У манастиру Црна Река свечано је прослављен празник св. Петра Коришког Чудотворца. Свету Литургију служио је Епископ Рашко-призренски г. Теодосије уз саслужење свештенства и монаштва Епархије Рашко-призренске и у присуству верног народа који се окупио у црноречкој светињи. Након Св. Литургије Владика Теодосије је благословио славски колач и преломио га са игуманом манастира архимандритом Јованом. Црноречка братија су за све данашње госте приредили богату славску трпезу. Као и сваке године празник Св. Петра је прилика да се верници окупе око чудотворних моштију овог светитеља и у црноречкој пештери узнесу молитве Богу.

У понедељак 17. јуна 2013. године, навршило се 12 година од упокојења блажене успомене Епископа шумадијског Г. Саве (1930-2001.). Његово Преосвештенство Eпископ шумадијски Г. Јован служио је Свету Архијерејску Литургију у Саборном храму Успења Пресвете Богородице у Крагујевцу. О владики Сави, његовој огромној жртви коју је поднео служећи своме роду, говорио је његов наследник владика Јован. Циљ нашег живота на земљи јесте да целог себе принесемо Господу. Владика Сава показао је кроз тешку и одговорну Епископску службу како се долази до овога циља, имајући увек пред собом лик Живог и Васкрслог Христа, истакао је владика Јован.

Блаженопочивши Епископ шумадијски др Сава (у свету Светозар Вуковић) родио се у Сенти 13. априла 1930. године. Основну школу и нижу реалну гимназију завршио је у Сенти, Богословију Светог Саве у манастиру Раковици 1950, а Богословски факултет у Београду 1954. године. За суплента Богословије Светог Саве у Београду постављен је 1958. године. Школску 1957/58. годину провео је на постдипломским студијама на старокатоличком богословском факултету Универзитета у Берну (Швајцарска) радећи, у исто време, на докторској дисертацији Типик архиепископа Никодима код ментора професора др Лазара Марковића. На Богословском факултету у Београду докторирао је 15. маја 1961. године.

Патријарх српски Герман замонашио га је у манастиру Ваведењу у Београду 3. новембра 1959, а 4. децембра исте године рукоположио у чин јерођакона. За викарног Епископа моравичког изабран је 20. маја 1961. године. У чин презвитера рукоположио га је патријарх српски Герман 3. јуна и произвео за протосинђела. У чин архимандрита произвео га је 24. јуна митрополит загребачки др Дамаскин (Грданички). За епископа моравичког хиротонисали су га, у београдској Саборној цркви 23. јула 1961. године, патријарх српски Герман, епископ бачки Никанор и епископ банатски Висарион.

Као викарни епископ предавао је на Богословском факултету у Београду литургику са историјом уметности од 1961. до 1967. године.

За епископа источноамеричког и канадског изабран је 1. јуна 1967. године и на овој катедри остао је до 13. септембра 1977. године. Свети архијерејски сабор изабрао га је за епископа шумадијског 21. маја 1977. године.

Као епископ шумадијски др Сава је представљао Српску православну Цркву у комисији за припрему Светог и Великог сабора православне цркве у Женеви (1979-1991) и у дијалогу са Римокатоличком црквом (1980-1991). Учествовао је у раду више међуцрквених организација и скупова.

По жељи Светог архијерејског сабора и Синода администрирао је следећим епархијама: Источноамеричком и канадском (1977-1978), Жичком (1978), Банатском (1980-1985), Темишварском (1980-1996), Средњезападноамеричком (1986-1988), Западноамеричком (1986-1988) и Бачком (1988-1990).

У Шумадијској епархији епископ Сава је започео градњу више од стотину нових храмова. Преко педесет нових цркава је осветио и данас су у богослужбеној употреби. Као личну задужбину подигао је цркву Светог великомученика Георгија у Вишевцу, родном селу Карађорђа Петровића. За време његовог управљања Шумадијском епархијом обновљено је више манастира, међу којима су Никоље рудничко (XV век), Петковица у Страгарима (XIII век), Павловац и Кастаљан на Космају (XV век) и Брезовац на Венчацу (XV век). Његовим залагање манастиру Каленићу враћен је репрезентативни конак који је држава национализовала после Другог светског рата. У овом манастиру основао је Епархијску ризницу и библиотеку. У Крагујевцу је подигао нови Епархијски центар.

