Поводом прославе Дана ослобођења Новог Сада, 9. новембра 2021. године, у порти Успенске цркве служен је помен и положено цвеће на Спомен-крст палим борцима у ратовима од 1912. до 1918. године.

Помен ослободиоцима Новог Сада и свим пострадалима у ослободилачким ратовима служио је Његово Преосвештенство Епископ мохачки г. Дамаскин, уз саслужење новосадског свештенства.

После одслуженог помена, Преосвећени владика Дамаскин је рекао: „Нека је вечан спомен свима онима који су дали своје животе и који су се потрудили за Крст Часни и слободу златну и дали своје животе и којих смо се данас сетили овде пред овим знамењем крсним, јер они нису пожалили живот као највећи дар који су добили од Бога, своју младост, своје образовање и све оно што су имали да би ставили на олтар наше слободе. Они су однели победу над непријатељем на бојном пољу, али су доласком у Нови Сад и ове крајеве донели слободу свима људима; ни од кога ништа нису узели нити су некога обесправили или некога натерали да промени своју веру или промени своју нацију него су свима донели слободу. Зато и ми благодаримо Богу што нам је дао такве претке којима се можемо поносити и да се трудимо да у свему следујемо њима. Нека им је вечан спомен.ˮ

У подножје крста, венце су положили господин Милош Вучевић, градоначелник Новог Сада, и госпођица Кристина Караић, заменик председника Скупштине Града Новог Сада, представници Војске Србије, Савеза удружења потомака ратника Србије од 1912. до 1918. и Удружења потомака ратника Новог Сада из тог периода.

Извор: Инфо-служба Епархије бачке

Епископ бачки Иринеј: „Свети Димитрије је жртвовао свој живот, али је победио у јединој борби која има вечну вредност – борби против зла, против греха, против смрти, а у борби за љубав и за ближње своје.ˮ

Његово Преосвештенство Епископ бачки г. др Иринеј началствовао је на празник Светог великомученика Димитрија, у понедељак, 26. октобра/8. новембра 2021. године, на светој архијерејској Литургији у Саборном храму у Новом Саду, уз саслужење Његовог Преосвештенства Епископа мохачког г. Дамаскина, свештенства и ђаконства Епархије бачке.

На малом входу, Епископ бачки Иринеј је произвео протонамесника Ђорђа Стојисављевића, војног свештеника, у чин протопрезвитера.

Беседећи после прочитаног јеванђелског зачала, Преосвећени владика Иринеј је поучио сабрани народ о значају личности светог великомученика Димитрија, о смислу страдања хришћана и нагласио: „Нису мученици били ни слабићи, ни кукавице – ни свети Димитрије, ни свети Георгије, ни многи други свети. Били су војници по занимању, али не само обични војници него војсковође, истакнути војници. Дакле, људи храбри, спремни да се боре и да се жртвују. Али никада нису ставили на прво место овоземаљска добра. Зашто је частан војнички позив? Зато што он није срачунат на то да иде да осваја, да пљачка, да чини злочине. Нажалост, у наше време, много више него у ранијим вековима, благодарећи људској злоби и савременој технологији ратној, то се дешава у много већој мери него раније у историји. Огромна су страдања широм наше планете. Али, они који су у војсци да би бранили правду, да би бранили своје ближње, да би бранили невине и притом свој живот излажу свакој опасности, не жале га – о чему у целој нашој историји и историји многих народа налазимо многе примере, све до наших дана – ти људи тиме сведоче своју љубав према Господу Христу; сведоче спремност да се жртвују за правду, пре свега за правду Божју, а онда и људску. Зато је реч сведок почела да добија значење мученик, онај који сведочи својим страдањем, својом спремношћу да жртвује себе за друге, за ближње. То се види из речӣ Јеванђеља које смо слушали, када Господ Христос каже ученицима, апостолима, да ће они страдати због вере у Христа, да ће бити прогоњени. Тако су и ови велики људи, као свети Димитрије, свети Георгије и други, били сведоци љубави Христове и своје љубави према Христу, у своме времену. И зато су прослављени од Бога. До дана данашњега мошти светог Димитрија се чувају у граду Солуну, где је пострадао. Његово тело Господ чува до данас и оно точи миро на чудесан начин, миро које исцељује болесне. То се дешава и са другим великим светитељима. Дакле, светитељи нису мртви него живи, живљи од нас који мислимо да смо живи. Зато се ми њима молитвено обраћамо, са љубављу, да они буду наши молитвени заступници и посредници пред Господом. Зато је и овај дан радостан празник, без обзира на то што вршимо спомен страдања једног човека; радостан и велики празник, јер свети Димитрије јесте жртвовао свој живот, али је победио у јединој борби која има вечну вредност – борби против зла, против греха, против смрти, а у борби за љубав и за ближње своје.ˮ

У току свете Литургије, Епископ бачки Иринеј је у презвитерски чин рукоположио ђакона Александра Шарчанског.

