Свету службу је служио Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски Господин Амфилохије са свештенством Митрополије и Епархије буеноајреско-централно-јужноамеричке.

У литургијској проповиједи Митрополит Амфилохије је рекао да је и Митрополит Петар Други Петровић Његош, попут мироносица, Светог Саве и свог стрица Светог Петра Цетињског, свједок Христовог Васкрсења.

“Попут њих, несумњиво је свједок Христовог васкрсења и Свети Митрополит Петар Други, Цетињски пустињак и Ловћенски тајновидац. Тако је већ написано на његовој икони коју овдје видите, литургијски унијету на овај свети дан у храм Рождества Пресвете Богородице Цетињског манастира”, казао је Митрополит Амфилохије.

Митрополит Амфилохије је рекао да је на својој првој икони Митрополит Петар Други Петровић Његош с правом назват ловћенским тајновидцем, јер је заиста био тајновидац. “Све оно што је видио Свети нови Петар Други Петровић Његош, Ловћенски тајновидац, све је то испуњено најдубљим виђењем и сазнањем, а то је виђење Слова предвјечнога Оца кроз кога је све постало што је постало. То је он и записао у свом завјештању”.

“Сво његово дјело је испуњено дубоком надом у бесмртност и вјечност човјекову. Нико на овом језику, а бојим се ни на неком другом европском језику није написао тако дубоко свједочанство о бесмртности људскога бића као што је то урадио синовац Светога Петра Цетињског, њиме надахнут и њиме васпитан”, нагласио је Митрополит црногорско-приморски.

“Сав његов живот, његов земни подвиг и његово дјело у служби Бога и народа, јесу у знаку Христовог крста, распећа и васкрсења”, рекао је Митрополит Амфилохије.

Митрополит Амфилохије је рекао да је и Владика Раде, попут Светог Григорија Богослова, написао “Лучу микрокозма” у току Великог поста.

“Петар Други је кроз Христов гроб, кроз издају у Гетсиманској башти, кроз Христово васкрсење сагледао судбину свих свјетова, свих земаљских народа а посебно судбину свога народа, нарочито кроз Косово и Милоша, кроз вјеру Обилића и кроз Великомученика косовског Лазара”, рекао је Митрополит Амфилохије подсјетивши сабране на литургији на стихове “весели се праху Немањића, Немањића и Гребљановића”.

“То је Његош, то је његово осјећање људског страдања, људске патње, борбе између добра и зла, између Бога и сатане, између истине и лажи, свјетлости и мрака. То његово сазнање је ту записано, а нарочито у оним ријечима о косовској гробници. Не вјерује он у безнађе, него у надање које је закопано на Косово, у једну гробницу”, објаснио је Митрополит Амфилохије.

Митрополит је рекао да величина Светог Митрополита Петра Другог Петровића Његоша није у томе што је био владар и најбољи пјесник српског језика, него у томе што је свједок да “над свом овом грдном мјешавином опет умна сила торжествује” и да се нада да ће то схватити и они који, иако воле Његоша, то не схватају.

“Сав његов живот је химна Божанској доброти, Божанској љепоти, Божанској мудрости, оплакивање биједне судбине људске и сагледавање ужаса демонског и сатанског зла. Али, с друге стране, ни у једном тренутку он не губи надежду и у томе је његова величина”, закључио је Митрополит Амфилохије.

У току литургије икона Светог Митрополита Петра Другог, Тајновидца ловћенског је била постављена на иконостасу цркве Цетињског манастира гдје се налази и лик Светог Петра Цетињскога.

Његош је на икони представљен у архијерејским одеждама. У десној руци он држи ловћенску цркву Светог Петра Цетињског, а у лијевој свитак са стиховима из “Луче микрокозма” посвећеним Христу васкрсломе.

На икони је исписано: Свети Митрополит Петар Други, Ловћенски тајновидац.