Оснивач је више епархијских фондова за финансирање грађевинске делатности, стипендирање свештеничких кандидата, за бригу о пензионисаним свештеницима. Дом за децу Светог Јована Крститеља (Топола, Дивостин), амбуланте у селима Клока и Цветојевац, Добротворни фонд Човекољубље, само су неке од установа које су се под надзором епископа Саве, бавиле харитативним радом. У Крагујевцу је 1997. године, на његову иницијативу, основано одељење београдске Богословије, које је 2000. проглашено самосталном Богословијом Светог Јована Златоустог. У конаку манастира Јошанице радила је неколико година духовно-просветна установа, а у оквиру ње и летња школа црквеног појања Корнелију у спомен.

За време архипастирске службе у Америци основао је четрнаест нових парохија и један манастир, а седиште Источноамеричке и канадске епархије пренео је из Кливленда у Еџворт.

Током шеснаестогодишњег администрирања Темишварском епархијом, која је увек заузимала врло високо место у црквеној организацији Срба северно од Саве и Дунава, и по томе што су на њеном челу биле угледан духовне старешине, епископ др Сава је основао више православних црквених општина (Дента, Рашица, Улбеч). Нарочито се старао о очувању и обнови чувених српских манастира Базјаш, Бездин, Златица, Кусић, Свети Ђурђе на Брзави. Поред тога што је рукоположио близу двадесет младих свештеника, обезбедио је богословско школовање и стипендирање за више од педест српских младића из румунског дела Баната.

Епископ др Сава почео је да се бави научним радом још као апсолвент теологије, и то из области Српске православне Цркве, литургике, химнографије. У расправама посвећеним историји Српске Цркве користио се грађом из Државног архива у Београду, Митрополијско-патријаршијског архива у Сремским Карловцима, документима Патријаршије и Музеја Српске православне цркве у Београду, Српске православне цркве у САД (Либертивил), Руске митрополије у Њујорку, Архива Српске академије наука и уметности у Београду. Радове из историје и литургике објављивао је у нашим и страним часописима и листовима. Дело Историја Српске православне Цркве у Америци и Канади 1891-1941 (1994, на српском и енглеском), написао је на основу архивске грађе из домаћих и страних архива. Књига Српски јерарси од деветог до двадесетог века (1996), најпотпунији је извор података о нашим архијерејима, а допуњена је књигом Гробна места српских архијереја објављеном 1999. године. Издао је и Писма Патријарха Георгија Бранковића са коментарима (1994).

Као епископ моравички био је покретач излажења часописа Српска православна црква - њена прошлост и садашњост / Serbian Orthodox Church - Its Past and Present, на српском и енглеском језику, као и новина Српске патријаршије Православље, чији је одговорни уредник био од првог до седмог броја, до одласка на нову дужност у САД. Глави уредник Гласника, службеног листа Српске православне Цркве, био је од јуна 1966. до јула 1967. године.

По доласку у Америку, 1. јануара 1968. године, покренуо је часопис Источноамеричке и канадске епархије Стаза православља, који је касније постао званични лист Српске православне Цркве у САД и Канади. Поводом 750 година самосталности Српске православне Цркве (1219-1969) уредио је споменицу под насловом Седам и по столећа Српске цркве, на српском и енглеском језику (Кливленд, Охајо). Две године касније уредио је Календар Српске православне Цркве у Америци и Канади за 1971. годину.

По доласку у Шумадијску епархију, покренуо је епархијски лист Каленић (1978), који и данас излази шест пута годишње. У овом листу објавио је многобројне ауторске, али и непотписане краће прилоге и преводе црквених песама и текстова са црквенословенског језика. Под именом Каленић основао је и Епархијску издавачку установу, која је за две деценије објавила преко 120 наслов, међу којима се налази дванаест Минеја, први пут штампаних код нас, затим Симфонија Старог и Новог завета, као и репрезентативна монографија манастира Каленића, аутора Драгиње Симић Лазар. Увео је и праксу (од 1997) да се повремено објављују потпуни епархијски шематизми.

