Ова међународна конференција која је окупила преко 150 угледних званичника из региона и света одржава се под покровитељством амбасада Велике Британије и Норвешке у Приштини, фондације Тони Блер уз подршку локалних косовских институција.

Међу првим говорницима на отварању конференције у Пећи био је Епископ Теодосије. У току конференције угледним званичницима и верским представницима обратиће се и Епископ Андреј. Предвиђено је да се конференција заврши у недељу обиласком најважнијих верских објеката у граду Пећи.

Обраћање Епископа Рашко-призренског Теодосија ПДФ

Извор и фотогалерија: Епархија рашко-призренска

Владика Андреј, који је и сам раније предавао на Призренској Богословији од срца је честитао славу Св. Равноапостолних Кирила и Методија Владики Теодосију, као ректору Богословије, професорима и ученицима ове школе пожелевши им много напретка у даљем раду и духовном узрастању.

Беседа Епископа Андреја Ремезијанског

У Призрену су на прослави данас били и ректор Цетињске Богословије протојереј ставрофор Гојко Перовић са око педесетак верника из Црне Горе. Након благосиљања славског колача у просторијама Епископског двора приређен је свечани ручак. Гости су потом позвани у Богословију где је дружење настављено уз свирку и песму. Гитару је свирао и заједно са богословима певао Владика Андреј. У данашњем слављу учествовале су и монахиње из Ђаковице и Грачанице као и верници из више крајева Косова и Метохије.

Извор и фотогалерија: Епархија рашко-призренска

• Велику част и радост имала је Светосавска омладинска заједница да, у Недељи мироносица, угости мати Макарију, свестрану интелектуалку (докторирала хемијске и богословске науке), иконописца и истинску хероину савремене косовске епопеје, обновитељку и управитељку манастира Соколица, светиње од изузетног значаја за живот нашег народа на тлу вишегодишњег страдалништва. По благослову Епископа ваљевског г. Милутина, на трибини у Ваљевској гимназији 23. маја ове године, мати Макарија казивала је бројним Ваљевцима о „смрти као прагу у живот вечни“- теми неисцрпној мудрачким умовањима кроз векове. Теми, суштинском фундаменту хришћанске вере о којој најбоље зборе управо они који су, одабиром монашког подвига, читав живот посветили служењу Богу и своме роду.
  

Смрт је велика непознаница. Људи од ње имају страх и то је природно. Али, како нас вера учи, наш живот је привремено стање. Смрт нас води у вечни, бољи живот- Оцу небеском који нас чека у светлости. Настајемо у тренутку спајања ћелија, по благослову Божјем који удахњује душу ембриону. Душа човекова је створена суштина Божја, она телу доноси живот, као сасуду Божјем. После смрти, тело се разлаже на елементе од којих је саздано а душа остаје да живи. Где, то зависи од нашег понашања у овом животу, казала је мати Макарија.

• Душа је бестелесна и невидљива. Има разум и ум као енергије, способност да изабере добро или зло.Светитељи, као људи који су упили Божје енергије, могу да виде душу у нама. Примера ради, Свети Антоније из Египта (утемељитељ монаштва) у молитвама је видео анђеле како носе душу на небо. Молио се да сазна коме је припадала и јавило му се да је то душа Светог Амона, из Нитријске пустиње удаљене чак тридесет дана хода од Источне пустиње у којој је он живео. Овај велики молитвеник видео је душе бројних подвижника. Баш као и Свети Григорије Палама, Свети Симеон Нови богослов и други оци Цркве- појашњава мати Макарија дубоко мистичне спознаје ранохришћанских богоугодника.
  

Бесмртност и васкрсење су две највеће вредности душе. Јер, ми смо створени по лику и подобију тројичног Бога. У Старом завету, Господ говори Авраму „бићеш прибран роду своме“, што значи да ће му душа бити прибрана. Свети Пророк Илија враћа душу у тело детета сарпептске удовице. У Новом завету, имамо низ примера који илуструју ове вредности: Спаситељево исцељење Јаирове кћери, Преображење Господње (јављање Мојсија и Илије), богаташа и убогог Лазара, покајаног разбојника у часу Христовог распећа... Таквим примерима богато је и ново доба, истакла је мати Макарија, навевши пример грчких мученика са острва Лезбос, које су Турци посекли у 15. веку а чије се душе јављају нашим савременицима.