Литургијском уношењу иконе Светог Митрополита Петра Другог, Тајновидца ловћенског, поред многобројних вјерника са Цетиња и из других мјеста Црне Горе, Србије, Републике Српске и дијаспоре, присуствовао је господин Ђорђије Петровић са Његуша, потомак Митрополита Василија Петровића Његоша.

На предстојећем засједању Светог архијерејског сабора Српске православне цркве биће покренуто питање канонизације и уношење у Дитих Светих Митрополита Петра Другог Петровића Његоша и на свеправославном нивоу.

Прилог Радија Светигора

У пратњи Владичиној налазио се протојереј Блашко Параклис. У Мексико су допутовали у среду 8. маја. Током ове посете водич им је био Аврам, син православног Мексиканца и дипломирани студент Православне академије Светог Тихона у САД. Одлуком Светог Архијерејског Сабора Српске Цркве, ова држава је стављена под канонску јурисдикцију Епископа западноамеричког.

Православни Срби који живе у Мексико Ситију и околним градовима били су благовремено обавештени да ће света архијерејска Литургија бити служена наредних дана у руском православном манастиру Свете Тројице. Прву Литургију владика Максим је служио у суботу, 11. маја, са јеромонахом Нектаријем, протом Блашком, а у присуству великог броја парохијана, Срба и манастирског братства. У недељу, 12. маја, света Литургија је служена у америчкој Саборној цркви уз саслужење архиепископа Алеја и његовог свештенства.

Извор: Епархија западноамеричка

Тринаесто по реду духовно сабрање православних Бокеља почело је светом Литургијом на Михољској Превлаци, коју је са бококоторским свештенеством служио игуман Савинског манастира архимандрит Варнава. Уз учешће великог броја вјерника, међу којима је био и много Руса, Литургија је служена на платоу испред превлачке цркве Свете Тројице, а бесједио је тиватски парох јереј Петар Петровић.

„Све цркве које видите око нас, натопљене су крвљу мученика превлачких, и то је њихов благослов. У сваку цркву коју уђете, не само у Боки него било гдје у васељени, вјетар који дува није могао а да не донесе мошти Светитеља Саве које су спаљене. Те мошти су однесене на све четири стране свијета. Оне нас благосиљају од Владивостока до Америке, Аустралије до сјевера Земље. Гдје год су те мошти пале, оне су донијеле благослов“, истакао је у својој бесједи отац Петар.

Свете мошти превлачких мученика, које су са Михољске Превлаке под лаварумом Михољског збора превезене бродом Морнарице ВЦГ, на обали Пине дочекао је велики број вјерника и бококоторско свештенество на челу са Епископом будимљанско-никшићким Јоаникијем, који је предводио литију улицама града.

На раскрсници испред Општине Тиват Владика Јоаникије је са свештенством служио молебан за Тиват и његове грађане, а затим и вечерњу службу у храму Светог Саве.

„Тај чудесни догађај пројављивања светих моштију мученика превлачких наших духовних отаца је знак присутва Светог Духа. Није било храма, него је храм био затрпан под земљом. Ове свете мошти су под земљом својом светињом привлачиле наш народ и утврђивале га у светој вјери православној. И ево дивнога чуда које се догодило у наше дане, што је Господ својим милошћу и благодаћу посјетио свој народ да нас врати вјери православној, да нас подсјети својом истином, да душе наше умирише благоуханијем ових светих моштију, “истакао је у својој бесједи Владика Јоаникије преносећи благослов Митрополита црногорско-приморског Амфилохија.

Домаћин овогодишњег Сабора православних хорова Боке, који је вечерас одржан у великој сали Центра за културу, јесте хор „Рождество“ из Бијеле. Малишани дјечијег хора „Рождество“ су синоћ учесницима 12. Сабора православних хорова Боке премијерно представили нове композиције ауторке Ведране Дабовић. Нотарци са 13 нових пјесама хора „Рождество“, са благословом митрополита црногорско-приморског, издала је издавачка кућа „Светигора“.

