Редизајнирани сајт је замишљен тако да са посетиоцима оствари комуникацију-интеракцију. Разумевајући време у коме живимо и распрострањеност и значај друштвених интернет мрежа, комуникација са посетиоцима сајта ће се одвијати преко facebook коментара на самом сајту, преко наше званичне facebook странице, twitter странице, и преко e-mail адресе. Сваку вест или догађај можете коментарисати, делити са својим пријатељима, давати сугестије (преко e-mail адресе или преко странице на facebook-у).

Поред ове предности, увели смо и опције разврставања вести, чланака, аудио и видео записа ради лакшег праћења догађаја на сајту. Такође, сваки догађај ће бити обележен и мапом тако да они који буду пожелели да посете неку цркву или манастир у нашој Епархији, лако ће се снаћи.

Догађаји и новости ће се налазити на насловној страници (картица „актуелно“), где можете пратити све што се дешава у Епархији а заслужује простор на сајту. Вести и текстови могу се пратити у посебним картицама.

Посебну пажњу смо посветили аудио записима нашег Епископа са одслужених Литургија, за Трпезама љубави, разговорима са верним народом, предавањима са Православног богословског факултета... такође, нисмо запоставили ни беседе свештеника, предавања са часова Веронауке за одрасле, видео записима (који су спаковани на једну картицу и веома лако доступни за прегледавање) и осталим мултимедијалним фајловима. На сајту можете слушати православне радио станице наш избор духовне и традиционалне народне музике.

Планови за будућност

Једна од одлика интернета је повезаност са свима који би могли да помогу још боље, квалитетније, ажурније обавештавање. Самим тим ћемо се трудити да се сајт наше Епархије повеже са свим релевантним сајтовима у нашој Епархији (градски портали, сајтови који се баве културом, традицијом, медијима...). Такође, планови су да свако намесништво има свој подсајт у оквиру сајта Епархије, те ће све информације из Архијерејских намесништва које су вредне пажње да се нађу на сајту Епархије.

Презвитер Иван Цветковић, парох крушевачки

www.eparhijakrusevacka.com

Извор: СПЦ

Општи утисак приликом ове посете је тај да су се у Пађене и Мокро Поље вратили већином старији људи, којима је потребна скоро свакодневна медицинска помоћ, као и људска брига и реч. Нажалост често се у разговору са тим људима чује да их и њихови најрођенији ретко обилазе, што је јако тешко разумети, али су благодарни за сваку помоћ, па и ову скромну помоћ коју добијају од своје православне Цркве.

Дочекан звонима, како и доликује, Епископу Атанасију добродошлицу су пожељели монаси манастира, предвођени игуманом Василијем, који је у име братства захвалио Епископу Атанасију што је већ трећи дан по преузимању Епархије бихаћко-петровачке нашао времена да посјети манастир Клисину.

Након добродошлице и послужења, игуман Василије подробно је упознао Епископа Атанасија са манастирским братством, историјатом манастира, и са плановима за довршетак манастирског храма. Обишавши манастирски храм и манастирску порту, Епископ Атанасије изразио је задовољство виђеним, похваливши труд клисинских монаха, како на духовном тако и на материјалном пољу, истакавши важност монашког живота у савременом добу. Упознат са плановима за предстојеће радове у манастиру, Епископ Атанасије дао је свој архијерејски благослов за наставак радова, како би манастир Клисина заблистао пуним сјајем.

Игуман Василије, са својим у Христу братством, још једанпут захвалио је Епископу Атанасију на посјети и подршци, јер радост коју је Епископ Атанасије својом посјетом учинио клисинском братству немјерљива је.

Остајући духовно послушни новом Епископу, монаси манастира Клисина испратили су молитвом и звонима новог архијереја, жељно ишчекујући његов поновни долазак.

Братство Свете Марине

Извор: Епархија бихаћко-петровачка

Отац Игњатије је главни и одговорни уредник највећег православног руског сајта Православие.ру. Са оцем Игњатијем су дошли његови пријатељи из Русије, отац Андреј из манастира Дечана и професор призренске Богословије г. Дејан Ристић. Отац Игњатије је веома познат у Русији као велики мисионар. Игуман његовог манастира је архимандрит Тихон (Шевкунов), писац романа „Несвети а свети“ који је продат у преко милион и сто хиљада примерака. За посетиоце сајта Епархије крушевачке урадили смо и ексклузивни интервју са о. Игњатијем у конаку манастира Љубостиње.

