Варнски и Великопреславски митрополит Кирил (Богомил Петров Ковачев) је рођен 06.08.1954. године у Царевом Броду, провинција Шумен. Као пето дијете Петра и Иванке, која након мужеве смрти прима монашки постриг с именом Ирина, 1968. године уписује богословију у Софији, по чијем завршетку је послат у братство св. Рила, одакле бива послат на Богословски факултет Универзитета у Атини. Монашки постриг прима 21.07.1972, под духовним вођењем епископа Герасима, ректора богословије у Софији, а убрзо бива рукоположен за јерођакона, а 14.11.1976. и за јеромонаха.

Крајем 1980. је рукопроизведен за протосинђела, а убрзо потом и у чин архимандрита. 1981. дипломира на Софијској духовној академији, а затим га шаљу на специјализацију на Московску духовну академију гдје брани докторску дисертацију под називом: “Учешће Руске цркве у народноослободилачком покрету бугарског народа у 19. вијеку“. До 1986. jе био представник бугарске патријаршије у Москви, затим постављен за игумана Светотроицког пребивалишта, а 1986. бива именован за главног секретара Светог Синода. 1988. је хиротонисан за епископа Стобијског, а за епископа Варне је изабран 29.02.1989. године.

Извор: http://www.mitropolija.com/mitropolit-amfilohije-sluzio-pomen-mitropolitu-kirilu/

Пошто су ови радови поодмакли надамо се да ће врлички свештеник о. Борис већ од јесени моћи да се усели у овај парохијски дом, који се налази одмах поред цркве Св. Николаја у Врлици.

Поред тога Епископ Фотије је обишао и парохију Отишић и тамошњи храљм Св. Архангела Михајла који је такођер у обнови и том приликом је подјељена скромна хуманитарна помоћ најсиромашнијим становницима Отишића који живе у врло скромним условима. И овом приликом апелујемо на све Србе и све људе добре воље посебно оне порјеклом из Врлике и Отишића да помогну обнову ових светиња како би се као народ сачували на овим прострима гдје се до сада најмањи број Срба вратио, иако постоје добри услови за живот и за рад за оне који су спремни да се труде.

МИТРОПОЛИЈА ЦРНОГОРСКО – ПРИМОРСКА

ПРАВОСЛАВНА ПАРОХИЈА МОМИШИЋКА

ОДБОР ЗА ИЗГРАДЊУ ХРАМА ПРЕОБРАЖЕЊА ХРИСТОВОГ

П.Бр. 18

6.7.2013.г. Подгорица

ГЛАВНИ ГРАД ПОДГОРИЦА

СКУПШТИНА ГЛАВНОГ ГРАДА

Поштовани Градоначелниче,

Разлог нашег обраћања је намјера Главног Града да поклони 12.689 м2 општинског земљишта невладиној организацији Црногорска Православна Црква, а као разлог за то је наводно „задовољавања вјерских потреба“.

Немамо ништа против да свако вјерује у шта хоће и како хоће. То је израз слободне воље која нам је од Бога дата. Али имамо против ако се оно што је наша заједничка имовина, и мученичком крвљу стицана и сачувана, крчми и даје неким распоповима и непоповима, једној групи анатемисаних самозванаца који под тим и таквим именом не могу ни свијећу запалити ни у једном православном храму на свијету, а камо ли да врши било какве вјерске обреде. Ова минорна групација се деценијама изругује и са Богом и са Црквом Божијом и са свим оним што је часно и честито у Црној Гори ширећи братомржњу и проклество. Колике су и какве последице довољно се види из судбине десетина и стотина оних који су рушили цркву на Ловћену и каменовали Цетињски Манастир и ћивот св. Петра Цетињског и на који начин су скончали свој живот, као и они који проклетство св. Петра носе у својим породицама још из његовог доба.