• Тајна разлучења душе од тела је страшна тајна. Страшна јер се губи вољена особа и раскида најприроднији савез душе и тела. У том часу, човек види сва своја дела. Душа жели да комуницира с телом али не може. Грешници одлазе у вечну таму а праведници у светлу духовну радост. Смрт је час поновног рођења. Свети оци тврде да се сви који имају печат дара Духа Светога радују у тренутку смрти- поручује мати Макарија.
  

Бог није стврорио смрт. Адам ју је изабрао и зато је изгнан из раја. Смрт је уљез, паразит у људској природи, узрок и последица греха. Света тајна покајања дата нам је ради поновног задобијања заједнице са Богом. Дата нам је исповест- прање од греха и причест као сједињење са Створитељем. И овим тајнама треба што чешће приступати. Другим доласком Христовим настаће рај и пакао. Опште васкрсење биће у телу. Дакле, лепо је умрети али и честито живети у Богу, поручила је мати Макарија.

Одговарајући на питања посетилаца трибине, мати Макарија дотакла је и, данас изузетно актуелну тему, споразум београдских и приштинских власти у Бриселу, односно његове последице по живот српског становништва на Космету. Имајући у виду актуелне прилике у јужној покрајини, игуманија Соколице оцењује да ће имплементација бриселског документа до Видовдана довести до новог егзодуса Срба. Монаштво ће остати, у молитвама да Господ светиње сачува. Јер, у овом тренутку, ништа се више не може учинити.

Циклус трибина „Православље и млади“ биће настављен промоцијом Спортског друштва „Света Србија“, 9. јуна 2013. године у Центру за културу. Гости промоције биће прослављени српски кошаркаши Дејан Бодирога и Дејан Томашевић, фудбалер Душан Савић и други популарни спортисти, најавио је јереј Дејан Трипковић. Такође, према његовим речима, за очекивати је и гостовање о. Ивана Цветковића, уредника сајта pouke.org, који је прославио четири године успешног рада и захваљујући коме се трибине из Ваљева могу пратити широм света.

Ј. Јанковић

У цркви Светог Николаја служена је доксологија, а у 18 часова бденије уз учешће свештенства и монаштва љубовијског краја. На радост домаћина и гостију, уследио је концерт са сплетом народних игара. У част велике прославе 20 година манастира Соко играли су КУД Азбуковица и Српско просвјетно и културно друштво Власеница.

У недељу, 19 маја у 8.30 часова је почела света Литургија. Неколико хиљада верника са разних страна учествовали су у посебном литургијском сабрању које је служио Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј, уз саслужење Преосвећене Господе Епископа: новограчаничко-средњезападноамеричког Лонгина и моравичког Антонија. Двадесет четири свештеника из Шабачке, Ваљевске, Сремске и Зворничко-тузланске епархије са монаштвом је узносило молитве према престолу Господњем. Из Архиепископије београдско-карловачке су служили протојереј-ставрофор Стојадин Павловић, протођакон Стеван Рапајић и ректор Богословије у Београду протојереј ставрофор др Драган Протић. Учешће у молитвеном сабрању су узели и професор Карловачке богословије Арсеније Матић, као и прота-ставрофор Милан Пејић из Хановера.

Верном народу Патријарх Иринеј је беседио у славу двадесетогодишњице постојања манастира Соко, места где се окупљају млади из дијаспоре, али и људи из читавог света. У дану када се свет сабрао у Соко Граду, патријарх Иринеј је, између осталог, казивао о Епископу шабачком Лаврентију, пореклом из овога краја, који је своју дечачку жељу и сан да остави нешто свом народу, остварио управо овде, кроз деценијски рад у нашој Цркви. У манастиру Соко, где се настанила Србија о којој сања свако од нас и Србија о којој је говорио свети Владика Николај, Охридски и Жички, величанствени догађај песмом и игром заокружили су оркестар хармоника Алекса Шантић из Угљевика. Патријарху Иринеју је уручен дар у виду прелепе слике, а грамате су подељене заслужним појединцима и предузећима који су помагали манастир Соко.

Извор: Епархија шабачка, СПЦ

У свечаној сали Ваљевске Гимназије, 23. маја 2013. године у 19. часова, Мати Макарија игуманија манастира Соколица на Косову и Метохији, одржаће предавање на тему: "Смрт-праг у вечни живот"

Указавши на значај празника када се сећамо жена мироносица, првих сведока Христовог Васкрсења, презвитер Александар је подсетио верни народ да се тог дана сећамо и Преноса моштију Светог Саве, који за нас Србе и нашу православну Цркву има вишеструки значај. После свете Литургије освећено је жито и преломљен колач у спомен Првог српског архиепископа.

