Уговор су у једној адвокатској канеларији у Франкфурту, у присуству нотара, потписали Његово Преосвештенство Епископ средњоевропски Г. Константин и представник Евангеличке цркве, господин Траутман.

Храм је посвећен Светом Васкрсењу Господњем. Налази се на адреси Sonderhausenstraße 52, Frankfurt-Gallus.

Организован живот Српске православне цркве на територији данашње Црквене општине Франкфурт започео је 1964. године, када је одлуком блаженопочившег Патријарха српског Германа основана Црквена општина у Дармштату. Од ове црквене општине и парохије настале су 1996. две парохије франкфуртске са седиштем у овом важном центру средњонемачке савезне државе Хесен. Трећа парохија франкфуртска основана је 1998. године од територије мисионарске парохије Висбаден-Мајнц.Црквена општина у Франкфурту обухвата територије немачких савезних држава Хесен и Рајнланд-Пфалц. У њен састав улазе градови Франкфурт, Офенбах, Дармштат, Ханау, Висбаден, Мајнц и Гизен.

На територији Црквене општине борави око 30.000 припадника Српске православне цркве. Филијална богослужбена места постоје у Висбадену и Офенбаху.

Најаве Богослужења Епископа Константина

уторак, 11 децембар 2012 14:10

(ХИЛДЕСХАЈМ-ХИМЕЛСТИР) У недељу 16. децембра Његово Преосвештенство Епископ средњоевропски Г. Константин служиће Свету Архијерејску Литургију у Гепингену (Marstall Str. 21, 73033 Göppingen), на богослужбеном месту Црквене Општине Штутгарт.

На Св. Николу, у среду 19. децембра, Преосвећени Владика ће служити Свету Архијерејску Литургију у Химелстиру (Obere Dorfstraße 12, D-31137 Hildesheim-Himmelsthür). Оба ова Богослужења почеће у 10 часова.

http://www.serbische-diozese.org/03/index.php?lang=sr

Градња мора да почне до најкасније до 26.марта 2013, да би грађевинска дозвола остала на снази.

Уплата прилога за обнову храма Васкрсења Христовог у Пребиловцима ће се вршити на посебне рачуне Српске-православне црквене општине Чапљина, код UNICREDIT BANKA D.D.MOSTАR, на име:

СРПСКА ПРАВОСЛАВНА ЦРКВЕНА ОПШТИНА ЧАПЉИНСКА

Г. ШУШКА ББ,

88300 ЧАПЉИНА, БИХ,

У БиХ, у конвертибилним маркама: брoj жиро рачуна 3381102246138904

Ван БиХ на девизни рачун СПЦО Чапљина

БРОЈ РАЧУНА 20014667101

VALUTA: EUR

SWIFT: UNCRBA22

IBAN: BA39 3381 1048 4603 1262

Динарске уплате у Србији могу се извршити на рачун СНД Пребиловци, Београд, Римска 5/7

бр. рачуна 205-179372-31

-све уплате вршити уз напомену „за храм у Пребиловцима“. Имена свих приложника биће објављена на веб страницама села Пребиловаца, а биће уписана и у посебну књигу СПЦО Чапљина.

СВИМ ПРИЛОЖНИЦИМА ОДБОР ЗА ОБНОВУ ХРАМА ТОПЛО ЗАХВАЉУЈЕ!

http://eparhija-zahumskohercegovacka.com/?p=5810

Награду "Сулејман Машовић-Лука Винцетић-Јован Николић" Високопреосвећени Митрополит Јован је добио за допринос у међурелигијском дијалогу, екуменизму и верској толеранцији. На почетку високе госте испред Хрватског Хелсиншког одбора је поздравио председник Иван Звонимир Чичак који је у свом говору образложио критеријуме овогодишњих награда.

Награда Јошка Кулушића за допринос у заштити и промицању људских права у подручју медијског дјеловања додијељена је новинарки у уредници емисије Нове Тв “Провјерeнo” Ивани Параџиковић. Награду Мико Трипало за допринос у заштити и промицању људских права у хрватској тијеком протекле године, а који надилази професионалне обвезе и уобичајене стандарде добила је саборска заступница Мирела Холи.

Извор: Митрополија загребачко-љубљанска

Да подсетимо, Владика Игнатије је саслуживао Митрополиту црногорско-приморском г. Амфилохијем приликом његове недавне посете српском народу и Цркви у Венецуели. Мисија Антиохијске патријаршије једна је од најуспешнијих у Латинској Америци; велики допринос су дали у превођењу и објављивању богословске и духовне литературе.

