На литургији је прочитано Jеванђеље од Матеја Мт 10.3, као опомена хришћанима да кончина нашег живота није у нашим рукама. Живот хришћана се састоји у томе да будемо спреми да дочекамо Спаситеља, као у јеванђелској причи о мудрим и лудим девојкама. Другим речима, свако наше зло и наше добро нас опомиње да се сретнемо са Господом. Наш живот не може бити горе на небу, ако га најпре немамо овде на земљи. Врлине држе нашу душу, наш ум да не заспи када дође Господ који ће од нас тражити нашу веру преточену у дела и нашу спремност да се сретнемо с Њим. У Јеванђељу се помиње рђави слуга, а то је онај ко не мари за Господа, а то је обмана наша, привид, јер Господ од нас тражи прибраност и будност, а рђави слуга убија у себи све оно што је божанско и свето. Зато нам је потребно да имамо мудрости и вере, а верне и мудре слуге Господ награђује Царством небесним.

Беседа епископа шумадијског Г. Јована

Владика је посетио братство Старе Цркве након одслужене литургије у парохијском дому.

протођакон Мирослав Василијевић

• Otvori galeriju!
  
• 
  

Епархија Шумадијска

С обзиром на то да је овде присутно много секти и разних псевдохришћанских праваца, то је и одговорност већа, а самим тим и мисија Цркве мора бити на високом нивоу.

Данас, у двадесет шесту недељу по Духовима, служили смо Свету Литургију у цркви Св. Георгија у Каракасу и у току Свете Литургије обавили једно крштење и миропомазање. Крштен је Diego Konstantin Trenard Vigilanza, дечак од пет година, а миропомазана је Ивона Петровић, супруга Атанасија Бате Петровића, рођена у Венецуели. За шест месеци колико о. Александар опслужује парохију у Венецуели ово је шесто крштење.

Једино кроз Литургију и кроз Свету тајну причешћа имамо предокус Живота вечног и Царства небеског већ овде на земљи, и стремимо ка Вечности и у Вечност. Оно што је најважније, постајемо бесмртни, побеђујемо смрт! Зато нема ништа прече него живети хришћанским, литургијским животом, за шта нам је потребан први корак, а то је Света тајна Крштења.

Оно што је важно, јесте да нисмо само хришћани на папиру, него хришћани у пракси како бисмо живи учесници литургијског живота и причешћивали се истинским Телом и истинском Крвљу Господа нашега Исуса Христа. То је сведочанство да смо истински хришћани, да желимо да се богатимо Богом, да желимо да победимо смрт, да желимо Живот Вечни!

Овим речима је закључио литургијску поуку верном народу презвитер Александар. Иначе, Литургију је служио и презвитер Антоније (Цариградска патријаршија), док је народ појао и у великом броју приступио Светој тајни причешћа, а у продуженој Литургији постављена била је свечана празнична трпеза.

Извор: СПЦ

Архимандрит Петар, игуман Михаило и остали саслужитељи у олтару допринели су лепоти ове свечаности, као и присутни представници Војске Србије, Полиције и свог верног народа.

Сваки храм је данас био Царство Божје у малом, али посебно се за овај пустињски храм може рећи да заиста то и јесте. Таквом изгледу Пустиње најпре доприносе светитељи на фрескама који зраче топлином и миром Божјим. Светитељски ликови на зидовима храма јесу други разлог празничног саборовања у Пустињи. Ове 2012. године прославља се 390 година од живописања манастира Пустиња. Сам манастир споља скромно изгледа, али када се сабере историја духовника који су кроз њега прошли, и када се погледа и доживи његова фрескама украшена унутрашњост, свеукупна импресија се може описати као раскошно скромна. Присуство на светој Литургији, или само кратак пролазак кроз манастир, оставља утисак који се не може материјално описати него само духовно – утисак да већ живимо вечност Царства Божјег. Живопис храма је посебно допринео да гледањем у фреске и светитеље на њима храм буде претворен у небо. Фреске настале 1622. године уметничком и богословски поткованом руком двојице зографа, Јована и Николе, постале су културно наслеђе Пустиње као и Ваљева, које говори ко смо и шта смо ми били некада и јесмо сада.

