Као што је тело једно, а има много удова, и сви удови, иако их је много, чине једно тело, тако је и са Христом. Јер, сви смо једним Духом у једно тело крштени... и сви смо једним Духом напојени (I. Кор. 12,12-13).

Ебр. 184/13, 17. јул 2013. године /преузмите pdf/

Љубљени Нам у Христу,

Руководећи се одлукама Управног одбора Митрополије аустралијско-новозеландске од 07. децембра 2012. и 10. маја 2013. године, и на основу Устава Митрополије аустралијско-новозеландске Српске Православне Цркве чл. 13, т. 3, овим се позивате на Прво редовно заседање Сабора Митрополије аустралијско-новозеландске, које ће се одржати у петак 6. и суботу 7. септембра 2013. у Перту, са следећим распоредом:

ПЕТАК 6. СЕПТЕМБАР

Перт – црква Светог Саве

• 5:00 часова: Регистрација делегата;
  
• 17:00 часова: Вечерње богослужење и призив Св. Духа за благословен рад заседања Сабора, затим вечера; и
  
• 19:00 часова: Свечано отварање и почетак рада Сабора.
  

СУБОТА 7. СЕПТЕМБАР

Перт – црква Свете Тројице

• 8:00 часова: Саборна Света Архијерејска Литургија и Свето Причешће свих учесника Сабора, затим доручак;
  
• 11:00 часова: Наставак радног дела Сабора: и
  

Перт – Perth Town Hall

• 18:30 часова: Митрополијски дан – прослава Светог Иринеја Лионског – имендана архијереја Митрополије.
  

НЕДЕЉА 8. СЕПТЕМБАР

Перт – црква Светог Саве

• 10:00 часова: Света Архијерејска Литургија и прослава Св. Иринеја Лионског - имендана епархијског архијереја; и славски ручак.
  

С тим у вези, у прилогу вам се доставља:

1. Образац за пуномоћ представника Црквених општина и Мисионарских парохија и организација, односно за поверавање гласа, које су исти дужни попуњене вратити канцеларији Митрополије, PO Box 512, Alexandria NSW 2015, најкасније до петка, 30. августа о.г.; као и

2. Образац за наручивање карата и уплаћивање спонзорства за Митрополијски дан – прослава Св. Иринеја Лионског.

Према Уставу чл. 13, т. 2, Сабор сачињавају следећа лица:

а) председавајући Сабора - Митрополит;

б) активно и пензионисано свештенство оба реда;

в) чланови Управног одбора Митрополије и чланови Надзорног одбора Митрополије;

г) председници Одбора црквених општина или Савета мисионарских парохија или њихови заменици;

д) један (1) изабрани делегат из сваке црквене општине или мисионарске парохије изабран на њиховим годишњим или ванредним скупштинама;

ђ) председница и једна (1) изабрана делегаткиња Савеза кола српских сестара; и

е) председник и један (1) изабрани делегат Српског православног омладинског покрета Митрополије (Serbian Orthodox Youth Association – "SOYA").

Дакле, према Уставу, чл. 13, т. 6, Изабрани делегати Сабора бирају се на годишњој или ванредној скупштини црквене општине, мисионарске парохије или помоћне организације. Сваки кандидат за делегата на Сабору мора бити пуноправан члан своје Црквене општине, Мисионарске парохије и/или Помоћне организације.

Сходно Уставу Митрополије аустралијско-новозеландске Српске Православне Цркве чл. 13, т. 11, стављамо у дужност свим Црквеним општинама и Мисионарским парохијама да својим свештеницима и представницима плате трошкове ради доласка на Сабор, а исто се препоручује и Удружењу „SOYA" и Савезу КСС ради доласка њихових представника на Сабор.

Такође, према Уставу Митрополије аустралијско-новозеландске Српске Православне Цркве чл. 13, т. 9, скреће вам се пажња да услов за право гласа на ванредном Сабору јесте измирење свих дуговања ваших Црквених општина и Мисионарских парохија према Митрополији пре заседања Сабора.

Пошто је Сабор првенствено ДУХОВНО САБРАЊЕ ВЕРНОГ СВЕШТЕНСТВА И НАРОДА БОЖЈЕГ ОКО СВОГА ЕПИСКОПА и тиме, по речима Св. Игњатија Богоносца, икона Царства небеског, умољавате се да се духовно, тј. молитвено припремите за рад Сабора, те да би достојно отпочели наш заједнички рад, да се сви учесници спреме за примање Св. Тајне Причешћа – Тела и Крви самога Господа и јединородног Спаситеља нашег Исуса Христоса.