фото. И.Ц.

Епархија крушевачка

Парастос пострадалим дечацима служио је Епископ Рашко-прирзенски Теодосије уз саслужење свештеника Епархије.

Парастосу су поред чланова породица пострадалих и осталих становника Гораждевца присуствовали и директор канцеларије за Косово и Метохију Александар Вулин, као и руководиоци српских институција на простору Пећког округа. У својој беседи Владика Теодосије је подсетио на тај трагични дан пре десет година у коме су угашена два млада живота, а до дана данашњег починиоци злодела нису приведени правди.

Након парастоса чланови породица са локалним свештеницима изашли су на гробље где је на гробовима Ивана Јововића и Пантелије Дакића отслужен мали помен.

Извор: Епархија рашко-призренска

.

- Сваке године је овако, нема те силе која ће људе да спречи да дођу овде и поклоне се светитељки, помоле се за своје ближње – каже Стаменка Станојевић из Врбаса, чија је породица, и ове године, била један од кумова манастирске славе. – Она је заштитница жена, али је, као што видите, овде много и мушкараца.

Станојевићи су, наставља наша саговорница, у манастир први пут дошли пре шест година. Од тада су више од ходочасника, па су са још неколико породица сваке године кумови манастирске славе.

- Светитељка нас је овде призвала. Везали смо се за сестринство, за игуманију Антонину, за ово прелепо небо које нигде, чини ми се, није ни овако плаво, ни овако широко као овде над оброницима Фрушке горе – објашњава Стаменка.

- И ми смо кумови, и ми смо кумови – придружује се разговору, широко раширених очију, сва устрептала, десетогодишња Милица Шћекић, такође из Врбаса, која је у Петковицу дошла са родитељима.

Уз Станојевиће и Шћекиће, част да кумују слави имало је и још неколико породица из Врбаса, али и из Зрењанина и Сремске Митровице.

- Срем, Банат и Бачка, три срца и јуначка, а то ће рећи и српска – коментаришу, расположено, углас, кумови Петковице.

Животопис овог манастира је, иначе, прича о трајању. А некада се чинило да је оно дефинитивно прекинуто и да га више нико, и ништа, не може да обнови. Основана још у 16. веку, Петковица је, наиме, готово три столећа била без монаштва, пуста и сасвим запуштена. Таква је дочекала и почетак трећег хришћанског миленијума.

- У јуну 2003. године са потпуно оронуле манастирске цркве нестао је бакарни кров, а фреске, међу којима једна потиче из 1588. године, остале су потпуно незаштићене – потврђује мати Антонина. – Тада ме је Његово преосвештенство епископ сремски Василије послао овде и од тада почиње нови живот манастира.

Игуманија Петковице је, иначе, у „цивилству“ била психолог, а онда се посветила православљу. Манастир води с невероватном енергијом и – одлучношћу. Послушања која даје испуњавају се беспоговорно, беспрекоран ред и савршена организација се, више него очигледно, виде на сваком кораку.

- Сестринство, заједно са мном, чини девет монахиња и свачије дужности се прецизно знају – вели, смирено, ова умна жена. – Живимо по монашком типику који је врло строг, имамо рибњак, али само за наше потребе, јер месо практично и не једемо. Ту је и око 200 стабала воћа и око 6.000 чокота винограда. Монахиње раде и у лабораторијама за вино и биље и вино које имамо, а у великом послу којег смо се подухватили помажу нам и мештани оближњег Шишатовца.

извор: Новости/Србин.инфо

“Овај храм је обиталиште славе Божије, нарочито од дана кад је освештан”, рекао је Владика у литургијској бесједи након читања светог Јеванђеља. “Од када је крштен, како то народ каже, јер као што се човјек крштава тако се и храм крштава. Тако је и овај храм од данас постао обиталиште славе Божије и у њему су присутне све оне Божије љепоте преко ових светих ликова Пресвете Дјеве, Господа нашега, ликова светих Божјих угодника, Преподобне матере Параскеве. Оне љепоте које су присутне живо у вјечном Царству небескоме, оне су и овдје присутне на символичан начин. Да би преко њих и кроз њих и ми постајали храм славе Божије”, објаснио је Митрополит црногорско-приморски.