Света Литургија је служена на арапском, шпанском, српском и црквенословенском језику, а певао је хор антиохијске цркве по византијском напеву. На крају Литургије служен је помен блаженоупокојеном антиохијском Патријарху Игњатију IV.

Преосвећени владика Игњатије се осврнуо на личност блаженоупокојеног патријарха и провео нас кроз житије овог честитог јерарха који је оставио снажан печат у Антихијској Цркви, православном и хришћанском свету.

Извор: СПЦ

На данашњој Светој Литургији прочитана је јеванђељлска прича о исцелењу погрбљене жене и то исцелење се десило у суботу. Фарисеји и књижевници видећи ово дивно чудо не радују се томе, већ оптужују Господа Исуса Христа као преступника закона, јер наводно тако нешто се није смело чинити у суботу. Због тога њиховога лицемерја Господ их изобличава показујући да само формално извршавају старозаветни закон Божији, а да су се његове суштине одрекли, а то је љубав и добро према ближњем. Наравно да ова прича има свој значај и данас у Новом Завету, јер и данашњи свештенослужитељи могу своју службу свести на формализам и ритуале, а да притом забораве на суштину вере и закона Божијег, а то је љубав према Богу и љубав према ближњем.

После Свете Литургије приређена је трпеза љубави за све госте у манастирској трпезарији.

Извор: Епархија далматинска

При повратку владика Давид је посетио цркву Свете Тројице у Трстенику.

Извор: Епархија крушевачка

Фото: Миљан Милетић

Беседа Eпископа крушевачког Г. Давида по Јеванђељу

9:08 мин.

Беседа Eпископа крушевачког Г. Давида на крају Литургије

4:34 мин.

» Упутство за преузимање аудио фајла

На литургији је прочитано Jеванђеље од Матеја Мт 10.3, као опомена хришћанима да кончина нашег живота није у нашим рукама. Живот хришћана се састоји у томе да будемо спреми да дочекамо Спаситеља, као у јеванђелској причи о мудрим и лудим девојкама. Другим речима, свако наше зло и наше добро нас опомиње да се сретнемо са Господом. Наш живот не може бити горе на небу, ако га најпре немамо овде на земљи. Врлине држе нашу душу, наш ум да не заспи када дође Господ који ће од нас тражити нашу веру преточену у дела и нашу спремност да се сретнемо с Њим. У Јеванђељу се помиње рђави слуга, а то је онај ко не мари за Господа, а то је обмана наша, привид, јер Господ од нас тражи прибраност и будност, а рђави слуга убија у себи све оно што је божанско и свето. Зато нам је потребно да имамо мудрости и вере, а верне и мудре слуге Господ награђује Царством небесним.

Беседа епископа шумадијског Г. Јована

Владика је посетио братство Старе Цркве након одслужене литургије у парохијском дому.

протођакон Мирослав Василијевић

• Otvori galeriju!
  
• 
  

Епархија Шумадијска

С обзиром на то да је овде присутно много секти и разних псевдохришћанских праваца, то је и одговорност већа, а самим тим и мисија Цркве мора бити на високом нивоу.

Данас, у двадесет шесту недељу по Духовима, служили смо Свету Литургију у цркви Св. Георгија у Каракасу и у току Свете Литургије обавили једно крштење и миропомазање. Крштен је Diego Konstantin Trenard Vigilanza, дечак од пет година, а миропомазана је Ивона Петровић, супруга Атанасија Бате Петровића, рођена у Венецуели. За шест месеци колико о. Александар опслужује парохију у Венецуели ово је шесто крштење.

Једино кроз Литургију и кроз Свету тајну причешћа имамо предокус Живота вечног и Царства небеског већ овде на земљи, и стремимо ка Вечности и у Вечност. Оно што је најважније, постајемо бесмртни, побеђујемо смрт! Зато нема ништа прече него живети хришћанским, литургијским животом, за шта нам је потребан први корак, а то је Света тајна Крштења.

Оно што је важно, јесте да нисмо само хришћани на папиру, него хришћани у пракси како бисмо живи учесници литургијског живота и причешћивали се истинским Телом и истинском Крвљу Господа нашега Исуса Христа. То је сведочанство да смо истински хришћани, да желимо да се богатимо Богом, да желимо да победимо смрт, да желимо Живот Вечни!

Овим речима је закључио литургијску поуку верном народу презвитер Александар. Иначе, Литургију је служио и презвитер Антоније (Цариградска патријаршија), док је народ појао и у великом броју приступио Светој тајни причешћа, а у продуженој Литургији постављена била је свечана празнична трпеза.

