На сам дан празника (12.02.2013.г.) служена је Света Архијерејска Литургија коју је служио Његово

Преосвештенство Епископ далматински Г.Г. Фотије уз саслужење свештеномонаштва и свештенства Епархијa аустралијско-новозеландске и далматинске. Након Свете Литургије пререзан је славски колач и освећено славско жито у спомен ових великих угодника Божијих.

У својој бесједи Епископ Фотије је поучио вјерни народ о великоме значају коју су ова тројица

богослова Цркве имали кроз историју, истакнувши да је на темељима њиховога богооткровенског богословља утемељено учење наше Цркве.

Након тога је изведена академија у згради богословије. На академији су након уводног слова Епископа г. Фотија учествовали са пригодним програмом ученици богословије, као и група „Бело платно“ из Београда. Темат о богословљу кападокијских отаца одржао је јеромонах Херувим сабрат манастира Крке.

Послије је приређена трпеза љубави за све присутне госте.

Беседа

Фотографије

Извор: Епархија далматинска

Свету заупокојену Литургију и опијело блаженопочившем оцу Луки служили су Његово Високопреосвештенство Архиепископ Цетињски Митрополит Црногорско-приморски Г. Амфилохије, Преосвећена Господа Епископи: Будимљанско-никшићки Јоаникије, Захумско-херцеговачки Григорије, Рашко-призренски и Косовско-метохијски Теодосије и Липљански Јован уз саслужење свештенства и у присуству великог броја вјерног народа који се сабрао да узме последњи благослов од нашег драгог оца Луке.

"Има ли кога ко је познавао оца Луку а да у овом моменту не осјећа да сахрањује дио себе. Отац Лука је био заљубљен у Христа и Цркву Његову, био је човјек који је живио љубављу", рекао је у бесједи на опијелу Преосвећени Владика Будимљанско-никшићки Г. Јоаникије.

"Нека му Господ подари оно за чим је чезнуо овдје на земљи- нека му подари радост вјечног живота. Благодарни смо Господу што нам га је подарио и послао међу нас, и молимо се да нас он и дочека кад ми, свако у своје вријеме, будемо кренули овим путем на који је Господ данас призвао оца Луку", рекао је Митрополит Амфилохије на сахрани земних остатака оца Луке.

Извор: Светигора

http://www.svetigora.com/audio/download/12330/10.02.2013_Opijelo%20i%20sahrana%20oca%20Luke.mp3

Архимандрит Лука је монашки чин примио на Цетињу и припада првој

генерацији монаха у Митрополији црногорско-приморској од доласка

Митрополита Амфилохија на Цетињски епископски трон.

Био је сабрат, па игуман Цетињског манастира, потом манастира Савина Главица у Грбљу и на крају манастира Дајбабе код Подгорице.

Био је један од најугледнијих и најомиљенијих клирика Митрополије црногорско-приморске.

Сахрана земних остатака архимандрита Луке биће обављена у недјељу,

10. фебруара на манастирском гробљу у Дајбабама након Свете заупокојене

литургије, коју ће, са почетком у 9 часова, служити Митрополит

црногорско-приморски Амфилохије са свештенством Митрополије.

Р.В.

Извор: Епархија крушевачка

Фото: Миљан Милетић

са почетком у 08.30 часова уз пратњу црквеног хора.

У Дому културе у 17.00 биће приређена изложба резбарених крстова; ручни рад Епископа Јустина .

У наставку следи Духовна академија са почетком у 18.00 часова.

После богатог културног програма Коло српских сестара приређује у холу Дома културе донаторско вече уз послужење. Скупљени прилог биће намењен најугроженијм у општини Неготин.

Добродошли!

У име Епархије бачке и Црквене општине у Новом Саду, протонамесник Владан Симић изразио је радост што је обновљен рад Одбора које је од 2006. године био расформиран. „Драго ми је што имамо заједничке ставове и заједнички приступ поштовању жртаваНовосадске рације, а нарочито ми је драго што је ове године, Епархији бачкој као најзаслужнијем чувару сећања на жртве Рације и већинској Цркви у нашем граду и нашој земљи, поверена организација овог догађаја”, рекао је отац Владан и објаснио је шта је то било спорно током протеклих година када је у питању обележавање Новосадске рације.

