Велики Црквени суд СПЦ је одлукама 26-3/12, 27-4/12 и 28-5/12 од 15. маја 2012. године лишио свештеничког и монашког чина:

1. јерођакона Мартинијана (Ђорђевића) бившег сабрата манастира Св. Козме и Дамјана у Зочишту и вратио га у ред лаика са мирским именом Владан

2. јеромонаха Георгија (Марковића) бившег сабрата манастира Ђурђеви Ступови у Расу и вратио га у ред лаика са мирским именом Горан

3. јеромонаха Игњатија (Станића) бившег сабрата манастира Драганац у Гњилану и вратио га у ред лаика под именом Срђан.

Будући да се наведена лица заједно са седамнаесторицом претходно рашчињених бивших клирика Епархије Рашко-призренске и даље представљају и појављују у јавности (посебно на територији централне Србије) као "монаси и свештеномонаси", треба имати у виду да сва "свештенодејства" ових одбеглих бивших клирика немају благодат и благослов Цркве јер они, нажалост, и даље следују групи такође од Цркве рашчињеног м. Артемија Радосављевића, који се и сам одвојио од СПЦ пре две године и формирао посебну секташку заједницу.

Случајеви рашчињења клирика и монаха у СПЦ , као и у осталим помесним православним Црквама, нажалост, нису ретка појава и тако је било кроз историју Цркве. Само у току ове године до октобра месеца Велики црквени суд СПЦ је рашчинио 8 лица из више Епархија СПЦ. Будући да постоји неразумевање једног дела јавности зашто Црква лишава свештеног и монашког чина поједина лица, треба имати у виду да се овој крајњој мери приступа тек након што се установи да су се иста лица сама одвојила од свештене заједнице Цркве Православне и да стварају пара-црквене групе или се пак лажно представљају наносећи штету угледу Цркве. Црква овим одлукама само констатује чињеницу да су се ова лица сопственом одлуком одвојила од црквене заједнице коју чини сословије канонских Епископа широм васељене, очекујући повратак истих у покајању и смирењу. За разлику од схватања у Римоктаоличкој цркви где се верује да се свештени чин не може одузети (где постоји нека врста трајне суспензије) у Православној Цркви и свештени и монашки чин су благодатни дарови Цркве који се могу одузети онима који изађу ван црквене заједнице или на други начин руше поредак Цркве која им је тај благодатни дар дала. Будући да све тајне бивају по благодати Божијој од Христа и у Цркви Христовој, сва "свештенодејства" рашчињених клирика су без светотајинске валидности и показатељ још већег одступања од заједнице у Христу Господу.

Извор: Епархија рашко-призренска

У одвојеним посетама Патријарх српски је данас примио и Његову Екселенцију Скипионеа Каневу, амбасадора Сан Марина у Београду, Његову Екселенцију г. Јоханеса Игнера, амбасадора Аустрије у Београду, као и г. Марка Благојевића, посебног саветника министра спољних послова Србије г. Ивана Мркића.

Пријемима је присуствоаво Преосвећени Епископ ремезијански г. Андреј.

Информативна служба Српске Православне Цркве

Са својим домаћином, владиком Савом, владика Милутин је у Кућанцима, родном селу блаженопочившег Патријарха српског Павла, служио свету архијерејску Литургију, а потом и парастос почившем патријарху Павлу, архимандриту манастира Јасеновца Амфилохију и свим знаним и незнаним упокојеним православним житељима, клирицима и епархиотима ове мученичке Епархије. Два архијереја су се, у току свете Литургије, помолила и за ослобођење од земаљских окова Архиепископа охридског и Митрополита скопског г. Јована, који као сужањ затворен у скопском затвору исповеда веру и страда за Христа.

Овом приликом истичемо да је историја многострадалне Епархије славонске у исто време и славна и мученичка, пуна примера мучеништва и страдања за Христа. Славонија се настањује српским православним живљем у 15. веку, под српским деспотом Вуком Бранковићем. Тај масовнији долазак православних Срба се везује и за настанак тада Пожешке епархије, руковођене калуђерима и свештеницима који су заједно са народом долазили и у ове се крајеве настањивали. У та давна времена настају, данас због недостатка монаштва опустели, манастири Пакра и Ораховица. Међутим, обновом Пећке патријаршије званично се оснива и прва српска епархија на тлу Славоније под именом Пожешка епархија.

Највеће страдање Епархија славонска и њени верници преживели су у двадесетом веку. Најпре је у Другом светском рату велики број Срба убијен, а већина храмова и манастира су или знатно оштећени или порушени. После рата Епархија се духовно и градитељски обнавља, па се величином издвајају храмови у Окучанима и Јасеновцу. Ипак, иако вишедеценијска обнова није успела да надокнади уништено у овом светском рату, од 1959. године Епархији је враћен стари назив Славонска и седиште епископског трона је у Пакрацу.

