По благослову Његовог Преосвештенства Епископа новосадског и бачког и администратора Епархије аустријско-швајцарске Господина др Иринеја, свештенике је исповедио архимандрит Јован Радосављевић.

Отац Јован је на крају исповести поучно говорио о значају свештеничке исповести, нагласивши да није довољно само се кајати за своје грехе, него је потребно из дубине срца опростити свима. Ко није у стању да опрости, није достојан ни да говори речи молитве „Оче наш“, закључио је архимандрит Јован, чије су речи поуке охрабриле и надахнуле духовне пастире алпске Републике.

Текст и фото: Миодраг Мецановић

Извор: Епархија бачка

Преосвећеном владици г. Хризостому саслуживали су: протосинђел Варнава, намјесник манастира Трескавца; јереји: Бошко Максимовић, парох доњоратковачки и администратор парохије чађавичко-ораховљанске и Владимир Максимовић, парох кључки, те ђакони Никола Перковић и Александар Ђурић. У току свете литургије преосвећени владика г. Хризостом рукоположио је ђакона Александра Ђурића у чин презвитера и наименовао га за пароха парохије подрашничке у архијерејском намјесништву кључком.

Након прочитаног светог еванђеља преосвећени владика је бесједио на тему: Нека нико не губи наду,...... и истакао: ''... данас је пета Недјеља великог и часног поста којега постимо како би се припремили за дочек и прославу великог и спасоносног празника Васкрсења. И премда смо, како рече свети псалмопјевац Давид, у гријеху зачети и у гријесима нас родише мајке наша, не губимо наду у наше спасење, јер смо благодаћу спасени. Гријех јесте највећи непријатељ нашег спасења и он је једини који нас одваја од Бога, али зато су покајање, пост, молитва, исповјест и света тајна причешћа благодатна средства помоћу којих ми поново успостављамо заједницу са Богом. Из тог разлога нека нико од нас због својих слабости и због гријехова који нас свакодневно сатиру и спопадају не губи наду у спасење. Данас нам Црква истиче примјер Марије египћанке, претходно највеће грешнице, а потом и највеће покајнице!!! Истиче нам њу као примјер наде у побједу добра над злом, врлине над гријехом, како би гледајући на њу стекли пуно поуздање и сигурност да нам је кроз истинско покајање, истинску промјену могуће спасти се! ...

... света Марија египатска, тако названа из разлога што је поријеклом била из Египта, иако би било логичније назвати је св. Марија јорданска, је најбољи примјер охрабрења за свакога од нас. Наиме, од највеће блуднице и развратнице каква она бијаше у Александрији и Египту она достиже ниво највеће покајнице и преподобне за угледање. Она је примјер како један човјек и још више једна физички слаба и нејака жена може благодаћу божијом побједити себе и свој гријех, велики гријех блуда и развратне порочности! Од своје ране младости не само да је гријешила блудничећи по Александрији, већ се што је још трагичније наслађивала развратним живљењем. ...

... Али, када дође у Јерусалим с намјером не да се поклони крсту Господњем и да га цјелива, како је јавно говорила, већ како би и тамо у светом граду Јерусалиму заводи људе у гријех и на разврат, оног момента кад хтједе да уђе у цркву Васкрсења Господњег невидљива божанска сила задржа је на вратима и не допусти да тако порочна и лицемјерна уђе у храм. У први мах она није разумјела шта јој се то дешава, зашто не може ући у храм? Пошто поново покуша са другом групом поклоника ући у свети храм, опет је она иста невидљива сила Духа Светога заустави и врати са улазних врата храма. Тек тада она осјети и разумједе како ју је Бог одбацује од Себе, како јој не допушта да уђе у храм да не оскрнави светињу храма. И док се налажаше у таквом духовном потресу обазрјевши се угледа у једном кутку икону Пресвете Богородице. Сусревши се са погледом Пресвете и Пречисте и Преблагословене Богородице она осјети своју превелику и прекомјерну грјешност и горко заплака. У тај час чу глас који јој дође од иконе: Марија, једино ако пређеш преко Јордана спасићеш се!!! ...

