Уједно, овај празник је и слава појачкког друштва при Саборној цркви, те је Владика Давид по Литргији пресекао славски колач који је припремила госпођа Велинка Спасојевић са члановима појачког друштва. Овај предиван празнични дан завршен је Трпезом љубави на којој је дивно беседио Владика Давид о Свесветој Богородици.

Извор: Епархија крушевачка

Фото: презвитер Иван Цветковић

Беседа о. Милана Алексића по Јеванђељу

4:26 мин.

Беседа Eпископа крушевачког Г. Давида на крају Литургије

6:11 мин.

Беседа о. Ђорђа Милојковића на Трпези Љубави

6:15 мин.

Беседа Eпископа крушевачког Г. Давида на Трпези Љубави о Светој Богородици

8:49 мин.

» Упутство за преузимање аудио фајла

Његовом Преосвештенству Господину епископу су саслуживали: протојереј-ставрофор Недељко Пајић, сабрат манастира покрова Пресвете Богородице у Бишњи сиђел Нектарије Тешић, намјесник манастира Светог Николе у Бијељини јеромонах Николај Стаматовић, јереј Драгиша Томић из Требиња и протођакон Славољуб Милошевић. На Литургији се причестило много вјерних који су дошли да се поклоне Мајци Божијој. По завршетку Литургије обављен је опход око храма са иконом Мајке Божије. Затим је Преосвештени благословио славске колаче и поздравио окупљени народ упутивши им архипастирско слово честитавши свима празник са жељама и молитвама да Пресвета Богородица буде помоћница свакоме у свим добрим дјелима. Кумови овогодишње прославе су били господин Видо и госпођа Љиљана Бошњак из Бијељине.

Под сводовима ове Свете обитељи се чува вјерна копија, Хиландарске иконе Тројеручице, која је насликана на Светој Гори у Хиландарској Буразерској келији и која је предата вјером народу епархије на благослов 2001. године. Исте године икона је ношена у литији кроз сва намјесништва, гдје су јој се поклониле хиљаде вјерних из читаве епархије, а и шире, после чега је постављена у манастирски храм, гдје јој сваки дан многи долазе на молитвено поклоњење. У манастиру се сваког уторка чита акатист пред овом иконом.

Извор: Епархија зворничко-тузланска

Извор

Прослава манастирске славе настављена је потом евхаристиjским сабрањем којим је начслствовао Његово Преосвештенство Епископ далматински г.Фотије уз саслужење Његовог Преосвештенства Епископа стобиског г. Давида ( Охридска Архиепископија ), Његовог Преосвештенства Епископа горњокарловачког г. Герасима и више свештеника и ђакона из далматинске, бихаћко-петровачке и горњокарловачке епархије.

Поводом овог торжественог догађаја окупило се и много народа из: Републике Српске, Србије, Русије, Македоније, Словеније, Сирије и из свих крајева наше епархије.

Трпезом љубави која је уприличена захваљујући многим домаћинима и домаћицама и институцијама из околине али и шире и ове године прослављена је манастирска слава, посебно радосна што ће се убудуће на још једном жртвенику приносити Тијело и Крв Христова на спасење свих нас.

Ове године кум цркве је био др. Горан Талић из Бањалуке а орденом Светих Новомученика горњокарловачких одликовани су: г. Синиша Видовић из Бањалуке и г. Љубица Рокнић из Карловца а захвалницом г. Синиша Љубојевић из Огулина.

Извор и фотогалерија

Отац Владимир Живковић има 33 године и отац је троје деце, упућен је на лечење у Немачку крајем фебруара месеца услед обољења од акутне мијелидне леукемије. Обављена су два циклуса хемотерапије која на жалост нису дала жељене резултате, обезбеђен је и несродни давалац коштане сржи и 07. јуна трансплантација је извршена.

За хемотерапије и обезбеђивање услова трансплантације утрошено је 60.550,00 е, а за трансплантацију уплаћено је 96.550,00 е.