Славском трпезом у манастирској трпезарији настављена је свечаност прославе Ваведења и четири века старог живописа, а захвалност уваженим гостима на присуству и свакој помоћи, као и Високопреподобној игуманији Нини на гостољубљу, упутио је намесник протојереј-ставрофор Зоран Јаковљевић.

Извор: Епархија ваљевска

http://www.spc.rs/sr/390_godina_od_zhivopisanja_manastira_pustinja

У току Свете Литургије Епископ Григорије је рукоположио у чин презвитера Милана Стањевића, те у чин ђакона Бранислава Рајковића. Након Литургије и резања славског колача у порти манастира, за све присутне постављена је трпеза љубави.

Бесједа Епископа Григорија

http://eparhija-zahumskohercegovacka.com/?p=5683

Његовом Преосвештенству саслуживали су јереји Александар Лучић и Велибор Млађеновић и протођакон Славољуб Милошевић.

„Родитељи Пресвете Богородице Јоаким и Ана, по обећању датом Господу, довели су малу Марију у храм као дар Господу Богу. Када су дошли пред храм јерусалимски Пресвета Богомајка утрча у храм а првосвештеник Захарија уведе је у најсветији дио храма. Ту је вријеме проводила молећи се Господу Свеблагом непрестано“, истакао је Владика Василије и додао:“Господ наш трпио је прогонства, омаловажавања од стране људи а чинио је чуда, болесне исцјељивао и људе божанском науком љубави обасипао. Питате се како је могуће да се на такву науку љубави узвраћа мржњом? Погледајмо себе браћо и сестре и преиспитајмо своју савјест да ли и ми некада личимо на оне који су Господа прогонили? Дани су поста браћо и сестре, дани су када више него икада треба да преиспитујемо своју савјест и да видимо ко смо и шта смо. Сишавши у срце своје, спознавши гријех и испопвједивши га у светој тајни исповијести, спремни смо да примимо у себе тијело и крв Спаситеља нашег и успоставимо заједницу узвишенију од сваке друге“.

Након Свете Литургије услиједила је свечана литија и ломљење славског колача поводом храмовне славе.

Владика Василије одликовао је јереја Александра Лучића чином протонамјесника.

http://www.eparhijazvornickotuzlanska.org/news1778.php

Свету архијерејску литургију служио је Његово Високопреосвештенство Митрополит загребачко-љубљански Господин Јован, уз саслужење архимандрита Гаврила (Вучковића), настојатеља манастира Лепавине, јеромонаха Василија (Србљана), сабрата лепавинске свете обитељи, јереја Саве Косојевића, пароха у Марибору, јереја Радована Димитрића, пароха у Копривници, јереја Александра Тарабића, пароха у Великом Поганцу, и јереја Далибора Петковића, пароха у Ступовачи.

У цркви испуњеној верним народом, беседу о једном од великих Богородичиних празника изговорио је Високопреосвећени Митрополит Јован: „Предста царица одеснују тебе, в ризи позлашчених одјејана приспрешчена. Драга браћо и сестре, још у Старом завету псалмописац цар Давид пророковао је о Пресветој Богородици, Коју упоређује са царицом златом украшеном. Данас прослављамо празник Ваведења Пресвете Богородице, када су је Богородитељи Јоаким и Ана одвели у Јерусалимски храм као трогодишњу девојчицу да испуне свој завет Богу. Заветовали су се, ако им Бог подари чедо, да ће га посветити Богу на службу. На данашњи празник је успомена на извршење тог великог завета. Пресвета Богородица је од Бога молитвом испрошена, јер је Бог праведне Јоакима и Ану обрадовао светим чедом, које ће бити од значаја за читав род људски у мисији Спаситељевог искупљења људи. Зато Пресвету Богородицу и називамо Мајком свих хришћана, Мајком читавог рода људског. Чули смо данас у Апостолу где св. апостол Павле у једној алегорији говори о Пресветој Богородици као о старозаветном храму, Светињи над светињама, где се чувао Ковчег завета, у коме су биле таблице десет Божјих заповести, жезал Аронов (који је на чудесан начин процветао да покаже да је Левијево племе Бог одредио за службу у храму) и суд златни у коме је била манна (којом су се Јевреји хранили приликом изласка из египатског ропства у Синајској пустињи, одлазећи у Обећану земљу), симбол свете евхаристије којим је Господ хранио древни Израиљ и којим се ми хранимо за наше духовно обнављање и залог живота вечнога.