Извор: СПЦ

Свету службу је служио Архиепископ цетињски Митрополит црногорско-приморски Господин Амфилохије са свештенством Митрополије и Епархије буеноајреско-централно-јужноамеричке.

У литургијској проповиједи Митрополит Амфилохије је рекао да је и Митрополит Петар Други Петровић Његош, попут мироносица, Светог Саве и свог стрица Светог Петра Цетињског, свједок Христовог Васкрсења.

“Попут њих, несумњиво је свједок Христовог васкрсења и Свети Митрополит Петар Други, Цетињски пустињак и Ловћенски тајновидац. Тако је већ написано на његовој икони коју овдје видите, литургијски унијету на овај свети дан у храм Рождества Пресвете Богородице Цетињског манастира”, казао је Митрополит Амфилохије.

Митрополит Амфилохије је рекао да је на својој првој икони Митрополит Петар Други Петровић Његош с правом назват ловћенским тајновидцем, јер је заиста био тајновидац. “Све оно што је видио Свети нови Петар Други Петровић Његош, Ловћенски тајновидац, све је то испуњено најдубљим виђењем и сазнањем, а то је виђење Слова предвјечнога Оца кроз кога је све постало што је постало. То је он и записао у свом завјештању”.

“Сво његово дјело је испуњено дубоком надом у бесмртност и вјечност човјекову. Нико на овом језику, а бојим се ни на неком другом европском језику није написао тако дубоко свједочанство о бесмртности људскога бића као што је то урадио синовац Светога Петра Цетињског, њиме надахнут и њиме васпитан”, нагласио је Митрополит црногорско-приморски.

“Сав његов живот, његов земни подвиг и његово дјело у служби Бога и народа, јесу у знаку Христовог крста, распећа и васкрсења”, рекао је Митрополит Амфилохије.

Митрополит Амфилохије је рекао да је и Владика Раде, попут Светог Григорија Богослова, написао “Лучу микрокозма” у току Великог поста.

“Петар Други је кроз Христов гроб, кроз издају у Гетсиманској башти, кроз Христово васкрсење сагледао судбину свих свјетова, свих земаљских народа а посебно судбину свога народа, нарочито кроз Косово и Милоша, кроз вјеру Обилића и кроз Великомученика косовског Лазара”, рекао је Митрополит Амфилохије подсјетивши сабране на литургији на стихове “весели се праху Немањића, Немањића и Гребљановића”.

“То је Његош, то је његово осјећање људског страдања, људске патње, борбе између добра и зла, између Бога и сатане, између истине и лажи, свјетлости и мрака. То његово сазнање је ту записано, а нарочито у оним ријечима о косовској гробници. Не вјерује он у безнађе, него у надање које је закопано на Косово, у једну гробницу”, објаснио је Митрополит Амфилохије.

Митрополит је рекао да величина Светог Митрополита Петра Другог Петровића Његоша није у томе што је био владар и најбољи пјесник српског језика, него у томе што је свједок да “над свом овом грдном мјешавином опет умна сила торжествује” и да се нада да ће то схватити и они који, иако воле Његоша, то не схватају.

“Сав његов живот је химна Божанској доброти, Божанској љепоти, Божанској мудрости, оплакивање биједне судбине људске и сагледавање ужаса демонског и сатанског зла. Али, с друге стране, ни у једном тренутку он не губи надежду и у томе је његова величина”, закључио је Митрополит Амфилохије.

У току литургије икона Светог Митрополита Петра Другог, Тајновидца ловћенског је била постављена на иконостасу цркве Цетињског манастира гдје се налази и лик Светог Петра Цетињскога.

Његош је на икони представљен у архијерејским одеждама. У десној руци он држи ловћенску цркву Светог Петра Цетињског, а у лијевој свитак са стиховима из “Луче микрокозма” посвећеним Христу васкрсломе.

На икони је исписано: Свети Митрополит Петар Други, Ловћенски тајновидац.

Литургијском уношењу иконе Светог Митрополита Петра Другог, Тајновидца ловћенског, поред многобројних вјерника са Цетиња и из других мјеста Црне Горе, Србије, Републике Српске и дијаспоре, присуствовао је господин Ђорђије Петровић са Његуша, потомак Митрополита Василија Петровића Његоша.

