<?xml version="1.0"?>
<rss version="2.0"><channel><title>&#x416;&#x438;&#x432;&#x435; &#x440;&#x435;&#x447;&#x438; &#x443;&#x442;&#x435;&#x445;&#x435;: Живе речи утехе</title><link>https://pouke.org/index/-/1346435955/page/543/?d=1</link><description>&#x416;&#x438;&#x432;&#x435; &#x440;&#x435;&#x447;&#x438; &#x443;&#x442;&#x435;&#x445;&#x435;: Живе речи утехе</description><language>sr</language><item><title>&#x421;&#x432;&#x435;&#x442;&#x430; &#x410;&#x440;&#x445;&#x438;&#x458;&#x435;&#x440;&#x435;&#x458;&#x441;&#x43A;&#x430; &#x41B;&#x438;&#x442;&#x443;&#x440;&#x433;&#x438;&#x458;&#x430; &#x443; &#x43C;&#x430;&#x43D;&#x430;&#x441;&#x442;&#x438;&#x440;&#x443; &#x41A;&#x440;&#x43A;&#x438;</title><link>https://pouke.org/index/-/1346435955/%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B0-%D0%B0%D1%80%D1%85%D0%B8%D1%98%D0%B5%D1%80%D0%B5%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%B0-%D0%BB%D0%B8%D1%82%D1%83%D1%80%D0%B3%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D1%83-%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%80%D1%83-%D0%BA%D1%80%D0%BA%D0%B8-r1012/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2016_04/b51d2b26f832e27d1c960b4fb59aef89.jpg.2f1f4c9906c9029fb3c6310846f4b068.jpg" /></p>
<p><span style="font-family:arial, helvetica, sans-serif"><span style="font-size:12px">У својој бесједи Епископ Фотије је растумачио јеванђељску причу о богатом младићу рекавши да ако заиста хоћемо да будемо савршени морамо не само да држимо старозавјетне законе, већ морамо и да оставимо све земаљско и да кренемо за Христом, јер једино тако можемо ући у Царство Небеско.</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial, helvetica, sans-serif"><span style="font-size:12px">Након Свете Литургије припремљена је трпеза љубави за све присутне у трпезарији манастира Крке.</span></span></p>
<p><img src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" alt="P1.jpg" data-src="http://www.eparhija-dalmatinska.hr/Images/P1.jpg"></p>
<p><span style="font-family:arial, helvetica, sans-serif"><span style="font-size:12px">Извор: </span></span><a href="http://www.eparhija-dalmatinska.hr/Frames-c.htm" rel="external nofollow"><span style="font-family:arial, helvetica, sans-serif"><span style="font-size:12px">Епархија далматинска</span></span></a></p>
<p><img src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" alt="176-01-12.jpg" data-src="http://www.eparhija-dalmatinska.hr/arhiva2012/Images2012/176-01-12.jpg"></p>
<p><img src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" alt="176-02-12.jpg" data-src="http://www.eparhija-dalmatinska.hr/arhiva2012/Images2012/176-02-12.jpg"></p>
<p><img src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" alt="176-03-12.jpg" data-src="http://www.eparhija-dalmatinska.hr/arhiva2012/Images2012/176-03-12.jpg"></p>
<p><img src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" alt="176-04-12.jpg" data-src="http://www.eparhija-dalmatinska.hr/arhiva2012/Images2012/176-04-12.jpg"></p>
<p><img src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" alt="176-05-12.jpg" data-src="http://www.eparhija-dalmatinska.hr/arhiva2012/Images2012/176-05-12.jpg"></p>
<p><img src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" alt="176-06-12.jpg" data-src="http://www.eparhija-dalmatinska.hr/arhiva2012/Images2012/176-06-12.jpg"></p>
]]></description><guid isPermaLink="false">1012</guid><pubDate>Mon, 31 Dec 2012 09:57:00 +0000</pubDate></item><item><title>&#x410;&#x443;&#x441;&#x442;&#x440;&#x430;&#x43B;&#x438;&#x458;&#x430;: &#x421;&#x440;&#x43F;&#x441;&#x43A;&#x430; &#x426;&#x440;&#x43A;&#x432;&#x430; &#x438; &#x43C;&#x43B;&#x430;&#x434;&#x438;</title><link>https://pouke.org/index/-/1346435955/%D0%B0%D1%83%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D1%81%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B0-%D1%86%D1%80%D0%BA%D0%B2%D0%B0-%D0%B8-%D0%BC%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B8-r999/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2016_04/7a095693c58d0a99ac8981ecc9de3826.jpg.07e03033b4812c9755a09eedff837052.jpg" /></p>
<p><img src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" alt="8314832305_81264d6098_b.jpg" data-src="http://www.spc.rs/files/galerije/12/12/8314832305_81264d6098_b.jpg"></p>
<p><span style="font-family:arial, helvetica, sans-serif"><span style="font-size:12px">После призива Светога Духа, кад су сва деца потврдили учешће речју </span></span><span style="font-family:arial, helvetica, sans-serif"><span style="font-size:12px"><em>Амин</em></span></span><span style="font-family:arial, helvetica, sans-serif"><span style="font-size:12px">, прешло се у црквену салу на послужење.</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial, helvetica, sans-serif"><span style="font-size:12px">Први часови веронауке и српске историје одржали су свештеници Петар Дамњановић и Владислав Шиповац, као и ђакони Дејан Милошевић и Веселин Сворцан. Радило се у три групе. Деца су упијала речи Светога и Божанскога Писма учећи о стварању света и човека, о Господу Богу који нас све воли и призива у Своју заједницу, тј. Цркву, као и о пророку Мојсију и десет Божјих заповести. Кроз дијалог са децом предавачи су пренели православно схватање живота где Господ Бог позива свакога човека да се придржава заповести Господњих ради вечнога живота и спасења.</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial, helvetica, sans-serif"><span style="font-size:12px">Час српске историје је захватио светородну лозу Немањића и њен најлепши изданак - Светога Саву, првог српског архиепископа, коме је и храм у Гринзбари посвећен. Деца су изнела своја искуства  у смислу да некад доживљавају тешкоће у свакодневном животу због лоше слике Срба у данашњем друштву, али су поносно кренули са часа са знањем да је српски народ имао многе великане и просветитеље који су ударили чврсте хришћанске темеље у српској историји.</span></span></p>
<p><img src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" alt="8314835613_8797009716_b.jpg" data-src="http://www.spc.rs/files/galerije/12/12/8314835613_8797009716_b.jpg"></p>
<p><span style="font-family:arial, helvetica, sans-serif"><span style="font-size:12px">Ручак и ужину су спремиле вредне чланице Кола српских сестара "Огњена Марија" - Гордана Станимировић, Весна Кашемовић и Невенка Шиповац, а помагали су им Недељко Божић и родитељи из Кизбаре и Рокбенка који су били са својом децом.</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial, helvetica, sans-serif"><span style="font-size:12px">Многоочекивана радионица (Art &amp; Craft) испунила је срца младих Срба и Српкиња који су бојили, цртали и украшавали иконе светитеља и светих догађаја из повести спасоносног живота Господа нашег Исуса Христа.</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial, helvetica, sans-serif"><span style="font-size:12px">Под вођством спремне председнице Савеза кола Српских сестара, гђе Милице Козлине из Сиднеја, деца су показала добро познавање православне иконографије. Ореоли око светитеља били су златом украшени, светла боја одежди као и благи ликови светитеља задивили су и одрасле који су помагали. Инспирисани предивним живописом у самом храму Светога Саве, сва деца су положила свој први задатак. Не смемо изоставити чланицу СКСС Славицу Јеремић и младу чланицу СОYА-е, Радмилу Савић које су радиле са децом и обавиле регистрацију и вршиле надзор целога дана.</span></span></p>
<p><img src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" alt="8314836843_96bd59652d_b.jpg" data-src="http://www.spc.rs/files/galerije/12/12/8314836843_96bd59652d_b.jpg"></p>
<p><span style="font-family:arial, helvetica, sans-serif"><span style="font-size:12px">Дечјег летовалишта никада није било без песме и игре, а први дан Кампа је био спој српског и аустралијског. Наиме, деца су научила и отпевала прве строфе Светосавске химне "Ускликнимо с љубављу", као и божићну песму "Ој бадњаче, бадњаче". Млади гласови су се брзо претворили у мали дечји хор захваљујући труду сестре Милице Козлине.</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial, helvetica, sans-serif"><span style="font-size:12px">А спорт? Ту су се деца вратила "домаћем" терену, играјући крикет на прелепој порти поред цркве. Час крикета је водио парох Владислав Шиповац, који је и сам некада играо овај "џентлменски" енглески спорт као дете у овој предивној земљи.</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial, helvetica, sans-serif"><span style="font-size:12px">Пред растанак за први дан дечијег летовалишта, или летње школе, деца су своје радове представила једни другима и разишли се у миру, једва чекајуци да се поново састану у Кизбари, у храму светог архиђакона Стефана.</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial, helvetica, sans-serif"><span style="font-size:12px">Светосавско летовалиште је настављено у цркви св. архиђакона Стефана у Кизбари, 25. децембра 2012.</span></span></p>
