Након свечаног дочека и доксологије Патријарх Иринеј који је допутовао у пратњи протојереја-ставрофора Милутина Тимотијевића, дугогодишњег ректора Призренске Богословије, обишао је манастирски конак који је у изградњи, а потом и манастирску економију са којом га је упознао манастирски економ јеромонах Данило.

Извор и фотогалерија

.

На овом месту певају "Тамо далеко", што би рекли наши људи "да се најежиш..."

http://youtu.be/Oo_jXnuSmIo?t=16m46s

И слава Господу васкрсла је света Дренча и ми са њом обновљени, после много векова. Остало је записано, у Жичкој повељи из 1382. године, име њеног ктитора - монах Доротеј, који је пре монашења био властелин у Душановом царству. Име његово властелинско није нам са сигурношћу познато, јер је Господ изабрао да у Књизи вечног живота буде уписано оно узвишеније име, име анђеоског образа у који се обукао Доротеј монах.

Манастир је посветио Свесветој Богородици, празнику Ваведењу, носећи у срцу светогорски Хиландар у коме је био игуман. Не задуго, после Косовске битке, агарјани су порушили манастир Дренчу, али нису порушили живи храм Божији у души страдалног народа Сербског. Сада света Дренча подсећа на голубицу која је слетела из Царства небеског у царство земаљско да нас оплемени вечношћу и подсети у ове страдалне видовданске дане на речи српског Јеванђеља: „Земаљско је за малена царство, а Небеско увек и до века!“. На Духовски уторак, свету Архијерејску Литургију у манастиру Дренчи, служио је наш владика Давид и принео бескрвну жртву за читав свет, за нас и са нама вапијући Христу: „Твоје од твојих Теби приносећи због свега и за све!“

У близини манастирској на сеоском гробљу села Дренче, самује црква Свете Петке подигнута у првој половини двадесетог века. Самује јер још није освештана нити је у њој икада служена Света Литургија због одређених несрећних околности. Храм је тужан и оронуо у својој самоћи попут људке душе која није окусила радост и заједницу Свете Литургије. По благослову нашег Епископа, потрудићемо се да се и овај храм обнови, да Господ дотакне срца будућих добротвора, и да у њему, ускоро, загрме речи „Благословено Царство Оца и Сина и Светога Духа...“

јереј Вукман Петровић, Архијерејски намесник жупски

Извор: Епархија крушевачка

Фото: Миљан Милетић

Велики број окупљних Будвана, али и њихових гостију, прошао је са својим Архијерејем главним градским улицама помоливши се за здравље и напредак Будве и житеља овог града. Литија, која је кренула испред храма Свете Тројице у будванском старом граду, завршила се свечаном празничном академијом. У умјетничком дијелу програма наступали хорови из Будве, као и гости из Кумбора и Требиња, а посебне овације изазвали су наступи младог гуслара Максима Војводића и дјеце полазника вјеронауке из Будве.

Обраћајући се окуљеном вјерном народу, Митрополит Амфилохије је рекао да Света Тројица у себи обједињује све народе. “Црква Божја призива све људе и земаљске народе на јединство, да сви једним срцем и једном душом прослављају Бога. Да нестане зло, дух мржње и богомржње и човјекомржње”, поручио је Митрополит у бесједи одржаној на духовној академији на простору између цркава у Старом граду.

Празничну бесједу ове године произнио је свештеник Драгић Илић, парох крушевачки, председник Просветног одбора Крушевачке епархије, почасни члан Црквеног суда, члан Савета Крушевачке епархије.

Извор: Митрополија црногорско-приморска

На сам дан празника Силаска Светог Духа на Апостоле, у недељу 23. јуна 2013. године, свештенство и верни народ дочекали су Преосвећеног Владику испред Владичанског двора и у литији су ушли у храм, где је служена света архијерејска Литургија, у којој је Преосвећени Владика у својим арипастирским молитвама призвао благослов Божји и благодат Духа Светог и Животодавног на верни народ. У наставку Литургије одслужено је вечерње Недеље Педесетнице, за време којег је Епископ изговорио молитве пред сабрањем верних на коленима. Приликом читања тих молитава верни народ и свештенство плели су венце од траве и цвећа.