Сабор је окупио православне црквене хорове: „Свети Сава“ из Херцег Новог, хор „Свети Василије Острошки“ из Кумбора, Српско пјевачко друштво „Јединство“ из Котора, „Рождество“ из Бијеле, „Свети Есвтатије Превлачки“ из Будве, који су се представили духовним и свјетовним репертоаром. На Сабору је бесједио предсједник Управног одбора Матице српске – друштва чланова у Црној Гори, др Владимир Божовић, а наступио је Максим Урдешић, ученик ниже Музичке школе из Херцег Новог, као и дјеца са вјеронауке при тиватском храму Светог Саве окупљени у етно групу „Ћилибар“.

Извор: Митрополија црногорско-приморска, СПЦ

Митрополиту Јовану су саслуживали протојереј-ставрофор Никола Црнокрак, професор на Православном теолошком институту Светог Сергија у Паризу, протојереј-ставрофор Слободан Лалић и ђакон Бранимир Јокић, у присуству проф. др Зорана Ранковића са Православног богословског факултета у Београду, ученика Гимназије и вјерника парохије загребачке.

Послије обреда славског колача Митрополит Јован се обратио присутнима говорећи о томе како је Свети Сава постао наставник и учитељ који нас вијековима и генерацијама приводи Христу, те да га посебно прослављамо у школама гдје, осим усвајања предвиђеног наставног градива, васпитавамо младе врлинама, корисним савјетима и примјерима доброг живота, градећи у њима добре и карактерне људе.

Извор: Митрополија загребачко-љубљанска

Због тога се, синоћ на бденију, које је служио јеромонах Методије, духовник манастира Гомионица, и данас на Светој Литургији, сабрало мноштво вјерника, пријатеља и поклоника, како би заједно са игуманом Василијем, и његовим у Христу братством, ову духовну радост учинили још већом.

Свети Василије Острошки Чудотворац рођен је у херцеговачком селу Мркоњићи, у Поповом Пољу, од родитеља Петра и Ане, а када је поодрастао ступио је у монаштво код свог стрица Серафима, у манастир Завалу. Монашки постриг примио је у Светоуспењском манастиру Тврдош, чији је игуман постао у наредним годинама. Предан молитви и подвижничком животу, Василије Јовановић прочуо се међу вјерницима још за живота, те је због својих високих духовних вриједности изабран за Епископа источно-херцеговачке епархије, којом је управљао све до своје смрти. У том тешком времену архипастирства, више пута је мијењао сједиште своје Епархије, како би народ и свештенство заштитио од турског зулума. Напосљетку је прешао под Острошке стијене, у испосницу Преподобног Исаије, одакле је трудом и љубављу управљао херцеговачком епархијом. Упокојио се у Господу 1671. године, а седам година касније (након необичних снова игумана Рафаила) његово свето и нетрулежно тијело извађено је из земље. Од тада до данас оно (са мањим прекидима) почива у Острошком манастиру, гдје ријеке ходочасника већ вијековима приступају чудотворним Свечевим Моштима тражећи тјелесно здравље и духовни напредак.

Молећи се Светом Оцу Василију да укријепи, подржи и благослови сав род хришћански, молимо га да и даље духовно бдије над нашим игуманом Василијем и његовим братством, и над свима људима који му притичу у молитвама.

Свети Оче Василије, моли Васкрслог Христа за нас!

Милош Ернаут

Извор: Манастир Килсина

Св. Архијерејском Литургијом началствовао је Владика Атанасије уз саслуживање бројних свештенослужитеља наше епархије. У Литургији су узеле учешћа стотине вјерника пристиглих са свих страна, како из села Поповог поља и градова Херцеговине, тако и гостију из Косовске Митрoвице и других градова Србије и Босне и Херцеговине. После литије око храма и резања славског колача, вјернима се бесједом обратио Владика Атанасије.