<p><img src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" alt="8315851382_fa2e5df374_b.jpg" data-src="http://www.spc.rs/files/galerije/12/12/8315851382_fa2e5df374_b.jpg"></p>
<p><span style="font-family:arial, helvetica, sans-serif"><span style="font-size:12px">Деца широм Мелбурна су прво упалили воштанице у светоме храму где је служен акатист Пресветој Богородици. Деца су „једним устима и једним срцем" одговарала на песме посвећене Богомајки речима </span></span><span style="font-family:arial, helvetica, sans-serif"><span style="font-size:12px"><em>Алилуја</em></span></span><span style="font-family:arial, helvetica, sans-serif"><span style="font-size:12px"> и </span></span><span style="font-family:arial, helvetica, sans-serif"><span style="font-size:12px"><em>Радујсја Невјесто</em></span></span><span style="font-family:arial, helvetica, sans-serif"><span style="font-size:12px"> </span></span><span style="font-family:arial, helvetica, sans-serif"><span style="font-size:12px"><em>неневјес</em></span></span><span style="font-family:arial, helvetica, sans-serif"><span style="font-size:12px"><em>т</em></span></span><span style="font-family:arial, helvetica, sans-serif"><span style="font-size:12px"><em>наја</em></span></span><span style="font-family:arial, helvetica, sans-serif"><span style="font-size:12px">. Пре примања благослова од старешине храма, проте Чедомира Видеканића, предводник кампа, о. Владислав Шиповац је позвао децу да се поклоне икони Богородице, што је била припрема за данашња предавања која су била посвећена великом предстојећем празнику, Рођењу Христовом.</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial, helvetica, sans-serif"><span style="font-size:12px">У три учионице деци је излагано о Рођењу Христовом, спасоносном догађају за цело човечанство, да је рођен у Витлејему, да су га мудри и прости људи дочекали у свет и да је Господ тај које је дошао у свет да донесе мир, радост и спасење. У наставку, деца су учила о древним божићним обичајима који су богати у српскоме народу, и притом им истакнуто да ми у Аустралији и даље можемо и морамо одржати ове обичаје наших предака, па и у врелој и сунчаној Аустралији. И овога пута предавачи су били о. Милић Ракић, о. Владислав Шиповац, ђакон Дејан Милошевић и његова супруга Нада, свршени педагог.</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial, helvetica, sans-serif"><span style="font-size:12px">Радост на претходној радионици украшавања икона је била сенка радости данашње радионице када су деца узела да праве своје бројанице. Сестра Милица Козлина је свима објаснила да се бројанице праве са 33 свезака, на сећање на 33 године које је Господ Исус Христос провео на земљи, и онда предала деци да по своме избору украсе конце. Од велике помоћи су биле ђаконица Нада Милошевић и чланица СОЈЕ Горица Аврамовић. Нека ових неколико фотографија опише атмосферу деце учесника.</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial, helvetica, sans-serif"><span style="font-size:12px">Пре и после радионице деца су вежбала божићне песме уз помоћ  професионалног диригента хора "Корнелије Станковић", Сање Дрљача. Одмах се запазио напредак. Млађи су постали храбрији и гласнији, а старија деца им пружали подршку, све са надом да ће се први камповски концерт успешно да одржати у четвртак 27. децембра у цркви Свете Тројице у Брансвику.</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial, helvetica, sans-serif"><span style="font-size:12px">Морамо похвалити вредне чланице КСС "Жене мироносице", под вођством протинице Ђује Видеканић, које су припремиле храну за децу, свештенство и остале.</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial, helvetica, sans-serif"><span style="font-size:12px">И порука деце? "Оче, једва чекамо да стигне јутро да се окупимо у Рокбенку, новој светињи српској..."</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial, helvetica, sans-serif"><span style="font-size:12px">Четврти и завршни дан Светосавског летовалишта за 2012. годину одржан је у мелбурншком Саборном храму Свете Тројице у Брансвику, 27. децембра 2012. Молитва благодарења је принесена Господу Богу, а деца су на молитве одговарали гласније и храбрије, што се дало видети из дана у дан.</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial, helvetica, sans-serif"><span style="font-size:12px">Камп је настављен са часовима у три групе, где су предавачи,протојереји-ставрофори Мирослав Хаџи-Поповић и Петар Дамњановић и протонамесник Владислав Шиповац, говорили о Васкрсењу Христовом и о нашем учешћу на светој Литургији, и изнели резиме историје српскога народа у 20. веку и њиховог доласка у Аустралију. </span></span></p>
<p><span style="font-family:arial, helvetica, sans-serif"><span style="font-size:12px">Вредне сестре КСС "Мајка Јевросима" спремиле су посни ручак.  Деца су имала прилику и да "на кашику" нешто поједу, неки први пут ван својих кућа.  Посебну захвалност упућујемо гђи Бранки Лукић и сестрама, као и председнику ЦО Светозару Михајловићу који су неуморно радили око дочека и прихвата деце. </span></span></p>
<p><span style="font-family:arial, helvetica, sans-serif"><span style="font-size:12px">Радионица у Брансвику је деци поново пружила прилику да нешто корисно направе својим рукама.  Тесто за славски колач и украсе за децу је припремила сестра Милица Козлина уз помоћ протинице Јелене Поповић, а затим су њих две показале како се праве и састављају разни мотиви за украшавање славског колача не изостављајући славски печат ИС ХР НИ КА.  Пажљиво пратећи излагаче, деца су прионула на израду својих украса за славске колаче.  Неки су украшавали крстове, неки српске грбове, девојчице су се трудиле око цветова и птичица као и плетеница.  Сви су нешто допринели да се два славска колача украсе.  Неколико фотографија славских "шара" наше деце дочараће атмосферу 4. дана Кампа.  Поред сестре Милице Козлине, радионицу је водила и млада Горица Аврамовић из СОЈЕ, а присутни родитељи су прискочили да такође помогну.   </span></span></p>
<p><span style="font-family:arial, helvetica, sans-serif"><span style="font-size:12px">После додатних вежби, деца су тачно у 16,30 ч. својим родитељима и пријатељима представил оно што су научилА на Летовалишту 2012. године. Позвали су све присутне да устану и очитају </span></span><span style="font-family:arial, helvetica, sans-serif"><span style="font-size:12px"><em>Оченаш</em></span></span><span style="font-family:arial, helvetica, sans-serif"><span style="font-size:12px">.  Онда је најмлађа група ученика отпевала песму "Кажи мени, ђаче учениче", а остали су одговарали на питања из веронауке која је постављао предводник Кампа о. Владислав Шиповац.  Свима присутнима се обратила сестра Милица Козлина захваливши родитељима на поверењу, а за децу је рекла  да су била добра и да ће, ако Бог да, бити будуће вође наше заједнице.  Следиле су песме "Ој бадњаче, бадњаче" и "Божић, Божић, благи дан".  Као деца Светога Саве и учесници Светосавског летовалишта, програм су завршила химном "Ускликнимо с љубављу".</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial, helvetica, sans-serif"><span style="font-size:12px">Будући поздрављена бурним родитељским аплаузом, деца су примили своја сведочанства, а као поклон свима је уручена црквена књига, као и фотографије са сваког дана овогодишњег Кампа.</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial, helvetica, sans-serif"><span style="font-size:12px">"Све је свето и честито било и миломе Богу приступачно...", па настављамо и током године и догодине у ово доба.</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial, helvetica, sans-serif"><span style="font-size:12px"><strong>Предавање Младена Спасића </strong></span></span></p>
