На крају Литургије Епископ Фотије је бесједио на тему јеванђелске приче о десет губаваца које је Господ Исус Христос исцјелио.

Храм Светог Спаса је саграђен 1778. године, и због лошег стања обнављан је последње двије године. Изведени су сви потребни грађевински радови како би храм био сачуван од даљег пропадања, и наравно како би заблистао у свом новом сјају. Унутрашњост храма се фрескопише, и за сада су урађене фреске у олтарском дијелу храма. Уз Божију помоћ, планиран је даљи наставак фрескописа.

Након Свете Литургије, у просторијама Ц.О. Шибеник, припремљено је послужење за све присутне.

Извор: Епархија далматинска

Извор: Епархија крушевачка

Фото: ђакон Саша Николић

Беседа и предавање Проте Драгића Илића

94:35 мин.

http://www.eparhijakrusevacka.com/audio/2012-12-22_2-1.mp3

» Упутство за преузимање аудио фајла

Саслуживали су свештенослужитељи архијерејског намјесништва бјелопољског: протојереј-ставрофор Мираш Богавац, старјешина храма Светог Николе и протојереј Дарко Пејић, те архимандрит Јоаникије Зиндовић, игуман манастира Мајсторовина. Вјерницима, сабраним у древној светињи, који су се у великом броју причестили Светим тајнама Тијела и Крви Христове, бесједио је Преосвећени Епископ Господин Јоаникије.

Он се осврнуо на ријечи Господа Исуса Христа, упућене Његовим Светим ученицима и апостолима прије страдања на Часном крсту - „Видите ли ова чудеса која Ја чиним, и ви ћете таква чудеса чинити и још више него што их Ја чиним, јер Ја идем Оцу својему“. Владика је, тумачећи ове ријечи Господње, казао да и обични људи од крви и меса, могу да чине чудеса као што их чини Сам Господ и Спаситељ наш, а којих ће, вјероватно, бити и много више кроз сва будућа времена.

“Чуда могу чинити, прије свега, они који вјерују у Бога, који се са Њим сједињују, јер Бог својим слугама даје да могу чудотворити, али опет су чудеса дјело Божије. Господ је ово рекао прије свог Крста, прије свог страдања, мислећи на више ствари, јер се вријеме Његовог дјеловања, Његовог служења на земљи, јавног проповиједања Јеванђеља скраћивало. Завршавао је своје дјело на земљи и ријечима “Ја идем Оцу својему“, мислио је на то да ће, када заврши дјело спасења и искупљења рода људског, када се узнесе на Небо и сједне са десне стране Бога и Оца, ниспослати Свог Светог Духа на Свете ученике и апостоле и тако, коначно, завршити дјело спасења и устројавања Цркве Божије, грађевине којој је Он Сам темељ и глава, Цркве која је тијело Христово. И тек у том контексту, драга браћо и сестре, можемо разумјети правилно ове ријечи Божије. Господ је ниспослао Свог Светог Духа ученицима, а преко њих, све до дана данашњег, онима који служе Богу и који се држе скута хаљине Господње, који се сједињују са Господом у Цркви Његовој“, рекао је Његово Преосвештенство.

Свети отац наш Николај Чудотворац најбољи је примјер да су се ове ријечи Господње испуниле на дјелу, а са њим, према ријечима Владике будимљанско-никшићког Г. Јоаникија, то потврђују и многи други светитељи све до нашег времена – Свети Василије Острошки, Свети Нектарије Егински и многи други којима је Бог дао да чине чудеса.

“Има појединих светих, као што је Свети Јован Крститељ, за којег се говори да није учинио ниједно чудо, није васкрсавао мртве, није слијепцима враћао вид, као што су многи други то чинили, али, Свети Јован Крститељ је учинио, можда, највише чудеса тиме што је многа људска срца препородио. Постоје чудеса која су видљива, а има и чудеса која нијесу тако видљива, али су, исто тако, значајна. Сваки човјек који је примио вјеру православну, који је у своје срце примио огањ вјере он је, заправо, свједок чудеса Божијих, јер наша вјера, колико је год човјеку урођена, толико је и дар од Бога, дар милости Божије. Свети Николај је познат као један од највећих чудотвораца, а тиме и највећих светитеља Цркве Божије кроз сва времена, од 4. вијека до дана данашњег. Био је много ревностан за Цркву Божију и када је видио да безбожни јеретик Арије, који је био интелигентан и образован као ђаво, разара Цркву Божију, он је као веома једноставан човјек пришао и ударио му шамар, јер није могао да поднесе да неко разара дом Божији“.