У времену од 1991. до 1995. године срушено је 39 храмова, а њих 47 знатно оштећено. Епископска резиденција у Пакрацу је опљачкана и демолирана, а још увек се не не зна за судбину Епархијске библиотеке, ризнице, галерије портрета и антикног намештаја. Саборни храм је спаљен са свим црквеним зградама. Срушене су до темеља цркве у Новој Градишки и Славонском Броду. Преко 80% цркава, као и остале црквене имовине, уништено је ван ратних дејстава. Основна карактеристика скврнављења и демолирања храмова на подручју Пакрачког, Даруварског и Новоградишког намесништва, јесте у томе што су часне трпезе разбијане, а иконе спаљиване. Услед ове пошасти и физичког прогона православни народ је избегао. Пре почетка рата Епархија славонска је имала 78 парохија, 71 црквену општину и три манастира (Ораховица, Пакра и Света Ана).

Мало и питомо славонско место Кућанци, које нам је било домаћин, иако је смештено далеко од сваке борбене линије, у току прошлог рата је било поприште страдања: миниран је и порушен православни храм светих апостола Петра и Павла. Село је познато и као родно место блаженопочившег Патријарха Павла. На рушевинама старога храма, трудом и уз помоћ верног народа са свих страна света, никао је обновљен храм. Иначе, храм је неколико пута кроз историју претрпео страдања: подигнут је 1748. године, а на тим темељима је сазидан нови храм 1828, који је обновљен 1989, а миниран 20. децембра 1991. године.

Током Свете Литургије, Епископ Милутин је захвалио на топлом гостопримству Епископу Сави, клиру Епархије славонске, као и присутном народу. Преносећи благослове Светог Николаја и Преподобног Јустина, заштитника Епархије ваљевске и свеколиког Српства, Владика Милутин је присутнима пренио и најтоплија осећања свих епархиота Епархије ваљевске. Епископ је назначио колика је част бити данас на овом светом месту и служити Свету Литургију са присутним народом и свештенством, а нарочито са Владиком Савом, Епископом који је пре њега столовао у Епархији аустралијско-новозеландској: „Велика је жртва и напор који је овај дивни Епископ Цркве Христове, наш драги брат у Христу Сава, поднео у годинама помирења и уједињења српског народа у дијаспори. И ја сам као Епископ у Аустралији жео плодну жетву коју је посејао вредни Владика Сава! Зато сам и желео да данас дођем овде и да заједно прославимо Васкрслог Христа, јер нам Он даде наду да после смрти долази васкрсење!“

Одговарајући на поздрав угледног госта, Епископ Сава је изразио своју благодарност Владици Милутину на овој посети, на заједнички узнесеним молитвама и на братској бризи за намучени верни народ Славоније. Истакао је да је овај питоми и вредни народ, који од давнина у овим крајевима поштено живи од труда руку својих, жељан посете и речи утехе из Србије, те да увек, као добар домаћин, дочекује овакве посете, које су, на жалост, ретке...

Литургијско сабрање је увеличала и група поклоника из Зрењанина, са својим свештеницима, која је кренула у поклоњење светињама Епархије славонске.

После Свете Литургије прешло се у сеоски дом у ком је послужено окрепљење за све присутне. Присутни су се уз песму и разговор дружили још неко време, када су кренули у посету имању на којем се давне 1914. године родио Патријарх Павле. Трудом и залагањем Епископа Саве и Епархије славонске, ово имање, удаљено свега стотинак метара од храма, налази се у власништву Епархије славонске. Жеља је Владике Саве, свештенства и верног народа да се на овом имању једног дана подигне манастир, уколико би се прикупило довољно средстава. Из времена рођења Патријарха Павла остао је само испуцали земљани набијени под старе ушорене славонске куће. Каснији власници су на тим темељима изидали нову кућицу.

Захвални смо Епископу славонском Сави, његовом свештенству и верном народу на топлом дочеку, домаћинској бризи, угодном боравку и братској љубави.

Архимадрит Петар

Извор: Епархија ваљевска

http://www.spc.rs/sr/muchenichki_venac_eparhije_slavonske

Свету литургију служио је Високопреосвештени Архиепископ цетињски и Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије, уз саслужење свештенства Митрополије црногорско-приморске, Архиепископије београдско-карловачке и Албанске Православне Цркве, уз молитвено учешће православних Врачана, и поклоника из Бара, Цетиња, Херцег-Новог, Подгорице, Београда и Велике Хоче у Метохији.

На служби су појала дјеца чланови хора „Метохијски божури“ из Велике Хоче.

Литургији је присуствовао Његова Екселенција Мирољуб Зарић, амбасадор Србије у Тирани.