<p><span style="font-family:arial, helvetica, sans-serif"><span style="font-size:12px">У четвртак 20. децембра у сали ЦШО Свете Тројице у Брансвику омладина Мелбурна имала је изузетну прилику да присуствује предавању из историје младог наставника Младена Спасића. У организацији омладинског удружења "СОЈА", чији је и Младен члан, предавање је било насловљено "Српски идентитет и историјски смисао".</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial, helvetica, sans-serif"><span style="font-size:12px">Предавање се састојало од дискусије у вези идентитета српског народа и како се тај идентитет развијао кроз историју, од критика претпоставки о српском идентитету и закључака о развојном процесу. Дефинисани су концепти идентитета, нације и историје и критички преиспитани како се ти појмови уклапају у наше историјске наративе, почев од 6. века и закључно са 19. веком.</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial, helvetica, sans-serif"><span style="font-size:12px">протојереј-ставрофор Милан Милутиновић</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial, helvetica, sans-serif"><span style="font-size:12px">Извор: Митрополија аустралијско-новозеландска</span></span></p>
<p><a href="http://www.spc.rs/sr/australija_srpska_crkva_mladi" rel="external nofollow">http://www.spc.rs/sr/australija_srpska_crkva_mladi</a></p>
]]></description><guid isPermaLink="false">999</guid><pubDate>Fri, 28 Dec 2012 18:43:00 +0000</pubDate></item><item><title>&#x41E;&#x434;&#x440;&#x436;&#x430;&#x43D;&#x430; &#x442;&#x440;&#x438;&#x431;&#x438;&#x43D;&#x430; &#x43D;&#x430; &#x442;&#x435;&#x43C;&#x443;: &#x417;&#x410;&#x422;&#x418;&#x420;&#x410;&#x40A;&#x415; &#x421;&#x420;&#x41F;&#x421;&#x41A;&#x415; &#x40B;&#x418;&#x420;&#x418;&#x41B;&#x418;&#x426;&#x415; - &#x41F;&#x41B;&#x410;&#x41D; &#x418;&#x41B;&#x418; &#x421;&#x41B;&#x423;&#x427;&#x410;&#x408;- &#x443; &#x412;&#x430;&#x440;&#x432;&#x430;&#x440;&#x438;&#x43D;&#x443;</title><link>https://pouke.org/index/-/1346435955/%D0%BE%D0%B4%D1%80%D0%B6%D0%B0%D0%BD%D0%B0-%D1%82%D1%80%D0%B8%D0%B1%D0%B8%D0%BD%D0%B0-%D0%BD%D0%B0-%D1%82%D0%B5%D0%BC%D1%83-%D0%B7%D0%B0%D1%82%D0%B8%D1%80%D0%B0%D1%9A%D0%B5-%D1%81%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B5-%D1%9B%D0%B8%D1%80%D0%B8%D0%BB%D0%B8%D1%86%D0%B5-%D0%BF%D0%BB%D0%B0%D0%BD-%D0%B8%D0%BB%D0%B8-%D1%81%D0%BB%D1%83%D1%87%D0%B0%D1%98-%D1%83-%D0%B2%D0%B0%D1%80%D0%B2%D0%B0%D1%80%D0%B8%D0%BD%D1%83-r994/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2016_04/7e9a1835f408738a28d81b27a8a537f8.jpg.21a5c733652e7f28ef5ec079f234bb0b.jpg" /></p>
<p>Извор: <a href="http://www.eparhijakrusevacka.com/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/%D0%9E%D0%B4%D1%80%D0%B6%D0%B0%D0%BD%D0%B0-%D1%82%D1%80%D0%B8%D0%B1%D0%B8%D0%BD%D0%B0-%D0%BD%D0%B0-%D1%82%D0%B5%D0%BC%D1%83-%D0%97%D0%90%D0%A2%D0%98%D0%A0%D0%90%D0%8A%D0%95-%D0%A1%D0%A0%D0%9F%D0%A1%D0%9A%D0%95-%D0%8B%D0%98%D0%A0%D0%98%D0%9B%D0%98%D0%A6%D0%95-%D0%9F%D0%9B%D0%90%D0%9D-%D0%98%D0%9B%D0%98-%D0%A1%D0%9B%D0%A3%D0%A7%D0%90%D0%88-%D1%83-%D0%92%D0%B0%D1%80%D0%B2%D0%B0%D1%80%D0%B8%D0%BD%D1%83.html" rel="external nofollow">Епархија крушевачка</a></p>
<p>Трибина "ЗАТИРАЊЕ СРПСКЕ ЋИРИЛИЦЕ - ПЛАН ИЛИ СЛУЧАЈ" у Варварину</p>
<p>82:06 мин.</p>
<p><a href="http://www.eparhijakrusevacka.com/audio/2012-12-25_1-1.mp3" rel="external nofollow">http://www.eparhijakrusevacka.com/audio/2012-12-25_1-1.mp3</a></p>
]]></description><guid isPermaLink="false">994</guid><pubDate>Thu, 27 Dec 2012 20:43:00 +0000</pubDate></item><item><title>&#x421;&#x430;&#x43E;&#x43F;&#x448;&#x442;&#x435;&#x45A;&#x435; &#x437;&#x430; &#x458;&#x430;&#x432;&#x43D;&#x43E;&#x441;&#x442; &#x41C;&#x438;&#x442;&#x440;&#x43E;&#x43F;&#x43E;&#x43B;&#x438;&#x458;&#x435; &#x430;&#x443;&#x441;&#x442;&#x440;&#x430;&#x43B;&#x438;&#x458;&#x441;&#x43A;&#x43E;-&#x43D;&#x43E;&#x432;&#x43E;&#x437;&#x435;&#x43B;&#x430;&#x43D;&#x434;&#x441;&#x43A;&#x435;</title><link>https://pouke.org/index/-/1346435955/%D1%81%D0%B0%D0%BE%D0%BF%D1%88%D1%82%D0%B5%D1%9A%D0%B5-%D0%B7%D0%B0-%D1%98%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82-%D0%BC%D0%B8%D1%82%D1%80%D0%BE%D0%BF%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%98%D0%B5-%D0%B0%D1%83%D1%81%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%BB%D0%B8%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%BE-%D0%BD%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D0%B7%D0%B5%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D0%B4%D1%81%D0%BA%D0%B5-r989/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2016_04/810d82bcf76a1db853d44dd24693ada7.gif.1192cfcd14513c16df541ec0bfbb174b.gif" /></p>
<p>У протеклих неколико недеља у медијима, посебно на Интернету, поново се појављује мноштво непроверених, нетачних и често злонамерних текстова везаних за судски спор којим Српска Православна Црква у своје окриље враћа тренутно узурпирани манастир Нови Каленић код Канбере.</p>
<p>Тим поводом Митрополијски управни одбор Митрополије аустралијско-новозеландске Српске Православне Цркве жели да нагласи следеће:</p>
<p>1. Управа Имовинског повереништва манастира Нови Каленић тврди да делује у име тзв. „Слободне српске православне цркве“ али нема апсолутно никакве везе са оригиналном Слободном српском православном црквом која је пре неколико деценија постојала као привремени плод несрећних времена и још несрећнијег раскола који је тада задесио Српску Православну Цркву.</p>
<p>Раскол је литургијски превазиђен на Сретење Господње, 15. фебруара 1992. године када су Литургију помирења заједно служили блаженопочивши Патријарх српски Павле и Митрополит новограчанички Иринеј. Тиме је, уместо Слободнe српскe православнe црквe, настала Митрополија новограчаничка која се вратила у окриље Српске Православне Цркве.</p>
<p>2. Митрополија аустралијско-новозеландска Српске Православне Цркве је наследник бивше Епархије за Аустралију и Нови Зеланд Митрополије новограчаничке и бивше Епархије аустралијско-новозеландске. Одлуком Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве од 10. маја 2011. године Митрополија аустралијско-новозеландска је установљена уместо тих бивших двеју паралелних епархијâ Српске Православне Цркве.</p>
<p>3. Управа Имовинског повереништва узурпиралa je манастир Нови Каленић и покушала да га oдвоји од Српске Православне Цркве и њених верника и уступи га јурисдикцији канонски непризнате тзв. „Истинске Православне Цркве Грчке“, у мору међусобно посвађаних фракција познатој као „Синод у опозицији“ и „Кипријановци“.</p>
<p>Та „црква“ створена је 1984. године у Грчкој када се једна група расколника одвојила од такође расколничке дружине тзв. „Авксентијеваца“ и основала „Синод у опозицији“, како се и данас званично представља у јавности. Ово тело није у јединству са Православном Црквом.</p>
<p>4. Управа Имовинског повереништва, под покровитељством те „Истинске Православне Цркве Грчке“, тј. „Синода у опозицији“, тј. „Кипријановаца“, најавила је недавно да намерава у храму Светог Саве у манастиру Нови Каленић, на сâм празник Светог Саве, за свог „Владику“ да устоличи извесног Енглеза, Амброза Баирда (Ambrose Baird), обраћеника у “православље“ из Лондона.</p>
<p>Митрополијски управни одбор још једном подвлачи да је Црква овај спор покренула тешка срца, након што је управа Имовинског повереништва одбацила обавезу да цркву Светог Саве у манастиру Нови Каленић држи у повереништву за верне Православне Србе. Митрополијски управни одбор подсећа да је са прошлогодишњег Сабора Митрополије аустралијско-новозеландске упућен јавни позив целој овој групи да се са покајањем врате Српској Православној Цркви која ће их са радошћу дочекати и примити.</p>
<p>Митрополија је захтевала да странке иду у процес „Судске медијације“ како би се спор разрешио. Управа Имовинског повереништва се опирала овој иницијативи. Суд је прихватио предлог Митрополије и наредио странкама да учествују у процесу медијације. Митрополија је учествовала у медијацији са директорима Имовинског повереништва у покушају да се спор разреши и парница оконча.</p>
<p>Нажалост, не само да су сви наши позиви на покајање, повратак и помирење са Црквом, били игнорисани и одбачени, него се овим сада најављеним ”устоличењем” господина Баирда за ”епископа”, уместо њиховог канонског српског Владике, коначно и јавно раскринкала намера да се манастир Нови Каленић трајно отме од српског народа и Српске Православне Цркве.</p>
<p>Ми и даље остајемо у нади да ће се планери и организатори овог бласфемичног скупа у међувремену дозвати памети и одустати од своје намере и даљег скрнављења манастира Нови Каленић, као и да ће се вратити Православној вери и Српској Православној Цркви. Но исто тако остајемо решени и да свим снагама бранимо и чувамо како имовину тако и углед Српске Православне Цркве и да се боримо за право да манастир који су подигли православни Срби остане светиња православних Срба.</p>
<p>у Сиднеју,</p>
<p>7. децембра 2012. године</p>