Извор: Инфо-служба Епархије бачке

Његово Преосвештенство Епископ бихаћко-петровачки и рмањски г. Сергије благоизволио је предводити свету архијерејску Литургију у храму рођења светог Јована Крститеља у Шипову на празник светог великомученика Димитрија 8. (26) новембра 2021. године. Епископу су саслуживали: игуман Јетотеј (Влајковић), протопрезвитер-ставрофор Илија Проле (Епархија бачка), Петар Миловац, Драган Шкалоња, Љубинко Аничић, Миладин Самарџић, Чедомир Арамбашић, Радослав Станковић, протопрезвитер Милош Црепуља, протонамјесник Жељко Ракита, Митар Керлец и протођакон Немања Рељић.

Звучни запис беседе

На светој Литургији Његово Преосвештенство Епископ Сергије рукоположио је Душка Шобића дипломираног теолога из Шипова у чин ђакона.

Послије прочитаног јеванђелског зачала Владика је бесједио о светом великомученику Димитрију којег прослављамо данас, оног Димитрија који је оставио целокупну овоземаљску славу и цара како би задобио Небеску у наручју Христа Цара. Послије заамвоне молитве извршено је освећење славског колача и жита јер је свети великомученик Димитрије заштитник и крсна слава Општине Шипово и борачке организације, а након свете Литургије извршено је освећење нових крстова за будући храм светог великомученика Димитрија у Шипову.

Извор: Епархија бихаћко-петровачка

У Недељу 20. по Духовима, 7. новембра 2021, свету архијерејску Литургију у Kладову служио је Његово Преосвештенство Епископ тимочки г. Иларион уз саслужење кладовских пароха и архиђакона Илије (Јовановића).

На почетку беседе, владика је подсетио сабране вернике да је прошло три месеца од када је Kладово посетио Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије доносећи са собом благослов за целу Тимочку епархију, те је заблагодарио Kладовљанима на љубави коју су исказали приликом дочека Патријарха.

У наставку беседе, владика се дотакао прочитаног одељка из Јеванђеља по Луки, о чуду васкрсавања сина удовице из Наина. Тиме је Господ свима нама објавио своју божанску природу и доказ да онај који верује у васкрслог Господа и истински се покаје може да се нада да ће га Господ убројати у своје стадо. Зато је суштински битно да схватимо неопходност личне промене на боље, да се исправљамо и да се увек угледамо на светитеље, те да се водећи  њиховим примерима и ми уподобљавамо и постанемо наследници Царства небеског, закључио је Преосвећени.

Извор: Епархија тимочка

У недјељу 20. по Педесетници, 7. новембра 2021. године, када прослављамо свете мученике Маркијана и Мартирија, Његово Преосвештенство епископ зворничко-тузлански Г.Г. Фотије је служио Свету архијерејску Литургију у храму Покрова Пресвете Богородице у Тешњу.

Епископу Фотију су саслуживали и браћа свештенослужитељи: архимандрит Симеон Обреновић, протојереј-ставрофор Миладин Вуковић (архијерејски намјесник теслићки), протојереј Недељко Горановић, јереј Мирослав Тодоровић и ђакон Лазар Илић.

Обраћајући се преосталим Србима у Тешњу Владика Фотије је нагласио да је ''потребно бити хришћанин чак и у условима где су православни мањина. Чак и тада је потребно сведочити своју веру и задобијати слободу коју нам је Господ дао. А то је да сам слободан да се молим своме Богу а да ме моја савест ни у чему не окривљује. Чим чиниш зло немаш слободу пред Богом, а онда полако губиш слободу и пред другим човеком јер осећаш да си и пред њим нешто крив. Велику одговорност у таквим срединама носе већински народи који треба да покажу добру вољу и ширину свога духа. Јер ће Бог на крају историје судити да ли смо били људи или нељуди.''