Као што је Чудотворна икона Богородице Тројеручице Хиландарске имала, и по предању и по историји, подстицајан утицај на Српску Цркву и њене најзначајније личности, тако је и празник када се прославља ова света слика (25. јул) вишеструко одређивао служење Богу и Цркви Његовог Преосвештенства г. Јована, Епископа шумадијског и администратора Жичке епархије: на дан када се Црква сећа чудотворне хиландарске иконе 1980. године постао је игуман студенички, а пре двадесет година, на исти празник постаје Епископ Цркве Божје на хиротонији у Студеници.

Ове године црквено празновање Хиландарске заштитнице било је посвећено у цркви Успења Пресвете Богородице у Крагујевцу, катедралном храму Епархије шумадијске, и молитвеном сећању на јубиларну годину посвећења сашњег шумадијског Владике за Епископа тетовског и викара Патријарха српског.

Служена је света архијерејска Литургија, на којој је началствовао Пресвећени Владика Јован, уз саслужење Епископа пожаревачког др Игнатија, Епископа никшићко-будимљанског Јоаникија, игумана студеничког Тихона и презвитера и ђакона Шумадијске и Жичке епархије и учешће народа Цркве Божје у Шумадији, међу којима су биле и одговорне личности јавног живота.

Након читања јеванђелског зачала, беседио је Епископ др Игнатије, чије речи на прави начин разјашњавају смисао епископске службе у Цркви, а у контексту прослављања јубилеја Владике Јована:

„Овог дана благодаримо Господу за велики дар епископства који је подарио пре двадесет година брату и саслужитељу Господину Јовану. То епископство које је дар Духа Светога није дошло тек тако, као да то ми хоћемо, већ је том епископству претходило више деценија монашког живота нашег драгог Владике, када је он рекао: Господе, нека буде воља твоја, а не воља моја, предајем се у руке Твоје. За то нису довољни наша воља и жеља. То је непрестана борба са страстима, са оним што нас одвлачи од Господа. Треба непрестано да потврђујемо да желимо да живимо са Њим. Данас посебно треба нагласити да Дух Свети сједињује нас са Господом, чини присутним Господа у лику свакога, али чини Господа присутним пре свега у лику Епископа. Зато су свети Оци, као на пример Свети Кипријан Картагински, говорили да ако нема епископа нема Цркве. То се потврђује у рукоположењима епископа. Тада се служи Литургија Педесетнице, а добро знамо да је Литургија Педесетнице рођење Цркве. Свако рукоположење епископа значи поновно рођење Цркве, поновно присуство Духом Светим Самога Господа међу нама.“

На крају проповеди владика Игнатије је, честитајући јубилеј Епископу шумадијском и пожелевши му свако добро од Господа, захвалио Богу што наша Црква у лику епископа Јована има једног јерарха који својим животом пројављује Духом Светим Самога Господа у Цркви Божјој која му је поверена, пројављујући истовремено своје дарове, који су истовремено и Божански и људски.

Након Литургијског сабрања, у Владичанском двору у Крагујевцу, у дому владике Јована, на свечаном ручку су се окупили драги гости који су дошли да свом Епископу честитају двадесетогодишњицу архијерејског служења. У име владичиних епархиота, захвалност за све добро што је учинио за Цркву и народ, а и наду да ће још дуго служити на спасење свих, изразио је Радиша Пљакић, потпредседник Епархијског савета. О владици Јовану, као драгом и важном сараднику на друштвеним и личним пословима, говорио је градоначелник Крагујевца Верољуб Стевановић. Колико је важно Епископово ангажовање у готово свим областима јавног живота истакао је ректор Универзитета у Крагујевцу проф. др Слободан Арсенијевић. Ректор крагујевачке богословије Светог Јована Златоустог протојереј-ставрофор др Зоран Крстић свом архијереју упутио је честитке у име клира Шумадијске епархије, наглашавајући како је потпуна оданост Цркви епископа Јована драгоцена за међусобно поверење и за спасењску мисију свештенослужитеља ове Епархије. У име Жичке епархије, којом владика Јован администрира више од пола године, честитке је упутио протојереј-ставрофор Љубинко Костић, архијерејски заменик.

