Његово Преосвештенство Епископ зворничко-тузлански г. Хризостом посјетио манастир Ловницу, први пут након његовог устоличења у трон епископа зворничко-тузланских. Испред манастира Преосвећеног Владику је дочекала игуманија ове свете обитељи, мати Јована, са сестринством. Након поклоњења светињи овог манастира, Преосвећени је разговарао са игуманијом о стању у манастиру, као и о актуелним питањима која би евентуално требало рјешавати. Преосвећени Владика Хризостом одушевио се љепотом околне природе и чистоћом и уредношћу овог манастира.

Извор: Епархија зворничко-тузланска

После прочитаног одељка из светог Јеванђеља присутнима се обратио Епископ јегарски г. Порфирије.

На крају свете Литургије све присутне је поздравио и Његово Високопреосвештенство Митрополит Сергије који предводи делегацију Удружења православне омладине која од 20. до 27. јула, у организацији Агенције за поклоничка путовања Светињама у походе, борави у посети Српској Православној Цркви.

Чланови Удружења православне омладине су јуче посетили Светоархангелски манастиру у Ковиљу, а данас су, после свете Литургије и боравка у Новом Саду посетили Сремске Карловце.

Своје поклоничко путовање они ће наставити у Нишу, учешћем у раду Конференције поводом 1700 година од Миланског едикта, а после тога ће посетити неколико манастира у Црној Гори.

Млади људи из Удружења православне омладине Руске Православне Цркве, сваке године бораве у посети некој од помесних православних Цркава.

Преузмите звучни запис

Епархија бачка

Људи овог мјеста због ратова у прошлости често су се селили, али и увијек враћали остајући свагда виједни Богу и своме крају.

У селу је крајем 20. вијека подигнута црква Светој Петки Параскеви. Његова историја свједочи о неисказаним путевима Божијим и Његовом промислу над цијелим родом људским. Дуга је то прича али треба споменути познате ријечи: тамо гдје Господ дјела догађају се чуда.

Подизање храма у Подбрду била је жеља угледног Мркоњичанина Симе Будимра.

Симо Будимир је био економ, народни посланик Краљевине Југославије и предсједник општине Мркоњић Град. Учествовао је у биткама у старој Србији. Борио се у одредима Војина Поповића Вука и Јована Бабунског. За вријеме Церске Битке био је тешко рањен и заробљен од стране Аустроугарске војеске. Према свједочењу његове кћерке Мелисе у страшним мукама и боловима тада му се у сну приказала Света Петка. Након чудесног избављења на позив бугарског митрополита Стефана 1937. године посјетио је Бугарску одакле доноси вриједне реликвије ( сребрни крст и дио моштију Св. врача Козме и Дамјана умотане у плашт златом извезеног лика Св. Петке ) и завјетује се да ће подићи цркву у Подбрду посвећену Светој Петки. Међутим рат је учинио да се та жеља не оствари те је као истакнути народни првак Босанске Крајине ухапшен 1941. године и убијен од стране усташа у логору Јадовно. А реликвије су предане на чување у цркву у Мркоњић Граду, одакле нажалост нису враћене у Подбрдо из незнаних разлога до данас.

И како Господ никада не заборавља своје угоднике и премудро управља приликам, храм Свете Петке бива подигнут у периоду од 1971. до 1989. године за вријеме епископа Андреја Фрушића и Јефрема Милутиновића, а 2011. године директно из Јашија гдје се налазе мошти Св. Петке Параскеве донешен је плашт и риза ове предивне угоднице Божије као трајни благослов за цијели наш народ и положен у храму у Подбрду. Био је то заиста историјски и чудан догађај саме Св. Петке која је услишила вишедеценијске молитве и мољења хиљада вијерних који су са трпљењем чекали да се оствари жеља благочестивог и побожног Симе Будимира.

Нека Света Петка благослови све који јој се моле и који хрле из свих крајева како Републике Српске тако и шрире приносећи пред њеним Светим плаштом и ризом искрене молитве тражећи спасење и заступништво пред живим Богом.

Света мајко Параскево моли Бога за нас.

Амин

Ненад Рудић

Најпре је освештана трпезарија у манастирском конаку. По обављеном освећењу почела је Света Литургија на којој је настојатељ манастира Стрмац отац Николај удостојен протосинђелског чина. Веома потресну беседу на додели протосинђелског чина одржао је Владика Давид, а о Светом Еванђељу богонадахнуто је беседио Архијерејски намесник лазарички протојереј-ставрофор Драги Вешковац.