Овом приликом  Епископ Фотије је освештао обновљени Храм Покрова Пресвете Богородице у Тешњу чија историја почиње 1923. године када је стари храм из 1853. порушен због тоњења и предузета је иницијатива за градњу новог храма.

Храм је обновљен захваљујући  великом труду претходног свештеника Мирослава Тодоровића и парохијана тешањске парохије, те великом помоћи православних хришћана из других парохија, као и несебичном помоћи општинских власти, суграђана, привредника, припадника других вјерских заједница у Тешњу и околини.

Кум обновљеног храма је господин Александар Аврамовић из Источног Сарајева који је овом приликом одликован архијерејском похвалницом.

Извор: Епархија зворничко-тузланска

Његово Преосвештенство Епископ мохачки господин Дамаскин служио је у недељу, 25. октобра/7. новембра 2021. године, свету архијерејску Литургију у храму Светог великомученика Георгија у Сомбору. Преосвећеном eпископу Дамаскину су саслуживали свештеници и ђакони Епархије бачке, као и протонамесник Радоје Мијовић, парох у Бору, у Епархији тимочкој.

Беседећи после прочитаног јеванђелског зачала о васкрсавању из мртвих сина удовице из Наина, Преосвећени владика Дамаскин је протумачио поменути јеванђелски догађај и истакао: „Овај јеванђелски догађај који смо чули, треба и нас, овде сабране у овом предивном храму посвећеном светом Георгију, да подстакне да и ми морамо да размишљамо на тај начин, да имамо вере у вечни живот. Јер, по томе се и зовемо хришћани, зато што верујемо у Христа, верујемо у Његово Васкрсење, као залог нашега, односно свеопштег васкрсења. Зато ми хришћани нисмо људи који немају наде. Ми не плачемо за нашим ближњима као они који немају наде. Ми, сабрани овде, у овом светом храму, морамо да се молимо Богу, као што су се молили и свети апостоли, да нам Бог дометне вере. Јер никада и нама није довољно вере и често у своме животу и падамо и устајемо. Није страшно то ако паднемо. Страшно је ако не желимо да устанемо. Бог нам је у светој Цркви Својој дао све оно што је неопходно за наше спасење, па и ту тајну, тај лек, а то јесте лек покајања, лек преумљења, лек новог, другачијег живота, живота по Христу. Нама Господ даје могућност после свете Тајне крштења да се поново покајемо, да обновимо ту благодат Божју, крштењску, коју смо добили на светом крштењу.ˮ

У току свете Литургије, Преосвећени епископ Дамаскин је рукоположио у чин ђакона Александра Шарчанског, катихету из Сомбора.

Извор: Инфо-служба Епархије бачке

Најзначајнији духовни и културни центар српског народа, Манастир Хиландар, добија први мозаик у својој вишевековној историји.

Мозаик његовог највећег ктитора после Светог Симеона и Светог Саве – Светог краља Милутина, за само два месеца створен је у уметничкој радионици породице Ивановић из Параћина и са својим ауторима је већ кренуо до свог одредишта на Светој Гори. Повод за израду овог изузетно вредног уметничког дела је обележавање 700 година од смрти знаменитог српског владара који је подигао Србију до велике балканске силе.

Изузетан рад уписује творце мозаика, академског сликара светског реномеа Зорана Ивановића и његово троје деце: Темјана, Василису и Темјану, у српску духовну историју.

У среду 3.11. увече, дан пре кретања пут Свете Горе, мозаик је представљен у новој галерији Културног центра у Параћину, где је привукао велику пажњу. Параћин се поноси Ивановићима који ће, својим делом, оставити траг не само у српској, већ и у вери свих православних хришћана.

„Добили смо из Хиландара претежак задатак да за само два месеца урадимо овај мозаик, па је заједнички рад нас четворо био једини начин да одговоримо том кратком року. Радили смо старом инверзном техником, са наличја, па смо тек два сата пре него што смо мозаик представили јавности први пут видели право лице краља Милутина. Он је ктитор Манастира Хиландар, највише заслужан што је ова светиња таква каква данас јесте. Набавка материјала за израду била је једна од најтежих ствари. Део стакла наручили смо из Италије, али део мозаика који представља саму светињу Хиландар, којег краљ држи у наручју, урадили смо природним каменом. Врло тенденциозно, да не оскрнавимо ту природност и лепоту којом наш манастир зрачи“, каже Зоран Ивановић, и додаје да, управо држећи у рукама ту светињу, Свети краљ Милутин се први пут показује као ктитор Хиландара.