Ово не пишемо да би ликовали или пријетили, не дај Боже, већ да би подсјетили и себе и вас на одговорност пред Богом и пред собом, и својим прецима и потомцима. Као што се човјек учествујући у светињи освећује, тако и они који учествују и подстичу скупове безбожника примају проклетство на себе и своју породицу. Народ православни у Црној Гори је то, хвала Богу, одавно препознао.

Тачно је да постоји у Подгорици потреба да се граде храмови, јер су ови постојећи одавно мали да приме све оне који су гладни и жедни Бога Живога.

Тачно је да се народ враћа Богу и Светињи Божијој и због тога је Митрополија Црногорско Приморска и Црквена Општина Подгорица упућивала на десетине захтјева да се у дјеловима града, гдје нема Цркве предвиди простор и уцрта вјерски објекат, при томе не тражећи да се ништа поклони, већ да Црква са својим вјерницима гради и изграђује како је то вјековима било. Међутим, ни на један захтјев Главни Град није одговорио!

Управо из разлога задовољавања вјерских потреба, а на захтјев нас Момишана и вјерника са Малог Брда, Митрополит Амфилохије је благословио Црквени Одбор за изградњу цркве Христовог Преображења на Малом Брду још 15. фебруара 2007. године. Не дуго за тим, Митрополија је актом бр АЕМ 403 од 15.3.2007.г. упутила Главном Граду молбу да се у ДУП-у „Момишићи Ц“ планира простор од 2000 м2 намијењен за изградњу православног храма у основи од 600 м2, што се види у приложеним актима. Одговор на овај захтјев ми још увијек чекамо и до данас га нисмо добили.

Умјесто тога пред вама поштовани одборници и пред нама вјерницима из Момишића налази се предлог да се некоме одједном поклони чак 12689 м2!

Додјељујући општинско земљиште овој групи самозванаца Главни Град и сви они који у овој одлуци учествују, директно се мијешају у канонско устроство Цркве Православне, а сам тим на најгрубљи начин крши Устав Црне Горе којим је јасно дефинисана одвојеност Цркве и Државе – члан 14. Оваквом одлуком се крше и земаљски закони понашајући се по оној Његошевској „закон му је што му срце жуди, што не жуди у куран не пише“. Али оно што је најтужније што се овим крше Божији закони, пред чије лице и суд ћемо сви изаћи.

Молећи се Богу и св. Новомученицима Момишићким да вам подаре мудрости и одговорности, ми чланови Црквеног Одбора из Момишића позивамо све вас да још једном размислите, јер свака ваша одлука има велике последице. Уједно Вас позивамо да сви заједно у братској љубави и слози, сабрани око светиње Божије са светим Новомученицима Момишићким, који су својим младим животима посвједочили вјерност Богу и светињи Божјој, градимо храмове љубави и братољубља, а не храмове братомржње, а на тај начин да градимо истински и прави однос са Богом, међу собом, изграђујући и нашу Подгорицу, за чији се напредак у Цркви свакодневно молимо.

Градоначелнику и одборницима је достављен:

акт АЕМ. бр.236 од 19.2.2007.г. о оснивању Црквеног Одбора за изградњу храма Преображења Господњег на Малом Брду у Момишићима са ссписком чланова

• акт Црквеног Одбора бр. 9 од 13.3.2007.г. са примједбом на нацрт ГУП-а „Момишићи Ц“
  
• акт МЦП АЕМ. бр. 403 од 15.3.2007.г. упућен Секретаријату за планирање, уређење простора и заштиту животне средине са молбом да се размотре наведене примједбе
  

с поштовањем,

Секретар Црвеног Одбора за изградњу храма Преображења Господњег

парох Никола Пејовић, свештеник

Предсједник Црвеног Одбора за изградњу храма Преображења Господњег

Зоран Марковић

Извор: http://www.mitropolija.com/otvoreno-pismo-gradonacelniku-i-odbornicima-podgorickog-parlamenta/

На овом фестивалу узели су учешћа многи хорови и ансамбли из земље и иностранства. У завршним данима овог фестивала учествовали су хорови и ансамбли из Русије, Пољске, Египта и Србије.