“Знате, вјероватно, из његовог житија да је то представљало проблем, јер слуга Божији не смије да бије никога, али Пресвета Богородица се јавила са омофором Светог Николаја и тиме потврдила да он није грешан пред Богом, него је то урадио из ревности за дом Божији, као што је Господ потегао бич па истјерао трговце из храма у тренутку када је то засметало проповиједи Јеванђеља. Свети Николај је познат као велики помоћник, велики заштитник Цркве Божије, а тиме и свих хришћана. Кад човјек хоће да се помоли Богу, али се осјећамо грешним и недостојним да станемо пред лице Божије, па призовемо свог анђела чувара и друге светитеље, своју крсну славу, најчешће од свих светих призивамо Светог Николаја Чудотворца, јер он даје топлину молитве, он наше молитве узноси Господу, он се сам моли Богу пред престолом Божијим за нас“, бесједио је Преосвећени Епископ Јоаникије.

Током Свете Литургије освештан је и преломљен славски колач. Обављено је и мало освећење кивота у који је похрањен дио моштију Светог свештеномученика Харалампија, које су и раније биле реликвија древне никољачке светиње.

Честитајући храмовну славу и празник вјерном народу Владика је поручио да човјек када год је у невољи призива Светог Николаја, брзог помоћника, нарочито морепловци на мору.

“Сви смо ми, драга браћо и сестре, изложени бурама овог живота, па можемо рећи да смо, у неком смислу, и ми морепловци, јер је много искушења у свакодневном животу које нас могу поклопити. Зато призивамо Светог Николаја, а он је брзи помоћник и утјешитељ, онај који нас кријепи, који нас оснажује, који нам показује пут Божији, који нас њим води, јер је он, ваистину, био слуга Христов смирени, смиреномудрени, ревносни, пун благодати Духа Светог и ријечи Божанске мудрости, иако се служио простим, једноставним ријечима, али је, заиста, био сасуд благодати Светог Духа. Зато га прослављамо, зато га у нашем народу славе многи домови, породице, па и данас овдје у Бијелом Пољу, у овој светињи сабрали смо се да прославимо Светог Николаја, да прославимо славу овог светог храма, да свима који данас славе честитамо славу. Бог нека свима буде на помоћи, јер молитве Светог Николаја стижу свуда и кријепе све који га призивају без обзира да ли је то њихова крсна слава или није“, закључио је на крају бесједе Његово Преосвештенство Епископ Јоаникије.

Домаћин храмовне славе био је г. Драган Раховић са породицом, чијим трудом и љубављу је принесен славски колач, а затим уприличено и скромно послужење за све вјернике. Обавезу храмовне славе за идућу годину преузео је г. Саша Ђуровић.

Извор: Епархија будимљанско-никшићка

Након свете литургије све нас је лијепо угостио и трпезом љубави почастио парох сански пречасни јереј Ален Марић са супругом.

У бесједи након прочитаног светог јеванђеља преосвећени владика је бесједио на еванђелску тему: о малој захвалности и великој незахвалности.

free movies. watch movies. last movies

... ''управо о томе, о малој захвалности и великој незахвалности, говори нам данашње свето јеванђеље. Од десеторице излијчених губаваца само један, и то самарићанин, поврати се и учини поклон пред Господом и захвало му се. Други, пак, правовјерни Јевреји,- њих деветорица ишчезоше у овом свијету без захваљивања. Људска незахвалност је константа од пада прародитеља до дана данашњег. Гдје је год доминантан људски егоизам нема захвалности никоме па ни Богу, а тамо гдје је скрушеност и смиреност у срцу ту је увијек захвалност не само Богу већ и сваком човјеку, сваком створењу. ...