На Светој Литургији су се причестили сви свештеници и велики број верног народа, показавши тиме да је једини смисао Литургије управо причешћивање Телом и Крвљу Господа и Спаса Нашега Исуса Христа. На крају је пресечен Славски колач и присутни су отишли на Трпезу љубави коју су припремили свечари и братија манастира Светог Луке.

Извор: Епархија крушевачка

Вјерници су у више од двадесет аутобуса и преко двеста аутомобила стигли из цијеле Бањалучке епархије. Поред Његовог Преосвештенства Епископа бањалучког Јефрема, свету архијерејску Литургију су служили Владика сремски Василије и Владика банатски Никанор. Капела је изграђена на темељу некадашњег манастира који је срушен од стране Турака прије 308 година, а посвећена је преносу моштију светог оца Николаја.

„Срећан сам што се на празник светог Прокопија окупио оволики број вјерника. Након три и по вијека тишине данас су се огласила и звона, и коначно на овом локалитету почиње буђење вјерског живота“, каже монах Доситеј.

Светим Литургијама присуствовао је и начелник Општине Драго Ћирић, који каже да му је срце пуно када види вјернике из свих градова Бањалучке регије. „Сваким даном овдје долази све више људи, и увјерен сам да ће ово постати велико светилиште православних вјерника“, каже начелник Ћирић.

Манастир Осовица представља задужбину краља Драгутина из 14. вијека, а посвећен је Благовијестима Пресвете Богородице. Темеље храма прије десетак година је открио археолог Милан Ђурђевић из Градишке, а обнова је почела прије пет година.

„До сада је изграђен конак од 35 метара, капела дужине 16 метара, манастирска трпезарија и звоник. У току је изградња манастирске цркве, а до краја ове сезоне, уз Божју помоћ, поставићемо бакарни кров и крстове на цркву“, каже монах Доситеј.

Изградњу манастира помажу локална заједница, републичке институције и вјерници из цијелог свијета, а овдје се неколико пута годишње припремају саборовања за више хиљада вјерника.

„Нови манастир подижемо на темељима старог, чији су трагови остали и указали на пут којим нам ваља ићи у обнови наших светиња. Већ пет година свједочим како се подиже и на сваком његовом мјесту се осјећа радост. Све више вјерника долази, а ја више за себе не могу рећи да сам пустињак у планинском масиву Мотајице,“ истиче отац Доситеј.

Извор

После Св. Литургије служен је парастос у храму у ком су поред служашчих свештеника узели молитвено учешће протојереј-ставрофор Рајко Цабунац, парох у Буђановцима, протонамесник Томислав Којић, парох у Брестачу, јереј Јован Пробојчић, парох у Вогњу и јереј Петар Ђорђић, парох у Грабовцима. Потом се отишло на гроб архимандрита Бенедикта, а породица је приредила трпезу љубави на сећање на драгог архимандрита Бенетикта.

Вјечнаја памјат достоблажене и приснопамјатне брате наш Бенедикте.

http://radiossr.com/?utm_campaign&utm_content=fbshare-js-large&utm_medium=fbshare.me-facebook-post&utm_source=direct-fbshare.me&p=1054&awesm=fbshare.me_bFig

У 17,00 часова служено је вечерње богослужење и потом је било одржано такмичење деце у разним дисциплинама ( скок у даљ, повлачење конопца…). Велики број деце и народа било је присутно у порти храма. Деца која су била најбоља, награђена су са крстом. Заиста лепа манифестација и да да драги Бог и Св. Сисоје да траје у вечност. Ову манифестацију помогла је и Покрајински секретаријат за образовање, управу и националне заједнице АП Војводине.

http://radiossr.com/?utm_campaign&utm_content=fbshare-js-large&utm_medium=fbshare.me-facebook-post&utm_source=direct-fbshare.me&p=1029&awesm=fbshare.me_cFfG

Поред тога Епископ Фотије је обишао и терен где би ако Бог да требало да се освети и Крст за будућу цркву у Смрдељима посвећену светом цару Лазару – пошто мала капелица није довољна за богослужење и друге верске потребе повратника у Смрдељима.

Користимо ову прилику да позовемо све људе из Смрдеља, Братишковаца и околине да се укључе у ово благословено дело и помогну почетак радова на постављању темеља за цркву светога цара Лазара у Смрдељима.

