветио руски загранични архиепископ Филотеј. Године 1964. добијена је дозвола за грађење новог храма. Приликом освећења земљишта, почасни гост и покровитељ је био Краљ Петар Други. Радови су завршени 1981. године, а 1982. храм је осветио Епископ Лаврентије, садашњи Епископ шабачки. Овом приликом управа града Оснабрика даривала је храм великим звонима, електричном инсталацијом и сумом од 30.000 немачких марака. Црквени дом осветио је 2003. године Епископ средњоевропски Константин. На територији Црквене општине Оснабрик борави око 5.000 припадника Српске Православне Цркве.

Извор: Епархија средњоевропска

Освајањима започетим већ у пролеће 1282. године, како наводи његов биограф архиепископ Данило II, Краљ Милутин "... узе у почетку доласка (на престо) оба Полога са њиховим градовима, и са облашћу и град славни Скопље, потом Овче Поље, Злетово и Пијанец". Мада се изричито не помиње, вероватно је и Врањска област била српска, а манастир је већ од 1282. године у саставу Милутинове Србије. За српску цркву време владавине краља Милутина је период изузетног просперитета, јер, како наводи архиепископ Данило II, краљ, одмах по доласку на власт "... поче зидати мноштво светих цркава, а многе ... старе обнови и укрепи". Подигао је, или обновио 40 цркава и манастира, захваљујући богатим приходима Краљевине од рударства и трговине. Мада извори тога доба не говоре о манастиру Светог Прохора Пчињског, у Карловачком Родослову, из 1503. године, стоји да краљ Милутин, поред осталих задужбина "сагради и цркву Пшинскому Прохору".

То непобитно доказује и сама фасада цркве са уграђеном опеком на којој је крупно уписано име архиепископа Саве III у чије време је извршена обнова храма. Неоспорно, и историјски извори, и сама архитектура олтарског дела цркве са старијим живописом, потврђују да је у време краља Милутина, односно у време архиепископа Саве III (који је на трону српске православне цркве био од 1309. до 1316. године), извршена велика обнова и живописање манастирске цркве. И то већ у духу српског средњовековног стваралаштва, још увек чврсто ослоњеног на најбоље традиције византијске уметности и градитељства.

Извор: Епархија врањска