тонски запис бесједе:

Извор: Епархија ЗХиП

Овај празник се традиционално прославља у Лепосавићу не само као храмовна слава, већ и слава града. Владики је саслуживало свештенство косовско-митровичког архијерејског намесништва, а након Литургије обављена је свечана славска литија и пресечен славски колач. Поред општинског руководства и преко 200 окупљених верника Св. Литургији присуствовао је и први подпредседник Владе Републике Србије г. Александар Вучић са својим сарадницима.

Након Литургије Владика Теодосије је разговарао са г. Вучићем и упознао га са проблемима са којима се Црква и верни народ суочавају на Косову и Метохији наглашавајући да је за опстанак Срба и јужно и северно од Ибра веома важна добра сарадња са Србијом.

У Лепосавићу су након свечаног ручка који је организовала општина града приређен пригодни културно-уметнички програм и спортске активности.

Извор: Епархија рашко-призренска

Његовом Преосвештенству саслуживало је свештенство зворничко-тузланске и горњокарловачке епархије.

Након заамвоне молитве, Епископ Герасим је крстио Димитрину, кћерку надлежног пароха огулинског протојереја Милана Симића. На крштењу је кумовао протонамесник Ненад Ђурић.

По завршетку Литургије Епископ се пригодном беседом обратио верним, говоривши о Светом апостолу Томи и путу Светог Василија Острошког којим и ми треба да ходимо.

Извор: Епархија горњокарловачка

Као викарни Епископ Патријарха српског Варнаве, на позив директора Батине фабрике обуће Томе Максимовића, на Ђурђевдан 1938. године, Епископ Платон долазио је у Борово Насеље, на Славу већ тада чувене фабрике, као и да освети новоподигнуту боровонасељску основну школу ''Краља Петра Првог''.

Због тога, Благословом Његовог Преосвештенства Господина Г. Лукијана, Епископа осјечкопољског и барањског, 12. маја, у боровонасељсаком храму Светог краља Стефана Дечанског, одржана је прва духовна академија у част овог мученика за Свето Православље.

У програму су учествовали: Вуковарско српско певачко друштво Јавор, чланови драмске секције Културно-уметничког друштва Слога из Вуковара и рецитатори Гимназије из Вуковара.

Између осталих, академији су присуствовали: Епископ осјечкопољски и барањски, Преосвећени Господин Г. Лукијан, његова екселенција господин Владимир Марјановић, конзул Републике Србије у Вуковару, господин Дејан Дракулић, доградоначелник Града Вуковара, господин Миленко Живковић, секретар СКД ''Просвјета'' из Вуковара и бројни други представници друштвеног живота из Вуковара и околине.

После академије, у црквено-народној сали, у организацији Црквене општине Боровонасељске и парохијског Кола српских сестара ''Света новомученица Злата Мегленска'', уприличена је трпеза љубави за све присутне.

Извор: Епархија осјечкопољска и барањска

Као и ранијих година служена је литургија којој је ове године началствовао свештеник Братислав Пауновић уз саслужење јереја Мирка Шиљковића, уз појање хора састављеног од мештана којим је руководио професор богословије Св. Јована Златоустог Немања Старовлах. Сви одборници ЦО Илићево су узели учешћа у богослужењу, а одборник инфектолог др Предраг Делић, начелник Хигијенског Завода је прочитао Апостол. Беседу је одржао протојереј Бојан Димитријевић који се очинским и веома топлим речима обрати верном народу.

Беседећи, отац Бојан је говорио о љубави Христовој кроз пресек контекста живота и сведочанства апостола Томе, претпостављајући нашу веру смислу овосветовног схватања живота, постављајући питања присутнима: од тога да ли је логична вера у Васкрслога, до тога да ли је логично да неко само са торбом на рамену Реч Божију прошири целоме свету? Отац Бојан је апеловао и позвао верне да имају поверења у своју Цркву, да верују у промисао Божији и да имају мудрост апостола и буду опрезни према модерним нецрквеним вредностима које нам се проповедају и које изопачују све аксиоме људског бића па и саму љубав Божију.