За разлику од других манастира на Светој Гори, Хиландар до сада није имао мозаичку традицију. Зоран Ивановић је са сином Темјаном годинама повремено ходочастио до ове светиње и приликом једне такве посете однео на поклон свој први мозаик Богородице. Тада се и родила идеја за израду мозаика. Договори су трајали готово две године и на крају су добили игуманов благослов. Почели су да раде композиције мозаика Ваведења Пресвете Богородице, површине око пет квадрата, са тринаест фигура. Догодило се, међутим, да је други задатак добио приоритет због обележавања седам векова од смрти Светог краља Милутина, па ће тако прво бити постављен мозаик у његову част. И то на главни улаз службених просторија одмах након суботње свечане трпезе.Како напомињу Темјан, Василиса и Темјана, када се ради у заједништву, посвећено и са љубављу, ништа није тешко, па ни радити свакодневно од 10 до 12 сати. Тако је то било током претходна два месеца. У збиру, то је најмање 40 сати дневно. Четворо Ивановића заправо су један живи мозаик, четири каменчића једне уметничке целине.

Ваведење је и слава манастира Хиландар, па отуда први договор да Ивановићи раде тај мозаик.

„Мозаик Ваведења смо урадили више од половине и испоручићемо га до маја наредне године. То ће бити други од укупно четири мозаика, колико је договорено да урадимо за Хиландар“, наглашава Зоран Ивановић.

Извор: Хиландар

 

Његово Преосвештенство Епископ мохачки г. Дамаскин присуствовао је, у четвртак, 4. новембра 2021. године, представљању књиге Јелини старог Новог Сада као део грчке дијаспоре, аутора Мирослава М. Јовичина.

Представљање књиге је уприличено у оквиру манифестације „Новосадски дани грчке културе“, коју по четврти пут организују Архив Војводине и удружење „Трандафили“.

Присутне је на почетку поздравио др Небојша Кузмановић, директор Архива Војводине. Гости су имали прилике да чују изабране цитате из ове историјске монографије, које је читала госпођа Весна Аршинов. Једно од најсветлијих имена у ризници јелинске заједнице у Новом Саду је чувена добротворка Марија Трандафил.

На подршци и пажњи присутнима је захвалио аутор, историчар Мирослав М. Јовичин, а у име удружења „Трандафили“ госпођа Милена Јовичин.

Представљању књиге присуствовали су господин Драган Алексић, заменик начелника Градске управе за културу; госпођа Милинка Хрћан, помоћник покрајинског секретара за националне мањине и заједнице, као и други културни делатници.

Извор: Инфо-служба Епархије бачке

Његово Преосвештенство Епископ тимочки господин Иларион прославио је свој имендан на празник Светог Илариона Великог, у среду 3. новембра 2021. године, у манастиру Буково. На светој архијерејској Литургији Епископу су саслуживали архимандрит Козма, протојереј-ставрофор Милан Благојевић, протосинђел Захарија, протонамесници Зоран Голубовић и Радоје Мијовић, јереј Марко Јокановић, архиђакон Илија и ђакон Урош Памучар.

По завршетку Литургије, игуман Козма уручио је Епископу поклон у име свештенства и монаштва Епархије тимочке честитавши му имендан и пожелевши му свако добро од Господа.

Захваливши се на дару и молитвеном присуству, владика је беседио сабраним верницима. Правећи пралелу са густом маглом која је покрила Тимочку Крајину, Епископ је рекао – Треба да се молимо Светом Илариону да нам свима од Бога измоли уздизање душе са земље ка Небу, да умоли благодатни поветарац Духа Светога да растера маглу наших сујета, слабости и помрачења, и да благодат Господња и Сунце Правде обасја наше душе светлошћу богопознања, милости и љубави Господње.

Епископ је, даље, подсетио на текст блаженопочившег Митрополита Амфилохија о чудним људима који својом светошћу одржавају равнотежу између добра и зла у овом свету, те закључио – Ти чудни а свети људи, које свет не разуме, сведоче да овај свет јесте арена у којој је потребно да се боримо смирењем, кротошћу, врлином, свиме што свет данас одбацује и не разуме и чему се руга. Ти чудни свети људи су управо наш узор, они су ти које призивамо у нашим молитвама и њихов пример треба да следимо, њихов живот да подражавамо, да се таквој врлини и побожности надамо.