Каже се у црквеној историји да је био веома свечан одлазак мале Марије у Јерусалимски храм, да су Јоаким и Ана са својим рођацима и пријатељима и са девојкама испратили Пресвету Богородицу из Назарета у Јерусалим, где је малу Марију испред Храма дочекао првосвештеник Захарија. Каже црквена историја, уз петнаест степеника ишла је тако лагано као голубица, док су певале псалме девојке у белим хаљинама и са упаљеним свећама, и на најсвечанији је начин предали првосвештенику Захарији, који је на изненађење свих присутних уводи у Светињу над светињама, где је само једанпут годишње могао првосвештеник да улази на дан народног очишћења, кад је приносио велику жртву. То је био знак да је изузетна служба намењена Пресветој Богородици. Од најранијих дана хришћанских била је прослављана та успомена на увођење Пресвете Богородице у Јерусалимски храм…“

После архијерејске беседе, велики број ходочасника, пристиглих са разних страна и из више земаља да у лепавинској светињи прослави Заступницу и Заштитницу рода људског, причестио се Најсветијим Тајнама, Телом и Крвљу Спаситеља нашега Господа Исуса Христа.

На крају Свете литургије Митрополит Јован је са свештеницима освештао кољиво и пререзао славске колаче.

После краћег послужења, верници су позвани у манастирску трпезарију. За све пристигле ходочаснике, којих је било око седамсто, лепавинско братство и сарадници манастира припремили су празничну трпезу љубави. Међу гостима на слави манастира Лепавине били су и господин Зоран Васиљевић, конзул, и госпођа Гордана Перуничић, сарадник за конзуларне послове, из Амбасаде Републике Србије у РХ.

Уследио је молебан за здравље испред чудотворне иконе Пресвете Богородице, који је читао отац Гаврило. Осветивши ствари и окропивши светом водом верни народ, о. Гаврило је позвао вернике да буду верна деца своје Свете Цркве, да се не поводе за забавама и модама овог времена, него да под спасоносним покровом Пресвете Богородице ишту спасење и иду уским путем ка животу вечном.

извор: сајт Манастира Лепавина

После Свете Литургије пререзан је славски колач, због славе манастирске капеле и одржан мали помен ктиторима и приложницима манастира, посебно монахињи Параскеви (Саркић) која је ктитор крупске капеле посвећене Ваведењу Пресвете Богородице.

Потом је за све госте приређена трпеза љубави у манастирској трпезарији трудом игумана манастира Крупе Гаврила ( Стевановића).

Извор: Епархија далматинска

Пред Крај јутарње службе, високопреподобни игуман овог свештеног манастира Серафим у чин мале схиме замонашио је искушеника Влатка, наденувши му име Наум, како би се ангелским ликом подражавајући врлински живот светог оца Наума, удостојио Небеског Царства.

http://eparhijaniska.rs/%D0%B5%D0%BF%D0%B0%D1%80%D1%85%D0%B8%D1%98%D0%B0/%D0%B0%D0%BA%D1%82%D1%83%D0%B5%D0%BB%D0%BD%D0%BE/2369-%D0%BC%D0%BE%D0%BD%D0%B0%D1%88%D0%B5%D1%9A%D0%B5-%D1%83-%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%BE%D1%98-%D0%BE%D0%B1%D0%B8%D1%82%D0%B5%D1%99%D0%B8-%D1%81%D1%83%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D1%81%D0%BA%D0%BE%D1%98

Сутрадан на дан славе ове велике светиње која је у историји српског народа имала веома значајну улогу, Владика Јован служио је Свету Архијерејску Литургију. Међу многим поштоваоцима Каленићке свитиње из околних места, било је и оних који су дошли са стране, да се причесте Телом и Крвљу Господњом, узимајући учешћа у Светој Евхаристији.