У току Литургије Владика је у чин протопрезвитера произвео пароха доњозетког Жељка Ћалића и крстио седам мјештана Зете. Појале су монахиње манастира Дуга и Бешка.

Обраћајући се Владици отац Жељко је рекао да је Бог хтио да преко Митрополитових руку прими свету тајну крштења и свету тајну свештенства: “Све што је највредније у мом животу добио сам Вашим благословом и Вашим молитвама. Тако и овај дар примам с надом да ће ме и даље, Вашим молитвама и молитвама свих вас, нарочито браће свештеника, Бог укрепљивати да се трудим на њиви Господњој колико је у мојој моћи”.

По завршетку Литургије благосиљан је славски колач.

Митрополит Амфилохије је уручио орден Светог краља Милутина г. Радомиру Ратку Станковићу, обновитељу и ктитору овог светог храма, којим га је на Митрополитов предлог одликовао Свети Архијерејски Синод Српске Православне Цркве.

Приређена је и славска трпеза хришћанске љубави.

Извор: Митрополија црногорско-приморска

Епископ сремски Василије је казивао о величини и снази Свете Петке, заштитнице манастира Фенек и овога места. Сваке године нас Света Петка искупља да узнесемо молитве Господу за наш православни род и све православне хришћане у васцелом свету. Света Петка, толико поштована у народу, је велика молитвеница за све нас пред Господом, па јој сваке године на поклоњење пристижу верници са свих страна.

Епископ сремски Василије је позвао верни народ да се 22. септембра 2013. окупи у Сремској Митровици да сви заједно обележимо седамнаест векова Миланског едикта којим је дато право на слободно исповедање хришћанске вере. У обележавању овог значајног догађаја за православни и читав хришћански свет ће учешће узети Патријарх српски г. Иринеј.

У 22 часа је почела света тајна јелеосвећења. Молитве за присутни народ и вернике је произнело Господу седам свештеника.

На дан Свете Петке, у 9 часова манастирска звона су означила време свете Литургија. Архимандрит Михаило (манастир Светих архангела, у Призрену) је началствовао светом Литургијом уз саслужење монаха Симеона и свештенослужитеља: протојереја-ставрофора Слободана Радојчића, пароха сурчинског, протојереја-ставрофора Драгише Топаловића, пароха сурчинског, протојереја Жељка Кретића, пароха шимановачког, и протонамесника Александара Урумовића, пароха ашањског.

У славу Господњу појао је хор при храму Светог Георгија из Бежаније, диригент Мира Младеновић.

- Драга браћо и сестре, окупила нас је ова премила и предрага светитељка Света Петка у овој прекрасној задужбини, да се прослави име Божије у светињи и да Светитељка прослави име Божије, да се и ми њеним молитвама и заступништвом удостојимо онога што је циљ –циљ је наш хришћански живот, беседио је архимандрит манастира Светих Архангела из Призрена, отац Михаило, који је својевремено био и игуман манастира Фенек.

У обраћању верницима Архимандрит Михаило је позвао вернике да учвршћују своју веру и да одолевају свим тешкоћама и искушењима, да престанемо да бивамо само незадовољни и слаби, да престанемо да се понашамо неодговорно према себи, ближњима.

После свете Литургије, свештенство са монаштвом и верним народом се окупило око трпезе љубави на којој се у име свих захвалио протојереј-ставрофор Милутин Илић, парох јаковачки.

Извор: Епархија сремска

Владика је, на крају свете Литургије, захвалио свима који су се молили за њега да операција протекне у најбољем реду. Потом су се присутни упутили пред Владичански конак на послужење и разговор са Епископом који је веома лепо расположен разговарао са својим свештеницима и верним народом.