Као администратор Епархија банатске и бачке обновио је некадашње часописе ових епархија, Банатски весник (1981) у Вршцу, након педест година, и Беседа (1989) у Новом Саду, после деветнаест година неизлажења.

По одлуци Светог архијерејског синода уредио је Цркву, календар Српске патријаршије за 1981, 1982. и за период од 1996. до 2001. године. Био је главни уредник споменица Српске православне цркве посвећених Патријарху Арсенију III Чарнојевићу и Великој сеоби 1690. године и Спаљивању моштију Светог Саве. Као члан редакционог одбора и аутор прилога учествовао је у припреми и писању књиге Сто најзнаменитијих Срба. Радио је на организовању научног скупа посвећеног животу и делу Митрополита Михаила. Био је и главни и одговорни уредник Енциклопедије Српске православне цркве и Шематизма Српске патријаршије.

За дописног члана Српске академије наука и уметности Епископ др Сава (Вуковић) изабран је 1997. године.

Матица српска га за члана сарадника бира 1991. године, а стални члан постаје 1995. године. Био је члан Лексикографско-библиографског одељења и Темишварског одбора. Такође је био и уредник за област црквене историје у Српском биографском речнику, капиталном научноистраживачком пројекту Матице. Поред тога што је учествовао у формирању азбучника, допуни литературе новим изворима, редиговању припремљених одредница, сам је написао око девет стотина биографија. Помогао је више пројеката Темишварског одбора. Одричући се ауторских и уредничких хонорара, уписао се у ред Матичиних добротвора.

Свети архијерејски сабор Српске православне цркве на редовном заседању 2001. године одликовао је епископа др Саву орденом Светог Саве I степена поводом четрдесетогодишњице архијерејске службе, у знак признања за четрдесетогодишње самопрегорно и успешно архијерејско служење Светосавској Цркви својој, као и за научни рад у духу православља којем је даноноћно посвећивао све Богом дате му таленте.

Умро је 17. јуна 2001. године. Сахрањен је у крагујевачкој Саборној цркви.

Извор: Епархија шумадијска

Огроман број верника из Торонта и околних парохија, заједно са својим свештеницима, похрлио је у храм да се поклони овој великој светињи.

Свештеници су одслужили Вечерњу и Молебан Пресветој Богородици док је народ побожно појао Пресвета Богородице спаси нас.

Курска икона Пресвете Богородице, звана „Знамење“, јавила се у Курску 8. децембра 1295. године, када је Бату-кан разорио град. Читаво опустошено место обрасло је густом шумом. Некакав ловац из суедног града Рилска угледа крај корена једног дрвета икону окренуту лицем ка земљи. Било је то 8. септембра 1295. године, на територији некадашњег Курска. Човек подиже икону, и – испостави се да је то икона Пресвете Богорице звана „Знамење“. Чим је ловац одиже са земљe, на месту где је лежала појави се извор.

Када до рилског кнеза Шемјаке стиже вест о икони, он нареди да је донесу у граду. Народ дочека икону са великим слављем и свечано, али кнез не хтеде да учствује у дочеку, због чега би кажњен слепилом. Када се ипак покајао и одслужио молебан пред иконом, вид му се поврати, и у знак захвалност за исцелење, он подиже у граду цркву Рођења Пресвете Богородице, у коју поставише чудотворну икону. Од тада се ова икона и празнује на дан када се јавила. Због места на коме је пронађена, икона је добила и назив Корјенаја.

Међутим, више пута је нестајала из храма, и увек су је налазили крај корења онога истог дрвета. Зато је народ овога краја подигао на том месту капелу и икону поставио у њу, а за вршење богослужења одређен је један свештеник из Рилска.

Године 1383. Курску област поново нападоше Татари. Наишавши у шуми на капелу, они заробише свештеника, а капелу хтедоше да запале. Али док се икона налазила унутра, то им никако није полазило за руком. Тада Татари изнесоше икону из капеле, расекоше је на пола, једну половину бацише у ватру, а другу гурнуше негде у страну. Доцније, када се свештенослужитељ ослободио из њиховог ропства, нашао је једну половину иконе на месту капеле, а другу у трави недалеко од ње; спојио их је, и оне се чудесно саставише.