Зато су завршни дани III Међународног фестивала дугховне музике били прилика да поред Ниша,Пирота Лесковца и грађани Алексинца чују један сасвим необичним ансамбл-„Давид“ из Каира (Египат), који је поред Ниша, одржао концерт за грађане Алексинца и околине у алексиначкој цркви Свети Никола у Алексинцу.

Реч је о једном ансамблу, који у свом саставу, како то његов назив говори, има инструменталисте, кога предводи доктор музичких наука, инжењер по струци, господин Жорж Кирилес. По речима др Кирилеса гостовали су у многим земљама у иностранству, а њихова особеност је да док изводе музику они се кроз њу обраћају- моле Богу. На репртоару су имали своју духовну музику коптске цркве, која припада православној конфесији, уз солисте- вокале, као и инструменталисте- који су у паузама између две песме изводили своју инструменталну нумеру, по свом нахођењу, као посебан вид молитве. На концерту су извели и египатску химну, а након концерта разменили су мишљење са својим домаћинима- члановима хора „Свети Никола“, које предводи професор доктор Марина Гавриловић- диригент, и замолили да им хор отпева нашу химну „Боже правде“. Поред тога диригент алексиначког хора професор др Марина Гавриловић, на захтев гостију, отпевала је једну изворну народну песму. Гости су након тога и вечере певали за своје домаћине, уз пратњу лауте, виолине и др. инструмената.

Хор „Свети Никола“ из Алексинца, поред тога што је у организацији цркве у Алексинцу дочекао ансамбл „Давид“ из Каира, узео учећа у Музичком едикту 26.2. и 27.6.2013. гостујући у сали Светосавског дома. На затварању фестивала певао је поред Хора свештенослужитеља Епархије Гродно из Белорусије, Дивне Љубојевић и „Мелоди“ из Београда и Дечје црквено певачке дружине „Бранко“ из Ниша. Гости на звршној вечери фестивала, поред других, били су и представници цркве Света Тројица из Хајновке (Пољска), који су организатори већ 32 године, за редом, међународног фестивала Хајновских дана црквене музике

Текст и фото Божа Марковић

После Свете Литургије и резања славског колача, Владика Герасим се надухнутом беседом обратио верним, говоривши о значају данашњег празника, истакавши да је Свети Јован Крститељ путеводитељ ка љубави, спасењу и коначном циљу, животу у Царству Божијем.

Извор: Епархија горњокарловачка

Славио је истоимени храм а Свету Архијерејску Литургију служили су Епископ Западно-амерички Максим, Епископ Захумско-херцеговачки и Приморски Григорије и умировљени Епископ ЗХиП Атанасије, уз саслужење свештенства наше Епархије. Литургији су присуствовали и петнаестак православних из неколико америчких држава (Калифорније, Колорада, Флориде и Вашингтона), који су заједно са својим Епископом Максимом дошли да посјете Херцеговину.

У малој цркви није било ни близу довољно простора да прими све приспјеле вјернике, па је служено испред храма. Послије славске литије и резања славског колача, бесједом су се присутним вјерницима обратили Епископ Максим и Епископ Григорије. Домаћини ове парохије угостили су све присутне трпезом љубави коју су припремили у пaрохијској сали поред храма.

Бесједа Еп. Максима

Бесједа Еп. Григорија

Извор: Епархија ЗХиП

У својој беседи Епископ Фотије је говорио о Светом Јовану Крститељу, нагласивши да је Свети Јован Крститељ учитељ покајања, не само у оно време када је он проповедао, него и у наше време у којем ми живимо. Свима нам је потребно покајање, од јерархије па до последњег верника у цркви и за свакога онога који жели да живи по законима вере и законима Светог Јеванђеља.