Беседа епископа шумадијског Г. Јована

• Otvori galeriju!
  
• 
  

http://www.eparhija-sumadijska.org.rs/index.php?option=com_content&view=article&id=2667:2012-12-05-01-44-08&catid=130:-2012&Itemid=2

Свету архијерејску литургију уз саслужење локалног парохијског свештенства служио је преосвећени владика г. Хризостом. Као и увијек храм св. Јована Крститеља у Шипову био је и овог празника премален да под своје сводове прими све оне који су пристигли на свето литургијско собрање. Велики број вјерника се исповједио и причестио.

У бесједи након прочитаног светог еванђеља преосвећени владика г. Хризостом бесједио је на тему празника – увођење Пресвете Богородице у светињу над светињама и истакао:

free movies. watch movies. last movies

...'' Било је неопходно потребно да се за Светога који долази приреми и освети Светиња, али не она јерусалимског храма већ сама Пресвета Богородица, коју је Господ подарио њеним родитељима Јоакиму и Ани како би је они Богу завјетовали, како би је Богу дали! Светоме доликује Светиња! Мала Марија од свега три године би завјетована Богу, да буде избрани сасуд, освећени кивот у који ће се смјестити несмјестиви Христос Господ...

.... Оно што чини овај празник изузетним јесте чињеница да је првосвештеник Захарије мимо свих законских прописа о храму и одредби о мјесту и улози жене у јудејском народу, унио дјевојчицу од свега три године у светињу над светињама јерусалимског храма, дакле у простор гдје је само првосвештеник једанпут годишње улазио како би принио жртве за опроштај својих грјехова и народних прегрјешења...

...Како је то било могуће да уради један првосвештеник који је одлично познавао закон и његове прописе? Тумачећи овај детаљ данашњег празника свети оци говоре да је Бог подигао дух првосвештеника Захарија до такве екстазе да он једноставно није ни био свјестан шта је урадио. То је оно стање духа светих божијих људи као што је имао св. ап. Павле кад каже да зна човјека, да ли у тијелу или ван тијела не зна, који би узнесен до трећега неба! То је оно стање духа у којем би свети Јован Богослов кад на Патмосу прими Откровење (Апокалипсис). ...!

... И као што је било потребно и неопходно да се Пресвета Дијева физички и духовно припреми и то постом,молитвом и подвигом да прими у себе Светог над светима, тако исто и још више него њој потребно је и нама, браћо и сестре, да се и ми постом, молитвом, подвигом, покајањем и исповјешћу припремимо да бисмо у себе примили самог Господа Исуса Христа који нам се даје у тајни тијела и крви Његове!...

Нису у праву они који са искључивошћу говоре како причешће и пост нису узајамно повезани! Итекако јесу! Вјековно искуство наше Цркве и нашег народа управо то потврђују да су пост, молитва, покајање и исповјест својих сагрјешења припрема за свету тајну причешћа.

Нека нам Господ подари духовне снаге и благодати да можемо и ми као и наши свети преци себе кроз пост, молитву и подвиг припремити за заједницу са Господом! Данас је веома тешко постити, јер су искушења и кушања велика, она иста која је имао и сам Господ у пустињи када му сатана сугерише да камење претвори у хљебове. Погледајте само шта нам свакодневно нуде и сугеришу. Зато пост и јесте велики подвиг да се одупремо свим тим понудама и искушењима савременог потрошачког свијета и да сав свој живот Христу Богу предамо!!!...