Дознавши за ово чудо, становници Рилска три пута проношаху икону свечано кроз свој град, и постављаше је у цркву коју је подигао Шемјака; али она се сваки пут враћала на своје пређашње место у поново подигнутој капели. Најзад, икону ту и оставише, и она поче да чини чуда.

Вест о чудима пронесе се до самога цара Фјодора Јоановича, и он 1597. године нареди да му икону довезу у Москву. Царица Ирина Фјодоровна украси је том приликом скупоценом ризом. Затим је икона свечано била враћена натраг, а исте године на месту капеле подигунт је манастир. Када је пак, указом цара Фјодора Јоановича, насељен опустели град Курск, чудотворну икону пренеше тамо, а у пустињи, коју по икони почеше да називају Коренаја, оставише њену копију.

У гладне године, за време цара Бориса Годунова, Курск се спасао захваљујући Царици Небеској и молитвама пред Њеном чудотворном иконом. Године 1612, када је пољски војсковођа Жолкјевски са великом војском опседао Курск, Пресвета Богородица није оставила град без Своје помоћи. Грађани су неколико пута вршили опход око града са чудотворном иконом и заветовали се да ће, ако град буде ослобођен, подићи у њему манастир Богомајци, у коме ће поставити Њену икону. И непријатељ ускоро одступи са великим губитцима. Пољски заробљеници су причали да су на градским зидинама виђали Жену окружену некаквим светлим младићима, како им прети; а на самом почетку опсаде неки су грађани у облацима над Курском видели Пресвету Богородицу са двојцом светлих икона, како закриљује град. У знак захвалности својој Небеској Заступници, становници Курска подигоше манастир посвећен Њеној икони „Знамење“. Године 1618. пренеше тамо чудотворну икону. А године 1676. Курска икона је однета на Дон да благослови хравре Донце.

Године 1812. становници Курска су, по својој усрдности, послали копију ове чудотворне иконе на фронт, армији кнеза Голеншчева-Кутузова.

У знак сећања на чудесно јављање, света икона се сваке године, деветог по реду петка по васкрсу , испраћа у литургији из Курска у Коренују пустињу, и остаје тамо до 13. септембра.

Године 1898. збило се велико чудо ове иконе. Непријатељи Православља хтедоше да је униште и поставише под њом разорну мину. Али, на велику славу Православља и велико посрамљење његових непријатеља, икона оста потпуно неоштећена, док зид, врата и прозори цркве, па чак и кивот у коме је стајала, и гвоздене степенице под њом претрпеше штету.

Икона се празнује 21/8. септембра.

Пред овом иконом отпочинуо је свети Јован Шангајски. Чита се за исцељење од многих болести.

Прота Првослав Пурић

Извор: Епархија канадска

Беседу на светој Литургији произнео је Епископ крушевачки Господин Давид.

По завршетку свете Литургије присутним верницима обратили су се и Његово Високопреосвештенство Митрополит димитријадски Господин Игњатије и Његово Преосвештенство Епископ бачки Господин Иринеј.

Обележавање празника настављено је у Свеправославном центру преподобног Јустина Ћелијског и Врањског, где се налази родна кућа преподобног Јустина, као и прва црква посвећена овом светитељу. Ту је извршено резање славских колача. После тога је Његово Преосвештенство Епископ врањски Господин Пахомије даривао иконе преподобног Јустина присутним епископима, уз жељу да се братски однос између Грчке и Српске Православне Цркве и надаље негује.

Заједно са Митрополитом димитријадским Игњатијем и Епископом бачким Иринејем, Епископ Пахомије уручио је награде ученицима веронауке основних и средњих школа, који су на епархијском такмичењу освојили прво, друго и треће место.

Празнична радост у храму Преподобног Јустина Ћелијског и Врањског увећана је пригодним културно-уметничким програмом у коме су учествовали ансамбл Божури Царева града из Крушевца, ученици веронауке из гимназије Бора Станковић, чланови Јустинове омладине и монахиње манастира Светога Стефана из Горњег Жапског.