После Свете Литургије извршено је резање славскога колача и мали помен за ктиторе и приложнике светога храма у Баљцима. Потом је протојереј ставрофор Здравко Тепић прочитао списак свих приложника и захвалио се свима онима који су до сада помагали обнову светога храма и обнову порте храма и парохијске куће. Треба напоменути да је један од првих и највећих приложника овога светога храма у Баљцима прослављени кошаркашки ас г. Драган Тарлаћ који је пореклом из Баљака.Потом је приређена трпеза љубави за све госте у кући угледног домаћина из Баљака г. Смиљана Џалете.

Градња храма Рођења светог Јована Крститеља почета је 1817.године да би чин освећења 1823. године обавио Митрополит зворнички Гаврило „Хроми“.

У присуству великог броја вјерника Свету Литургију, на празник Рођења светог Јована Крститеља-Ивањдан, служили су архијерејски намјесник зворнички протојереј-ставрофор Видоје Лукић, синђел Георгије Станковић, јеромонај Максим Илић, јеромонах Павле Тица, јереј Милош Тришић и ђакон Марко Данојловић.

Након Литургије, литије и ломљења славског колача уприличено је послужење за вјерни народ.

Кум овогодишње славе био је Начелник Зворника господин Зоран Стевановић.

ђакон Марко Данојловић

Извор: Епархија зворничко-тузланска

На сам дан празника Преосвећени Епископ Јован је посетио манастир Јашуњу крај Лесковца и у тамошњем светојовановском храму поводом манастирске славе, уз саслужење свештенства и монаштва Епархије нишке, служио Свету Архијерејску Литургију. После Литургије пререзан је скавски колач, а потом је уследила трпеза љубави.

Његово Преосвештенство Епископ нишки Г.Г. др Јован

Download

Његово Преосвештенство Епископ нишки Г.Г. др Јован

Download

Извор: Епархија нишка

Отац Владимир Живковић има 33 године и отац је троје деце, упућен је на лечење у Немачку крајем фебруара месеца услед обољења од акутне мијелидне леукемије. Обављена су два циклуса хемотерапије која на жалост нису дала жељене резултате, обезбеђен је и несродни давалац коштане сржи и 07. јуна трансплантација је извршена.

За хемотерапије и обезбеђивање услова трансплантације утрошено је 60.550,00 е, а за трансплантацију уплаћено је 96.550,00 е.

Линк ка теми

Након Литургије је постављена свечана трпеза љубави. У Цркви Светог Јована Крститеља у Маракају у другу недељу по Духовима и рођење Светог Јована Крститеља, Ивандан, Свету Литургију служио јереј Александар Саша Ђурђевић. Верни народ је певао литургијске химне а по заамовној молитви освећени су жито и колач у част Светог Јована Крститеља, патрона Цркве у Маракају. После литургије приређена је свечана трпеза љубави.

Поделите и ви догађаје из Ваше цркве са најмање 100,000 дневно!

Црква Христова у темељу свог учења има истину да се сви људи у свим народима, временима и на свим континентима рађају слободни и једнаки пред Богом. Отуда Свето Јеванђеље као темељ хришћанског учења и понашања православних хришћана кроз вјекове и све до данас представља, слободно се може рећи, први међународни и свевременски документ против дискриминације пошто, по ријечима Светог Апостола Павла, „нема Грка ни Јеврејина, ни роба ни слободњака, ни мушког ни женског, него су сви једно у Христу Исусу“ (Гал. 3, 28-29). Управо Црква Божија, која од свог постанка проповиједа слободу и једнакост људи пред Богом и међу собом, представља прву антидискриминациону институцију људског рода и вјековима се, иако је безброј пута кроз историју са својим вјерним народом била не само дискриминисана него и најстравичније гоњена, бори против свега што унижава људско достојанство и спутава слободу која почива на одговорности.

Из појединих одредаба Нацрта закона могло би се закључити да нису у довољној мјери заштићени ни вјерници, ни атеисти с обзиром да се, према релевантним тумачењима оквира слободе вјероисповијести, њоме подједнако користе вјерници, атеисти и људи других увјерења. Остаје да се нагађа да ли је то, заправо, и био прави циљ носилаца законске иницијативе.