Богољуб-Р.

http://www.eparhijabihackopetrovacka.org/index.php?option=com_content&view=article&id=1027:2012-12-04-20-02-21&catid=43:2009-07-22-12-41-52

Извор: Епархија средњоевропска

http://www.spc.rs/sr/episkop_konstantin_na_vavedenje_presvete_bogorodice_bogosluzhio_u_himelstiru

Свету Литургију с је лужио бококоторски намјесник протојереј-ставрофор Момчило Кривокапић уз саслужење архимандрита Мирона Косаћа. После Причешћа није опходила литијска поворка око храма, већ је ломљен славски колач. У својој бесједи о. Момчило још једанпут се осврнуо на житије Пресвете Богородице.

После бесједе је подијељена нафора, а затим су сви окупљени позвни на послужење припремљено у новом парохијском дому поред цркве Св. Николе у истом селу.

Радован Арнаут

http://www.spc.rs/sr/proslava_vavedenja_na_lushtici

После Литургије приређено је послужење у манастирском конаку за све присутне у храму. Такође, епископ Герасим је са вјерницима разговарао о актуелним темама, као и приликама, односно неприликама савременог живота, савјетовајући вјерне да хришћанин у савремено доба превазилази све тешкоће искључиво у заједници са Богом, испуњавајући заповјести и живећи по њима.

Ваведење Пресвете Богородице je један од дванаест великих хришћанских празника. Означава улазак (уведење) свете Богородице у храм. Марија је, као трогодишње дете, у складу са завјетом родитеља, Јоакима и Ане, да ће, ако добију пород, дијете дати у Храм, доведена у Јерусалим и уведена у Храм.

Извор: Епархија горњокарловачка

http://www.spc.rs/sr/proslava_vavedenja_u_manastiru_bogorodice_trojeruchice

Врбас - У навечерје овог Богородичиног празника свечано бденије служено је са почетком у 18 часова. Поред надлежних свештеника, чинодејствовали су и пароси из суседних парохија: протојереј-ставрофор Мирко Шипка, презвитер Радивој Веселинов, протопрезвитер Славко Обрадов, презвитер Борислав Тошић, презвитер Радован Лазић, презвитер Никола Темеринац. Богослужењу су присуствовали и представници локалне самоуправе, као и велики број наших верника.

На дан храмовне славе свету Литургију је служио парох србобрански протонамесник Алексеј Блануша уз саслужење врбашких пароха Цветка Миливојевића и Синише Панића. Отац Алексеј је на светој Литургији, после прочитаног јеванђеља, поучио верни народ пригодном беседом. Од гостију су били присутни гркокатолички свештеник Владислав Рац из Куцуре и римокатолички свештеник из Врбаса Карољ Сабади.

У наставку свете Литургије и трократног опхода око светог храма, служен је помен уснулим у Господу, ктиторима и оснивачима Световаведенске цркве у Врбасу, а потом је извршено освећење славског колача и кољива. Надлежни парох, протонамесник Синиша Панић поздравио је све присутне и захвалио кумовима Световаведенског храма у Врбасу господину Љубиши Елесину са његовом породицом, уваженим гостима и новоименованом куму господину Драгану Биговићу са породицом.

Стапар - У уторак, 4. децембра 2012. године, на празник Ваведења Пресвете Богородице, житељи Стапара прославили су своју храмовну славу. Молитвено славље започето је празничним бденијем које је служио надлежни парох, протонамесник Предраг Билић.

На дан славе служена је света Литургија којом је началствовао презвитер Саво Николић, архијерејски намесник сомборски, уз саслужење протонамесника Драгана Штевића, пароха апатинског и протонамесника Предрага Билића. Вечерњим богослужењем је началствовао протојереј Илија Проле, парох бачкојарачки и протојереј Чедо Опарница, парох будисавски. Овогодишњи кум господин Сава Пејић предао је кумство господину Живку Пејићу.

Извор: Епархија бачка

http://www.spc.rs/sr/praznik_vavedenja_presvete_bogorodice_u_eparhiji_bachkoj