Извор: Епархија шумадијска

Епископу Иринеју саслуживали су Епископи осечкопољски и барањски Лукијан и јегарски Порфирије, као и свештенство Епархије бачке, уз учешће вернога народа. Помену су присуствовали и господин Томислав Николић, председник Републике Србије и господин Јанош Адер, председник Републике Мађарске. По завршеном помену, председници су положили венце на спомен-обележје невиним српским жртвама. Присутни су се потом упутили ка храму Вазнесења Господњег, где их је протонамесник Петар Тривуновић, настојатељ храма, упознао са историјатом ове светиње.

Пострадалим припадницима мађарског народа помен је код новоподигнутог споменика, који се налази поред Старе Тисе у Чуругу, служио Преузвишени др Иван Пензеш, Бискуп суботички.

Председници Николић и Адер положили су венце на спомен-обележје мађарским жртвама страдалим 1944. и 1945. године. Споменик је постављен у знак сећања на одмазду комунистичке власти над мађарским становништвом у време такозване војне управе крајем 1944. и почетком 1945. године, када је знатан број чурушких Мађара убијен, а остатак протеран.

Председници Србије и Мађарске сагласили су се да је заједничко одавање поште жртвама српске и мађарске националности историјски догађај и темељ мирне сарадње два народа.

Извор: Епархија бачка

Делегацију Митрополије црногорско-приморске на храмовској слави у Враки чинили су директор Издавачког предузећа “Светигора”, шеф Кабинета митрополита црногорско-приморског и парох херцегновски протојереј-ставрофор Радомир Никчевић, Аполон Мишченко и Благоје Рајковић, професори Богословије “Светог Петра Цетињског” са Цетиња, као и теолог Александар Вујовић, уредник катихетског програма Радија “Светигора”.

Литургију са вјерним народом сабраним око цркве, благословима архиепископа тиранског и цијеле Албаније Анастасија Јанулатоса и архиепсикопа цетињског и митрополита црногорско-приморског Амфилохија, служио је прота Радомир Никчевић.

Литургијском бесједом вјерном народу обратио се отац Радомир, који је говорио о овом великом празнику и његовом значају за свеукупни људски род.

- И овај храм овдје у Враки посвећен је највећој и најсветијој тајни живота, Светој Тројици, од које је све настало, и која је међусобном љубављу Оца и Сина и Духа Светога, божанска родила и створила све што је створено, од видљивог до невидљивог свијета, до свакога човјека. Сваки човјек на свијету рођени јесте плод љубави. Зато Господ говори о љубави, апостоли говоре о љубави, ученици апостола говоре о љубави, Црква Христова вјековима говори о љубави, и све што се ствара, ствара се из љубави. Чак и биолошки свијет, и он се умножава и одржава у животу благодарећи љубави, а камоли ми људи. Онај ко воли тај и живи; онај ко не воли, који мрзи, он не живи, он умире – навео је у бесједи отац Радомир Никчевић.

Подсјетивши да Свето јеванђеље завршава ријечима “Ја сам свјетлост свијету, и ко у мене вјерује неће ходити у тами”, он је истакао да је суштина нашега живота и вјере “да онај који иде за свјетлошћу, он и сам постаје свјетлост, и то се остварује кроз вјекове”.

- Ако бисмо подијелили људе, и ако бисмо тражили најтачнију подјелу, онда бисмо рекли да постоје људу који се обасјавају свјетлошћу Христовом, који живе и ходе у свјетлости, и они који живе и ходе у мраку. Тако је било од синова Адамових, један је изабрао свјетлост, а други је изабрао мрак. Каин је изабрао мрак јер је убио брата свога, мало му је било пола земаљске кугле. И тако род људски, и сваки човјек појединачно бира или свјетлост или мрак – бесједио је отац Никчевић.

Он је окупљеним Врачанима и Скадранима на крају бесједе поручио да се и они, као и наши преци, и даље окупљају око својих храмова, и пренио поздраве и благослове митрополита Амфилохија.

Након причешћа пререзан је славски колач. Литургијском сабрању присуствовали су и амбасадор Србије у Тирани Мирољуб Зарић и његов савјетник Небојша Малевић.

Велики благослов на овогодишњем слављу у Враки било је присуство и професора Цетињске богословије Мишченка и Рајковића, који је, између осталог, рекао да је празник Силаска Светог Духа на Апостоле и рођендан наше Цркве, коју чине поред свештенства и вјерни народ.