Речи захвалности које је владика Јован изговорио пред учесницима прослављања две деценије његовог архијерејског служења биле су пре свега емотивне и садржале су све оно што га карактерише као угледну личност наше Цркве, а то је да све што постиже не зависи од његове воље већ од тога што непрекидно живи са Богом, служећи Литургију, служећи другом, дарујући свима љубав... Као оне који су му највише помогли да буде то што јесте, истакао је своје благочестиве родитеље, браћу и сестре, духовност Студенице, где је духовно узрастао и научио се животу у заједници, своје свештенство, верни и добри народ Шумадије. Нарочито топлим речима говорио је о својим најближим сарадницима, без којих не би могао да црквени поредак у Шумадијској епархији доведе на изузетно висок ниво, што је опште позната чињеница у нашој помесној Цркви.

Свештенство Шумадијске епархије, као знак оданости свом архијереју, а поводом двадесетогодишњице архијерејског служења, десетогодишњице владичанства у Шумадији и четири деценије од рукоположења у чин јеромонаха, припремило је изузетно богату књигу – споменицу Такав нам архијереј требаше у којој се речју и сликом сведочи о животу владике Јована у Цркви Божјој из које се заиста види да је овај Епископ до последњег свог дамара посвећем свим видовима црквене службе. Протојереј-ставрофор Саво Арсенијевић, уредник овог издања, који се до крајњих граница самопрегора ангажовао да ово аутентично сведочанство угледа светлост дана, одликован је орденом Светог Симеона Мироточивог. За старање да ова књига изузетно ликовно и графички изгледа орденом Вожда Карађорђа одликован је Саша Ненадовић, власник крагујевачке штампарије Графостил, у којој је споменица штампана.

http://www.spc.rs/sr/dve_decenije_arhijerejske_sluzhbe_episkopa_shumadijskog_g_jovana

Владици су саслуживали протопрезвитер Дане Поповић из цркве Успења Пресвете Богородице у Сакраменту, отац Нектарије Розадиља из грчке парохије Светог Ђорђа у Редингу, јеромонах Пајсије (Бјерке) из манастира Светог Германа, отац Ђорђе Елиот и ђакон Филип Мејер из Српске православне цркве у Андерсону, као и отац Данило Мекеј из цркве Светог Јована у Јуџину.

Епископ Максим је служио обред устоличења новог игумана током Литургије.

У својој беседи Преосвећени владика Максим је нагласио да наша вера не подразумева само примање од Господа, већ подразумева и давање. Ми живимо као хришћани, што значи да треба да жртвујемо себе за Бога и наше ближње. У вези са постављањем новог игумана, он је посебно говорио о томе како духовни отац треба да се жртвује за своју духовна чеда, стављајући њихове потребе пре својих.

На крају Литургије, Епископ Максим, даривајући оца Дамаскина игуманским жезлом, додатно је појаснио да реч игуман потиче од грчке речи „игуменос“ – што значи „онај који предводи“. Прави вођа, казао је Владика, је онај који стоји испред свог стада. Тако и игуман треба да стоји испред војника Христових, спреман да положи свој живот за њих.

Отац Дамаскин је рођен 1961. године у породици која је пореклом из Скандинавије. У манастир Светог Германа Аљаског дошао је пре више од 25 година. Док је био на студијама на Санта Круз факултету Универзитета у Калифорнији, Џон Кристенсен се упознао са групом православних студената, преко којих је на једном предавању упознао оца Серафима Роуза, духовника светог живота који је касније веома утицао на њега. Отац Дамаскин је познат као аутор биографије Серафима Роуза.

Извор: Епархија западноамеричка

Епископу ће саслуживати Преосвећена Господа Архијереји браничевски Игнатије и будимљанско-никшићки Јоаникије, многобројно свештенство и монаштво шумадијске и жичке епархије.

Извор: Епархија шумадијска

Овом приликом Преосвећени Епископ ваљевски Милутин је донео и део моштију Светог владике Николаја Српског, најпре верном народу града Обреновца на поклоњење и благослов, које је потом старешина Саборног храма у Београду протојереј-ставрофор Петар Лукић преузео и упутио ка крајњем одредишту и похрањењу у храму Светог Јована Богослова у Бјалистоку у Пољској.