Обилазак српских светиња, пријатељи из Русије започеће посетом Светоархангелском манастиру у Ковиљу где ће их дочекати Његово Преосвештенство Епископ јегарски Господин Порфирије.

Наредног дана, у недељу 21. јула, организатори Удружења, васпитачи и омладина узеће учешће у светој архијерејској Литургији у Саборном храму у Новом Саду, коју ће служити Епископ јегарски Господин Порфирије, пошто је Епископ Иринеј, као члан званичне делегације Српске Православне Цркве, заједно са Патријархом Иринејем у Русији.

Из Новог Сада, гости ће отпутовати у Ниш, на конференцију поводом 1700 година од Миланског едикта. Према плану Агенције православне Епархије бачке за поклоничка путовања Светињама у походе руска омладина ће посетити манастире на Косову и Метохији и у Црној Гори. Млади људи из Удружења православне омладине Русије, сваке године бораве у посети некој од помесних православних Цркава.

http://beseda.rs/portal/novosti/vesti/spc/4538-clanovi-udruzenja-pravoslavne-omladine-iz-rusije-posetice-novi-sad.html

На сам празник свету архијерејску Литургију служио је Његово Преосвештенство Епископ горњокарловачки г. Герасим уз саслужење: архимандрита Михаила, протојереја-ставрофора Јеленка Стојановића, протојереја Радослава Анђелића, јереја Николе Малобабића и ђакона Предрага Сушића.

По заамвоној молитви пререзан је славски колач и освећено славско жито. У својој бесједи владика је говорио о животу, раду и примјеру св. Саве Горњокарловачког.

Након Литургије у манастирској трпезарији за све вјернике припремљена је трпеза љубави.

Извор: Епархија горњокарловачка

Тим поводом, у присуству благочестивог народа из Допсина и из шире околине, Свету литургију служили су протојереј-ставрофор Бранко Роган, парох допсински, и протојереј Миладин Спасојевић, парох трећи боровски. После канона Свете евхаристије, пригодном беседом присутним верницима обратио се прота Бранко, честитајући празник те пожелевши свима што чешћа оваква молитвена собрања, испуњена радошђу и љубављу. По завршетку Свете литургије обављен је трократни молитвени опход - литија око Светог храма. По повратку у Свети храм освећени су славски колач, славско жито, као и јабуке ''петроваче''. Поводом Храмовне славе кумовала је госпођа Славна Прекодравац из Осијека, а у знак кумовања приложила је Светом храму владичански трон, који ће красити ову древну светињу. По завршетку славског обреда, у парохијском дому, уследила је трпеза љубави за све присутне.

Извор: Епархија осјечкопољска и барањска

На сам дан прослављања ових Светих првоврховних апостола служена је Света Литургија и освећено славско жито и колач. Другог дана, у суботу послије вечерњег Богослужења у манастирској порти је одржан културно-умјетнички програм. У програму су учествовали фолклорне групе из Челинца и Бранешаца, народни гуслар Васо Драшковић из Бања Луке, етно група Жубор из Котор Вароши, као и здравичар др. Радован Братић из Бања Луке.

Централна прослава почела је, у недељу по Петровдану, Светом архијерејском Литургијом, коју су служили Њихова Преосвештенства епископи бањалучки Господин Јефрем и новоизабрани бихаћко-петровачки Господин Атанасије уз саслужење свештеника и свештеномонаха из Архиепископије београдско-карловачке и Епархија бањалучке и бихаћко-петровачке. У току Свете архијерејске Литургије руком Његовог Преосвештенства Епископа бањалучког Господина Јефрема рукоположен је у чин презвитера (свештеномонаха) сабрат манастира јерођакон Георгије. Мноштво вјерника се причестило Светим Тијелом и Крвљу Господњом. Уз велико присуство благочестивог народа из бањалучке и сусједних епархија по завршетку Свете Литургије приступило се празничном весељу.

Извор: Манастир Ступље, СПЦ

Свету архијерејску Литургију служио је Његово Преосвештенство Епископ аустралијско-новозеландски г. Иринеј уз саслужење високопречасног протојереја-ставрофора Петра Дамњановића, високопречасног протонамесника Милић Ракића, пречасних јереја Дејана Милошевића и Веселина Сворцана и високопреподобног архиђакона Силуана (Мракића).

У својој беседи Владика Иринеј се обратио сабраним верницима пожелевши свима срећну и благословену храмовну славу, да Божија благодат молитвама светих првопрестолних апостола Петра и Павла, донесе мир, љубав и слогу у њиховој, односно нашој заједници. Као истински архипастир и духовни отац свих православних Срба у Аустралији који припадају канонској Српској Православној Цркви, Владика Иринеј је изразио забринутост за оне који се удаљише од своје Свете Цркве.