На предстојећем засједању Светог архијерејског сабора Српске православне цркве биће покренуто питање канонизације и уношење у Дитих Светих Митрополита Петра Другог Петровића Његоша и на свеправославном нивоу.

Прилог Радија Светигора

У пратњи Владичиној налазио се протојереј Блашко Параклис. У Мексико су допутовали у среду 8. маја. Током ове посете водич им је био Аврам, син православног Мексиканца и дипломирани студент Православне академије Светог Тихона у САД. Одлуком Светог Архијерејског Сабора Српске Цркве, ова држава је стављена под канонску јурисдикцију Епископа западноамеричког.

Православни Срби који живе у Мексико Ситију и околним градовима били су благовремено обавештени да ће света архијерејска Литургија бити служена наредних дана у руском православном манастиру Свете Тројице. Прву Литургију владика Максим је служио у суботу, 11. маја, са јеромонахом Нектаријем, протом Блашком, а у присуству великог броја парохијана, Срба и манастирског братства. У недељу, 12. маја, света Литургија је служена у америчкој Саборној цркви уз саслужење архиепископа Алеја и његовог свештенства.

Извор: Епархија западноамеричка

Тринаесто по реду духовно сабрање православних Бокеља почело је светом Литургијом на Михољској Превлаци, коју је са бококоторским свештенеством служио игуман Савинског манастира архимандрит Варнава. Уз учешће великог броја вјерника, међу којима је био и много Руса, Литургија је служена на платоу испред превлачке цркве Свете Тројице, а бесједио је тиватски парох јереј Петар Петровић.

„Све цркве које видите око нас, натопљене су крвљу мученика превлачких, и то је њихов благослов. У сваку цркву коју уђете, не само у Боки него било гдје у васељени, вјетар који дува није могао а да не донесе мошти Светитеља Саве које су спаљене. Те мошти су однесене на све четири стране свијета. Оне нас благосиљају од Владивостока до Америке, Аустралије до сјевера Земље. Гдје год су те мошти пале, оне су донијеле благослов“, истакао је у својој бесједи отац Петар.

Свете мошти превлачких мученика, које су са Михољске Превлаке под лаварумом Михољског збора превезене бродом Морнарице ВЦГ, на обали Пине дочекао је велики број вјерника и бококоторско свештенество на челу са Епископом будимљанско-никшићким Јоаникијем, који је предводио литију улицама града.

На раскрсници испред Општине Тиват Владика Јоаникије је са свештенством служио молебан за Тиват и његове грађане, а затим и вечерњу службу у храму Светог Саве.

„Тај чудесни догађај пројављивања светих моштију мученика превлачких наших духовних отаца је знак присутва Светог Духа. Није било храма, него је храм био затрпан под земљом. Ове свете мошти су под земљом својом светињом привлачиле наш народ и утврђивале га у светој вјери православној. И ево дивнога чуда које се догодило у наше дане, што је Господ својим милошћу и благодаћу посјетио свој народ да нас врати вјери православној, да нас подсјети својом истином, да душе наше умирише благоуханијем ових светих моштију, “истакао је у својој бесједи Владика Јоаникије преносећи благослов Митрополита црногорско-приморског Амфилохија.

Домаћин овогодишњег Сабора православних хорова Боке, који је вечерас одржан у великој сали Центра за културу, јесте хор „Рождество“ из Бијеле. Малишани дјечијег хора „Рождество“ су синоћ учесницима 12. Сабора православних хорова Боке премијерно представили нове композиције ауторке Ведране Дабовић. Нотарци са 13 нових пјесама хора „Рождество“, са благословом митрополита црногорско-приморског, издала је издавачка кућа „Светигора“.

Сабор је окупио православне црквене хорове: „Свети Сава“ из Херцег Новог, хор „Свети Василије Острошки“ из Кумбора, Српско пјевачко друштво „Јединство“ из Котора, „Рождество“ из Бијеле, „Свети Есвтатије Превлачки“ из Будве, који су се представили духовним и свјетовним репертоаром. На Сабору је бесједио предсједник Управног одбора Матице српске – друштва чланова у Црној Гори, др Владимир Божовић, а наступио је Максим Урдешић, ученик ниже Музичке школе из Херцег Новог, као и дјеца са вјеронауке при тиватском храму Светог Саве окупљени у етно групу „Ћилибар“.