<p>Извор: Митрополија аустралијско-новозеландска</p>
<p><a href="http://www.spc.rs/sr/saopshtenje_za_javnost_mitropolije_australijskonovozelandske_0" rel="external nofollow">http://www.spc.rs/sr/saopshtenje_za_javnost_mitropolije_australijskonovozelandske_0</a></p>
]]></description><guid isPermaLink="false">989</guid><pubDate>Thu, 27 Dec 2012 10:39:00 +0000</pubDate></item><item><title>&#x423; &#x422;&#x440;&#x441;&#x442;&#x443; &#x43F;&#x440;&#x43E;&#x441;&#x43B;&#x430;&#x432;&#x459;&#x435;&#x43D; &#x43F;&#x440;&#x430;&#x437;&#x43D;&#x438;&#x43A; &#x441;&#x432;&#x435;&#x442;&#x43E;&#x433; &#x421;&#x43F;&#x438;&#x440;&#x438;&#x434;&#x43E;&#x43D;&#x430;</title><link>https://pouke.org/index/-/1346435955/%D1%83-%D1%82%D1%80%D1%81%D1%82%D1%83-%D0%BF%D1%80%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D1%99%D0%B5%D0%BD-%D0%BF%D1%80%D0%B0%D0%B7%D0%BD%D0%B8%D0%BA-%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%BE%D0%B3-%D1%81%D0%BF%D0%B8%D1%80%D0%B8%D0%B4%D0%BE%D0%BD%D0%B0-r988/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2016_04/11806e38a5da907c0e4cea17d95c0679.jpg.4984916c1f60d0ad982fe895adb35a84.jpg" /></p>
<p><span style="font-family:arial, helvetica, sans-serif;"><span style="font-size:12px;">У навечерје празника светог Спиридона Чудотворца (11/24. децембра), храмовне славе у Трсту, Епископ Иринеј се обратио Његовој Преузвишености Бискупу тршћанском, свештенству других Православних Цркава и присутном верном народу, као и представницима локалне и регионалне власти града Трста, тршћанске регије и свима присутнима.</span></span></p>
<p><a href="http://beseda.rs/portal/podcast/besede/20121224_BesedaTrst_VladikaIrinej_bdenije.mp3" rel="external nofollow"><span style="font-family:arial, helvetica, sans-serif;"><span style="font-size:12px;"><strong>Преузмите звучни запис</strong></span></span></a></p>
<p><span style="font-family:arial, helvetica, sans-serif;"><span style="font-size:12px;">На дан празника светог Спиридона чудотворца, 12/25. децембра, Његово Преосвештенство Епископ бачки и администратор Епархије аустријско-швајцарске Господин др Иринеј рукоположио је ђакона Срђана Ћосића у чин презвитера. Ово је прво рукоположење у овом храму после двадесет година.</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial, helvetica, sans-serif;"><span style="font-size:12px;">Свету архијерејску Литургију, на којој је ђакон Срђан Ћосић рукоположен у свети свештенички чин, служио је Преосвећени Епископ Иринеј, а саслуживали су: архимандрит Јован Радосављевић, свештеници: Владан Симић, Рашко Радовић, Тома Ћирковић, Миливоје Топић, Далибор Ђукић, Станко Марковић, Богољуб Поповић, Горан Ерић, Јеленко Стојановић, Владимир Минић, Ненад Стојшић, ђакони: Драган Радић и Далибор Брнзеј.</span></span></p>
<p><a href="http://beseda.rs/portal/podcast/besede/20121225_BesedaTrst_VladikaIrinej_liturgija.mp3" rel="external nofollow"><span style="font-family:arial, helvetica, sans-serif;"><span style="font-size:12px;"><strong>Преузмите звучни запис</strong></span></span></a></p>
<p><span style="font-family:arial, helvetica, sans-serif;"><span style="font-size:12px;">На сам дан празника светог Спиридона епископа Тримитунтског, Чудотворца, 12/25. децембра 2012. године, када се прославља Рођење Господа Исуса Христа по григоријанском календару, Његово Преосвештенство Епископ бачки г. др Иринеј, у пратњи високопреподобног архимандрита Јована Радосављевића, високопречасног протојереја-ставрофора  Рашка Радовића, пароха тршћанског и ђакона Драгана Радића, присуствовао је вечерњем богослужењу у катедралном храму светога Јуста у Трсту. У овој предивној петобродној базилици византијског стила налазе се остаци пода из шестог века, као и предивни византијски мозаици у апсиди цркве из 14. века (1302-1320). Кардинал тршћански г. Ђампаоло Крепалди (Giampaolo Crepaldi) заблагодарио је Његовом Преосвештенству на посети.</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial, helvetica, sans-serif;"><span style="font-size:12px;">Извор и фотографије: </span></span><a href="http://beseda.rs/portal/index.php/novosti/vesti/spc/3826-sveti-spiridon-slava-trsta.html" rel="external nofollow"><span style="font-family:arial, helvetica, sans-serif;"><span style="font-size:12px;">Беседа</span></span></a></p>
]]></description><guid isPermaLink="false">988</guid><pubDate>Wed, 26 Dec 2012 20:41:00 +0000</pubDate></item><item><title>&#x426;&#x440;&#x43A;&#x432;&#x435;&#x43D;&#x430; &#x441;&#x43B;&#x430;&#x432;&#x430; &#x421;&#x432;&#x435;&#x442;&#x43E;&#x433; &#x421;&#x43F;&#x438;&#x440;&#x438;&#x434;&#x43E;&#x43D;&#x430; &#x443; &#x421;&#x43A;&#x440;&#x430;&#x434;&#x438;&#x43D;&#x443;</title><link>https://pouke.org/index/-/1346435955/%D1%86%D1%80%D0%BA%D0%B2%D0%B5%D0%BD%D0%B0-%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%B0-%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%BE%D0%B3-%D1%81%D0%BF%D0%B8%D1%80%D0%B8%D0%B4%D0%BE%D0%BD%D0%B0-%D1%83-%D1%81%D0%BA%D1%80%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D1%83-r983/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2016_04/84f7f5777879d8cb844f3a8c4c8860d5.jpg.c563ed5923b4dd343fbf31f02d562dc0.jpg" /></p>
<p><img src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" alt="01.jpg" data-src="http://www.eparhija-dalmatinska.hr/Images/Eparhija/Skradin/01.jpg"></p>
<p><span style="font-family:arial, helvetica, sans-serif"><span style="font-size:12px">У својој беседи Епископ Фотије је говорио о светом Спиридону Чудотворцу, истакавши посебно његове врлине: смирење, чистоту срца и ревност за свето православље. Поред тога, Епископ Фотије је говорио и о потреби да се помогне довршење цркве Светог Спиридона у Скрадину, као и то да сви Срби треба да се врате не само у Скрадин, него и широм Далмације, како бисмо се очували као народ и да бисмо очували своје православне светиње.</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial, helvetica, sans-serif"><span style="font-size:12px">После свете Литургије, пререзан је славски колач поводом храмовне славе у Скрадину, а за све госте је приређена трпеза љубави у просторијама Црквене општине Скрадин, трудом надлежног скрадинског свештеника Саве Миланковића.</span></span></p>
<p><a href="http://www.eparhija-dalmatinska.hr/Frames-c.htm" rel="external nofollow"><span style="font-family:arial, helvetica, sans-serif"><span style="font-size:12px">Беседа</span></span></a></p>
<p><span style="font-family:arial, helvetica, sans-serif"><span style="font-size:12px">Извор: </span></span><a href="http://www.eparhija-dalmatinska.hr/Parohija-Skradin-L.htm" rel="external nofollow"><span style="font-family:arial, helvetica, sans-serif"><span style="font-size:12px">Епархија далматинска</span></span></a></p>
]]></description><guid isPermaLink="false">983</guid><pubDate>Wed, 26 Dec 2012 16:20:00 +0000</pubDate></item><item><title>&#x415;&#x43F;&#x438;&#x441;&#x43A;&#x43E;&#x43F; &#x413;&#x435;&#x440;&#x430;&#x441;&#x438;&#x43C; &#x441;&#x43B;&#x443;&#x436;&#x438;&#x43E; &#x443; &#x41F;&#x435;&#x440;&#x43E;&#x458;&#x443; &#x43D;&#x430; &#x434;&#x430;&#x43D; &#x445;&#x440;&#x430;&#x43C;&#x43E;&#x432;&#x43D;&#x435; &#x441;&#x43B;&#x430;&#x432;&#x435;</title><link>https://pouke.org/index/-/1346435955/%D0%B5%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%BF-%D0%B3%D0%B5%D1%80%D0%B0%D1%81%D0%B8%D0%BC-%D1%81%D0%BB%D1%83%D0%B6%D0%B8%D0%BE-%D1%83-%D0%BF%D0%B5%D1%80%D0%BE%D1%98%D1%83-%D0%BD%D0%B0-%D0%B4%D0%B0%D0%BD-%D1%85%D1%80%D0%B0%D0%BC%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B5-%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%B5-r982/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2016_04/c5c9f7047025b6732369bd4280d94906.jpg.fe329c5037a12cefea59b6e1128a3398.jpg" /></p>