Преузмите звучни запис

Задовољство поводом заједничког обележавања Новосадске рације изразио је и г. Горан Леви, председник Јеврејске општине Нови Сад. „Овакав Одбор у ком се налазе представници Града Новом Сада, Српске Православне Цркве и Јеврејске општине Нови Сад гарантује да ће коначно обележавање годишњице Новосадске рације бити јединствено и да ће сви грађани Новог Сада, све верске заједнице изаћи ове године заједно на новосадски Кеј, а не као што је то био случај ранијих година, одвојено“.

Према речима председника Организационог одбора, програм обележавања 71. годишњицеНовосадске рације почеће 23. јануара, у 12 часова, на Кеју жртава рације, емитовањем духовне музике, а пола часа касније присутнима ће се обратити градоначелник Новог Сада г. Милош Вућевић који ће присутне позвати да минутом ћутања одају пошту жртвамаНовосадске рације. Потом ће у име Јеврејске заједнице Новог Сада помен служити рабин Исак Асиел. У 13 часова ће, како је најавио и протонамесник Владан Симић, Његово Преосвештенство Епископ бачки г. др Иринеј, у име Српске Православне Цркве, служити помен на Кеју жртава рације, уз саслужење неколико Архијереја наше помесне Цркве, новосадског свештенства и ђаконства.

Први потпредседник Владе Републике Србије г. Александар Вучић, градоначелник Новог Сада г. Милош Вучевић, представник Ромске заједнице и представник Јеврејске општине спустиће венац у Дунав, са брода Речне флотиле. Уследиће полагање венаца на споменик „Породица”. Цвеће ће положити делегација Града Новог Сада, Амбасадор државе Израел у Републици Србији, делегација Мађарске, Јеврејска општина Нови Сад, Савез јеврејских општина Србије, Матица ромска као и делегација потомака жртава Рације. После тога, присутни ће се упутити ка новосадској плажи „Штранд“ где ће бити откривена спомен-плоча жртвама Рације.

Подсећамо да је решењем градоначелника Новог Сада г. Милоша Вучевића, после седам година, поново формиран Организациони одбор за обележавање годишњице Новосадске рације а Епархији бачкој је, као најзаслужнијем чувару сећања на жртве Рације, поверена организација овог догађаја.

Епархија бачка

Одговор: Епископ средњоевропски г. Константин је одлуком Светог Архијерејског Синода Српске Православне Цркве стављен под суспензију, о чему је Свети Синод благовремено и јасно обавестио јавност. Суспензија подразумева да је епископу привремено одузето право на управљање епархијом до коначне одлуке коју ће донети Свети Архијерејски Сабор.

Питање: С обзиром на то да је он још службеник СПЦ, медији су спекулисали да се налази у "кућном притвору", што сте демантовали. Али, има ли он слободу кретања, где се, рецимо, тренутно налази, сме ли разговарати са медијима?

Одговор: Називати епископа Цркве Божје ,,службеником СПЦ“ је неприхватљиво. У том смислу Вам срдачно препоручујем да се пре постављања питања мало боље упознате са бићем Цркве и њеном унутрашњом организацијом. Ипак, ради читалаца ,,Политике“, одговорићу на ово питање. Колико је потписнику ових редова познато, епископ Константин се налази у седишту Епархије средњоевропске у манастиру Успења Пресвете Богородице у Химелстиру у Немачкој и, разуме се, потпуно је слободан. Спекулације о наводном укидању његових основних људских права су потпуне неистине и злонамерне измишљотине.

Питање: Можете ли, такође, да опишете, на који начин су данас организоване епархија средњоевропска и Епархија аустријско-швајцарска?

Одговор: Епархија средњоевропска и Епархија аустријско-швајцарска су, као и остале епархије Српске Православне Цркве, организоване у складу са свештеним канонима Цркве и Уставом Српске Православне Цркве. Дакле, у њима постоје надлежни епископи и сва друга епархијска тела чији је основни задатак да помогну епископу у обављању његових дужности. Једина разлика која постоји, а и она је предвиђена канонским одредбама и Уставом, јесте да обема епархијама, привремено, управљају епископи администратори. Одлукама Светог Архијерејског Синода као извршног органа Светог Архијерејског Сабора Српске Православне Цркве - Сабора у малом - Eпархијом средњоевропском тренутно управља Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј, а Епархијом аустријско-швајцарском, до избора новог епархијског архијереја, управља Преосвећени Епископ бачки г. др Иринеј.