- Драго ми је што вас видим да сте дошли у оволиком броју, желим вам свакога здравља, среће, напретка у своме раду, у својој мисији овдје међу другом браћом, и што сте ми живи и здрави на многаја љета – поручио је Благоје Рајковић и пренио поздраве ректора Богословије протојереја Гојка Перовића.

Послије службе и освештавања славског колача подијељени су и поклони за све присутне, као благослов митрополита Амфилохија.

Након литургијског сабрања, на свечаном ручку, делегација Митрополије састала са домаћинима: предсједником Православног братства и друштва “Светог Јована Владимира” у Скадру Симом Ајковићем, предсједником Удружења Срба и Црногораца у Скадру “Морача-Розафа” Павлом Брајовићем, вјерним народом, амбасадором Србије у Албанији Зарићем и његовим сарадницима.

Делегацију Митрополије поздравио је Ајковић, који је, између осталог, захвалио митрополиту Амфилохију и Митрополији црногорско-приморској у име Православног друштва “Светог Јована Владимира” што се брину о вјерном народу у Враки и Скадру.

- Та брига улива снагу да се и даље у што већем броју и што чешће окупљамо и славимо наше славе. Захваљујем од срца што сте се потрудили да дођете и оставите своје обавезе и будете данас са нама, да заједно славимо Свету Тројицу, а ми ћемо наставити да радимо и ширимо нашу љубав, наше православље које тече у нашим венама, и нашим потомцима преносимо га за вијек вјекова – рекао је Ајковић.

Делегацију Митрополије поздравио и Павле Брајовић-Јакоја који је казао да овај велики празник значи много у историји Враке и Врачана. Он се осврнуо и на обнову храма Свете Тројице.

- На Тројчевдан, како га ми зовемо у Враки, како су ми говорили стари, наши дједови, овдје је био велики сабор и велико славље, и ми ћемо, ако Бог да, овдје имати опет велике саборе и славља, јер овај дан није само велики дан за нас Врачане, него и за све Србе који живе на територији Албаније – казао је Брајовић.

Изразивши наду да ће Митрополит црногорско-приморски, уз подршку Архиепископа албанског Анастасија, ускоро поставити сталног пароха у храму Свете Тројице, он је истакао да ће то бити велики корак за вјернике у Скадру и Враки.

- Ми се надамо да ће митрополит Амфилохије, који је велики човјек, који воли Скадар и Скадране, који воли цијели Балкан и воли свакога човјека, поставити овдје свештеника, а ми ћемо му помоћи да сви заједно очувамо нашу свету традицију на овим просторима, а самим тим да очувамо и себе. И ја захваљујем свима који су данас били на овој нашој великој слави – казао је предсједник Удружења “Морача-Розафа” Павле Брајовић-Јакоја.

Благословима Архиепископа Анастасија Јанулатоса и митрополита Амфилохија, у току је и обнова цркве Пресвете Тројице у Враки, гдје свој велики материјални допринос пружа и Митрополија црногорско-приморска.

У току године требало би да се одржи освештавање ове цркве, која већ сија у свом пуном сјају, и сабира вјерне са свих крајева потврђујући на прави начин живо сабрање око светотројичне љубави Божије.

Извор: Митрополија црногорско-приморска

У току бденија Епископ Пахомије је обавио чин монашења искушенице Јелене Вучковић, која је добила монашко име Ирина по светој мученици Ирини, девојчици од седам година, која је пострадала мученичком смрћу од стране Турака у Грчкој у XV веку.

Извор: Епархија врањска

- Света Литургија у цркви Лазарици у 08:00 на Видовдан. Свету Архијерејску Литургију служи Епископ ремезијански и викар Патријарха српског Господин Андреј (Ћилерџић). По завршетку Литургије поћи ће Литија из Лазарице до центра града Крушевца.