<p><span style="font-family:arial, helvetica, sans-serif"><span style="font-size:12px">После замвоне молитве, епископ Герасим је крстио Теодору, кћерку надлежног пароха перојског протојереја Горана Петковића. Након Свете Тајне Крштења на којој је кумовао протојереј-ставрофор Карађорђе Дерајић, Епископ Герасим је осветио и преломио славски колач са присутним верницима.</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial, helvetica, sans-serif"><span style="font-size:12px">На крају Литургије Епископ Герасим је одржао пригодну беседу у част празника, говоривши о јеванђелском путу светог Спиридона, кога сви ми треба да следимо.</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial, helvetica, sans-serif"><span style="font-size:12px">По завршеној Литургији за све верне је била припремљена и Трпеза Љубави, на којој је културно-уметничко друштво из Пероја, извело пригодан програм који је још више увеличао данашње славље.</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial, helvetica, sans-serif"><span style="font-size:12px">Данас је Његово Преосвештенство Г. Герасим у Пероју посетио и секцију за очување културне и повесне баштине Пероја, која је организовала изложбу поводом 1700. година од миланског Едикта.</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial, helvetica, sans-serif"><span style="font-size:12px">Извор: </span></span><a href="http://www.eparhija-gornjokarlovacka.hr/index.php?option=com_content&amp;view=article&amp;id=691%3Aepiskop-gerasim-sluio-u-peroju-na-dan-hramovne-slave&amp;catid=17%3Anovosti&amp;Itemid=13&amp;lang=sr" rel="external nofollow"><span style="font-family:arial, helvetica, sans-serif"><span style="font-size:12px">Епархија горњокарловачка</span></span></a></p>
]]></description><guid isPermaLink="false">982</guid><pubDate>Wed, 26 Dec 2012 16:16:00 +0000</pubDate></item><item><title>&#x421;&#x430;&#x431;&#x43E;&#x440;&#x43D;&#x438; &#x445;&#x440;&#x430;&#x43C; &#x421;&#x432;. &#x43E;&#x446;&#x430; &#x41D;&#x438;&#x43A;&#x43E;&#x43B;&#x430;&#x458;&#x430; &#x443; &#x425;&#x430;&#x43C;&#x438;&#x43B;&#x442;&#x43E;&#x43D;&#x443; &#x43F;&#x440;&#x43E;&#x441;&#x43B;&#x430;&#x432;&#x438;&#x43E; &#x441;&#x432;&#x43E;&#x458;&#x443; &#x445;&#x440;&#x430;&#x43C;&#x43E;&#x432;&#x43D;&#x443; &#x441;&#x43B;&#x430;&#x432;&#x443;</title><link>https://pouke.org/index/-/1346435955/%D1%81%D0%B0%D0%B1%D0%BE%D1%80%D0%BD%D0%B8-%D1%85%D1%80%D0%B0%D0%BC-%D1%81%D0%B2-%D0%BE%D1%86%D0%B0-%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%B0%D1%98%D0%B0-%D1%83-%D1%85%D0%B0%D0%BC%D0%B8%D0%BB%D1%82%D0%BE%D0%BD%D1%83-%D0%BF%D1%80%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%B8%D0%BE-%D1%81%D0%B2%D0%BE%D1%98%D1%83-%D1%85%D1%80%D0%B0%D0%BC%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D1%83-%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D1%83-r976/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2016_04/d4f2929129d02c1e54033a95271907e0.jpg.b1193d280e304bfcc5611ee0ab22bf12.jpg" /></p>
<p><span style="font-family:arial, helvetica, sans-serif"><span style="font-size:12px">Разлог за посјету Владике Георгија јесте што је у сриједу 19. децембра 2012, Саборни храм Св. оца Николаја обиљежио своју храмовну славу, а у недељу 23. децембра 2012 </span></span><span style="font-family:arial, helvetica, sans-serif"><span style="font-size:12px"><em>ЦШО </em></span></span><span style="font-family:arial, helvetica, sans-serif"><span style="font-size:12px">је приредила славски ручак.</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial, helvetica, sans-serif"><span style="font-size:12px">Славље је започело дочеком Владике Георгија у порти цркве, а након тога Светом Архијерејском Литургијом којом је началствовао Владика Георгије уз саслужење свештеника источноканадског намеснииштва; о. Душана Гњатића, о. Милоша Пурића, као и свештеника Саборног храма проте Милојка Димитрић и о. Ђуре Самца, као и ђакона Дамјана Радојичић.</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial, helvetica, sans-serif"><span style="font-size:12px">Прота  Љубомир  Рајић је у својој бесједи указао на зачај да својим животом, вјером и добрим дјелима следујемо свијетлим примјерима наших славних предака, као нпр. Мати Ангелине, Јована Деспота и других из рода нашега.</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial, helvetica, sans-serif"><span style="font-size:12px">Молитвеној атмосфери допринио је и наш Црквени хор Св. оца Николаја. Бројни вјерници приступили су Светој тајни причешћа, а посебно радује чињеница да је међу њима био велики број дјеце.</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial, helvetica, sans-serif"><span style="font-size:12px">Након Свете службе Божије, вјерници су прешли у црквену салу гдје преломљен славски колач.</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial, helvetica, sans-serif"><span style="font-size:12px">Све присутне су најпприје поздравили надлежни свештеници о. Милојко и о.Ђуро, а затим се присутнима обратио предсједник </span></span><span style="font-family:arial, helvetica, sans-serif"><span style="font-size:12px"><em>ЦШО </em></span></span><span style="font-family:arial, helvetica, sans-serif"><span style="font-size:12px">Војислав Вуковић, који је у свом говору изразио захвалност свима онима који су помагали, изграђивали, унапређивали  ову нашу заједницу и Саборни храм.</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial, helvetica, sans-serif"><span style="font-size:12px">“Они су гледали далеко, а плодове те њихове визије ето уживамо ми данас. Поучимо се ми њиховим примјерима да и ми тако градимо и радимо и да оставимо, млађима који долазе,  плодове нашег рада и љубави према нашој нацији и нашој Светој вјери православној.  Посебно се радујем што је овдје међу нама наш Владика, увијек добро дошли Преосвећени Владико”, истакао је у своме говору предсједник Војо.</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial, helvetica, sans-serif"><span style="font-size:12px">Присутне је поздравио и кум брат Бошко Митић, позвавши све Србе у Хамилтону на јединство и слогу, на љубав према Богу и ближњем своме.</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial, helvetica, sans-serif"><span style="font-size:12px">Након тога ријеч је узео Његово Преосвештенство Владика Георгије, који је позвао све вјерне синове и кћери наше Свете цркве, који се окупљају под сводовима Саборног храма Светог оца Николаја, да дјела своја и цијели свој живот воде према вољи и законима Божијим:</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial, helvetica, sans-serif"><span style="font-size:12px">“Нека вам све буде свето, честито и драгоме Богу приступачно”, истако је Владика. </span></span></p>
<p><span style="font-family:arial, helvetica, sans-serif"><span style="font-size:12px">Осврну се Владика и на чињеницу да је ето управо у овоме Саборном храму устоличен у трон епископа канадских пре скоро тридесет година, а исто тако и на чињеницу  да ће овај Саборни храм прославити ускоро и педесет година свога постојања и да то окупљање нашег вјерног народа и прослављање оваквих и сличних јубилеја има дугу историју и традициију у нашем народу без обзира гдје живио, да ли овдје или на неком другом континенту. Позвао је све православне Србе, да чувају своје обичаје и своју традицију, коју су наши славни преци успијели сачувати у тешким данима страдања и искушења и нису никада били спремни да продају свој образ, своју вјеру и славно име Србиново за неке пролазне овоземаљске вриједности или што наш народ каже “да продају вјеру за вечеру”</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial, helvetica, sans-serif"><span style="font-size:12px">Бурно поздрављен аплаузом од стране присутног народа, Владика Георгије се захвалио свима на љубави коју показују према својој Светој цркви.</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial, helvetica, sans-serif"><span style="font-size:12px">Прослава је завршена молитвом и испраћајем Владике на пут у манастир Милтон.</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial, helvetica, sans-serif"><span style="font-size:12px">Протонамесник Ђуро Самац</span></span></p>
<p><img src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" alt="samacd1.jpg" data-src="http://www.istocnik.com/images/samacd1.jpg"></p>
<p><span style="font-family:arial, helvetica, sans-serif"><span style="font-size:12px"> </span></span><img src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" alt="samacd2.jpg" data-src="http://www.istocnik.com/images/samacd2.jpg"></p>
<p><img src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" alt="samacd4.jpg" data-src="http://www.istocnik.com/images/samacd4.jpg"></p>
<p><img src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" alt="samacd5.jpg" data-src="http://www.istocnik.com/images/samacd5.jpg"></p>
<p><img src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" alt="samacd6.jpg" data-src="http://www.istocnik.com/images/samacd6.jpg"></p>
<p><span style="font-family:arial, helvetica, sans-serif"><span style="font-size:12px">Извор: </span></span><a href="http://www.istocnik.com/vesti/394-hram-sv-nikolaja-proslavio-svoju-slavu.html" rel="external nofollow"><span style="font-family:arial, helvetica, sans-serif"><span style="font-size:12px">Епархија канадска</span></span></a></p>