Питање: Да ли су надлежне службе у СПЦ откриле и доказале новчане и остале малверзације које су наведене у разлозима за суспнезију владике Константина и да ли се у даљој истрази, дошло до нових открића?Како се, иначе, спроводе истраге у сличним прекршајима епископа? Можете ли нам описати хијерархијску надлежност и начин попступања?

Одговор: Поступак о коме је реч још увек траје и док Свети Архијерејски Сабор не донесе одлуку није могуће износити у јавност било какве информације у вези са истражним поступком и његовим резултатима. То правило важи у свим уређеним друштвима и организацијама, а важи и у Цркви.

У свим поступцима који се тичу основане сумње у канонску одговорност епископа у првом степену је надлежан Свети Архијерејски Синод који је властан да суспендује епископа и спроведе истражни поступак, а резултате поступка достави на даљу надлежност Светом Архијерејском Сабору који доноси коначну одлуку.

Питање: Да ли су, такође, тачне спекулације да ће као могућег новог епископа средњоевропског СПЦ поставити Андреју Ћилерџића, патријарховог викарног епископа и шефа кабинета његове светости.

Одговор: Постављањем овог питања Ви сте на себе преузели улогу Светог Архијерејског Сабора јер сте унапред осудили епископа Константина и прејудицирали одлуку о његовој смени, што је у потпуности неприхватљиво. Пре евентуалног избора новог епископа, Свети Архијерејски Сабор најпре треба да одлучи да ли постоји канонска одговорност епископа Константина. Сачекајмо да се поступак оконча и да Свети Архијерејски Сабор донесе свој коначан суд. Уосталом, и сами кажете да су у питању спекулације, тако да даљи коментар није потребан.

Протонамесник Владан Симић

Факсимил чланка објављеног у листу "Политика", страна 7, 18.01.2013

Извор

Предавач је био Архијерејски намесник крушевачки протојереј-ставрофор Ђорђе Милојковић, који је говорио о православном храму.

Након излагања оца Ђорђа присутни су добили прилику да постављају питања на која су свештеници одговарали. На крају се окупљенима обратио владика Давид који се надовезао на предавање оца Ђорђа говорећи о храму као освештаном богослужбеном простору у коме непрестано узносимо молитве Господу, у коме Га непрестано прослављамо и пред Њим се смиравамо. Том приликом владика се осврнуо и на сва она питања која су током предавања била постављена.

Извор: Епархија крушевачка

Фото: Никола Адамовић

предавање оца Ђорђа Милојковића

34:36 мин.

http://www.eparhijakrusevacka.com/audio/2013-01-05_2-1.mp3

Питања и одговори

46:39 мин.

http://www.eparhijakrusevacka.com/audio/2013-01-05_2-2.mp3

реч Eпископа крушевачког Г. Давида

47:52 мин.

http://www.eparhijakrusevacka.com/audio/2013-01-05_2-3.mp3

"Све ове ријечи добијају пуноћу и истински смисао само уколико покажемо разумијевање, љубав и пажњу за другог, за своју браћу и сестре. А, као што нас учи Јеванђеље, наша браћа и сестре су сви људи и припадници других националности и конфесија", рекао је владика Григорије.

Он је нагласио да Божић, као најрадоснији хришћански празник подсјећа на важност заједништва и заједнице – који су залог ове државе и народа који у њој живе.

"Нека домови свих оних који се данас радују обасја свјетлост Христовог рођења. Мир Божији – Христос се роди!“ - рекао је епископ захумско-херцеговачки и приморски Григорије.(Срна)

Тонски запис: Божићна порука Владике Григорија

Богу хвала што смо и ове године дочекали светле дане Христовог Рођења. На овај дан Бог нам је послао Сина Свога да бисмо и ми могли, кроз Њега, следећи Његов пут, ходити према Небесима. Тај пут је тесан и узак, али је зато и благословен, јер је то пут Сина Божијега, који је по речима светих отаца постао човек да би људи могли постати богови по благодати, браћа Његова. Христос је на Божић постао један од нас да бисмо се ми у Богу усиновили.