У литургијској бесједи митрополит Амфилохије је говорио о Голготској саможртвеној љубави. Он је казао да је та љубав суштина Цркве коју она свједочи кроз сву историју, и да ту истину свједочи историја овога града од ранохришћанских времена и светог Јована Владимира до наших дана.

Митрополит је нагласио да су пострадали војници Краљевине Црне Горе и Србије ту љубав посвједочили у крвавој бици за Скадар и да су својом голготском жртвом донијели албанском народу државу, а будућности овдашњих народа темељ на коме ће се градити њихови односи упркос искушењима којима су у нашем времену ти односи изложени.

Митрополит Амфилохије је цркви Свете Тројице, са благословом Његове Светости Патријарха српског г. Иринеја, предао крст са Господњег Гроба у Јерусалиму, који су у Враку, специјално за ову прилику, донијели на дар поклоници из Митрополије београдско - карловачке.

Потом је Митрополит са свештенством и вјерним народом на Бардањолу служио парастос погинулим учесницима битке на Скадру.

Домаћини и организатори овог сабрања, чланови српско-црногорског удружења „Розафа-Морача“ и братства „Свети Јован Владимир“ предили су у Скадру трпезу хришћанске љубави.

Изведен је и богат културно умјетнички програм у којем су наступили хорови, фолклорна и пјевачка друштва, пјесници и народни гуслари.

Посебно одушевљење изазвао је наступ чланова националног ансамбла „Коло“ из Београда.

Митрополит Амфилохије је на крају свог једнодневног боравка у Скадру освештао просторије православног братства „Свети Јован Владимир“.

Извор: Митрополија црногорско-приморска

http://www.spc.rs/sr/obiljezhena_stota_godishnjica_bitke_na_skadru

Сви сабрани на Светој Литургији,који се у ово вријеме Божићњег поста припремају за празник Рођења Христовог, приступили су и причестили се Светим Тајнама Тијела и Крви Христове.

На крају Свете Литургије Епископ Фотије је бесједио тумачећи јеванђелску причу о безумном богаташу.

Извор: Епархија далматинска

По читању светог Јеванђеља Владика Јован поучио је сабрање народа Божјег тумачећи прочитану Реч Господњу /беседа Епископа Јована/. На светој Литургији, Епископ Јован миропомазао је новопросвећену слушкињу Божју Петру, кћер високопречасног протонамесника Александра секретара Црквеног Суда нишке Епископије.

Света Литургија завршена је благодарењем Епископа нишког г. Јована заслужнима за реализацију великог и веома значајног пројекта Епархије нишке и Библијског друштва Србије.

У сурет Јубиларној прослави у Нишу 2013. Епархија нишка покренула је мисионарски пројекат "Реч Господња Константиновом граду", у оквиру кога ће се од данашњег дана грађанима Ниша делити по један примерак Светог Писма Новог Завета, свака породица на кућну адресу добиће ваучер за подизање свог примерка у парохијском храму.

Милошћу Божијом, а благовољењем нашег Епископа, презвитер Милан Драговић одликован је звањем протонамесника, Библијска друштва Србије и Аустралије одликована су Орденом светог Цара Константина, а г-ђа Вера Митић секретар Библијског Друштва Србије, ЈКП Обједињена наплата Ниш, Архијерејским Граматама.

У име Библијског друштва Аустралије плакету и грамату примио је протођакон Радомир Ракић.

Овом приликом присутном верном народ подељено је преко 900 примерака Светог Писма Новог Завета.

Извор

У недељу 9. децембра Преосвећени Владика служиће Свету Архијерејску Литургију у храму Св. Српских Новомученика у Фридрихсхафену (Adelheidstr. 4, 88046 Friedrichshafen).

Извор: Епархија средњоевропска

Овом приликом отац Кирил је обишао: Карловац, саборни храм, зграду Епархије, Пореч, Водњан, Перој – храм св. Спиридона, Пулу – храм св. Николаја, Ријеку – храм св. Николаја, Глину и друга места. Такође отац Кирил је обишао и светиње Далмације: манастир Крупу, манастир Крку саборни храм у Шибенику и Епархију, где га је примио и Њ.П. Епископ далматински г. Фотије. Отац Кирил је посетио и храмове у Љубљани и Крању као и храм Христа Спаситеља у Бањалуци те манастир Ступље.

Користимо ову прилику да пренесемо поздраве и захвалност оца Кирила, свим његовим домаћинима и новим пријатељима.

Извор: Епархија горњокарловачка

У суботу 24. новембра у 18. часова одслужено је вечерње богослужење а одмах потом освећен је славски колач и свештеници Марко Радмановић и Десимир Видовић поздравили су присутне госте.

Кумови славе били су: Љубомир, Зорица и Максим Котур. Изабрани кумови за наредну црквену славу су Срђа и Слободанка Вранић.