... А, гле Бог не гледајући на нашу незахвалност увијек и изнова као Творац и Сведржитељ све нам даје, све што је потребно за наш живот, за наше здравље, за наше спасење. То је та безгранична љубав божија коју чак ни људска незахвалност не може поколебати. Умјесто захваљивања и захвалности, гле, наша незахвалност је саму Љубав божију оваплоћену у Христу Исусу разапела, поругала јој се...

... ево нас у трећој Недјељи пред празник Рођења Господа Исуса Христа коју је само наш народ ''посветио'' дјеци и назвао је ДЕТИНЦИ. Идућа недјеља светих праотаца посвећено је мајкама, зато је зовемо МАТЕРИЦЕ, а недјеља уочи самог Божића, односно св.отаца посвећена је ОЦИМА. Само је то код нас Срба тако, јер су наши преци жељели сву породицу као цркву у маломе укључити у припремни дочек празника Христова рођења. Прво дјеца да се радосно припремају за дочек, потом мајке и очеви који брижно треба да воде своју дјецу, да их подучавају вјери, али и нашим традицијама и обичајима...

...прије свега треба да се постом, молитвом, покајањем, исповијешћу и причешћем припремамо за сусрет са нашим Спаситељем. Да припремамо срца наша да буду нови вертепи (пећине витлејемске) у која ће се Христос уселити, у којима ће се поново у нашој љубави и вјери родити!!!...''

Богољуб-Р.

Извор: Епархија бихаћко-петровачка

.

Саслуживали су јеромонах Антоније Корунић и јерођакон Агапит Драгојевић, сабраћа манастира.

Током Литургије обављен је мали помен новопрестављеном слузи Божијем Епископу жичком г. Хризостому, који се у Господу упокојио на празник Преподобног Саве Освећеног у раним јутарњим часовима.

Извор: Епархија будимљанско-никшићка

http://www.spc.rs/sr/pomen_episkopu_hriszostomu_u_djurdjevim_stupovima

Отац Нико је рођен 29.10.1970.године у Горњем Брезику (Брчко) од оца Василија и мајке Драгице. Основну школу завршио је у Брчком,а затим се уписао у Богословију Света Три Јерарха у Манастиру Кистање код Книна у Хрватској. Послије завршене Богословије уписује се на Богословски Факултет у Београду. 1994.године ступа у свету тајну брака са Наташом Јовичић из Брчког. Бива рукоположен у чин ђакона и презвитера од стране Епископа зворничко-тузланског Господина Василија и постављен на парохију у Црквину код Шамца,гдје остаје до 1.12.2001.године када прелази на на нову парохијску дужност у Тузлу. Постављен је за старешину Саборног храма и Архијерејског намјесника тузланског. Са супругом Наташом има двоје дјеце Јовану ,седам година и Василија ,четири године.Од стране Епископа Василија, за плодоносан рад у Њиви Господњој, одликован је достојанством протонамјесника 2003.године,чином протојереја 2006.године и правом ношења напрсног крста 2008.године. На овој парохији остаје до 1.12.2012.године када добија нову парохију у Брчком. За вријеме свог службовања у Тузли,био је и предсједник СПКД"Просвјета" од 2006-2010.године, такође је био постављен од стране Епископа Василија за члана Катихетског Одбора Републике Српске за вјеронауку као и за помоћника Школског надзорника за Православну вјеронауку. Био је члан Просвјетног одбора у Тузланском Кантону за предмет Православне вјеронауке.

Водио је битку са болешћу бубрега која је узела маха у априлу 2012.године када је у Београду на Клиничком центру Србије извршена трансплатација бубрега.

извор:http://www.eparhijazvornickotuzlanska.org/news1785.php

Током Литургије митрополит Николај је у чин презвитера рукоположио ђакона Видака Вујадиновића, професора црквене музике и појања у Богословији Светог Петра даробосанског у Фочи, а у чин ђакона професора др Дарка Ђога, професора на Богословском факултету Светог Василија Острошког у Фочи и проректора Универзитета у Источном Сарајеву.

Високопреосвећени је честитао новорукоположеним свештенослужитељима ступање у свештенички чин и окупљене вјернике позвао да се помоле Богу за њихов напредак у свештеничкој служби и да им она буде на њихово и спасење вјерника који им буду повјерени.

Свети Николај је крсна слава митрополита Николаја, па је поводом тога у његовој резиденцији у Сокоцу обављен славски обред.