Из тих разлога, Митрополија Црногорско-Приморска се противи члану 6. Нацрта закона којим се члан 17. Закона којим је прописана забрана дискриминације по основу вјере или увјерења у потпуности мијења. Довољно је да се зна да и постојеће црногорско законодавство, на примјер члан 159. Кривичног законика, прави разлику између расе и вјероисповијести. Неприхватљиво је, а и нетачно је да се под расном дискриминацијом подразумијева и дискриминација по основу вјероисповијести. Немамо ништа против да се у нови законски текст унесе још једна одредба о забрани расне дискриминације, али предлажемо да члан 17. важећег Закона остане те да му се додају и став 2. и 3. сљедеће садржине:

”Не сматра се дискриминацијом поступање свештеника и вјерских службеника које је у складу са вјерским учењима, увјерењима или циљевима цркава и вјерских заједница.

Државни органи су дужни да поштују обавезу непристрасности према црквама и вјерским заједницама”.

Прилика је да се измијени и члан 10. Закона, који се тиче дискриминације у коришћењу објеката и површина у јавној употреби. Тумачењем овог члана стиче се утисак да ниједна јавна површина, па чак ни школе, дјечији вртићи, старачки домови, храмови и друге богомоље и њихово достојанство, као и достојанство оних који у њима раде, живе или их посјећују, нису законом заштићени и изузети од јавног манифестовања увјерења која су у апсолутној супротности са вјером, доктрином, образовним системом и начином живота у њима. Из тог разлога, став 2. члана 10. важећег Закона треба допунити тако да гласи:

”Право на коришћење објеката и површина у јавној употреби може бити ограничено само законом и то у интересу јавне безбједности, ради заштите јавног реда, здравља и морала, ради заштите права, слобода и угледа других, а посебно дјеце, као и институција које се налазе у непосредној близини јавних објеката и површина чије коришћење затражи лице или група лица”.

Ни питање дискриминације у области рада као један од посебних облика дискриминације није постављено на адекватан начин с обзиром да нису прописани изузеци од дискриминације у области рада. Државе у окружењу су прописале да се под дискриминацијом не подразумијева различито поступање „при заснивању радног односа, укључења у чланство те у дјеловању које је у складу са науком и послањем цркве и вјерске заједнице уписане у Евиденцију вјерских заједница у Републици Хрватској, те друге јавне или приватне организације које дјелују у складу са Уставом и законима, ако тако захтијевају вјерска доктрина, увјерења и циљеви“ (ст. 5. чл. 9 Закона о сузбијању дискриминације у Републици Хрватској, „Народне новине“, бр. 85/08); „када је засновано на разликовању, искључивању или давању предности у вези са запошљавањем као члана особља институције које се обавља у складу са доктринама, основним поставкама, догмама, вјеровањима или учењима конкретне вјероисповијести или вјере, с обзиром да је разликовање, искључење или давање предности извршено савјесно како не би дошло до повреде вјерских осјећања припадника те вјероисповијести или те вјере“ (чл. 5. Закона о забрани дискриминације Босне и Херцеговине, „Службени гласник“, бр. 59/09) и „када приликом заснивања радног односа, укључују у чланство, те у дјеловању које је у складу са науком и пословањем регистрованих цркава и вјерских заједница у БиХ, као и друге јавне или приватне организације које дјелују у складу са уставом и законима, ако то захтијевају вјерске доктрине, увјерења и циљеви“ (исто) и да се „не сматра дискриминацијом поступање свештеника, односно вјерских службеника које је у складу са вјерском доктрином, увјерењима или циљевима цркава и вјерских заједница уписаних у регистар вјерских заједница, у складу са посебним законом којим се уређује слобода вјероисповијести и статус цркава и вјерских заједница“ (Закон о забрани дискриминације, „Службени гласник“, бр. 22/09). Није потребно наглашавати у каквом се положају, без овакве законске заштите, могу наћи традиционалне цркве и вјерске заједнице које се пред државом, између осталог, јављају као правна лица – послодавци свештеницима и вјерским службеницима.