Извор: Епархија тимочка

По благослову Преосвећеног Епископа сремског Г. Василија, а уз сагласност породице Стратимировић, Центар за развој Шајкашке доделио је Епископу ваљевском Г. Исихију Крст Вожда Ђорђа Стратимировића. Високо признање, које носи име по команданту српских војних снага за време револуције у Аустроугарској 1848. године, Владики Исихију уручено је у Епархијском дому Епархије ваљевске.

„За самопрегорно служење Богу и Српској Православној Цркви и њеном народу широм српских земаља и расејања, као и за пожртвовaно истрајавање на вредностима светосавске духовности, а особито у знак признања за допринос у очувању традиције Српске Војводине…“ записано је у Указу, којег је приликом доделе признања прочитао ђакон Хаџи Ненад М. Јовановић, директор Центра за истраживање православног монархизма. Овим је речима образложена одлука Центра за развој Шајкашке да знамење кроз које живи дело Вожда Стратимировића додели ваљевском архијереју, који је пуне три деценије Богу и народу служио у манастиру Ковиљ, како воле да кажу, „духовном средишту шајкашке области“. Образложена одлука, али и на симболичан начин потврђена веза двају српских простора, коју је племић из Срема створио помажући српске устанике у борби за ослобађање од отоманских освајача. У име породице Стратимировића, одликовање је Владики Исихију уручио праунук Вожда др Иван Стратимировић. У благодарју на указаној части, Владика Исихије је истакао да му је велика радост да ово признање долази њему и да је тиме прибројан изабраним људима који су њиме одликовани.

Трудим се и трудићу се, ако Бог да, да тековине за које се Вожд борио и положио свој живот одржавамо и овде у ваљевском крају, где је препознато његово јунаштво и квалитети у руковођењу народом. У овом крају је традиција нашла јако упориште и одржава се можда највише у целој земљи. Крају јуначком и патриотском, где се те идеје одржавају и радићемо на томе да се оне развијају у поколењима која долазе – рекао је Владика Исихије, благословивши дародавце.

Част да он буде награђен овим признањем осећа и породица Стратимировић, поделио је са присутнима праунук др Иван Стратимировић.

Као породица смо почаствовани да сте благоизволели да примите одликовање, које носи име мог прадеде, који је бранио српски народ у Војводини, пружајући истовремено подршку браћи у централној Србији. Шајкаши га и данас поштују, а њему се остварила жеља да нађе свој мир у Сремским Карловцима – рекао је др Стратимировић. У срдачном разговору Владика Исихије представио је гостима духовна и природна богатства ваљевског краја, који је, сложили су се, „здрав и леп“, те је благослов стварати овде на темељима духовности Светог Владике Николаја и Преподобног Оца Јустина.

Свечаности у Епархијском дому присуствовали су и Данијел Кулачин, директор Центра за развој Шајкашке, Александар Ђурђев, председник Одбора за повратак посмртних остатака Ђорђа Стратимировића (враћени на Крстовдан 2021. и почивају у Храму Ваведења Пресвете Богородице у Сремским Карловцима),  Горан Миленковић, члан Одбора, и потомак који носи име славног Вожда Ђорђе Стратимировић. Пре Владике Исихија ово високо одликовање припало је Преосвећеном Епископу бачком Г. др Иринеју, чији је био викар пре избора за трон Ваљевске епархије, престолонаследнику Александру Карађорђевић и другим истакнутим ствараоцима у различитим областима.

Извор: Епархија ваљевска

Нови број Светигоре, образника за вјеру, културу и васпитање Митрополије црногорско-приморске у знаку је годишњице упокојења Митрополита црногорско-приморског Амфилохија. Митрополитово тијело почива у његовој задужбини Храму Христовог Васкрењања – „Храму Христове побједе над смрћу“, како је рекао Митрополит црногорско-приморски Јоаникије у бесједи на годишњици освећења храма, којом се отварају теме овог лучинданског броја.