ДОБРОДОШЛИ

Време:

четвртак, јун 27. у 20. часова

Место:

Свечана сала Ваљевске гимназије

О Видовдану, његовом смислу и значају за српски народ говоре:

протонамесник Бранко Чолић, парох ваљевски

јереј Дејан Трипковић, испред Светосавске омладинске заједнице Епархије ваљевске

Душан Ђаковић, професор Богословије "Св. Кирила и Методија" у Призрену

У програму учествују:

Дечији хор "Хаџи Рувим"

своје песме о Видовдану чита

Дајана Петровић, песник и вероучитељ

гост вечери:

Асим Сарван, музичар

После свечаног дочека Његове Светости, у храм Свете Тројице унета је копија чудотворне иконе Достојно јест чији се оригинал чува у Саборном храму у Кареји - административном центру Свете Горе. Монаси Мојсеј и Епифаније, сабраћа манастира Ксенофонт, унели су чудотворну икону и поставили је на трон на средини храма. Икона носи име по познатој црквеној песми посвећеној Матери Божјој, јер је, према предању, Архангел Гаврило, ставши испред ове иконе, први пут отпевао ову песму која се данас свакодневно поје широм православне васељене, а сâм текст прстом је записао у камену који се и данас чува у Цариграду. У српску престоницу, са благословом Свештене Епистасије (Управе) Свете Горе, а добротом Балканско-светогорског друштва са седиштем у Софији, стигао је благослов Богородичине иконе Достојно јест.

Патријарх Иринеј се први уписао у књигу поводом доласка иконе Образа Пресвете Богородице Достојно јест: „Посебна част и радост је дочек иконе Мајке Божије, дар Балканско-светогорског друштва овом храму, Граду Београду и народу руском и српском, и целом роду православном.“

После свете Литургије о. Виталије је Његовој Светости упутио речи благодарности на благослову његовог присуства, посебно у овај велики и историјски дан, како за руски храм, тако и за целу престоницу и између осталог рекао:

Данашњи долазак Пресвете Богородице и њене иконе Достојно јест у наш храм јесте четврти светогорски благослов који се излио на Руску црквену општину у Београду. Није случајно што се на празник Свете Тројице 2013. објави и пројави Образ Пресвете Богородице са Свете Горе. У јуну и јулу доносиће се многе важне одлуке, оне које се тичу и судбине наших православних народа, како у Србији, тако и у Русији. И увек су нас наши честити преци упућивали на молитву: када треба нешто важно одлучивати, када се треба борити за опстанак не само физички и земаљски, него и духовни, увек је савет био и духовна препорука да се прво врши молитва, па тек онда да се приступа доношењу било којих решења, па и оних најважнијих...“

У име храма, у знак молитвене благодарности и на молитвено сећање на данашњи велики празник, Духовски понедељак, a поводом историјског дана приспећа светогорске иконе Достојно јест, Патријарх српски Иринеј примио је на дар панагију коју су у дуборезу израдили мајстори иконописачке радионице при храму Свете Тројице у Београду, док је схи-јеромонаху Мојсију, сабрату манастира Ксенофонта са Атонске горе, уручено крсно знамење у знак благодарности.

Председник Балканског светогорског друштва Андреј Кристов, који је, по благослову Његове Светости Патријарха московског и све Русије Господина Кирила, реализовао доношење ове свете иконе, добио је грамату благодарности Подворја Руске Православне Цркве у Београду. Исту грамату је добио и његов заменик Младен Стијовић - за сваки труд и рад у реализацији доласка иконе Достојно јест.

Са великом радошћу, у препуном храму верника, Патријарх српски Иринеј је захвалио светогорским монасима:

„... Богородица је увек са нама. Пристигао нам је благослов добром вољом Свете Горе атонске, где се свакодневно приноси молитва Господу, где је богослужење непрекидно, одакле се уздиже молитва народа Божјег у лицу монаха светогорских манастира. Кроз њих се показује милост Божја, и док је њих и њима сличних у свету, неће антихрист завладати светом. Сила Божја биће јача ...“

У наставку свете Литургије служен је први акатист испред ове чудотворне иконе. Света Литургија и акатист Пресветој Матери Божјој испред иконе Достојно јест биће служени свакодневно у овом светом храму .

По благослову његове Светости Патријарха српског Господина Иринеја, следеће суботе икона ће боравити у цркви Рођења Пресвете Богородице у Земуну. Уочи Ивањдана икона ће бити пренета у манастир Ваведење.