С aрхијерејским благословом и очинском љубављу,

СПЦ

Као и обично у петак је у Бониригу одржано Четничко вече, у суботу Омладинско вече, а централни догађај и смотра фолклорних група из свих крајева Аустралије одржана је у недељу, 11. августа 2013. године. Преосвештени Владика Иринеј служио је свету архијерејску Литургију у историјском Саборном храму Светог великомученика Георгија у Кабрамати, а саслуживали су му протојереј-ставрофор Ђуро Ђурђевић, старешина храма, архиђакон Силуан (Мракић), протођакон Немања Мрђеновић, ђакон Петар Мракић, док је ипођакон Вељко Мракић прислуживао.

Фолклорна група Црквене општине Свети Сава из Перта показала је и најбољи пример осталим играчима, њиховим родитељима и наставницима, тако што се за недељни наступ након целе године напорних тренинга коначно припремила и Речју Божјом и Причешћем на светој Литургији.

На концу Богослужења Владика Иринеј изразио је добродошлицу и благословио почетак радова фрескописцима Драгомиру Марунићу, мр Немањи Марунићу и мр Драгану Станковићу који ове недеље почињу са живописом храма Светог Великомученика Георгија у Кабрамати.

Након Свете Литургије Преосвештени Владика Иринеј, у пратњи свештенства дошао је у Српски центар у Бониригу где су му се придружили уважени гости Њ.Е.. г. Виктор Доминело, министар у Влади Новог Јужног Велса; уважена господа посланици Крис Хејс, Ендрју Рохан, Пол Линч и Ник Лалић; као и Генерални конзул Републике Србије у Сиднеју Њ.Е. Бранко Радошевић, Отправник послова амбасаде Републике Србије у Аустралији г. Зоран Маринковић и други. Почасни гости искористили су ову прилику да поздраве окупљени народ и још једном похвале организацију Сабора српског фолклора као догађај значајан не само за српску већ и за ширу аустралијску заједницу. Испред Српског центра госте је поздравио председник г. Јован Чубрило а затим је Преосвештени Владика Иринеј прогласио фестивал и званично отвореним.

На сцени су се затим до касно у ноћ смењивале Фолклорне групе које су у Бонириг допутовале из свих крајева Аустралије, док је остатак имања као и обично претворен у право српско вашариште, вероватно највеће на Јужној полулопти.

текст и фотографије: Радивој Мачковић

У терористичком нападу у авугусту 2003. године Иван Јововић (19) и Пантелија Дакић (12) убијени су из аутоматског оружја док су се купали на реци Бистрици. Њихови другови Ђорђе Угреновић (20), Богдан Букумирић (14), Марко Богићевић (12) и Драгана Србљак (13) тешко су рањени. Парастос пострадалим дечацима служио је Епископ рашко-прирзенски Теодосије. Парастосу су, поред чланова породица пострадалих и становника Гораждевца, присуствовали и директор Канцеларије за Косово и Метохију г. Александар Вулин, као и руководиоци српских институција на простору Пећког округа.

У својој беседи Владика Теодосије је подсетио на тај трагични дан пре десет година у коме су угашена два млада живота, а до дана данашњег починиоци злодела нису приведени правди. После парастоса чланови породица са локалним свештеницима изашли су на гробље где је на гробовима Ивана Јововића и Пантелије Дакића служен мали помен.

Извор: Епархија рашко-призренска

Редизајнирани сајт је замишљен тако да са посетиоцима оствари комуникацију-интеракцију. Разумевајући време у коме живимо и распрострањеност и значај друштвених интернет мрежа, комуникација са посетиоцима сајта ће се одвијати преко facebook коментара на самом сајту, преко наше званичне facebook странице, twitter странице, и преко e-mail адресе. Сваку вест или догађај можете коментарисати, делити са својим пријатељима, давати сугестије (преко e-mail адресе или преко странице на facebook-у).

Поред ове предности, увели смо и опције разврставања вести, чланака, аудио и видео записа ради лакшег праћења догађаја на сајту. Такође, сваки догађај ће бити обележен и мапом тако да они који буду пожелели да посете неку цркву или манастир у нашој Епархији, лако ће се снаћи.

Догађаји и новости ће се налазити на насловној страници (картица „актуелно“), где можете пратити све што се дешава у Епархији а заслужује простор на сајту. Вести и текстови могу се пратити у посебним картицама.