Божић је тако Празник саборности, Празник који позива и сабира породицу и људе у заједницу љубави. Зато је рођење Христово објављено не једном човеку већ тројици мудраца, сабору пастира и целом људском роду (Мт 2, 1-2; Лк 2, 8-12). Кроз саборност Цркве ми постајемо једно са Богом и једно са другима, то јест, остварујемо смисао и циљ свога постојања. Саборност Цркве је њено својство да у себи и собом сабира све и сва у једно. Она чини да кроз Цркву постајемо једно тело са свима и са онима који су ту, поред нас, и са онима који су одсутни, и са онима који још лутају десно и лево тражећи пут. А тај пут нам открива рођење Христово, Божић, јер се у том догађају остварила пуноћа времена када је Бог Отац Сина свога Јединородног дао, да сваки који верује у њега не погине, него да има живот вечни (Јн 3, 16).

Својим рођењем Христос је одговорио на вечно питање смисла и цича човековог живота. Зато преподобни Јустин Ћелијски каже:Човек је питање – Богочовек је одговор, а Свети Атанасије Велики поучава: Бог се рађа као човек, да би човек постао Бог, док Свети Григорије Богослов додаје: Христос се оваплотио, да би човек утолико постао Бог, уколико је Бог постао човек.

Поставши човек Христос је дао циљ човеку; ушавши у тело Христос је дао циљ телу; ушавши у материју Христос је дао циљ материји. Поставши човек Христос је осмислио све што је човечије и рађања и живот и смрт. До Њега – све је било бесмислено; од Шега – све је постало смислено. Спасити људе од греха и смрти – то је циљ Христовог доласка који славимо и коме се радујемо.

Божић је нарочито време, када особито Црква, силно и моћно славослови ту благу вест спасења у речима: Данас Бог на земљу дође и човек на небеса узиђе. Слава и хвала на земљи Рођеноме, Који је обожио земаљско биће. Рађајући се Христос доноси богатство обожења, доноси неисказану радост, и зато Црква призива не само људе, већ и сву твар да се радује.

Христово рођење анђели су поздравили песмом: Слава Богу на висини, а на земљи мир, међу људима добра воља (Лк 2, 14). Та анђеоска песма остаје животни мото вере и покреће човека на стваралаштво. Подиже нас из пасивности у стваралачку динамику живота у вери. У исто време, ова анђеоска песма уједно је и позив упућен свима људима да славимо Бога на висини али и да на земљи ширимо мир, а не мржњу. То је позив и да учинимо све што до нас стоји да међу људима буде добра воља. То је данас у овим смутним временима преко потребно како појединцу тако и друштву, како у селу тако и у граду, како у држави тако и у Цркви. Да би то остварили потребна нам је милост Божија и благодат Божија, али је потребан и наш труд и жеља и воља да чинимо и другима и себи добро. Зато увек треба бдити над собом, непрестано силазити у дубине свога бића и исправљати све лоше навике. Стражити над собом, а не надобудно посматрати шта други чине и једва чекати грешку и промашај другога.

Није мало оних који данас мисле да је ово немогуће, да су Христов пут и Његове заповести тешке и неоствариве. Нису оне тешке, тешко је само одрећи се себе, одрећи се својих лоших навика, страсти и сласти. А када се њих одрекнемо онда се у нама показује милост Божија, благодат Божија и љубав Божија. Зато, волимо и љубимо једни друге, да бисмо једнодушно исповедали Оца, Сина и Духа Светога, Бога љубави! Волимо једни друге љубављу која не тражи своје, која се не горди, која све трпи, свему се нада (1. Кор 13, 7) а која се објави у овај Божићни дан.

Порука Божића обавезује нас да свуда око себе градимо мир. Сви ми знамо шта то значи када се немир усели у срце, када немир паралише разум, када човек заборави свој призив, па почне бежати од других, затварати се у своју крхку тврђаву, и тако изгубљен постаје немоћан и паралисан за сваки добар и поштен рад. Ми се зато о Божићу поздрављамо: Мир Божији – Христос се роди! Дакле, не колебљиви, срачунати, често двосмислени људски мир, него мир Божији, мир који значи помирење са Богом и помирење једних са другима, мир у савести, оно истинско осећање мира као испуњење воље Божије, и миротворства међу људима, као свете обавезе човекове.