]]></description><guid isPermaLink="false">976</guid><pubDate>Tue, 25 Dec 2012 10:29:00 +0000</pubDate></item><item><title>&#x421;&#x432;&#x435;&#x442;&#x430; &#x410;&#x440;&#x445;&#x438;&#x458;&#x435;&#x440;&#x435;&#x458;&#x441;&#x43A;&#x430; &#x41B;&#x438;&#x442;&#x443;&#x440;&#x433;&#x438;&#x458;&#x430; &#x443; &#x428;&#x438;&#x431;&#x435;&#x43D;&#x438;&#x43A;&#x443;</title><link>https://pouke.org/index/-/1346435955/%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B0-%D0%B0%D1%80%D1%85%D0%B8%D1%98%D0%B5%D1%80%D0%B5%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%B0-%D0%BB%D0%B8%D1%82%D1%83%D1%80%D0%B3%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D1%83-%D1%88%D0%B8%D0%B1%D0%B5%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D1%83-r975/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2016_04/4d7cf57a3a07c2d99f2468fe9d571a85.jpg.f194889e95bc0161dae70c79198d3ae3.jpg" /></p>
<p>На крају Литургије Епископ Фотије је бесједио на тему јеванђелске приче о десет губаваца које је Господ Исус Христос исцјелио.</p>
<p>Храм Светог Спаса је саграђен 1778. године, и због лошег стања обнављан је последње двије године. Изведени су сви потребни грађевински радови како би храм био сачуван од даљег пропадања, и наравно како би заблистао у свом новом сјају. Унутрашњост храма се фрескопише, и за сада су урађене фреске у олтарском дијелу храма. Уз Божију помоћ, планиран је даљи наставак фрескописа.</p>
<p>Након Свете Литургије, у просторијама Ц.О. Шибеник, припремљено је послужење за све присутне.</p>
<p><img src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" alt="P1.jpg" data-src="http://www.eparhija-dalmatinska.hr/Images/P1.jpg"></p>
<p>Извор: <a href="http://www.eparhija-dalmatinska.hr/Frames-c.htm" rel="external nofollow">Епархија далматинска</a></p>
]]></description><guid isPermaLink="false">975</guid><pubDate>Tue, 25 Dec 2012 10:22:00 +0000</pubDate></item><item><title>&#x414;&#x440;&#x443;&#x433;&#x43E; &#x43F;&#x440;&#x435;&#x434;&#x430;&#x432;&#x430;&#x45A;&#x435; &#x443; &#x43E;&#x43A;&#x432;&#x438;&#x440;&#x443; &#x428;&#x43A;&#x43E;&#x43B;&#x435; &#x432;&#x435;&#x440;&#x43E;&#x43D;&#x430;&#x443;&#x43A;&#x435; &#x437;&#x430; &#x43E;&#x434;&#x440;&#x430;&#x441;&#x43B;&#x435; &#x443; &#x421;&#x430;&#x431;&#x43E;&#x440;&#x43D;&#x43E;&#x43C; &#x445;&#x440;&#x430;&#x43C;&#x443; &#x421;&#x432;&#x435;&#x442;&#x43E;&#x433; &#x402;&#x43E;&#x440;&#x452;&#x430; &#x443; &#x41A;&#x440;&#x443;&#x448;&#x435;&#x432;&#x446;&#x443;</title><link>https://pouke.org/index/-/1346435955/%D0%B4%D1%80%D1%83%D0%B3%D0%BE-%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%B4%D0%B0%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B5-%D1%83-%D0%BE%D0%BA%D0%B2%D0%B8%D1%80%D1%83-%D1%88%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%B5-%D0%B2%D0%B5%D1%80%D0%BE%D0%BD%D0%B0%D1%83%D0%BA%D0%B5-%D0%B7%D0%B0-%D0%BE%D0%B4%D1%80%D0%B0%D1%81%D0%BB%D0%B5-%D1%83-%D1%81%D0%B0%D0%B1%D0%BE%D1%80%D0%BD%D0%BE%D0%BC-%D1%85%D1%80%D0%B0%D0%BC%D1%83-%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%BE%D0%B3-%D1%92%D0%BE%D1%80%D1%92%D0%B0-%D1%83-%D0%BA%D1%80%D1%83%D1%88%D0%B5%D0%B2%D1%86%D1%83-r974/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2016_04/f11bbd6c81efe68f1e30408507d01b82.jpg.55b89b57d21fa484cfa09770e8531050.jpg" /></p>
<p><span style="font-family:arial, helvetica, sans-serif"><span style="font-size:12px">Извор: Епархија крушевачка</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial, helvetica, sans-serif"><span style="font-size:12px">Фото: </span></span><a href="http://www.eparhijakrusevacka.com/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/%D0%94%D1%80%D1%83%D0%B3%D0%BE-%D0%BF%D1%80%D0%B5%D0%B4%D0%B0%D0%B2%D0%B0%D1%9A%D0%B5-%D1%83-%D0%BE%D0%BA%D0%B2%D0%B8%D1%80%D1%83-%D0%A8%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%B5-%D0%B2%D0%B5%D1%80%D0%BE%D0%BD%D0%B0%D1%83%D0%BA%D0%B5-%D0%B7%D0%B0-%D0%BE%D0%B4%D1%80%D0%B0%D1%81%D0%BB%D0%B5-%D1%83-%D0%A1%D0%B0%D0%B1%D0%BE%D1%80%D0%BD%D0%BE%D0%BC-%D1%85%D1%80%D0%B0%D0%BC%D1%83-%D0%A1%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%BE%D0%B3-%D0%82%D0%BE%D1%80%D1%92%D0%B0-%D1%83-%D0%9A%D1%80%D1%83%D1%88%D0%B5%D0%B2%D1%86%D1%83.html" rel="external nofollow"><span style="font-family:arial, helvetica, sans-serif"><span style="font-size:12px">ђакон Саша Николић</span></span></a></p>
<p><span style="font-family:arial, helvetica, sans-serif"><span style="font-size:12px">Беседа и предавање Проте Драгића Илића</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial, helvetica, sans-serif"><span style="font-size:12px">94:35 мин.</span></span></p>
<p><a href="http://www.eparhijakrusevacka.com/audio/2012-12-22_2-1.mp3" rel="external nofollow">http://www.eparhijakrusevacka.com/audio/2012-12-22_2-1.mp3</a></p>
<p><a href="http://www.eparhijakrusevacka.com/%D0%B2%D0%B5%D1%81%D1%82%D0%B8/%D0%A3%D0%BF%D1%83%D1%82%D1%81%D1%82%D0%B2%D0%BE-%D0%B7%D0%B0-%D0%BF%D1%80%D0%B5%D1%83%D0%B7%D0%B8%D0%BC%D0%B0%D1%9A%D0%B5-%D0%B0%D1%83%D0%B4%D0%B8%D0%BE-%D1%84%D0%B0%D1%98%D0%BB%D0%B0.html" rel="external nofollow"><span style="font-family:arial, helvetica, sans-serif"><span style="font-size:12px">» Упутство за преузимање аудио фајла</span></span></a></p>
]]></description><guid isPermaLink="false">974</guid><pubDate>Tue, 25 Dec 2012 10:16:00 +0000</pubDate></item><item><title>&#x421;&#x432;&#x435;&#x442;&#x438; &#x41D;&#x438;&#x43A;&#x43E;&#x43B;&#x430;&#x458; &#x427;&#x443;&#x434;&#x43E;&#x442;&#x432;&#x43E;&#x440;&#x430;&#x446; &#x434;&#x430;&#x458;&#x435; &#x442;&#x43E;&#x43F;&#x43B;&#x438;&#x43D;&#x443; &#x43C;&#x43E;&#x43B;&#x438;&#x442;&#x432;&#x435;</title><link>https://pouke.org/index/-/1346435955/%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B8-%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%BE%D0%BB%D0%B0%D1%98-%D1%87%D1%83%D0%B4%D0%BE%D1%82%D0%B2%D0%BE%D1%80%D0%B0%D1%86-%D0%B4%D0%B0%D1%98%D0%B5-%D1%82%D0%BE%D0%BF%D0%BB%D0%B8%D0%BD%D1%83-%D0%BC%D0%BE%D0%BB%D0%B8%D1%82%D0%B2%D0%B5-r973/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2016_04/06fb6bb4c893a2d8fe2a7aea282441de.jpg.7c6cc988c8e27338a70a05a5b99527c5.jpg" /></p>
<p><img src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" alt="nikoljdan-nikoljac-kod-bijelog-polja-2012-1.jpg" data-src="http://www.eparhija.me/foto/12/nikoljdan-nikoljac-kod-bijelog-polja-2012-1.jpg"></p>
<p><span style="font-family:arial, helvetica, sans-serif"><span style="font-size:12px">Саслуживали су свештенослужитељи архијерејског намјесништва бјелопољског: протојереј-ставрофор Мираш Богавац, старјешина храма Светог Николе и протојереј Дарко Пејић, те архимандрит Јоаникије Зиндовић, игуман манастира Мајсторовина. Вјерницима, сабраним у древној светињи, који су се у великом броју причестили Светим тајнама Тијела и Крви Христове, бесједио је Преосвећени Епископ Господин Јоаникије.</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial, helvetica, sans-serif"><span style="font-size:12px">Он се осврнуо на ријечи Господа Исуса Христа, упућене Његовим Светим ученицима и апостолима прије страдања на Часном крсту - „Видите ли ова чудеса која Ја чиним, и ви ћете таква чудеса чинити и још више него што их Ја чиним, јер Ја идем Оцу својему“. Владика је, тумачећи ове ријечи Господње, казао да и обични људи од крви и меса, могу да чине чудеса као што их чини Сам Господ и Спаситељ наш, а којих ће, вјероватно, бити и много више кроз сва будућа времена.</span></span></p>
<p><img src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" alt="nikoljdan-nikoljac-kod-bijelog-polja-2012-2.jpg" data-src="http://www.eparhija.me/foto/12/nikoljdan-nikoljac-kod-bijelog-polja-2012-2.jpg"></p>
<p><span style="font-family:arial, helvetica, sans-serif"><span style="font-size:12px">“Чуда могу чинити, прије свега, они који вјерују у Бога, који се са Њим сједињују, јер Бог својим слугама даје да могу чудотворити, али опет су чудеса дјело Божије. Господ је ово рекао прије свог Крста, прије свог страдања, мислећи на више ствари, јер се вријеме Његовог дјеловања, Његовог служења на земљи, јавног проповиједања Јеванђеља скраћивало. Завршавао је своје дјело на земљи и ријечима “Ја идем Оцу својему“, мислио је на то да ће, када заврши дјело спасења и искупљења рода људског, када се узнесе на Небо и сједне са десне стране Бога и Оца, ниспослати Свог Светог Духа на Свете ученике и апостоле и тако, коначно, завршити дјело спасења и устројавања Цркве Божије, грађевине којој је Он Сам темељ и глава, Цркве која је тијело Христово. И тек у том контексту, драга браћо и сестре, можемо разумјети правилно ове ријечи Божије. Господ је ниспослао Свог Светог Духа ученицима, а преко њих, све до дана данашњег, онима који служе Богу и који се држе скута хаљине Господње, који се сједињују са Господом у Цркви Његовој“, рекао је Његово Преосвештенство.</span></span></p>