Говорећи о различитим карактерима Светог Петра и Павла, Владика Иринеј је описао светог Петра као човека који је по својој природи био експлозиван посебно у почетку и пре његовог одрицања Христа. Међутим, ипак имајући чврсту веру, убрзо се покајао и покајањем добивши опроштај и благодат Светог Духа постао је истински теолог без теолошког образовања, јер га је сам Дух Свети учио и водио проповедајући Христа по целом тадашњем свету. Свети Петар који се првобитно звао Симон, добио је име Петар (што на Грчком значи стена или камен) јер је он први који је открио и препознао да је Исус дуго очекивани Христос, истински Спаситељ, Месија и сам Бог којег су старозаветни пророци најављивали стотинама година пре његовог доласка у свет. Због тог откровљења Господ Исус Христос даје Симону име Петар, говорећи да ће да на таквом темељу засновати своју Цркву и предати му кључеве раја, оно што завеже биће завезано у рају и оно што одреши биће одрешено у рају. Овим речима Господ указује да улогу апостола и њихових свештено наследника, све до нас данас где смо ми наследници и носиоци те свете традиције Апостолског прејемства или наследства. По свом карактеру Свети Петар подсећа на нас Србе који у већини носимо такву оштру али у суштини гостопримљиву природу.

Свети Павле је био високо образован човек, познавајући и право и религију био је жестоки бранилац Јудеизма и сам је прогонио Хришћане. Учествовао је у каменовању светог првомученика архиђакона Стефана. Ипак Божијом промислом и милошћу сам Христос му се јавио на путу за Дамаск и позвао га да проповеда и сведочи Христа. Свети Павле се тада звао Савле и био је заслепљен тим сусретом са Христом. По свом крштењу он поново добија вид, духовни препород и ново име Павле. Иако је Свети Петар био сушта супротност Светом Павлу они су управо због својих разлика допуњавали један другог и тако, Христа ради, били на корист свима који су примали Хришћанску веру.

У наставку Свете Литургије следила је литија око Светог Храма и резања славског колача. Наставило се за гозбом љубави у црквеној сали, коју припремише вредни вернице ове Црквене општине, као прави пример трпезе љубави и слоге.

Извор: Митрополија аустралијско-новозеландска

Преосвећеном Епископу саслуживало је свештенство Епархије славонске, изузев протосинђела Дамаскина (Ђурића) који је богослужио у Слатини и јереја Јовице Гачића у Катинцу, будући да су храмови у тим местима такође посвећени Светим апостолима Петру и Павлу.

Са благословом Епископа славонског Саве, а на молбу верника који су редовно долазили на Литургије и богослужења која је вршио блаженопочивши патријарх Павле у патријаршијској капели Светог Симеона Мироточивог и другим храмовима у Архиепископији, у организацији Вазнесенске цркве из Београда група од четрдесет поклоника кренула је у Кућанце на славу храма Светих апостола Петра и Павла.

Храм у коме је крштен патријарх Павле срушен је до темеља 1991. године, иако на тим просторима није било ратних дејстава. Пре четири године је отпочела обнова храма, а пре две године почела су богослужења. За пароха је постављен млади свештеник Драган Гаћеша, пун жеље да, уз благослов и помоћ свога Епископа, са верним народом обнови ову светињу. Планирано је да највећи део обнове буде завршен до славе храма идуће године, када се навршава сто година од рођења патријарха Павла.

Очигледно је да ова многострадална епархија тешко може да сама обнови храм и родно имање патријарха Павла. Зато су они којима је блаженопочивши патријарх Павле у срцу и коме се свакодневно обраћају за молитвено заступање, кренули да помогну. Могућности нису велике, али је жеља огромна. Сваке године од упокојења патријарха Павла, вредне сестре скупљају прилог за обнову храма и родног имања. Други пут су имале прилику да свој прилог уруче у Кућанцима како би указали другима колико је важно да се ова светиња обнови и негује спомен на Патријарха, кога су многи још за живота сматрали светим. Својим примером желе да помогну и да се подиже "жива црква" саздана од верујућег народа.

После читања светог Јеванђеља вернима се обратио протојереј-ставрофор Ђорђе Теодоровић, честитајући празник, говорио је о значају светих Апостола, а нарочито о блаженопочившем патријарху Павлу и његовом делу за наш народ и Епархију славонску. Више од половине присутних приступило је светој тајни причешћа.