Посебну пажњу смо посветили аудио записима нашег Епископа са одслужених Литургија, за Трпезама љубави, разговорима са верним народом, предавањима са Православног богословског факултета... такође, нисмо запоставили ни беседе свештеника, предавања са часова Веронауке за одрасле, видео записима (који су спаковани на једну картицу и веома лако доступни за прегледавање) и осталим мултимедијалним фајловима. На сајту можете слушати православне радио станице наш избор духовне и традиционалне народне музике.

Планови за будућност

Једна од одлика интернета је повезаност са свима који би могли да помогу још боље, квалитетније, ажурније обавештавање. Самим тим ћемо се трудити да се сајт наше Епархије повеже са свим релевантним сајтовима у нашој Епархији (градски портали, сајтови који се баве културом, традицијом, медијима...). Такође, планови су да свако намесништво има свој подсајт у оквиру сајта Епархије, те ће све информације из Архијерејских намесништва које су вредне пажње да се нађу на сајту Епархије.

Презвитер Иван Цветковић, парох крушевачки

www.eparhijakrusevacka.com

Извор: СПЦ

Општи утисак приликом ове посете је тај да су се у Пађене и Мокро Поље вратили већином старији људи, којима је потребна скоро свакодневна медицинска помоћ, као и људска брига и реч. Нажалост често се у разговору са тим људима чује да их и њихови најрођенији ретко обилазе, што је јако тешко разумети, али су благодарни за сваку помоћ, па и ову скромну помоћ коју добијају од своје православне Цркве.

Дочекан звонима, како и доликује, Епископу Атанасију добродошлицу су пожељели монаси манастира, предвођени игуманом Василијем, који је у име братства захвалио Епископу Атанасију што је већ трећи дан по преузимању Епархије бихаћко-петровачке нашао времена да посјети манастир Клисину.

Након добродошлице и послужења, игуман Василије подробно је упознао Епископа Атанасија са манастирским братством, историјатом манастира, и са плановима за довршетак манастирског храма. Обишавши манастирски храм и манастирску порту, Епископ Атанасије изразио је задовољство виђеним, похваливши труд клисинских монаха, како на духовном тако и на материјалном пољу, истакавши важност монашког живота у савременом добу. Упознат са плановима за предстојеће радове у манастиру, Епископ Атанасије дао је свој архијерејски благослов за наставак радова, како би манастир Клисина заблистао пуним сјајем.

Игуман Василије, са својим у Христу братством, још једанпут захвалио је Епископу Атанасију на посјети и подршци, јер радост коју је Епископ Атанасије својом посјетом учинио клисинском братству немјерљива је.

Остајући духовно послушни новом Епископу, монаси манастира Клисина испратили су молитвом и звонима новог архијереја, жељно ишчекујући његов поновни долазак.

Братство Свете Марине

Извор: Епархија бихаћко-петровачка

Отац Игњатије је главни и одговорни уредник највећег православног руског сајта Православие.ру. Са оцем Игњатијем су дошли његови пријатељи из Русије, отац Андреј из манастира Дечана и професор призренске Богословије г. Дејан Ристић. Отац Игњатије је веома познат у Русији као велики мисионар. Игуман његовог манастира је архимандрит Тихон (Шевкунов), писац романа „Несвети а свети“ који је продат у преко милион и сто хиљада примерака. За посетиоце сајта Епархије крушевачке урадили смо и ексклузивни интервју са о. Игњатијем у конаку манастира Љубостиње.

фото. И.Ц.

Епархија крушевачка

Парастос пострадалим дечацима служио је Епископ Рашко-прирзенски Теодосије уз саслужење свештеника Епархије.

Парастосу су поред чланова породица пострадалих и осталих становника Гораждевца присуствовали и директор канцеларије за Косово и Метохију Александар Вулин, као и руководиоци српских институција на простору Пећког округа. У својој беседи Владика Теодосије је подсетио на тај трагични дан пре десет година у коме су угашена два млада живота, а до дана данашњег починиоци злодела нису приведени правди.

Након парастоса чланови породица са локалним свештеницима изашли су на гробље где је на гробовима Ивана Јововића и Пантелије Дакића отслужен мали помен.

Извор: Епархија рашко-призренска

.

- Сваке године је овако, нема те силе која ће људе да спречи да дођу овде и поклоне се светитељки, помоле се за своје ближње – каже Стаменка Станојевић из Врбаса, чија је породица, и ове године, била један од кумова манастирске славе. – Она је заштитница жена, али је, као што видите, овде много и мушкараца.