У први мах она није могла разумјети шта би то требало да значи. Прво, она није ни знала гдје је Јордан и гдје треба прећи, а још мање је разумјела што јој је то Богородица поручила: да ће се спасити! Она о спасењу није уопште ни размишљала. До тада она је само о једном размишљала: о гријеху блуда. Али, ко ће као Бог?! Пошто Духом Светим спозна своју грејшност и порочност завјетова се да ће кренути преко Јордана чим се поклони крсту господњем и цјелива га. Пресвета Богородица јој допусти да уђе у свети храм и да се поклони часном крсту Господњем и да га цјелива. Након тога узе са собом врло мало хране и крену ка ријеци Јордану, пређе Јордан и предаде су божијој милости и Његовој Љубави. У суровој Јорданској пустињи она се подвизаваше пуних 47 година и када своје тијело истроши у посту, у молитви и тешким трудовима, Господ јој посла старца Зосима да је сретне и упозна, а потом причести животворним тајнама тијела и крви Господње. И пошто му исприча сав свој живот, а он њу причести тијелом и крвљу самог Господа и Спаса нашег Исуса Христа, те приказа је Цркви светој као примјер покајања и подвига, Господ се смилова на њу и прими је у рајско насеље. Вративши се након годину дана нађе њено нетљено тијело на мјесту гдје ју је прије годину дана причестио, тијело које је како кажу њени агиографи било сличније анђелском неголи нашем људском,...

... ево примјера, браћо и сестре, примјера како Бог брине о сваком слузи своме па чак и о оном најгрјешнијем, најнедостојнијем. Ево примјера охрабрења свакоме од нас да никада не смијемо пасти у очајање или изгубити наду на наше спасење. Па чак ни онда када упаднемо у тешке гријехе! Потребно је ''прећи Јордан и спасти се'', а то значи промјенити начин живљења, Промјенити своје зле навике, лоше склоности ка порочности!!! Из тог разлога Црква данас пред нас износи и ставља примјер свете Марије египатске како би нас охрабрила на покајање, на поправљање, на животну измјену...

... Нека би нам Господ дао снаге и благодати да молитвама преподобне Марије Египћанке испостимо овај велики и часни пост и да чиста срца и чисте душе и светог живљења дочекамо Христово Васкрсење и прославимо га...''

Након свете литургије и причешћа вјерника у парохијско-духовном центру приређена је трпеза љубави за све сабране у име Господње.

Богољуб-Р.

Извор: Епархија бихаћко-петровачка

Након одслужене Литургије сви свештеници подгорског намесништва су, по благослову Његовог преосвештенства Епископа ваљевског г. Милутина, приступили Светој Тајни исповести коју је вршио високопреподобни архимандрит др Никодим (Богосављевић) игуман манастира Рибнице.

После Свете Тајне исповести, одржана је трпеза љубави коју је припремио прота Раденко Андрић, намесник подгорски. У наставку одржан је и братски састанак намесништва.

Извор: Епархија ваљевска

Ове тзв. Глувне недеље се чита јеванђеље о томе како се задобија Царство Небеско. Насупрот земаљске гордости и првенства по сваку цену, Господ Христос својим ученицима заповеда да буду смирени и да прихвате крст као философију свога живота, јер их то једино може привести Царству Небеском и вечном животу, тј. самоме Христу.

После Свете Литургије за све госте је приређена трпеза љубави у манастирској трпезарији.

Извор: Епархија далматинска

Вјерном народу бесједио је Епископ Григорије.

Беједа Еп. Григорија

Извор: Епархија ЗХиП

После прочитаног Јеванђеља Владика је поучио сабрани народ. У току Литургије у свештенички чин рукоположен је ђакон Горан Корда, парохијски ђакон у Бошњацу, а у ђаконски чин Саша Станимировић, вероучитељ из Лесковца. Светој Литургији су присуствовали гости из Грчке, професори и студенти Универзитета у Солуну. После свете службе приређена је трпеза љубави.