По заамвоној молитви прочитана је молитва за болесне, одслужен мали помен блаженопочившем патријарху Павлу и осталим упокојенима, а потом је Епископ преломио славски колач.

Пред свету Литургију у храму је крштен дечак Милош. Колико симболике! Навиру снажна осећања и помисли да се управо ту крстио вољени Патријарх. Новокрштени Милош Радановић пријавио се да следеће године, на стогодишњицу рођења патријарха Павла, буде кум храмовне славе. А онда још једно крштење: крштен је и млади Јован Бошњак.

После свете Литургије приређена је заједничка трпеза љубави.

Многи су више пута улазили на родно имање патријарха Павла распитујући се код мештана и сродника за детаље из његовог живота. Мештани су групе поклоника уводили у своје куће и служили на празник Светих апостола Петра и Павла. Овог дана њихова врата су за све отворена, рођаке и пријатеље који су се иселили, комшије и посетиоце.

Верници из Београда су обећали да ће редовно посећивати Кућанце и Епархију славонску. Спремају се да ове године трећи пут заредом присуствују светој Литургији у Јасеновцу на Свете Новомученике Јасеновачке, који се прослављају 13. септембра/31. августа. Са Епископом, свештенством, верним народом Епархије славонске, верницима из Бања Луке и са других простора, који су у последњих неколико година почели редовно да долазе, труде се да ово велико страдалиште и светилиште буде што посећеније на овај дан.

"Чини ми се да је свако од нас кренуо пут Кућанаца са истом жељом, не само по благослов, него и да осети дух блаженопочившег патријарха Павла и ходи путевима којима је Он ходио. А о том путу сам заправо размишљала пролазећи кроз сва та страдална места и све више схватала колико је и пут нашег упокојеног патријарха био страдалан. Смењивале су ми се емоције. Прожимала ме је сета, али и неописива радост. Као оног дана, након упокојења Његове Светости, у мимоходу према Саборној цркви у којој је било изложено Његово, усуђујем се рећи, свето тело. Нећу износити хронологију путовања, већ имам потребу да вам пренесем лични утисак и само једну у низу доживљених емоција, јер свако од нас носи свој лични доживљај. Док смо ишли ка имању на којем је одрастао блаженопочивши патријарх Павле, присећала сам се стихова песме "МАЈКА" Матије Бећковића, коју сам први пут прочитала у културном додатку "Политике", објављеној још за живота Његове Светости. Када сам прошла кроз капију и ногом стала на земљу по којој је још као дете ходио Патријарх,у глави ми је одзвањало само неколико стихова те песме, из средине и с краја мајсторског рукописа: "... а тетка ми је Мајка, која ме подигла од колевке кад се преудала она што ме родила ... и сад ја мислим кад променим светом како ћу прво тетку да видим којој сам се највише ужелео ... Видећу и мајку, ако Бог да, и ако ме позна."

И обузела ме је некаква студен и на лицу осетих грч. Али, срећом, брзо се окретох пут бунара, једине аутентичне грађевине из доба одрастања Његове Светости и кренух ка њему. Ка том непресушном извору живота. А бунар прекрила јабука. Старо стабло, крхке гране, а род чини ми се, с једног изданка, никао у гроздовима, сваки плод ситан а здрав.

Боже, помислих, колико ово дрво подсећа на патријарха Павла. Колико је симболике у овом стаблу, у овом дрвету спознања. И обузе ме некаква неописива топлина и неста грча са лица мога. И погледах, поред мене стајаше, баш она која треба, сестра Мара која је бдела над патријархом Павлом док је био у болничкој постељи, и имаше осмех исто као и ја...", казује драмски уметник, Биљана Ђуровић, једна од поклоника путовања.

Обузети радошћу што су били у Кућанцима, осетили љубав и топлину наших домаћина, али и са сетом због околности у којима живе наши сународници са својим свештенством, поклоници су кренули за Београд. У повратку су посетили манастир Свете Петке у Беркасову код Шида, присуствовали празничном бденију и разговарали са оцем Гаврилом, духовним чадом патријарха Павла, кога је патријарх замонашио у Дечанима и који је педесет година службовао у Америци.

Настојатељица мати Анисија са сестринством приредила је послужење и упутила позив свима да ускоро поново посете овај манастир, који се такође обнавља.

Зорица Зе

Извор: СПЦ