На Сокоцу је у уторак, 18. децембра, поводом прославе Никољдана, 17. пут организован сценски приказ дефилеа Светог Николе, који је малишанима и ове општине дијелио слаткише.

Никољданска поворка кретала се из порте храма Светог пророка Илије улицом Цара Лазара до Установе за предшколско васпитање и образовање, гдје су дјеци из ове установе дијељени поклони, до резиденције Митрополије дабробосанске у Сокоцу, а затим до централне основне школе.

"И ове године изведен је сценски приказ проласка овога светитеља улицама Сокоца, чему се највише радују дјеца", рекао је новинарима протојереј Борис Бандука.

Он је напоменуо да је значај овог празника у томе што велики број српских породица прославља Светог Николу као своју крсну славу.

Бандука је у име Црквене општине Соколац зажелио свим вјерницима срећну и Богом благословену крсну славу.

извор:

http://www.mitropolijadabrobosanska.org/index.php?subaction=showfull&id=1356021399&archive=&start_from=&ucat=13&

На литургији Високопреосвећеном Митрополиту саслуживали су протојереји ставрофори Душко Спасојевић, Слободан Лалић, јереји Ђорђе Филиповић, Александар Обрадовић, ђакони Зоран Радић и Бранимир Јокић.

У својој беседи оупљеним верницима Митрополит Јован је говорио о животу и раду Светог Николе. Велики број верника, међу њима јако пуно деце приступили су светим тајнама исповести и причести.

Традиционално као и сваке године Црквена општина Загреб обезбедила је пригодне поклоне, који су након свете литургије подељени деци.

Извор: Митрополија загребачко-љубљанска

Епископу Давиду саслуживали су свештенослужитељи града Крушевца. Том приликом је господин Драгољуб Раичевић одликован Орденом Светог Саве III реда.

Након Свете Литургије пресечен је славски колач, а литургијско сабрање настављено је Трпезом љубави коју је приготовио домаћин славе епископ Давид.

Поред многобројних угледних званица овом слављу присуствовали су и Епископ браничевски Господин Игнатије и Епископ тимочки Господин Јустин, градоначелник Града Крушевца господин Братислав Гашић, председник општине Трстеник господин Мирослав Алексић, председник општине Варварин Зоран Миленковић као и народни посланик господин Срђан Миливојевић.

Извор: Епархија крушевачка

Фото: Миљан Милетић

Беседа о. Ђорђа Милојковића по Јеванђељу

10:01 мин.

Беседа Eпископа крушевачког Г. Давида на додели ордена г. Драгољубу Раичевићу

7:03 мин.

Беседа градоначелника града Крушевца г. Братислава Гашића на Трпези Љубави

1:02 мин.

Беседа Eпископа браничевског Г. Игнатија на Трпези Љубави

3:54 мин.

Беседа Eпископа тимочког Г. Јустина на Трпези Љубави

4:20 мин.

» Упутство за преузимање аудио фајла

Празничну радост је употпунио долазак Његовог Преосвештенства Епископа Западноамеричког господина Максима. На сам дан празника Светом Архијерејском Литургијом началствовао је Вл. Максим, уз саслуживање архијереја домаћина Вл. Григорија и Вл. Атанасија, двојице игумана: Василија (Завалског) и Михајла (Св. Архангела код Призрена), као и више свештеника и ђакона наше епархије. Након читања Светог Јевађеља бесједио је Владика Максим.

У Светој Тајни Евхаристије су учествовали и бројни вјерници који су се овом приликом сабрали у Манастиру Тврдошу, да саборно прославе великог угодника Божијег Светог Николаја и да причешћујући се Животворним Тајнама Тијела и Крви Господње постану заједничари светих и пријатељи Божији. Послије освећења славског колача и жита, Епископ ЗХиП Г. Григорије је поздравио све присутне и честитао славу Еп. Атанасију и свима свечарима. Празновање Светитеља Божијег Николаја, и славе Владике Атанасија, настављено је у монашкој трпезарији славским ручком.