Из тих разлога предлажемо да се и члан 16. важећег Закона допуни ставом 4. који би гласио:

”не сматрају се дискриминацијом случајеви заснивања радног односа лицâ чија су увјерења и начин понашања у супротности са науком и мисијом цркве или вјерске заједнице ако то захтијевају вјерска доктрина, увјерења и циљеви како не би дошло до повреде вјерских осјећања припадника цркве или вјерске заједнице која дјелује у складу са Уставом и законима“.

Више је него забрињавајућа нова дефиниција родног идентитета из члана 8. Нацрта закона коју је радна група дефинисала као ”сопствени родни доживљај који не мора зависити од оба пола који је прописан рођењем” и по којој се ”родни идентитет тиче сваког лица и подразумијева само бинарни концепт мушког или женског”. Поставља се питање: који то још полови, од кад је свијета и човјека, постоје на земљи? Да ли је радна група која је предложила овакво законско решење свјесна своје моралне одговорности, као и посљедица које у црногорском друштву могу да произведу овакве одредбе? Да се оваквим дефинисањем родног идентитета врши радикална дискриминација става и учења, заснованог на Божанском и природном људском праву, не само великих монотеистичких религија (хришћанство, ислам, јудејство), него свих религија свијета – о томе и да не говоримо. Стиче се утисак да су измјене и допуне Закона о забрани дискриминације заправо и инициране ради оваквих будућих решења.

Митрополија Црногорско-Приморска сматра да је у Црној Гори неопходно да се, поред Закона о измјенама и допунама Закона о забрани дискриминације, управо ради спрјечавања дискриминације што прије донесе и Закон о правном положају цркава и вјерских заједница. На тај начин би се, између осталог, спрјечавала дискриминација грађана по основу вјероисповијести и дискриминација Цркве и вјерских заједница којима ти грађани припадају. Ретроградност важећег социјалистичког Закона о правном положају вјерских заједница од („Службени лист СРЦГ“, бр. 9/77, 26/77, 29/89, 39/89, „Службени лист РЦГ“, бр. 27/94 и 36/03) је управо произвела читав низ системских и систематских дискриминација вјерника, држављана Црне Горе, као и Митрополије Црногорско-Приморске као канонски и законски легитимног представника Православне Цркве у Црној Гори.

Такође, указујемо и на дискриминацију Православне Цркве, али и других традиционалних вјерских заједница, у погледу реституције неправедно одузете имовине Цркве и вјерских заједница за вријеме једнопартијског комунистичког система. Закон о повраћају одузетих имовинских права и обештећењу („Службени лист РЦГ“, бр. 21/04) и Закон о измјенама и допунама закона о повраћају одузетих имовинских права и обештећењу („Службени лист РЦГ“, бр. 49/07) су, на жалост, дискриминаторни правни акти који су Цркву и вјерске заједнице, које потражују одузету имовину, заправо искључили из процеса реституције.

АЕМ ЦРНОГОРСКО-ПРИМОРСКИ

др А м ф и л о х и ј е

http://www.mitropolija.com/primjedbe-mitropolita-amfilohija-na-nacrt-zakona-o-izmjenama-i-dopunama-zakona-o-zabrani-diskriminacije-integralno-pismo/

У акцији часописа Светосавско Звонце, који су ученици Веронауке добијали ове године као донацију наше општине, а на позив Вероучитеља, прикуппљено је око 8000 динара помоћи.

Како ова школа носи име управо једнога од посланика на њиви Господњој осетили смо се позванима да се прикључимо овој хуманитарној акцији.

Надамо се да смо овим скромним даром помогли и позивамо и друге да нам се придруже у чињењу добрих дела и помоћи свима којима потребује, љубави ради.