Овогодишњи кум славе приредио је послужење за све присутне вернике.

Прослава преподобног Јустина завршена је духовном академијом у Саборном храму Свете Тројице у Врању, на којој је беседу, поводом празника и 1700-годишњицеМиланског едикта, произнео Митрополит димитријадски Господин Игњатије.

Четири Архијереја Српске Цркве: Епископ осјечко–пољски и барањски Г. Лукијан, Епископ тимочки Г. Јустин, Епископ рашко-призренски и косовско-метохијски Г. Теодосије и Епископ брегалнички и мјестобљуститељ битољски Г. Марко; на позив надлежног Епископа ваљевског Господина Милутина, служили су Свету Архијерејску Литургију, уз саслужење бројног свештенства, монаштва и верног народа, и пререзали славски колач на гробу Преподобног Аве Јустина.

Данас, у овај Богом даровани прелепи дан су и бројни поштоваоци Аве Јустина из свих крајева и народа, посебно свештенство и монаштво, дошли у великом броју да се поклоне овом Свеправославном светитељу.

Владика Марко у својој беседи изразио је радост што је имао прилику да први пут посети ово свето место и служи поред гроба Светога Јустина Ћелијског. Са акцентом на теологију и прогнање Светога Јустина од стране власти, подсетио је верни народ да он долази из Македоније као изасланик свога првопастира, Архиепископа охридског и Митрополита скопског Господина Г. Јована, који је већ једанаесту годину прогањан и затваран од стране македонских власти.

На гробу Светитеља Ћелијског беседио је Епископ тимочки Господин Јустин који се најпре захвалио на позиву надлежном Епикопу ваљевском Господину Милутину, који због здравственог стања није био у могућности да заједно са својом браћом у Христу прослави овог светитеља.

Након Свете Литургије, испред ћелијског храма са три олтара, који се украшава како би се у њега пренеле мошти Преподобног Јустина, одржана је пригодна академија са културно-уметничким програмом. На академији се присутнима пригодним речима обратио Владика рашко-призренски и косово-метохијски Теодосије. После програма послужена је трпеза љубави, на којој се речима благодарности обратио Епископ осечкопољски и барањски Лукијан.

После одласка из Манастира Ћелије, Епископи су посетили и Манастир Лелић, где су се поклонили моштима Светог Николаја Српског.

Ово дивно собрање завршило се посетом гостујућих Епископа Српске Цркве брату у Христу, Епископу ваљевском Г. Милутину, који их је примио у својој резиденцији, где се опоравља од повреда задобијених у саобраћајној несрећи на ауто путу Ниш–Београд. Владика Милутин се браћи у Христу захвалио на пажњи коју су му указали, као и на томе што су на овај Празник Православља служили Архијерејску Литургију у Манастиру Ћелије.

Његовом Преосвештенству су саслуживали свештеници и свештеномонаси Епархије далматинске. Епископ Фотије се обратио вјерницима пригодном бесједом и захвалио свима који су до сада помогли око обнове крова на цркви Светог Великомученика Георгија у Плавну и позвао све расејане плавањце да и даље наставе да помажу око обнове ове светиње.

У плану је да се ради на обнови унутрашњости храма за што нам је потрбна помоћ људи из дијаспоре. После Литургије припремљена је трпеза љубави за све госте коју је припремио надлежни парох плавањски протонамјесник Милорад Ђекановић уз помоћ људи из Завичајног друштва Плавно. Беседа

link for download:here

Данашњој свечаности у Високим Дечанима присуствовало је више стотина верника који су од раних јутарњих часова почели да пристижу у манастир. Након Св. Литургије и славске литије Владика Теодосије благословио је славски колач и преломио га са игуманом манастира архимандритом Савом.

Честитајући дечанској братији овогодишњу славу, Владика је нагласио значај Вазнесења Христовог у домостроју спасења јер својим усходом о десну страну Бога Оца Спаситељ је узнео и нашу људску природу. Након славског ручка који је приредила братија манастира бројни гости и поклоници задржали су се на манастирској тераси где су деца из Метохије певала старе косовске песме.