<p><img src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" alt="nikoljdan-nikoljac-kod-bijelog-polja-2012-3.jpg" data-src="http://www.eparhija.me/foto/12/nikoljdan-nikoljac-kod-bijelog-polja-2012-3.jpg"></p>
<p><span style="font-family:arial, helvetica, sans-serif"><span style="font-size:12px">Свети отац наш Николај Чудотворац најбољи је примјер да су се ове ријечи Господње испуниле на дјелу, а са њим, према ријечима Владике будимљанско-никшићког Г. Јоаникија, то потврђују и многи други светитељи све до нашег времена – Свети Василије Острошки, Свети Нектарије Егински и многи други којима је Бог дао да чине чудеса.</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial, helvetica, sans-serif"><span style="font-size:12px">“Има појединих светих, као што је Свети Јован Крститељ, за којег се говори да није учинио ниједно чудо, није васкрсавао мртве, није слијепцима враћао вид, као што су многи други то чинили, али, Свети Јован Крститељ је учинио, можда, највише чудеса тиме што је многа људска срца препородио. Постоје чудеса која су видљива, а има и чудеса која нијесу тако видљива, али су, исто тако, значајна. Сваки човјек који је примио вјеру православну, који је у своје срце примио огањ вјере он је, заправо, свједок чудеса Божијих, јер наша вјера, колико је год човјеку урођена, толико је и дар од Бога, дар милости Божије. Свети Николај је познат као један од највећих чудотвораца, а тиме и највећих светитеља Цркве Божије кроз сва времена, од 4. вијека до дана данашњег. Био је много ревностан за Цркву Божију и када је видио да безбожни јеретик Арије, који је био интелигентан и образован као ђаво, разара Цркву Божију, он је као веома једноставан човјек пришао и ударио му шамар, јер није могао да поднесе да неко разара дом Божији“.</span></span></p>
<p><img src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" alt="nikoljdan-nikoljac-kod-bijelog-polja-2012-4.jpg" data-src="http://www.eparhija.me/foto/12/nikoljdan-nikoljac-kod-bijelog-polja-2012-4.jpg"></p>
<p><span style="font-family:arial, helvetica, sans-serif"><span style="font-size:12px">“Знате, вјероватно, из његовог житија да је то представљало проблем, јер слуга Божији не смије да бије никога, али Пресвета Богородица се јавила са омофором Светог Николаја и тиме потврдила да он није грешан пред Богом, него је то урадио из ревности за дом Божији, као што је Господ потегао бич па истјерао трговце из храма у тренутку када је то засметало проповиједи Јеванђеља. Свети Николај је познат као велики помоћник, велики заштитник Цркве Божије, а тиме и свих хришћана. Кад човјек хоће да се помоли Богу, али се осјећамо грешним и недостојним да станемо пред лице Божије, па призовемо свог анђела чувара и друге светитеље, своју крсну славу, најчешће од свих светих призивамо Светог Николаја Чудотворца, јер он даје топлину молитве, он наше молитве узноси Господу, он се сам моли Богу пред престолом Божијим за нас“, бесједио је Преосвећени Епископ Јоаникије.</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial, helvetica, sans-serif"><span style="font-size:12px">Током Свете Литургије освештан је и преломљен славски колач. Обављено је и мало освећење кивота у који је похрањен дио моштију Светог свештеномученика Харалампија, које су и раније биле реликвија древне никољачке светиње.</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial, helvetica, sans-serif"><span style="font-size:12px">Честитајући храмовну славу и празник вјерном народу Владика је поручио да човјек када год је у невољи призива Светог Николаја, брзог помоћника, нарочито морепловци на мору.</span></span></p>
<p><img src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" alt="nikoljdan-nikoljac-kod-bijelog-polja-2012-5.jpg" data-src="http://www.eparhija.me/foto/12/nikoljdan-nikoljac-kod-bijelog-polja-2012-5.jpg"></p>
<p><span style="font-family:arial, helvetica, sans-serif"><span style="font-size:12px">“Сви смо ми, драга браћо и сестре, изложени бурама овог живота, па можемо рећи да смо, у неком смислу, и ми морепловци, јер је много искушења у свакодневном животу које нас могу поклопити. Зато призивамо Светог Николаја, а он је брзи помоћник и утјешитељ, онај који нас кријепи, који нас оснажује, који нам показује пут Божији, који нас њим води, јер је он, ваистину, био слуга Христов смирени, смиреномудрени, ревносни, пун благодати Духа Светог и ријечи Божанске мудрости, иако се служио простим, једноставним ријечима, али је, заиста, био сасуд благодати Светог Духа. Зато га прослављамо, зато га у нашем народу славе многи домови, породице, па и данас овдје у Бијелом Пољу, у овој светињи сабрали смо се да прославимо Светог Николаја, да прославимо славу овог светог храма, да свима који данас славе честитамо славу. Бог нека свима буде на помоћи, јер молитве Светог Николаја стижу свуда и кријепе све који га призивају без обзира да ли је то њихова крсна слава или није“, закључио је на крају бесједе Његово Преосвештенство Епископ Јоаникије.</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial, helvetica, sans-serif"><span style="font-size:12px">Домаћин храмовне славе био је г. Драган Раховић са породицом, чијим трудом и љубављу је принесен славски колач, а затим уприличено и скромно послужење за све вјернике. Обавезу храмовне славе за идућу годину преузео је г. Саша Ђуровић.</span></span></p>
<p><img src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" alt="nikoljdan-nikoljac-kod-bijelog-polja-2012-6.jpg" data-src="http://www.eparhija.me/foto/12/nikoljdan-nikoljac-kod-bijelog-polja-2012-6.jpg"></p>
<p><span style="font-family:arial, helvetica, sans-serif"><span style="font-size:12px">Извор: </span></span><a href="http://www.eparhija.me/nikoljdan-nikoljac-kod-bijelog-polja-2012" rel="external nofollow"><span style="font-family:arial, helvetica, sans-serif"><span style="font-size:12px">Епархија будимљанско-никшићка</span></span></a></p>
]]></description><guid isPermaLink="false">973</guid><pubDate>Tue, 25 Dec 2012 10:08:00 +0000</pubDate></item><item><title>&#x421;&#x432;&#x435;&#x442;&#x430; &#x410;&#x440;&#x445;&#x438;&#x458;&#x435;&#x440;&#x435;&#x458;&#x441;&#x43A;&#x430; &#x41B;&#x438;&#x442;&#x443;&#x440;&#x433;&#x438;&#x458;&#x430; &#x443; &#x421;&#x430;&#x43D;&#x441;&#x43A;&#x43E;&#x43C; &#x41C;&#x43E;&#x441;&#x442;&#x443;</title><link>https://pouke.org/index/-/1346435955/%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B0-%D0%B0%D1%80%D1%85%D0%B8%D1%98%D0%B5%D1%80%D0%B5%D1%98%D1%81%D0%BA%D0%B0-%D0%BB%D0%B8%D1%82%D1%83%D1%80%D0%B3%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D1%83-%D1%81%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%BC-%D0%BC%D0%BE%D1%81%D1%82%D1%83-r972/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2016_04/30a571d6baa3e8ee6c674d4efb54b546.jpg.d272481a6daa294627c9720925dd6f7d.jpg" /></p>
<p><span style="font-family:arial, helvetica, sans-serif"><span style="font-size:12px">Након свете литургије све нас је лијепо угостио и трпезом љубави почастио парох сански пречасни јереј Ален Марић са супругом.</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial, helvetica, sans-serif"><span style="font-size:12px">У бесједи након прочитаног светог јеванђеља преосвећени владика је бесједио на еванђелску тему: о малој захвалности и великој  незахвалности.</span></span></p>
<p><a href="http://www.southfilms.com/" rel="external nofollow"><span style="font-family:arial, helvetica, sans-serif"><span style="font-size:12px">free movies</span></span></a><span style="font-family:arial, helvetica, sans-serif"><span style="font-size:12px">. </span></span><a href="http://www.soulfilms.com/" rel="external nofollow"><span style="font-family:arial, helvetica, sans-serif"><span style="font-size:12px">watch movies</span></span></a><span style="font-family:arial, helvetica, sans-serif"><span style="font-size:12px">. </span></span><a href="http://www.moviereleses.com/watch-online-1-fresh-latest-movies.html" rel="external nofollow"><span style="font-family:arial, helvetica, sans-serif"><span style="font-size:12px">last movies</span></span></a></p>