 Теологију Лукиног јеванђеља расвјетљава протојереј Слободан Лукић, а о Светом Петру Цетињском, који се празнује истога дана кад и Свети Лука, Светигора пред своје читаоце износи текст покојног историчара Предрага Вукића „Свети Петар Цетињски и одбрана Манастира Стањевићи”. Онај који је „очувао завјете Светог Петра Цетињског“ био је Његово високопреосвештенство Митрополит Амфилохије, како је сажео своју мисао о њему јереј Владимир Милуновић. „Живот почившег Митрополита у Црној Гори био је служба“, свједочи у интервјуу Драган Лакићевић, књижевник и уредник СКЗ. Ђакон Александар Лекић, сликајући лик блаженоупокојеног Митрополита послужиће се ријечима пророка „Спремно је срце моје“. У разговору поводом годишњице упокојења Митрополита Амфилохија, Архиепископ катарски Макарије убијеђен је „да нас митрополит Амфилохије неће оставити“. Почивешем Митрополиту Амфилохију нова Светигора посвећује још један текст, то је други дио излагања на конференцији „Свети Јевстатије Превлачки“ Владике буеносaјреског и јужно-централноамеричког Кирила „Религија и философија Његошева по Митрополиту Амфилохију“.

Светигорин „Љетопис“ сабрао је све важније догађаје из Митрополије црногорско-приморске. Издвојено је  обиљежавање 350 година од престављења Светог Василија Острошког, прослава 110 година од освећења цркве на Белависти,  помени онима који нас напустише у нади на живот вјечни, а међу њима су прота Радојица Божовић, директор „Одигитрије“ Славко Крстајић и ктитор манастира Прекобрђе Милан Вујисић.

Протојереј Остоја Кнежевић повео је читаоце „Стопама Светих Кирила и Методија“, кроз Пољску, гдје је недавно боравио Његово високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски Јоаникије.

Мр Смиља Влаовић казује о моштима Светог свештеномученика Харалампија у Црној Гори, а др Јелена Газдић упозорава на фалсификате у уџбеницима матерњег језика.

Светигора информише своје читаоце и о двије нове књиге, једна је протођакона Павла Пудла „Истиновање у љубави”, а друга је ,,Епска мјеста у пјесмама Старе Црне Горе и њене околине”.

Извор: Митрополија црногорско-приморска

Празник Преподобног и богоносног оца нашег Илариона Великог имендан је Његовог Преосвештенства Епископа тимочког г. Илариона. 

Долгоденствуј, Преосвештени Владико, на многа и блага лета!

Епископ Иларион - Служитељ љубави Божје

Епископ Иларион – неуморни проповедник еванђеља и љубави Божје

Пет година преданог и плодоносног архипастирског служења Његовог Преосвештенства Епископа тимочког Илариона

Његово Преосвештенство Епископ тимочки Господин Г.  Иларион (Голубовић) је рођен 1974. године у Зајечару. Основну и средњу, електротехничку школу, завршио је у Зајечару. По завршетку средње школе одлази у манастир Црна Река, где проводи време упознајући се са монашким животом до одласка у војску септембра 1993. године. Одмах по одслужењу војног рока 1994. године долази у манастир Буково.

Замонашен је 1997. године, а рукоположен је у чин ђакона маја месеца исте године, а потом у чин свештеномонаха на празник Светог Николе, на храмовну славу, 19. децембра 1997. године. За настојатеља манастира Буково постављен је 1998. године. Чином протосинђела је одликован 2002. а у чин архимандрита рукопроизведен је 2006. године. Од 2009. године врши дужност Архијерејског заменика.

Читаву обнову манастира и стицање братства обавља смирено, трпељиво и темељно. Манастирски конак, тадашњи настојатељ, отац Иларион је, добрим делом, својим рукама саградио. Осим редовних монашких послушања и обавеза активан је био у иконописачкој и столарско-дуборезној радионици. Део свог слободног времена користи и за бављење документарно-уметничком фотографијом. Дипломирао је на Православном богословском факултету Универзитета у Београду, месеца јула 2013. године. Исте године богословско усавршавање наставља на мастер студијама овог Факултета.

На редовном мајском заседању 2014. године, Свети Архијерејски Сабор СПЦ, изабрао је, архимандрита Илариона, за новог Епископа тимочког. Хиротонију и устоличење у трон епископа тимочких обавио је Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј уз саслужење више Архијереја, 10. августа 2014. године, у Саборном храму Рођења Пресвете Богородице у Зајечару.

Преосвештеном и високодостојном Господину Господину Илариону, Божијом милошћу Православном Епископу тимочком. Подај Господе дуг и миран живот, здравље и спасење, победу над непријатељима и сачувај га на многе године!