Итвор: Епархија ЗХиП

Тим поводом,свечаним евхаристијским сабрањем началствовао је Епископ горњокарловачки Г.Г. Герасим, уз саслужење братства овога храма, протојереја-ставрофора Славише Симаковића, јереја Саше Умићевића и ђакона Предрага Сушића.

После прочитаног Јеванђеља, Епископ Герасим се окупљеним верницима, међу којима је био и градоначелник Града Карловца, господин Дамир Јелић, обратио пригодним поучним словом, говорећи о животу и значају равноангелног оца Николаја.

Преломивши славске колаче и осветивши кољива, Епископ Герасим је након Литургије још једном поздравио сав окупљени народ Божији, честитавши Крсно име свима који на данашњи дан прослављају свог небесног заштитника.

Извор: Епархија горњокарловачка

Пре него што је на дан празника, 19. децембра, почела света Литургија, у Зандаму је старешина храма протојереј Душан Ердељ свечано дочекао Епископа западноевропског г. Луку. У дочеку су, поред овдашњих верника, учествовали и многобројни гости, међу којима су били представници других српских парохија у Краљевини Холандији.

На светој архијерејској Литургији је саслуживао протојереј Душан Ердељ, а прислуживали чтечеви Здравко Котараш и Филип Пиперчић. Певница под вођством г-ђе Зоре Максић појала је дивне византијске мелодије.

После заамвоне молитве, Епископ Лука и отац Душан преломили су славске колаче како верника тако и своје, јер празник светог Николаја прослављају и они као своју крсну славу.

У сали Црквене општине организован је славски ручак, после којег је Епископ отпутовао у Париз, седиште Епархије западноевропске.

Управа парохије са парохом

Извор: СПЦ

У надахнутој беседи, изговореној после прочитаног eванђелског одељка, Епископ Иринеј је поучио сабране о великом Оцу и пастиру Цркве Христове, светом Николају, и честитао славу парохијанима Саборног храма. Саслуживали су високопреподобни архимандрит Јован Радосављевић, свештeници Саборног храма и више новосадских ђакона.

Високопреподобни архимандрит Јован Радосављевић прославио је данас, у Владичанском двору у Новом Саду, своју крсну славу – празник Светог и богоносног оца нашег Николаја, архиепископа мирликијског.

После свете архијерејске Литургије служене у Саборном храму, Његово Преосвештенство Епископ бачки Господин др Иринеј, уз саслужење свештенства Саборног храма, извршио је чин благосиљања славског жита и колача.

Преузмите звучни запис

Нови Сад, 19.12.2012 - Информативна служба Епархије бачке

Временске непогоде спријечиле су многе да данас на дан славе ове светиње буду у њој. Они најупорнији успјели су савладати све сњежне непогоде и доћи на крсну славу манастира и славску радост подјелити са оцима Серафимом и Сергијем.

Свету литургију служио је преосвећени владика Хризостом уз саслужење игумана оца Сергија Карановића и ђакона Николе Перковића. На крају свете литургије преосвећени владика Хризостом осветио је славско кољиво и славски колач. Након отпуста преосвећени владика је честитао крсну славу манастира настојатељу ове свете обитељи архимандриту Серафиму и пожелио да је прослави са гостима ове свети обитељи на најбољи и најсвечанији начин. Такође је честитао крсну славу и свим свечарима и додао:

free movies. watch movies. last movies

.......'' свети отац Николај својом чврстом вјером и светим живљењем постао је, како црквена пјесма каже, правило вјере и образ кротости. Правило вјере јер је на једноставан и разумљив начин изложио учење Цркве о Господу Исусу Христу; јер је живио као што је и вјеровао. Образац кротости јер се и у тренуцима искушења која су га због ревности његове снашла показао кротак као јање божије и није роптао на одлуке Цркве...............

Наши свети преци за своје крсне славе узимали су светитеље и свете по њиховим карактерима, односно оне светитеље и свете који су највише одговарали карактеру нашег народа. Као што знате Срби највише славе светог оца Николаја, светог Јована крститеља и св. великомуч. Георгија. Ако добро анализирамо карактере ових светих божијих угодника видјећемо да њихове људске, али и духовне особине и карактери највише одговарају или се у потпуности подударају са духовним особинама и карактерима већине Српског народа............''

Богољуб-Р.

Извор: Епархија бихаћко-петровачка