<p><span style="font-family:arial, helvetica, sans-serif"><span style="font-size:12px">... ''управо о томе, о малој захвалности и великој незахвалности, говори нам данашње свето јеванђеље. Од десеторице излијчених губаваца само један, и то самарићанин, поврати се и учини поклон пред Господом и захвало му се. Други, пак, правовјерни Јевреји,- њих деветорица ишчезоше у овом свијету без захваљивања. Људска незахвалност је константа од пада прародитеља до дана данашњег. Гдје је год доминантан људски егоизам нема захвалности никоме па ни Богу, а тамо гдје је скрушеност и смиреност у срцу ту је увијек захвалност не само Богу већ и сваком човјеку, сваком створењу.   ...</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial, helvetica, sans-serif"><span style="font-size:12px">... А, гле Бог не гледајући на нашу незахвалност  увијек и изнова као Творац и Сведржитељ све нам даје, све што је потребно за наш живот, за наше здравље, за наше спасење. То је та безгранична љубав божија коју чак ни људска незахвалност не може поколебати. Умјесто захваљивања и захвалности, гле, наша незахвалност је саму Љубав божију оваплоћену у Христу Исусу разапела, поругала јој се...</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial, helvetica, sans-serif"><span style="font-size:12px">... ево нас у трећој Недјељи пред празник Рођења Господа Исуса Христа коју је само наш народ ''посветио'' дјеци и назвао је ДЕТИНЦИ. Идућа недјеља  светих праотаца посвећено је мајкама, зато је зовемо МАТЕРИЦЕ, а недјеља уочи самог Божића, односно св.отаца посвећена је ОЦИМА. Само је то код нас Срба тако,  јер су наши преци жељели сву породицу као цркву у маломе укључити у припремни дочек празника Христова рођења. Прво дјеца да се радосно припремају за дочек, потом мајке и очеви који брижно треба да воде своју дјецу, да их подучавају вјери, али и нашим традицијама и обичајима...</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial, helvetica, sans-serif"><span style="font-size:12px">...прије свега треба да се постом, молитвом, покајањем, исповијешћу и причешћем припремамо за сусрет са нашим Спаситељем. Да припремамо срца наша да буду нови вертепи (пећине витлејемске) у која ће се Христос уселити, у којима ће се поново у нашој љубави и вјери родити!!!...''</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial, helvetica, sans-serif"><span style="font-size:12px">Богољуб-Р.</span></span></p>
<p>Извор: <a href="http://www.eparhijabihackopetrovacka.org/index.php?option=com_content&amp;view=article&amp;id=1040:2012-12-24-17-03-46&amp;catid=43:2009-07-22-12-41-52" rel="external nofollow">Епархија бихаћко-петровачка</a></p>
<p>.<img src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" alt="SANA01.jpg" data-src="http://www.eparhijabihackopetrovacka.org/images/stories/20/SANA01.jpg"></p>
<p><img src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" alt="SANA02.jpg" data-src="http://www.eparhijabihackopetrovacka.org/images/stories/20/SANA02.jpg"></p>
<p><img src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" alt="SANA03.jpg" data-src="http://www.eparhijabihackopetrovacka.org/images/stories/20/SANA03.jpg"></p>
<p><img src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" alt="SANA04.jpg" data-src="http://www.eparhijabihackopetrovacka.org/images/stories/20/SANA04.jpg"></p>
<p><img src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" alt="SANA05.jpg" data-src="http://www.eparhijabihackopetrovacka.org/images/stories/20/SANA05.jpg"></p>
<p><img src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" alt="SANA06.jpg" data-src="http://www.eparhijabihackopetrovacka.org/images/stories/20/SANA06.jpg"></p>
<p><img src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" alt="SANA07.jpg" data-src="http://www.eparhijabihackopetrovacka.org/images/stories/20/SANA07.jpg"></p>
<p><img src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" alt="SANA08.jpg" data-src="http://www.eparhijabihackopetrovacka.org/images/stories/20/SANA08.jpg"></p>
<p><img src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" alt="SANA09.jpg" data-src="http://www.eparhijabihackopetrovacka.org/images/stories/20/SANA09.jpg"></p>
]]></description><guid isPermaLink="false">972</guid><pubDate>Tue, 25 Dec 2012 10:02:00 +0000</pubDate></item><item><title>&#x41F;&#x43E;&#x43C;&#x435;&#x43D; &#x435;&#x43F;&#x438;&#x441;&#x43A;&#x43E;&#x43F;&#x443; &#x425;&#x440;&#x438;&#x437;&#x43E;&#x441;&#x442;&#x43E;&#x43C;&#x443; &#x443; &#x402;&#x443;&#x440;&#x452;&#x435;&#x432;&#x438;&#x43C; &#x421;&#x442;&#x443;&#x43F;&#x43E;&#x432;&#x438;&#x43C;&#x430;</title><link>https://pouke.org/index/-/1346435955/%D0%BF%D0%BE%D0%BC%D0%B5%D0%BD-%D0%B5%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%BF%D1%83-%D1%85%D1%80%D0%B8%D0%B7%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%BE%D0%BC%D1%83-%D1%83-%D1%92%D1%83%D1%80%D1%92%D0%B5%D0%B2%D0%B8%D0%BC-%D1%81%D1%82%D1%83%D0%BF%D0%BE%D0%B2%D0%B8%D0%BC%D0%B0-r971/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2016_04/5c1509a412988f45367b5ecf751b5b95.jpg.075086341641284e3c4ce639843b73fe.jpg" /></p>
<p><span style="font-family:arial, helvetica, sans-serif"><span style="font-size:12px">Саслуживали су јеромонах Антоније Корунић и јерођакон Агапит Драгојевић, сабраћа манастира.</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial, helvetica, sans-serif"><span style="font-size:12px">Током Литургије обављен је мали помен новопрестављеном слузи Божијем Епископу жичком г. Хризостому, који се у Господу упокојио на празник Преподобног Саве Освећеног у раним јутарњим часовима.</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial, helvetica, sans-serif"><span style="font-size:12px">Извор: Епархија будимљанско-никшићка</span></span></p>
<p><a href="http://www.spc.rs/sr/pomen_episkopu_hriszostomu_u_djurdjevim_stupovima" rel="external nofollow">http://www.spc.rs/sr/pomen_episkopu_hriszostomu_u_djurdjevim_stupovima</a></p>
]]></description><guid isPermaLink="false">971</guid><pubDate>Tue, 25 Dec 2012 09:58:00 +0000</pubDate></item><item><title>&#x423;&#x43F;&#x43E;&#x43A;&#x43E;&#x458;&#x438;&#x43E; &#x441;&#x435; &#x443; &#x413;&#x43E;&#x441;&#x43F;&#x43E;&#x434;&#x443; &#x43F;&#x440;&#x43E;&#x442;&#x43E;&#x458;&#x435;&#x440;&#x435;&#x458;-&#x441;&#x442;&#x430;&#x432;&#x440;&#x43E;&#x444;&#x43E;&#x440; &#x41D;&#x438;&#x43A;&#x43E; &#x422;&#x43E;&#x448;&#x438;&#x45B;</title><link>https://pouke.org/index/-/1346435955/%D1%83%D0%BF%D0%BE%D0%BA%D0%BE%D1%98%D0%B8%D0%BE-%D1%81%D0%B5-%D1%83-%D0%B3%D0%BE%D1%81%D0%BF%D0%BE%D0%B4%D1%83-%D0%BF%D1%80%D0%BE%D1%82%D0%BE%D1%98%D0%B5%D1%80%D0%B5%D1%98-%D1%81%D1%82%D0%B0%D0%B2%D1%80%D0%BE%D1%84%D0%BE%D1%80-%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%BE-%D1%82%D0%BE%D1%88%D0%B8%D1%9B-r968/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2016_04/afec31a7395186c178270a2adaa971aa.jpg.f8c7b9cfb3860b2a06de504b04deba36.jpg" /></p>
<p>Отац Нико је рођен 29.10.1970.године у Горњем Брезику (Брчко) од оца Василија и мајке Драгице. Основну школу завршио је у Брчком,а затим се уписао у Богословију Света Три Јерарха у Манастиру Кистање код Книна у Хрватској. Послије завршене Богословије уписује се на Богословски Факултет у Београду. 1994.године ступа у свету тајну брака са Наташом Јовичић из Брчког. Бива рукоположен у чин ђакона и презвитера од стране Епископа зворничко-тузланског Господина Василија и постављен на парохију у Црквину код Шамца,гдје остаје до 1.12.2001.године када прелази на на нову парохијску дужност у Тузлу. Постављен је за старешину Саборног храма и Архијерејског намјесника тузланског. Са супругом Наташом има двоје дјеце Јовану ,седам година и Василија ,четири године.Од стране Епископа Василија, за плодоносан рад у Њиви Господњој, одликован је достојанством протонамјесника 2003.године,чином протојереја 2006.године и правом ношења напрсног крста 2008.године. На овој парохији остаје до 1.12.2012.године када добија нову парохију у Брчком. За вријеме свог службовања у Тузли,био је и предсједник СПКД"Просвјета" од 2006-2010.године, такође је био постављен од стране Епископа Василија за члана Катихетског Одбора Републике Српске за вјеронауку као и за помоћника Школског надзорника за Православну вјеронауку. Био је члан Просвјетног одбора у Тузланском Кантону за предмет Православне вјеронауке.</p>
<p>Водио је битку са болешћу бубрега која је узела маха у априлу 2012.године када је у Београду на Клиничком центру Србије извршена трансплатација бубрега.</p>
<p>извор:<a href="http://www.eparhijazvornickotuzlanska.org/news1785.php" rel="external nofollow">http://www.eparhijazvornickotuzlanska.org/news1785.php</a></p>
]]></description><guid isPermaLink="false">968</guid><pubDate>Mon, 24 Dec 2012 14:26:00 +0000</pubDate></item></channel></rss>