Извор: Ризница литургијског богословља и живота

Са благословом Његовог Преосвештенства Епископа бачког господина др Иринеја, Српска православна Црквена општина сомборска организује манифестацију „Светођурђевски даниˮ. Ове године манифестација је посвећена осамдесетогодишњици почетка Другог светског рата, као и двестогодишњици рођења писца Фјодора М. Достојевског (1821 – 1881).

Манифестацију ће отворити предавање јеромонаха Игнатија Шестакова, сабрата Сретенског манастира у Москви и уредника српске верзије портала Pravoslavie.ru, на тему: „Значај цара као владараˮ, које ће бити одржано у суботу, 6. новембра, у Свечаној дворани Градске куће у Сомбору, са почетком у 18 часова.

У понедељак, 8. новембра, у Дечјем одељењу Градске библиотеке „Карло Бијелицкиˮ биће отворена изложба „Свети новомученици јасеновачки у светлости Васкрсењаˮ, коју су припремиле монахиње из манастира Јасеновца.

У уторак, 9. новембра, г. Петар Ђурђев, историчар и директор Историјског архива Града Новог Сада, одржаће предавање на тему „Осамдесет година од крваве окупације Бачкеˮ.

У среду, 10. новембра, професор др Саша Марковић, историчар и декан Педагошког факултета у Сомбору, одржаће предавање на тему „Терор као израз антисрпског карактера окупационе власти у Војводини од 1941. до 1945. годинеˮ.

У четвртак, 11. новембра, ђакон др Здравко Јовановић, професор Православног богословског факултета Универзитета у Београду, одржаће предавање на тему „Мучеништво и страдање у православном богословљуˮ.

У уторак, 16. новембра, на празник Обновљења храма Светог великомученика Георгија, у наставку јутрења биће служена света Литургија у Светођурђевској цркви у Сомбору.

У среду, 17. новембра, биће представљен зборник радова Савремена читања Великог инквизитора. На представљању ће говорити приређивачи зборника, теолози др Давор Џалто и Данијела Марковић, као и Јован Попов, историчар и теоретичар књижевности.

У петак, 19. новембра, биће одржан концерт групе „Нектаријаˮ из Ваљева. Концерт ће бити одржан у Свечаној дворани Културног центра „Лаза Костићˮ у Сомбору.

Сва предавања ће бити одржана у Свечаној дворани Градске куће у Сомбору, са почетком у 18 часова. Улаз је слободан.

Извор: Инфо-служба Епархије бачке

На дан када света Црква молитвено прославља сећање на Светог апостола и јеванђелисту Луку и Светог Петра Цетињског, у уторак 31. октобра 2021. године, Његово Преосвештенство Епископ тимочки господин Иларион служио је свету архијерејску Литургију у манастиру Буково.

Верницима сабраним у буковској светињи Епископ Иларион говорио је о животу Светог Луке. Страдавши од незнабожаца у својој дубокој старости Свети Лука је, према речима владике, испунио речи из Јеванђеља које нам казују да ће бити гоњени сви они који теже праведном и побожном животу. Много година касније, то исто ће посведочити и Свети Петар Цетињски који је прослављен од Бога светим моштима које су остале за њим сведочећи васкрсење Христово.

Тумачећи речи из Јеванђеља којима нас Господ позива да љубимо непријатеље своје, владика напомиње да, иако смо предалеко од такве христолике љубави, не смемо заборавити да смо на то призвани. Треба да будемо милостиви као Отац наш небески, на то смо призвани и по томе ће нам Господ судити и препознати нас као своје, закључио је Епископ тимочки.

Честитавши буковском сабрату јерођакону Марку крсну славу, Преосвећени владика благосиљао је и преломио славски колач након чега је прослављање празника настављено у манастирском конаку.

Епископ Иларион служио годишњи помен блаженоуснулом Митрополиту Амфилохију

У суботу 30. октобра 2021. године, након јутарњег богослужења, Његово Преосвештенство Епископ тимочки господин Иларион служио је годишњи помен блаженопочившем Митрополиту црногорско-приморском Амфилохију.

Заједно са сабраним свештенством и верницима, владика Иларион се помолио за покој душе блаженоуснулог Митрополита те да га Господ уброји у свете своје у Царству небеском.

Извор: Епархија тимочка