Станојевићи су, наставља наша саговорница, у манастир први пут дошли пре шест година. Од тада су више од ходочасника, па су са још неколико породица сваке године кумови манастирске славе.

- Светитељка нас је овде призвала. Везали смо се за сестринство, за игуманију Антонину, за ово прелепо небо које нигде, чини ми се, није ни овако плаво, ни овако широко као овде над оброницима Фрушке горе – објашњава Стаменка.

- И ми смо кумови, и ми смо кумови – придружује се разговору, широко раширених очију, сва устрептала, десетогодишња Милица Шћекић, такође из Врбаса, која је у Петковицу дошла са родитељима.

Уз Станојевиће и Шћекиће, част да кумују слави имало је и још неколико породица из Врбаса, али и из Зрењанина и Сремске Митровице.

- Срем, Банат и Бачка, три срца и јуначка, а то ће рећи и српска – коментаришу, расположено, углас, кумови Петковице.

Животопис овог манастира је, иначе, прича о трајању. А некада се чинило да је оно дефинитивно прекинуто и да га више нико, и ништа, не може да обнови. Основана још у 16. веку, Петковица је, наиме, готово три столећа била без монаштва, пуста и сасвим запуштена. Таква је дочекала и почетак трећег хришћанског миленијума.

- У јуну 2003. године са потпуно оронуле манастирске цркве нестао је бакарни кров, а фреске, међу којима једна потиче из 1588. године, остале су потпуно незаштићене – потврђује мати Антонина. – Тада ме је Његово преосвештенство епископ сремски Василије послао овде и од тада почиње нови живот манастира.

Игуманија Петковице је, иначе, у „цивилству“ била психолог, а онда се посветила православљу. Манастир води с невероватном енергијом и – одлучношћу. Послушања која даје испуњавају се беспоговорно, беспрекоран ред и савршена организација се, више него очигледно, виде на сваком кораку.

- Сестринство, заједно са мном, чини девет монахиња и свачије дужности се прецизно знају – вели, смирено, ова умна жена. – Живимо по монашком типику који је врло строг, имамо рибњак, али само за наше потребе, јер месо практично и не једемо. Ту је и око 200 стабала воћа и око 6.000 чокота винограда. Монахиње раде и у лабораторијама за вино и биље и вино које имамо, а у великом послу којег смо се подухватили помажу нам и мештани оближњег Шишатовца.

извор: Новости/Србин.инфо

“Овај храм је обиталиште славе Божије, нарочито од дана кад је освештан”, рекао је Владика у литургијској бесједи након читања светог Јеванђеља. “Од када је крштен, како то народ каже, јер као што се човјек крштава тако се и храм крштава. Тако је и овај храм од данас постао обиталиште славе Божије и у њему су присутне све оне Божије љепоте преко ових светих ликова Пресвете Дјеве, Господа нашега, ликова светих Божјих угодника, Преподобне матере Параскеве. Оне љепоте које су присутне живо у вјечном Царству небескоме, оне су и овдје присутне на символичан начин. Да би преко њих и кроз њих и ми постајали храм славе Божије”, објаснио је Митрополит црногорско-приморски.

У току Литургије Владика је у чин протопрезвитера произвео пароха доњозетког Жељка Ћалића и крстио седам мјештана Зете. Појале су монахиње манастира Дуга и Бешка.

Обраћајући се Владици отац Жељко је рекао да је Бог хтио да преко Митрополитових руку прими свету тајну крштења и свету тајну свештенства: “Све што је највредније у мом животу добио сам Вашим благословом и Вашим молитвама. Тако и овај дар примам с надом да ће ме и даље, Вашим молитвама и молитвама свих вас, нарочито браће свештеника, Бог укрепљивати да се трудим на њиви Господњој колико је у мојој моћи”.

По завршетку Литургије благосиљан је славски колач.

Митрополит Амфилохије је уручио орден Светог краља Милутина г. Радомиру Ратку Станковићу, обновитељу и ктитору овог светог храма, којим га је на Митрополитов предлог одликовао Свети Архијерејски Синод Српске Православне Цркве.

Приређена је и славска трпеза хришћанске љубави.