Извор: СПЦ

Архимандрит Петар, игуман Михаило и остали саслужитељи у олтару допринели су лепоти ове свечаности, као и присутни представници Војске Србије, Полиције и свог верног народа.

Сваки храм је данас био Царство Божје у малом, али посебно се за овај пустињски храм може рећи да заиста то и јесте. Таквом изгледу Пустиње најпре доприносе светитељи на фрескама који зраче топлином и миром Божјим. Светитељски ликови на зидовима храма јесу други разлог празничног саборовања у Пустињи. Ове 2012. године прославља се 390 година од живописања манастира Пустиња. Сам манастир споља скромно изгледа, али када се сабере историја духовника који су кроз њега прошли, и када се погледа и доживи његова фрескама украшена унутрашњост, свеукупна импресија се може описати као раскошно скромна. Присуство на светој Литургији, или само кратак пролазак кроз манастир, оставља утисак који се не може материјално описати него само духовно – утисак да већ живимо вечност Царства Божјег. Живопис храма је посебно допринео да гледањем у фреске и светитеље на њима храм буде претворен у небо. Фреске настале 1622. године уметничком и богословски поткованом руком двојице зографа, Јована и Николе, постале су културно наслеђе Пустиње као и Ваљева, које говори ко смо и шта смо ми били некада и јесмо сада.

Славском трпезом у манастирској трпезарији настављена је свечаност прославе Ваведења и четири века старог живописа, а захвалност уваженим гостима на присуству и свакој помоћи, као и Високопреподобној игуманији Нини на гостољубљу, упутио је намесник протојереј-ставрофор Зоран Јаковљевић.

Извор: Епархија ваљевска

http://www.spc.rs/sr/390_godina_od_zhivopisanja_manastira_pustinja

У току Свете Литургије Епископ Григорије је рукоположио у чин презвитера Милана Стањевића, те у чин ђакона Бранислава Рајковића. Након Литургије и резања славског колача у порти манастира, за све присутне постављена је трпеза љубави.

Бесједа Епископа Григорија

http://eparhija-zahumskohercegovacka.com/?p=5683

Његовом Преосвештенству саслуживали су јереји Александар Лучић и Велибор Млађеновић и протођакон Славољуб Милошевић.

„Родитељи Пресвете Богородице Јоаким и Ана, по обећању датом Господу, довели су малу Марију у храм као дар Господу Богу. Када су дошли пред храм јерусалимски Пресвета Богомајка утрча у храм а првосвештеник Захарија уведе је у најсветији дио храма. Ту је вријеме проводила молећи се Господу Свеблагом непрестано“, истакао је Владика Василије и додао:“Господ наш трпио је прогонства, омаловажавања од стране људи а чинио је чуда, болесне исцјељивао и људе божанском науком љубави обасипао. Питате се како је могуће да се на такву науку љубави узвраћа мржњом? Погледајмо себе браћо и сестре и преиспитајмо своју савјест да ли и ми некада личимо на оне који су Господа прогонили? Дани су поста браћо и сестре, дани су када више него икада треба да преиспитујемо своју савјест и да видимо ко смо и шта смо. Сишавши у срце своје, спознавши гријех и испопвједивши га у светој тајни исповијести, спремни смо да примимо у себе тијело и крв Спаситеља нашег и успоставимо заједницу узвишенију од сваке друге“.

Након Свете Литургије услиједила је свечана литија и ломљење славског колача поводом храмовне славе.

Владика Василије одликовао је јереја Александра Лучића чином протонамјесника.

http://www.eparhijazvornickotuzlanska.org/news1778.php

Свету архијерејску литургију служио је Његово Високопреосвештенство Митрополит загребачко-љубљански Господин Јован, уз саслужење архимандрита Гаврила (Вучковића), настојатеља манастира Лепавине, јеромонаха Василија (Србљана), сабрата лепавинске свете обитељи, јереја Саве Косојевића, пароха у Марибору, јереја Радована Димитрића, пароха у Копривници, јереја Александра Тарабића, пароха у Великом Поганцу, и јереја Далибора Петковића, пароха у Ступовачи.