Извор: Епархија рашко-призренска

Празновање Вазнесења Господњег започето је празничним бденијем. Служили су протонамесник Владан Симић, секретар Епископа бачког, протонамесник Драгољуб Клисарић, парох Успенске цркве, презвитер Селимир Вагић, војни свештеник и протопрезвитер Боро Видовић, парох Вазнесењског храма. Присутни су били и протопрезвитер Бранко Ћурчин, старешина храма, и презвитер Миленко Јеловац, парох треће вазнесењске парохије.

Службу су појањем украсили и појци хора из Светосавског храма са Новог Насеља, са хоровођом Петром Павлицом.

Ујутро на празник Вазнесења Господњег владику Иринеја свечано је дочекао верни народ са својим свештеницима – протојерејем-ставрофором Миливојем Мијатовим, протопрезвитерима Бором Видовићем, Бранком Ћурчином, протонамесницима Драгољубом Клисарићем, Синишом Панићем, презвитерима Гораном Димићем, Миленком Јеловцем и Селимиром Вагићем и ђаконима Драганом Радићем, Драганом Петровићем и Мирославом Николићем.

Добродошлицу свом Епископу пожелели су чланови Српског културно-уметничког друштва Вила.

У току свете Литургије, после прочитаног јеванђељског одељка Епископ Иринеј је у својој беседи изразио радост због тога што на Клиси богослужи поново после једанаест година, затим је говорио о смислу и садржају овог великог Господњег празника, а на крају је честитао храмовну славу паросима и свом верном народу.

После свете Литургије пригодан уметнички програм приказали су ученици Основне школе Душан Радовић.

Овогодишњи кум храмовне славе била је госпођа Душанка Гатарић са својом породицом.

Преузмите звучни запис

Суботица - Славско бденије у Световазнесенском храму у Суботици, у среду 12. 06. 2013. године, је служио презвитер Илија Анђелић парох пачирски, уз саслужење презвитерâ Ђорђа Димића и Звонка Ангелова парохâ суботичких и ђакона Милоша Петровића.

На сам дан празника, светом Литургијом началствовао је презвитер Бранислав Мркић парох при Светосавском храму у Новом Саду и архијерејски намесник новосадски други, уз саслужење презвитера Велимира Врућинића пароха при храму Свете браће Кирила и Методија на Телепу у Новом Саду, презвитера Александра Игњатова пароха при Светониколајевском храму у Каћу, презвитера Миодрага Шипке архијерејског намесника суботичког и парохâ суботичких: Драгана Стокина, Ђорђа Димића, Звонка Ангелова и ђакона Милоша Петровића.

Честитајући храмовну славу, присутном верном народу и суботичком свештенству, пригодном беседом се обратио презвитер Бранислав Мркић парох при архијерејски намесник новосадски други.

На сам дан празника, Светом Литургијом началствовао је презвитер Бранислав Мркић парох при Светосавском храму у Новом Саду и архијерејски намесник новосадски други уз саслужење презвитера Велимира Врућинића пароха при храму Светих браћа Кирила и Методија на Телепу, презвитера Александра Игњатова пароха при Светониколајевском храму у Каћу, презвитера Миодрага Шипке архијерејског намесника суботичког и пароха суботичких: Драгана Стокина, Ђорђа Димића, Звонка Ангелова и ђакона Милоша Петровића.

Присутном верном народу, суботичком свештенству, пригодном беседом, честитајући храмовну славу, обратио се презвитер Бранислав Мркић парох при Светосавском храму у Новом Саду и архијерејски намесник новосадски други

Преузмите звучни запис

После литијског опхода око храма обављен је чин благосиљања новог класја жита које је подељено верницима. После много година, свечана Спасовданска Литија, предвођена свештенством и уз учешће великог броја верника, прошла је централним суботичким улицама.

Вечерњим богослужењем началствовао је протојереј-ставрофор Мирко Шипка уз саслужење презвитера Саве Николића, архијерејског намесника сомборског и свештенства архијерјског намесништва суботичког. У овој великој радости молитвено учешће су узели и јерођакон Дионисије и монах Евдоким из Манастира Ковиљ.