Извор: Митрополија црногорско-приморска

Епископ сремски Василије је казивао о величини и снази Свете Петке, заштитнице манастира Фенек и овога места. Сваке године нас Света Петка искупља да узнесемо молитве Господу за наш православни род и све православне хришћане у васцелом свету. Света Петка, толико поштована у народу, је велика молитвеница за све нас пред Господом, па јој сваке године на поклоњење пристижу верници са свих страна.

Епископ сремски Василије је позвао верни народ да се 22. септембра 2013. окупи у Сремској Митровици да сви заједно обележимо седамнаест векова Миланског едикта којим је дато право на слободно исповедање хришћанске вере. У обележавању овог значајног догађаја за православни и читав хришћански свет ће учешће узети Патријарх српски г. Иринеј.

У 22 часа је почела света тајна јелеосвећења. Молитве за присутни народ и вернике је произнело Господу седам свештеника.

На дан Свете Петке, у 9 часова манастирска звона су означила време свете Литургија. Архимандрит Михаило (манастир Светих архангела, у Призрену) је началствовао светом Литургијом уз саслужење монаха Симеона и свештенослужитеља: протојереја-ставрофора Слободана Радојчића, пароха сурчинског, протојереја-ставрофора Драгише Топаловића, пароха сурчинског, протојереја Жељка Кретића, пароха шимановачког, и протонамесника Александара Урумовића, пароха ашањског.

У славу Господњу појао је хор при храму Светог Георгија из Бежаније, диригент Мира Младеновић.

- Драга браћо и сестре, окупила нас је ова премила и предрага светитељка Света Петка у овој прекрасној задужбини, да се прослави име Божије у светињи и да Светитељка прослави име Божије, да се и ми њеним молитвама и заступништвом удостојимо онога што је циљ –циљ је наш хришћански живот, беседио је архимандрит манастира Светих Архангела из Призрена, отац Михаило, који је својевремено био и игуман манастира Фенек.

У обраћању верницима Архимандрит Михаило је позвао вернике да учвршћују своју веру и да одолевају свим тешкоћама и искушењима, да престанемо да бивамо само незадовољни и слаби, да престанемо да се понашамо неодговорно према себи, ближњима.

После свете Литургије, свештенство са монаштвом и верним народом се окупило око трпезе љубави на којој се у име свих захвалио протојереј-ставрофор Милутин Илић, парох јаковачки.

Извор: Епархија сремска

Владика је, на крају свете Литургије, захвалио свима који су се молили за њега да операција протекне у најбољем реду. Потом су се присутни упутили пред Владичански конак на послужење и разговор са Епископом који је веома лепо расположен разговарао са својим свештеницима и верним народом.

Извор: Епархија крушевачка

погледајте ГАЛЕРИЈУ СЛИКА НА ЗВАНИЧНОЈ ФЕЈСБУК СТРАНИЦИ ЕПАРХИЈЕ КРУШЕВАЧКЕ

беседа Епископ Давида по Еванђељу

беседа епископа Давида на крају Литургије

Овом приликом епископ Јован рукопроизвео је игумана Јована у чин архимандрита, и у поздравној беседи истакао да ношење напрсног крста јесте велика част, али и обавеза, која у сваком тренутку треба да нас подсећа на пут до Голготе и Крсну Жртву Господа Исуса Христа. На пут, на коме има посртања, клецања и падова, али пут који уз покајање и Евхаристију води спасењу.

У току трпезе љубави епископ Јован је подсетио верни народ да је блажене успомене патријарх Павле провео у Вујну четири године за време Другог светског рата где се излечио од туберкулозе. Архимандрит Јован је изнео ручни крст који је патријарх Павле лично изрезбарио, урезао 1946. годину и оставио у спомен манастиру.

Манастир Вујан се налази северно од Чачка уз Ибарску магистралу, смештен је на јужним падинама планине Вујан, окружен столетном буковом и храстовом шумом, а на свега 4 километра од природног лечилишта Атомске бање Горња Трепча, коју је епископ Јован посетио после манастирске трпезе љубави.