Немир који је захватио савременог човека последица је његове духовне празнине, живота лишеног истинске радости која једино долази од Божије љубави и Божије близине. На ту љубав нас обавезује и овај велики Празник: Јер је Бог толико заволео свет да је и Сина свог Јединородног дао да свако ко верује у њега не погине, него да има живот вечни (Јн 3, 16).

Само онај који је задобио љубав, задобио је Бога, јер Бог је љубав (1. Јн 4, 16). Онај који је од љубави отуђен, отуђен је од Бога. Расте ли вера наша у Господа истовремено расте и љубав наша према Њему. Јер вера непрестано открива у Христу све новија и новија савршенства и богатства и красоте, због којих Га ми све више и више волимо. И као што нема граница вери нашој у Христа, тако нема граница ни љубави нашој за Њега. Само су људи велике вере укорењени и утемељени у љубави. А ко је укорењен и утемељен у љубави Христовој, он вером расте у меру раста висине Христове (Еф 4, 13), у човека савршена и постаје живи храм Пресвете Тројице, јер Христос обитава у срцима верујућих који су утврђени и не колебају се у љубави к Њему. У подвигу вере и љубави човек никад није сам, већ увек у друштву са свима светима. Чинећи тако постајемо кадри да се придружимо анђеоском хору и славослову: Слава Богу на висини, а на земљи мир међу људима добра воља (Лк 2, 14).

Зато оци и браћо и децо Свете Православне Цркве Божије у Шумадији, позивамо вас да будете истински исповедници Христа, позивамо вас да вашу веру покажете и пред Богом и пред људима. Богу Ћете ту веру показати ако Га прослављате вашим светим животом и добрим делима; а људима, ако им Христа проповедате љубављу, миротворством и добром вољом. Запамтите да православни прослављају Бога на висини када шире мир и добру вољу међу људима на земљи. Јер, само људи мирољубиви и испуњени добром вољом – истински православно славе Бога, истински су миротворци, јер су истински борци против сваког греха и зла у себи и у свету око себе.

На Божић, Бог се сјединио и помирио са људима. На Божић, Бог је позвао људе да међу њима влада добра воља, мир и јединство. Тај позив важи и за сва људска поколења укључујући и ово наше и за сва времена укључујући и ово у коме ми живимо. Да би међу нама било мира, љубави и добре воље, потребно је да се наше стране учинимо све што је до нас да се у нама роди Христос и са Њиме наш мир. Потребно је да отворимо своје душе да би постале колевке новорођенога Христа.

Ако нам је целе године туга притискала срце, нека се данас роди радост у њему, јер славимо рођење највеће Радости, појаву Бога у лику човека, Исуса Христа. Ако су нам целе године мржња, гордост и злоба тровали срце избацимо данас отров из њега, јер славимо рођење небеске љубави оваплоћене у људској природи.

Нека овај Божић, децо наша духовна, унесе у ваше домове, мир, љубав, слогу, радост и благослов у све дане вашег живота. Нека нам новорођени Младенац Христос подари покајање и спремност на праштање. Уколико међу вама и данас има оних који су у свађи позивамо их да у Божићној радости једни од других затраже опроштај, муж од жене и жена од мужа, деца од родитеља и родитељи од деце, комшија од комшије. Морамо затражити опроштај једни од других, ако хоћемо да будемо Божији и да нам Божић буде радостан, срећан и благословен и ми у Њему.

Са овим жељама и молитвама Богомладенцу Христу желимо вам свако истинито добро у Новој 2013. години, поздрављајући вас радосним Божићним поздравом који у себи носи слављење Бога на небу, на земљи мир а међу људима добру вољу.

МИР БОЖИЈИ - ХРИСТОС СЕ РОДИ !

ВАИСТИНУ СЕ РОДИ !

Срећна и Богом благословена наступајућа Нова 2013. година.

Ваш молитвеник пред Богомладенцом Христом

Епископ шумадијски