Зорица Зец

Извор: СПЦ

По сведочењу Његовог Преосвештенства, данашњи празнични дан представља чудесни почетак Новозаветне Цркве и јављање Бога у Три Лица на највеличанственији начин. Данас се остварује пророштво Господа Исуса Христа изговорено светим апостолима о доласку Духа Утешитеља, Духа Истине (Јн 16,7). Свака света Литургија је посадашњење празника Свете Педесетнице, јављање дејства Духа Светог у претварању дарова хлеба и вина у истинско Тело и Крв Господа Исуса Христа.

Празник Свете Педестнице је један од највеличанственијих хришћанских празника још из апостолског времена (Дап 2,1-22). У наставку свете Литургије на празник Свете Педесетнице служи се вечерње богослужење на коме се читају молитве светог Василија Великог у којима се Црква моли за даривање Духа благодати, за исцељење телесних и душевних тегоба, и да нас Господ све удостоји Небеског Царства.

Праобразни смисао Свете Педесетницесе може увидети на основу догађаја који обележавају овај празник, а који сузабележени у Делима апостолским ( Дап 2). Управо,као што је јављање Бога на Синају био рођендан јеврејског народа,тако је и Новозаветна Педесетница рођендан Цркве Христове.

Преузмите звучни запис

Нови Сад, 23.06.2013 - Информативна служба Епархије бачке

По завршетку Свете Литургије, Епископ се пригодном беседом обратио верним, говоривши о данашњем празнику, рекавши да је он темељни догађај оснивања Цркве Божије.

Извор: Епархија горњокарловачка

Св. Литургију служио је јеромонах Петар Ројевић, а у Литургији је учествовало око 120 верника. Након Св. Литургије о. Петар преломио је славски колач са домаћином славе Славољубом Митићем, данашњим домаћином славе. За следећу годину славу је преузео Милорад Арсић из Мушутишта.

Непосредно пред оружани сукоб на Косову 1999. године у манастиру Свете Тројице је живело и Богу се молило осам монахиња, руковођених игуманијом Катарином Вујасин. Сестринство манастира и српско становништво села Мушутишта напустили су овај крај 12. јуна1999. године, како би се заштитили од албанских напада. Након упада припадника ОВК запаљено је цело село са древним храмом Богородице Одигитрије из 1315. године, а потом и сам манастир са храмом Св. Тројице.

Бранко Јанковић из села Љешане, који као расељено лице живи у Међулужју код Лазаревца није могао да обиђе своје село, јер свих ових година Срби тамо нису одлазили. Нада се да ће једног дана моћи да обиђе своје Љешане и гробове својих предака који су тамо закопани. “Добро је да сам ту, ово је наша главна црква, некад смо до ње ишли пешке. Једном сам био у селу са немачким новинарима, и то је све... Него, радујем се и да сам ту са својима”, прича Јанковић.

Поред расељених Суворечана, литургији су присуствовали и шеф Бироа Канцеларије за КиМ Бранимир Стојановић и начелник Косовског округа Владета Костић. „Осећања су помешана. Били смо срећни, али истовремено и тужни. Срећни зато што смо поново у Мушутишту на том прелепом месту где је некада био манастир, а тужни зато што данас нема манастира већ су ту рушевине“, изјавио је КИМ радију након литургије у Мушутишту Владета Костић.

Председник привременог органа општине Сува Река Александар Мицић који је јуче дочекао расељене Србе и заједно са њима провео дан казао је да му је било изузетно драго што је имао прилику да се види са људима овог краја који су отишли, али не и заборавили Мушутиште и Суву Реку. “Било је изузетно, људи су били срећни јер су поново у свом родном крају. Неки од њих су крштени управо у овом храму, овде су ишли у школу, неки од њих овде засновали породицу, добили децу. Пуни су успомена на догађаје које су у току протеклог викенда док су боравили овде поново обновили”, казао је Мицић.

Након литургије, послужења и одласка на манастирски извор расељени су обишли своја напуштена имања, где су некада биле куће у којима су живели. “Никако не могу да нађем место на ком је била чесма”, говори и иде по свом дворишту између остатка куће Дарко Николић из Мушутишта. Расељени су јуче обишли манастире Девич, Високе Дечане, Богородицу Љевишку и манастир Св. Врача.Аутобусе за њихов долазак обезбедила је Канцеларија за Косово и Метохију Републике Србије.

Извор: Епархија рашко-призренска