Топлим речима присутном благочестивом народу, обратио се презвитер Саво Николић, архијерејски намесник сомборски

Вечерњим богослужењем началствовао је протојереј-ставрофор Мирко Шипка уз саслужење презвитера Саве Николића, архијерејског намесника сомборског и свештенства архијерјског намесништва суботичког. У овој великој радости молитвено учешће су узели и јерођакон Дионисије и јеромонах Евдокин из Манастира Ковиљ.

Топлим речима присутном благочестивом народу, обратио се презвитер Саво Николић, архијерејски намесник сомборски

Преузмите звучни запис

После чина благосиљања славског колача и кољива, овогодишњи кум господин Бранислав Јока, предао је кумство за наредну годину господину Драгану Василићу.

У црквеној порти приређена је трпеза љубави са културно уметничким програмом, у којем су учествовали чланови црквеног хора Свети Роман Мелод, дечији хор Искончићи и Изворчићи и чланови КУД-а Александрово.

Горњи Ковиљ - Верни народ горњоковиљске парохије започео је прославу храмовне славе, Вазнесења Господњег, празничним бденијем. Началствовао је архијерејски намесник жабаљски протојереј Остоја Нијемчевић уз саслужење протојерејâ Ивана Вачика и Чеде Опарнице, протонамесника Милана Ђурића и вернога народа.

На светој Литургији збор црквених презвитера предводио је протонамесник Ђорђе Ђурђев уз саслужење свештеникâ Александра Басаре, Стевана Лукића и месног пароха, Радоја Марковића. Отац Ђорђе је и веома поучно и надахнуто беседио након прочитаног јеванђељског зачала, говорећи о значају празника. После заамвоне молитве обављен је литијски опход око храма и потом је освећено жито поред крста подигнутог у спомен солунских добровољаца, Ковиљчана. По завршетку свете Литургије извршено је освећење нове канцеларије Црквене општине горњоковиске, опремљене трудом овогодишњих кумова Тодора Субића и Зорана Јованова. У наставку је одржан кратак културно-уметнички програм у извођењу певачког друштва Ђурђеви Ступови и потом трпеза љубави за све присутне у светосавском дому.

На вечерњем богослужењу многобројни народ су у молитви предводили протојереј Славко Пајовић и јереји Александар Басара, Александар Игњатов и Милорад Мировић. Благослов Светоархангелске ковиљске обитељи својим молитвеним присуством донели су монаси Мелхиседек и Ермолај. Након освећења славског колача и жита скромном беседом обратио се присутнима јереј Милорад Мировић. Потом се месни парох, отац Радоје, захвалио свим парохијанима на показаној љубави у обнови торња светога храма, а поготово овогодишњим кумовима, породицама Субић и Јованов, на труду и љубави. За нове кумове јавила се угледна породица Виђикант.

Ада - Верни народ ађанске парохије отпочео је прослављање своје храмовне славе, Вазнесења Господњег, празничним бденијем које је служио презвитер Петар Бикар, свештеник бечејски, уз појање презвитера Петра Пивничког, пароха бачкопетровоселског.

Свету Литургију је служио протонамесник Дејан Станојев, архијерејски намесник бечејски, уз саслужење свештеникâ Жељка Латиновића, настојатеља Светоуспенске цркве у Новом Саду и Радована Маљковића, пароха у Ади. Отац Дејан је, након прочитаног јеванђељског зачала, говорио о смислу и значају Спасовдана, честитајући свим житељима Аде храмовну славу.

После заамвоне молитве обављен је литијски опход око храма, помен снивачима, свештенослужитељима и парохијанима ађанског храма, а потом и освећење жита.

Вечерње богослужење је служио презвитер Жељко Латиновић уз саслужење протонамесника Милана Малинића, пароха бечејског, презвитера Стевана Лукића, пароха доњоковиљског и презвитера Милана Ичина, пароха молског. Поред појаца из Аде и ово богослужење је својим појањем украсио свештеник Пeтар Пивнички из Бачког Петровог Села.