Након одслужене литиргије верни су се састали у просторијама месне заједнице Илићево, где се веома живо расправљало о наставку градње Храма Светог апостола Томе у Илићеву. Будући да се ове недеље завршава унутрашње и спољно малтерисање храма, већ се договара постављање подног грејања и мермерног пода, а у контактима одбора са локалном заједницом, уобличавају се контуре програма освећења овога храма које се ускоро очекује. Овоме посебан импулс даје свештеник Владимир Ћировић који је поред градње храма успео да побуди и веже мештане Илићева за Цркву Божију и који њоме руководи као истински отац и истински служитељ Господа нашега Исуса Христа.

Извор: Епархија шумадијска

Посебан догађај за наш град јесте свечана Литија у част покровитеља нишког насеља Дуваниште светог Василија.

Грађанима Ниша, неизбрисива слика о чудотворној заштити, страдалне 1999. године, битише у памћењу.

12. маја, а на дан молитвене прославе дивнога и чудесног оца Василија, године тешке патње нашег народа, град Ниш је засут касетним бомбама, насеље Дуваниште, оближња игралишта, школе, паркови, стамбене зграде, све где живи народ српске, али неиспитљива милост Божија и тада се пројавила, молитвеном заштитом светог Василија, тога дана у граду Нишу није било ни једне жртве. Литија је организована трудом братства храма светог Василија Острошког у изградњи, и управе Општине Медијана, а све благословом Преосвештеног Епископа нишког Господина Јована.

Извор: Епархија нишка

Владики су саслуживали свештеници гњиланског архијерејског намесништва. На овај дан верници из Косовског Поморавља окупљају се у овом манастиру на народни сабор и традиционално посећују оближњи извор где је и овом приликом Владика Теодосије обавио освећење воде. На данашњем слављу окупио се већи број народа и нарочито деце, а највећи део присутних се и причестио.

Извор: Епархија рашко-призренска

На Литургији је чином aрхимандрита удостојен отац Дамаскин, игуман манастира Наупаре. Овом приликом, градоначелник града Крушевца г. Братислав Гашић је, на предлог Епископа крушевачког Давида и потврдом Светог Архијерејског Синода, добио орден Светог Саве другог степена за заслуге које је учинио и чини за Свету Цркву у Епархији крушевачкој. По светој Литургији Његова Светост је преломио славски колач који је припремио протођакон Јован са породицом.

После свете Литургије и ломљења славског колача у Саборном храму Светог Ђорђа у Крушевцу, Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј освештао је новосаграђени Епископски двор, пожелевши Епископу крушевачком да и даље води свој народ и свештенство на путу ка Христу.

На трпези љубави пригодном беседом владика Давид је поздравио Његову Светост Патријарха Иринеја, захваливши му се за молитве, благослове и трудове које је чинио још као Епископ нишки и сада као Патријарх српски за Епархију крушевачку. Такође, владика Давид је уручио пригодне дарове заслужним грађанима који су помогли изградњу Епархијског двора. Патријарх српски Иринеј је изразио захвалност свима, најпре епископу Давиду, али и свему свештенству и народу, казавши да увек и радо долази у Крушевац који је назвао "мој Крушевац", знајући да људи овог царског града од свег срца примају и воле свог Патријарха.

фото: Миомир Мики Цветковић, Миљан Милетић, ђакон Александар Николић, презвитер Иван Цветковић

Извор: Епархија крушевачка

Фотогалерија и линк ка теми

У пратњи бискупу био је и часни Бранимир Маточић, жупник у Пешћеници, повјереник за екуменизам сисачке бискупије.

Током разговора владика и бискуп, говорили су о ситуацији у црквама, на терену који обухватају епархија и бискупија, као и о другим актуелним питањима данашњице.

Извор: Епархија горњокарловачка