У цркви испуњеној верним народом, беседу о једном од великих Богородичиних празника изговорио је Високопреосвећени Митрополит Јован: „Предста царица одеснују тебе, в ризи позлашчених одјејана приспрешчена. Драга браћо и сестре, још у Старом завету псалмописац цар Давид пророковао је о Пресветој Богородици, Коју упоређује са царицом златом украшеном. Данас прослављамо празник Ваведења Пресвете Богородице, када су је Богородитељи Јоаким и Ана одвели у Јерусалимски храм као трогодишњу девојчицу да испуне свој завет Богу. Заветовали су се, ако им Бог подари чедо, да ће га посветити Богу на службу. На данашњи празник је успомена на извршење тог великог завета. Пресвета Богородица је од Бога молитвом испрошена, јер је Бог праведне Јоакима и Ану обрадовао светим чедом, које ће бити од значаја за читав род људски у мисији Спаситељевог искупљења људи. Зато Пресвету Богородицу и називамо Мајком свих хришћана, Мајком читавог рода људског. Чули смо данас у Апостолу где св. апостол Павле у једној алегорији говори о Пресветој Богородици као о старозаветном храму, Светињи над светињама, где се чувао Ковчег завета, у коме су биле таблице десет Божјих заповести, жезал Аронов (који је на чудесан начин процветао да покаже да је Левијево племе Бог одредио за службу у храму) и суд златни у коме је била манна (којом су се Јевреји хранили приликом изласка из египатског ропства у Синајској пустињи, одлазећи у Обећану земљу), симбол свете евхаристије којим је Господ хранио древни Израиљ и којим се ми хранимо за наше духовно обнављање и залог живота вечнога.

Каже се у црквеној историји да је био веома свечан одлазак мале Марије у Јерусалимски храм, да су Јоаким и Ана са својим рођацима и пријатељима и са девојкама испратили Пресвету Богородицу из Назарета у Јерусалим, где је малу Марију испред Храма дочекао првосвештеник Захарија. Каже црквена историја, уз петнаест степеника ишла је тако лагано као голубица, док су певале псалме девојке у белим хаљинама и са упаљеним свећама, и на најсвечанији је начин предали првосвештенику Захарији, који је на изненађење свих присутних уводи у Светињу над светињама, где је само једанпут годишње могао првосвештеник да улази на дан народног очишћења, кад је приносио велику жртву. То је био знак да је изузетна служба намењена Пресветој Богородици. Од најранијих дана хришћанских била је прослављана та успомена на увођење Пресвете Богородице у Јерусалимски храм…“

После архијерејске беседе, велики број ходочасника, пристиглих са разних страна и из више земаља да у лепавинској светињи прослави Заступницу и Заштитницу рода људског, причестио се Најсветијим Тајнама, Телом и Крвљу Спаситеља нашега Господа Исуса Христа.

На крају Свете литургије Митрополит Јован је са свештеницима освештао кољиво и пререзао славске колаче.

После краћег послужења, верници су позвани у манастирску трпезарију. За све пристигле ходочаснике, којих је било око седамсто, лепавинско братство и сарадници манастира припремили су празничну трпезу љубави. Међу гостима на слави манастира Лепавине били су и господин Зоран Васиљевић, конзул, и госпођа Гордана Перуничић, сарадник за конзуларне послове, из Амбасаде Републике Србије у РХ.

Уследио је молебан за здравље испред чудотворне иконе Пресвете Богородице, који је читао отац Гаврило. Осветивши ствари и окропивши светом водом верни народ, о. Гаврило је позвао вернике да буду верна деца своје Свете Цркве, да се не поводе за забавама и модама овог времена, него да под спасоносним покровом Пресвете Богородице ишту спасење и иду уским путем ка животу вечном.

извор: сајт Манастира Лепавина

После Свете Литургије пререзан је славски колач, због славе манастирске капеле и одржан мали помен ктиторима и приложницима манастира, посебно монахињи Параскеви (Саркић) која је ктитор крупске капеле посвећене Ваведењу Пресвете Богородице.

Потом је за све госте приређена трпеза љубави у манастирској трпезарији трудом игумана манастира Крупе Гаврила ( Стевановића).

Извор: Епархија далматинска

Пред Крај јутарње службе, високопреподобни игуман овог свештеног манастира Серафим у чин мале схиме замонашио је искушеника Влатка, наденувши му име Наум, како би се ангелским ликом подражавајући врлински живот светог оца Наума, удостојио Небеског Царства.

http://eparhijaniska.rs/%D0%B5%D0%BF%D0%B0%D1%80%D1%85%D0%B8%D1%98%D0%B0/%D0%B0%D0%BA%D1%82%D1%83%D0%B5%D0%BB%D0%BD%D0%BE/2369-%D0%BC%D0%BE%D0%BD%D0%B0%D1%88%D0%B5%D1%9A%D0%B5-%D1%83-%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%BE%D1%98-%D0%BE%D0%B1%D0%B8%D1%82%D0%B5%D1%99%D0%B8-%D1%81%D1%83%D0%BA%D0%BE%D0%B2%D1%81%D0%BA%D0%BE%D1%98