Кум славе Живко Матић је приложио храму иконе великих Господњих, Богородичиних и светитељских празника. За новог кума се јавио господин Милош Мркшић.

После вечерњег богослужења одржан је кратак културно-уметнички програм у извођењу Културно уметничког друштва Новак Радоњић из Мола.

Славским свечаностима у Ади су присуствовали и жупници ађанске римокатоличке жупе, представници локалних власти и директор Основне школе Чех Карољ.

Нови Сад, 13.06.2013 - Информативна служба Епархије бачке - фотогалерија

http://www.eparhijabihackopetrovacka.org/index.php?option=com_content&view=article&id=1262:2013-06-13-05-05-47&catid=43:2009-07-22-12-41-52

Тиме су ови јединствени мисионари Ваљеву- завичају два нововремена светитеља Владике Николаја и Аве Јустина, учинили част да, одмах након београдске промоције, управо његовим грађанима приближе своју племениту идеју

У то вријеме игуманија манастира је била Сара Ђукетић. Овдје је и пострижена у расу под именом Текла. Подвизавајући се у овом манастиру борила се и изборила са својим сестрама за ослобађање оца Јустина из затвора. У Ћелијама је била све до 1963. године када са мати Анастасијом одлази у Херцеговину у манастир Дужи у вријеме митрополита Владислава, код мати Теодоре, гдје остаје до 1969. године. На дан Св. Василија Острошког 1969. године одлази са мати Анастасијом у манастир Раиновац када и узимају завјет да гдје год буду у даљем животу славе Св. Василија Острошког. Касније су премјештене у манастир Пустиња код Ваљева гдје се подвизавала и била на послушању на манaстирском имању Поћута. Потоњи игуман Острошки, о. Лазар, је у то вријеме неки краћи перод живота боравио у овом манастиру. Била је одличан познавалац типика и одличан појац, многе богослове је научила појању, међу њима и владику Јована Пурића. У Пустињи остаје све до 2003. године када због болести долази у манастир Острог с благословом митрополита Амфилохија и тадашњег игумана манастира владике Јована. У чин мале схиме митрополит Амфилохије је замонашио 29. 12. 2003. године у манастиру Ћелија Пиперска и од тада њена небеска покровитељка постаје света мученица Анисија Солунска. У Острогу се подвизавала све до свог представљења Господу, после краће болести, на дан св. Стефана Пиперског, покрај чијих моштију је и замонашена.

Ако би поранили у цркву, много прије службе, затекли би малену монахињу, како сједи на столици, са бројаницом у руци, ”дошла мало у миру да поразговара са Богом”. Сигурно би вам се осмијехнула…

Мати Анисија, моли Бога за нас са Светим оцем нашим Василијем.

http://www.ostrog.co/index.php/2013/06/upokojila-se-u-gospodu-monahinja-anisija/

Православно спортско друштво „Света Србија“ које су основали прослављени српски спортисти (Дејан Томашевић, Александар Кристић, Душан Савић, Матеја Кежман, Дејан Бодирога...) има за циљ да, у сарадњи са Српском православном црквом, кроз веру и спортске активности нашу децу учини истинским светлом свету, на опште добро и светлу будућност нације, порука је промоције друштва приређене 9. јуна у ваљевском Центру за културу. Тиме су ови јединствени мисионари Ваљеву- завичају два нововремена светитеља Владике Николаја и Аве Јустина, учинили част да, одмах након београдске промоције, управо његовим грађанима приближе своју племениту идеју.

Архијерејским благословом Његовог Преосвештенства Епископа бачког Господина др Иринеја Црквена Општина новосадска врши упис нове генерације ученика у ШКОЛУ ЦРКВЕНОГ ПОЈАЊА СВЕТИ ЈОВАН ДАМАСКИН.

Аудиција ће бити одржана 22. јуна 2013. године у 12 часова, у просторијама радија Беседа у Змај Јовиној улици бр. 4 на другом спрату.

Детаљније информације можете наћи на интернет-страници:

Школе Црквеног појања Свети Јован Дамаскин

Преузмите плакат у ПДФ формату

Извор: Епархија бачка