Његово Преосвештенство Епископ нишки Г.Г. др Јован

Download

Извор: Епархија нишка

Ове речи читане су и на Светој архијерејској литургији коју је служио Његово Преосвештенство Епископ осјечкопољски и барањски Господин Г. Лукијан, 21. априла, у храму Силаска Св. Духа на апостоле у Маркушици. Повод канонске посете било је причешће школске деце и верног народа.

Његовом Преосвештенству Господину Г. Лукијану саслуживали су: високопречасни протојереј-ставрофор Душан Колунџић, пензионисани парох нирнбершки, високопречасни протојереј-ставрофор Добривој Филиповић пр. парох маркушички, високопречасни протођакон боровски Драган Сердар, а чтецирали су богослови Ненад Влакетић и Момчила Сердар. Појницу попуњену верним народом предводио је .ђакон маркушички Бранимир Михајловић. У својој проповеди Његово Преосвештенство Господин Г. Лукијан поучио је присутни Божији народ, посебно апострофирајући речи Господњеј:„Ово је заповест моја: да љубите једни друге као што ја вас љубим“ (Јн 15; 12). Знајући за речи Господње „...ово чините за мој спомен.“ ( Лк 22; 19 ), Светом причешћу (без служитеља) приступило је укупно седамдесет душа, од којих је било четрдесетеро школске деце. По завршетку свете Литургије, Његово Преосвештенство и саслужитељима приступили су заједничкој трпези љубави, која је приређена у парохијском дому.

Извор: Епархија осјечкопољака и барањска

На састанку је разговарано о проблематици са којом се суочава свештенство у овом делу Епархије и посебно је указано на потребу појачаног рада са младима. Након Литургије у Урошевцу Владика Теодосије је обишао и локацију на којој се непосредно поред цркве гради нови парохијски дом.

Након братског састанка Епископ Теодосије је у пратњи протојереја ставрофора Живојина КОјића посетио село Доња Плешина, 10так километара од Урошевца, у коме живи сама једна Српкиња старица Смиљана Бајчетић, родом из Херцеговине. Свештеници редовно обилазе и помажу ову старицу која и поред тешке ситуације у којој живи и даље остаје на свом огњишту.

Извор: Епархија рашко-призренска

Након што су узели учешћа на Светој Литургији у храму Светих Апостола Петра и Павла у Аранђеловцу, ученици су се преселили у црквену салу поменутог храма где је такмичење и одржано. Учествовале су четири школе: СШ “Краљ Петар I” из Тополе, Гимназија “Милош Савковић”, Економско угоститељска школа “Слободан Минић” и Техничка школа “Милета Николић” све из Аранђеловца.

О регуларности самог такмичења, као и о броју освојених поена старао се жири у саставу: Снежана Петровић, вероучитељ, Ненад Беговић, вероучитељ и Миљан Јокић, вероучитељ.

Пре почетка самог такмичења свештеник при храму Светих Апостола, Александар Миловановић благословио је учеснике.

Од самог старта борба је била неизвесна. Кроз Апостолски период, преко Константиновог доба и православног катихизиса, водили су нас ученици својим знањем, а водитељ и својим добрим расположењем које се преносило на све.

Жири је давао објашњење на поједине одговоре тако да је ово такмичење прерасло у један велики час веронауке.

Како сви нису могли бити победници, тако је и последња игра, игра асоцијација, донела победника. Прво место освојила је екипа Техничке школе “Милета Николић” у саставу: Александра Милинковић IV/2, Адамовић Стефан IV/1 и Глишић Душан IV/1. Другопласирани су били ученици Гимназије из Тополе, трећи Гимназијалци из Аранђеловца, а четврти ученици Економске школе. Мала разлика у бодовима говори да су сви били једнако вредни и мотивисани да својој екипи донесу што боњи резултат.

Такмичење се завршило у једној доброј атмосфери, а нама, њиховим вероучитељима још једном донело потврду да сво то дружење са децом, љубав према деци, учествовање у њиховом одрастању чине наше биће реалнијим, а речи Господа Христа да Царство небеско припада онима који су као деца за нас имају посебно значење.