Извор: Епархија ваљевска

Преосвећног Владику г. Хризостома испред манастира који је у изградњи дочекао је намјесник манастира јеромонах Максим са братством. Након поклоњења и молитве у храму Преосвећени се задржао у разговору са братијом.

Извор: Епархија зворничко-тузланска

Уједно, овај празник је и слава појачког друштва при Саборној цркви, те је Владика Давид по Литргији пресекао славски колач који је припремила госпођа Велинка Спасојевић са члановима појачког друштва. Овај предиван празнични дан завршен је Трпезом љубави на којој је дивно беседио Владика Давид о Свесветој Богородици.

Слике у пуној резолуцији можете погледати на ЗВАНИЧНОЈ ФЕЈСБУК СТРАНИЦИ ЕПАРХИЈЕ КРУШЕВАЧКЕ

ФОТО: Иван Цветковић, презвитер

"Поставили смо темеље и надам се да ћемо у будућности остварити све што смо зацртали", рекла је Цвијановићева новинарима у Бањалуци након разговора са Његовим преосвештенством Епископом бањалучким г. Јефремом. Цвијановићева је нагласила да је са владиком размијенила мишљења о актуелној ситуацији у Српској и БиХ, те да се посавјетовала о више важних питања. "Мислим да ћемо имати добру сарадњу и у будућности, јер живимо у времену у којем је потребно да постоји солидарност и синергија између институција система и Цркве, као што је постојала и до сада", истакла је Цвијановићева.

Владика Јефрем рекао је да је са Цвијановићевом разговарао о текућим пословима и проблемима које стоје пред Републиком и Црквом, те изразио наду да ће досадашња добра сарадња бити настављена. Према његовим ријечима, таква сарадња је рад за добро Српске, народа и Цркве.

Срна

Извор: СОЗ Епархије бањалучке

Све почиње свечаном литијом која се "улива" у Литургију, након које следи свечана трпеза. Сваке године, осим ове (јер је била недеља), учешће је имало и по неколико свештеника, док је сада литију предводио протојереј Александар Михаиловић са ђаконом Дејаном Лазаровом.

Парохијски живот почео је да се обнавља заједно са зидањем цркве Светог Максима Исповедника, која је иницирала многе догађаје у Костолцу, од крштења на Дунаву до културних вечери.

С обзиром на то да је Костолац вишенационална средина, која није имала своју цркву, ова литија улива наду да је православље на овим просторима живнуло, али и да може много боље и квалитетније.

Славица Пејовић, дипл. политиколог

СПЦ

Свету Литургију је служио Епископ врањски Пахомије, уз саслужење архимандрита Методија Хиландарца, архимандрита Јована (Радосављевића), jеромонаха јежевичког Германа, савиначког Партенија и суковачког Пајсија, као и свештенослужитеља и монаха Српске Цркве, након чега је служен парастос.

По завршетку парастоса је организован разговор на тему ''Сећања на архимандрита Пајсија'', где се први обратио Епископ Пахомије, а након њега учешћа су узели: архимандрит Методије Хиландарац, архимандрит Јован (Радосављевић), археограф Владан Тријић и проф. др Сунчица Денић.

Поводом десетогодишњице од упокојења архимандрита Пајсија приређена је и промоција књиге ''На божанској страни''. Издавач књиге је манастир светог првомученика и архиђакона Стефана у Горњем Жапском.

Благочестиви верници који су присуствовали овом молитвеном догађају и овог пута су понели духовну радост и благослове преподобног Прохора Пчињског, и обновили своја сећања на упокојеног архимандрита Пајсија.

Молитвеном сећању је присуствовало монаштво манастира Хиландара, Гргетега, Мрзенице, Вазнесења Господњег, Јежевице, Савинца, Миљкова и Сукова, а прочитано је и писмо игумана манастира Симонопетра са Свете Горе, оца Јелисеја.

У конаку манастира светог Прохора Пчињског братство ове Свете обитељи је за све присутне приредило трпезу љубави.

Извор: Епархија врањска