Потом је уследила славска вечера у организацији КСС ,,Косовка Девојка”, пригодни славски програм и музика уживо. Пригодне беседе одржали су председник ЦШО Петар Атанацковић и кум славе Љубомир Котур. Председница КСС ,,Косовка Девојка” Сњежана Анђић уручила је председнику ЦШО чек од $29.000 на име прилога овог кола Цркви за отплату дуга.

У програму су наступили ученици ,,Српске Школе Свети Василије Острошки” и фолклорне групе ,,Млада Србадија и Вук Караџић”. Програм је водила Љиљана Јакшић.

Епархија канадска

Црква полако добија своју пуну форму, јер су притвореници урадили и поставили иконостас, а спремају се ускоро да приступе и фрескописању и украшавању зидова саме цркве.

Иако је била субота и била дозвољена посета притвореницима знатан број њих присуствовао је светој Литургији и причестио се. У наставку је пререзан славски колач и честитана слава домаћину славе господину Гордану Божићу, управнику завода.

После службе отац Иван је обишао и причестио притворенике који нису могли да присуствују самој служби. На крају је уследио свечани ручак са осталим званицама.

Извор: Епархија нишка

Епископу су саслуживали архијерејски намесник колубарско-посавски протојереј-ставрофор Златко Димитријевић, парох петчански протојереј Војислав Одавић, као и гост из Браничевске епархије, јеромонах Петар (Богдановић) из манастира Заова.

По завршетку Литургије служен је помен изгинулим ратницима Колубарске битке. Поред домаћих делегација венце на спомен-костурницу положили су и војни аташеи Аустрије, Чешке и Словачке. Прославу су својим присуством увеличали и председник општине Лазаревац г. Драган Алимпијевић, председник општине Лајковац г. Живорад Бојичић, као и наш истакнути књижевник Радован Бели Марковић из Лајковца. Присуство директора више јавних предузећа из лазаревачког и лајковачког краја указује на то да се са озбиљним припремама за прославу стогодишњице Колубарске битке 2014. године, почело на време.

Извор: Епархија шумадијска

Тако је ова крсна слава заиста и испунила свој смисао, да окупи и сабере сву децу Божју у братску Христову заједницу љубави - Свету Цркву Његову коју је Он стекао крвљу својом.

Радост у Солт Лејк Ситију је увеличана и увођењем у породицу православних – дакле, крштењем и миропомазањем унутар Литургије - малог Лиама Портера који је као најсвежији војник Христов заједничарио у Причастној чаши Живота.

После литије, благосиљања и ломљења славског колача, као и доделе захвалница заслужним члановима парохије, сатрудницима у делу Господњем, уследила је богата славска трпеза за коју се постарао локални огранак Кола српских сестара.

На крају посете, владика Максим је искористио прилику да са оцем Предрагом и неколико чланова Црквеног одбора посети Парк Сити, најпознатији зимски центар на овим просторима, где су се, дочекани љубављу Цвјетина Маиновића, на висини од 9000 стопа дивили лепоти Божје творевине.

Извор: Епархија западноамеричка

Након досељавања православних Срба на подручје Сјеничака у оквиру Војне крајине, 1715. године подигнута је прва црква брвнара посвећена угодници Божијој Светој Петки, која је представљала духовно и културно средиште овога краја. Због дотрајалости материјала од којег је изграђен, 1931. године храм је са благословом тадашњег Епископа горњокарловачког Максимилијана Хајдина демонтиран, како би на истом месту од чврстих материјала био изграђен нови храм. Међутим, недуго након изградње храм је у току Другог светског рата потпуно уништен. На темељима претходна два храма, деведесетих година прошлог века започета је изградња новог, који услед последњих ратних збивања није довршен.

У циљу наставка радова, захваљујући делатној љубави Сјеничараца из читавог света, за непуних годину дана прикупљено је приближно 23.000 евра, који омогућавају припремне радове за постављање кровне конструкције.

Будући да ће се 2015. године прославити 300.-годишњица овог светог храма, у плану је да се до тог периода окончају сви радови на стављању храма у богослужбену употребу. На тај начин би Сјеничак након пуних 70 година коначно добио храм какав заслужује.

Извор: Епархија горњокарловачка

Владики је саслуживало шесторјца свештенослужитеља. На почетку Литургије Епископ Теодосије произвео је настојатеља манастира протосинђела Василија Делића у чин игумана. Након Св. Литургије Еп. Теодосије је благословио и преломио славски колач. Овогодишњи домаћин славе поред братства манастира био је протојереј Миомир Влашковић из Лепосавића, а за домаћина следеће године пријавио се вероучитељ Нилола Станић из Лешка. Након Св. Литургије игуман Василије са братијом приредио је за присутне свечани славски ручак.

Извор и фотографије: Епархија рашко-призренска