Извор: Епархија шумадијска

Велики издавачки подухват издавачке куће ГЛАС ЦРКВЕ, ЕПАРХИЈЕ ШАБАЧКЕ. Сабрана дела Светог Владике Николаја у тринаест томова на преко 10.500 страница. ПОКЛОН, монографија, ЖИВОТ И ДЕЛО ВЛАДИКЕ НИКОЛАЈА; аутора протођакона мр Љубомира Ранковића. Ексклузивна је у колору, пропраћена фотографијама Владике Николаја које прате приче из његовог живота. Сабрана дела Владике Николаја су у Б5 формату, тврди повез у графо кожи са златотиском.

МИСИОНАРСКА ЦЕНА комплета је 50 еура и траје само док трају залихе првог издања чији је велики део распродат у предпродаји.

Поручивање поузећем и информације на телефоне: 015/349-309; моб. 066/800-5635, или директно у књижарама Гласа Цркве: ШАБАЦ, Милоша Обилића број 10, БЕОГРАД, Чумићево сокаче 28.. Телефон за Београд 064/0500036.

Информације и поручивање радним даном од 10-18 часова, суботом до 15 часова.

Тема овог предавања није била унапред одређена, већ је по речима о. Виталија скуп замишљен као духовно вече и разговор о вери. Сала парохијског дома Врбичке цркве била је потпуно испуњенима верницима који су у ове дане Великог поста жељни да чују речи поуке и духовног укрепљења.

Током свог получасовног излагања о. Виталије је акценат ставио на заједничко делање верника и парохијана са својим паросима на свим пољима, како духовним тако и материјалним. Добровољно давање и помагање сваког од нас у било ком послу и потреби јесте остваривање на делу Цркве као заједнице, што она управо и јесте. Свако ко има могућност и знање да нешто уради, треба да има и вољу да то покрене и оствари на корист Цркве, не чекајући да неко други, или сам свештеник то уради.

Након предавања, верници су више од сат времена постављали питања на која је о. Виталије темељно одговарао, преневши окупљенима део из свог монашког живота и искуства.

Извор: Епархија крушевачка

Поред епископа Иринеја саслуживали су старешина храма протојереј-ставрофор Миодраг Перић, архиђакон Силуан (Мракић), као и ђакони Андрија Јелић и Петар Мракић.

За време Литургије, многобројном сабраном народу Божјем обратио се дубокомисленим и назиђујућим речима епископ Давид, осврћући се на јеванђелско чтеније.

На светој Литурији је преломљен славски колач у част преподобног оца Јустина Новог Ћелијског, заштитника Братства Светог аве Јустина, харитативног тела Митрополије аустралијско-новозеландске.

После свете Литургије празнична радост је настављена у црквеној сали уз богату трпезу љубави коју су припремили домаћини. Овом приликом присутнима су се обратили старешина Лазаричког храма протојереј- ставрофор Миодраг Перић, а затим и председник Братства оца Јустина г. Бранислав Стефановић. Слово о ави Јустину одржао је архиђакон Силуан (Мракић). На крају се присутнима обратио и Његово Преосвештенство Епископ Иринеј, који је представио драгог госта, Преосвећеног Епископа крушевачког Давида.

У вечерњим сатима истога дана, у 18 часова, у храму Светог архиђакона Стефана у Рути Хилу у западном Сиднеју одслужено је треће великопосно вечерње са духовним предавањем.

Молитву у светоме храму је предводио епископ Давид, уз саслужење протојереја-ставрофора Ђуре Ђурђевића, архиђакона Силуана (Мракића) и ђакона Петра Мракића и Желимира Миловића.

На молбу владике Иринеја, епископ Давид се обратио присутнима духовним словом о узвишеном позиву и хришћанском животу.

После овога уследила је трпеза љубави коју су припремиле вредне марте овог светог храма. Уледило је предавање протојереја-ставрофора Саше Радоичића, старешине про-катредалног храма у Еланори, на тему “Здрава исхрана из перспективе Светог Писма“.

Саопштење за јавност свештеничког братства Митрополије аустралијско-новозеландске

Молитвени почетак свештеничког семинара Митрополије аустралијско-новозеландске

Епископ крушевачки др Давид у Илајну

фото: Радивоје Мацковић

Извор: Митрополија аустралијско-новозеландска, СПЦ