Извор: Митрополија црногорско-приморска, СПЦ

Митрополиту Јовану су саслуживали протојереј-ставрофор Никола Црнокрак, професор на Православном теолошком институту Светог Сергија у Паризу, протојереј-ставрофор Слободан Лалић и ђакон Бранимир Јокић, у присуству проф. др Зорана Ранковића са Православног богословског факултета у Београду, ученика Гимназије и вјерника парохије загребачке.

Послије обреда славског колача Митрополит Јован се обратио присутнима говорећи о томе како је Свети Сава постао наставник и учитељ који нас вијековима и генерацијама приводи Христу, те да га посебно прослављамо у школама гдје, осим усвајања предвиђеног наставног градива, васпитавамо младе врлинама, корисним савјетима и примјерима доброг живота, градећи у њима добре и карактерне људе.

Извор: Митрополија загребачко-љубљанска

Због тога се, синоћ на бденију, које је служио јеромонах Методије, духовник манастира Гомионица, и данас на Светој Литургији, сабрало мноштво вјерника, пријатеља и поклоника, како би заједно са игуманом Василијем, и његовим у Христу братством, ову духовну радост учинили још већом.

Свети Василије Острошки Чудотворац рођен је у херцеговачком селу Мркоњићи, у Поповом Пољу, од родитеља Петра и Ане, а када је поодрастао ступио је у монаштво код свог стрица Серафима, у манастир Завалу. Монашки постриг примио је у Светоуспењском манастиру Тврдош, чији је игуман постао у наредним годинама. Предан молитви и подвижничком животу, Василије Јовановић прочуо се међу вјерницима још за живота, те је због својих високих духовних вриједности изабран за Епископа источно-херцеговачке епархије, којом је управљао све до своје смрти. У том тешком времену архипастирства, више пута је мијењао сједиште своје Епархије, како би народ и свештенство заштитио од турског зулума. Напосљетку је прешао под Острошке стијене, у испосницу Преподобног Исаије, одакле је трудом и љубављу управљао херцеговачком епархијом. Упокојио се у Господу 1671. године, а седам година касније (након необичних снова игумана Рафаила) његово свето и нетрулежно тијело извађено је из земље. Од тада до данас оно (са мањим прекидима) почива у Острошком манастиру, гдје ријеке ходочасника већ вијековима приступају чудотворним Свечевим Моштима тражећи тјелесно здравље и духовни напредак.

Молећи се Светом Оцу Василију да укријепи, подржи и благослови сав род хришћански, молимо га да и даље духовно бдије над нашим игуманом Василијем и његовим братством, и над свима људима који му притичу у молитвама.

Свети Оче Василије, моли Васкрслог Христа за нас!

Милош Ернаут

Извор: Манастир Килсина

Св. Архијерејском Литургијом началствовао је Владика Атанасије уз саслуживање бројних свештенослужитеља наше епархије. У Литургији су узеле учешћа стотине вјерника пристиглих са свих страна, како из села Поповог поља и градова Херцеговине, тако и гостију из Косовске Митрoвице и других градова Србије и Босне и Херцеговине. После литије око храма и резања славског колача, вјернима се бесједом обратио Владика Атанасије.

тонски запис бесједе:

Извор: Епархија ЗХиП

Овај празник се традиционално прославља у Лепосавићу не само као храмовна слава, већ и слава града. Владики је саслуживало свештенство косовско-митровичког архијерејског намесништва, а након Литургије обављена је свечана славска литија и пресечен славски колач. Поред општинског руководства и преко 200 окупљених верника Св. Литургији присуствовао је и први подпредседник Владе Републике Србије г. Александар Вучић са својим сарадницима.

Након Литургије Владика Теодосије је разговарао са г. Вучићем и упознао га са проблемима са којима се Црква и верни народ суочавају на Косову и Метохији наглашавајући да је за опстанак Срба и јужно и северно од Ибра веома важна добра сарадња са Србијом.

У Лепосавићу су након свечаног ручка који је организовала општина града приређен пригодни културно-уметнички програм и спортске активности.

Извор: Епархија рашко-призренска

Његовом Преосвештенству саслуживало је свештенство зворничко-тузланске и горњокарловачке епархије.

Након заамвоне молитве, Епископ Герасим је крстио Димитрину, кћерку надлежног пароха огулинског протојереја Милана Симића. На крштењу је кумовао протонамесник Ненад Ђурић.

По завршетку Литургије Епископ се пригодном беседом обратио верним, говоривши о Светом апостолу Томи и путу Светог Василија Острошког којим и ми треба да ходимо.

Извор: Епархија горњокарловачка