Извор: Епархија шумадијска

У понедељак, 22. јула 2013. године, седамдесет и четворо деце пристигло је на имање Саборног храма како би узели активно учешће у парохијском кампу. Презвитер Александар Новаковић, парохијски свештеник, и госпођа Синди Стојић, директор кампа, отпочели су и завршили рад са децом, молитвом благодарења. Свакако, различите молитве су биле основа свих дечјих активности. Синди Стојић, осмислила је детаљни програм за децу и заједно са неколико сарадника водила рачуна да сваки сегмент буде испуњен. Презвитер Александар преставио је деци, која су била подељена у четири групе, духовни програм Упознајмо и живимо светом Литургијом, који се изучавао у Саборном храму Светог пророка Илије у виду свакодневних лекција прилагођених узрасту деце. Акцент и циљ предавања био је да се деца у различитим узрастима што боље упознају са текстом свете Литургије. Евидентно је било да су деца, анализирајући и учећи текст и симболички значај Литургије, постепено откривала и у себе уграђивала лепоту која нам се нуди у Цркви Христовој. Ова лепота се може спознати само кроз познавање и живо учешће у светој Литургији. Морамо признати, да је у самом почетку било заиста тешко али кроз дијалог, питања и одговоре, па и певање, деца су прихватила и осазнавала шта се то дешава на Литургији. Ово је само почетак а наставак следи, јер евидентно је да без познавања и учестовања у светој Литургији не можемо осазнати непролазне истине спасоносне вере и истински се сусрести са Распетим и Васкрслим Христом.

Важно је напоменути, да су сва деца, родитељи и старатељи парохијског кампа били у посети више места од којих посебно треба издвојити посету женском манастиру Рођења Пресвете Богородице у Њу Карлају, Индијани. Овај духовни догађај остао је дубоко запажен код деце која нису скривала своју радост. Овај прелепи манастир, на челу са игуманијом Макрином, права је духовна оаза у којој свака православна душа може пронаћи свој духовни мир. Посебно треба истаћи гостопримство у манастиру које се може једино доживети у оваквим духовним местима а љубав, тиховање и молитвено бдење може се осетити на сваком кораку овог предивног манастира. Посета овој светињи изазвала је искрену радост свих ходочасника који су научили лепу животну лекцију о вери, подвигу, тиховању и љубави према ближњем.

Попадија Снежана Новаковић и господин Душан Јелача преставили су деци српску традицију и културу. Очување језика на североамеричком континенту је јако важно али у парохијама које имају више генерација рођених на овим просторима ипак теже остварљиво. Оваква чињеница није нас спречити да не уложимо додатни напор да садашње генерације деце науче основе језика својих предака. Попадија Снежана одржала је часове српског језика са циљем да деца науче да напишу поздрав својој родбини. Овај пројекат је у потпуности успео а разгледнице које су стигле у руке родитеља и родбине била су права радост за све. Чика Душан, како га од радости зовемо, демонстрирао је и показао свим учесницима кампа, како се воле и какво значење имају инструменти: гусле, хармоника, гитара и тамбурица. Презентација чика Душана је била жива и динамична а децу су раздрагано раздледала ове инструменте и на тренутак осетили моћ и лепоту српске традиције. Деца су раздрагано разгледала ове инструменте а посебну дечију радост изазвао је чика Душан показавши вештину у свирању гусала и хармонике.

Госпођа Синди Стојић, професор, која је неуморно водила рачуна и о најмањим детаљима у кампу и непрестану бригу о деци, презентовала је деци љубав према уметности и одређеним спортским играма које су својствене у регуларним школама. Деца су имала прилике да покажу и свој таленат у изради макета цркава и ручних крстова а уз несебичну подршку госпође Синди. Пројекат је у потпуности реализован а деца су својим кућама понели дела њихових руку и позитивно обрадовали своје родитеље. Рад са најмлађом групом деце и ове године водила је госпођа Невенка Шумахер. Деца су и поред маленог узраста имала могућност да се прилагоде дешавањима и да се на најбољи начин спреме за време које долази.

Госпођа Стаменка Ристић, чланица црквеног хора, својим умиљатим гласом, учила је децу духовним вредностима црквених песама. У току часова црквеног певања, сви присутни, имали су прилику да чују прелепе дечије гласове приликом вежбања одређених црквених композиција. Такође, госпођа Стаменка је учила децу да певају српску химну Боже правде. Врхунац певачких проба збио се, када су деца заједно отпевала химну Боже правде и изазвали праву радост свих присутних.

Посебну захвалност дугујемо родитељима деце и свим парохијанима који су својом добротом помогли у кухињи и другим потребним активностима у периоду од 22. – 26. јула, и омогућила да ово проведено време у кампу остане у лепом сећању наше деце. Верујемо, да су деца много научила о својој вери, култури и да ће наставити да ово добијено знање користе на спасење душа својих. Ово заиста беше велика радост за 74-о деце и за све нас који узесмо учешћа у једном оваквом догађају.

СПЦ