Извор: Епархија крушевачка

погледајте ГАЛЕРИЈУ СЛИКА НА ЗВАНИЧНОЈ ФЕЈСБУК СТРАНИЦИ ЕПАРХИЈЕ КРУШЕВАЧКЕ

беседа Епископ Давида по Еванђељу

беседа епископа Давида на крају Литургије

Овом приликом епископ Јован рукопроизвео је игумана Јована у чин архимандрита, и у поздравној беседи истакао да ношење напрсног крста јесте велика част, али и обавеза, која у сваком тренутку треба да нас подсећа на пут до Голготе и Крсну Жртву Господа Исуса Христа. На пут, на коме има посртања, клецања и падова, али пут који уз покајање и Евхаристију води спасењу.

У току трпезе љубави епископ Јован је подсетио верни народ да је блажене успомене патријарх Павле провео у Вујну четири године за време Другог светског рата где се излечио од туберкулозе. Архимандрит Јован је изнео ручни крст који је патријарх Павле лично изрезбарио, урезао 1946. годину и оставио у спомен манастиру.

Манастир Вујан се налази северно од Чачка уз Ибарску магистралу, смештен је на јужним падинама планине Вујан, окружен столетном буковом и храстовом шумом, а на свега 4 километра од природног лечилишта Атомске бање Горња Трепча, коју је епископ Јован посетио после манастирске трпезе љубави.

Извор: Епархија шумадијска

У понедељак, 22. јула 2013. године, седамдесет и четворо деце пристигло је на имање Саборног храма како би узели активно учешће у парохијском кампу. Презвитер Александар Новаковић, парохијски свештеник, и госпођа Синди Стојић, директор кампа, отпочели су и завршили рад са децом, молитвом благодарења. Свакако, различите молитве су биле основа свих дечјих активности. Синди Стојић, осмислила је детаљни програм за децу и заједно са неколико сарадника водила рачуна да сваки сегмент буде испуњен. Презвитер Александар преставио је деци, која су била подељена у четири групе, духовни програм Упознајмо и живимо светом Литургијом, који се изучавао у Саборном храму Светог пророка Илије у виду свакодневних лекција прилагођених узрасту деце. Акцент и циљ предавања био је да се деца у различитим узрастима што боље упознају са текстом свете Литургије. Евидентно је било да су деца, анализирајући и учећи текст и симболички значај Литургије, постепено откривала и у себе уграђивала лепоту која нам се нуди у Цркви Христовој. Ова лепота се може спознати само кроз познавање и живо учешће у светој Литургији. Морамо признати, да је у самом почетку било заиста тешко али кроз дијалог, питања и одговоре, па и певање, деца су прихватила и осазнавала шта се то дешава на Литургији. Ово је само почетак а наставак следи, јер евидентно је да без познавања и учестовања у светој Литургији не можемо осазнати непролазне истине спасоносне вере и истински се сусрести са Распетим и Васкрслим Христом.

Важно је напоменути, да су сва деца, родитељи и старатељи парохијског кампа били у посети више места од којих посебно треба издвојити посету женском манастиру Рођења Пресвете Богородице у Њу Карлају, Индијани. Овај духовни догађај остао је дубоко запажен код деце која нису скривала своју радост. Овај прелепи манастир, на челу са игуманијом Макрином, права је духовна оаза у којој свака православна душа може пронаћи свој духовни мир. Посебно треба истаћи гостопримство у манастиру које се може једино доживети у оваквим духовним местима а љубав, тиховање и молитвено бдење може се осетити на сваком кораку овог предивног манастира. Посета овој светињи изазвала је искрену радост свих ходочасника који су научили лепу животну лекцију о вери, подвигу, тиховању и љубави према ближњем.

Попадија Снежана Новаковић и господин Душан Јелача преставили су деци српску традицију и културу. Очување језика на североамеричком континенту је јако важно али у парохијама које имају више генерација рођених на овим просторима ипак теже остварљиво. Оваква чињеница није нас спречити да не уложимо додатни напор да садашње генерације деце науче основе језика својих предака. Попадија Снежана одржала је часове српског језика са циљем да деца науче да напишу поздрав својој родбини. Овај пројекат је у потпуности успео а разгледнице које су стигле у руке родитеља и родбине била су права радост за све. Чика Душан, како га од радости зовемо, демонстрирао је и показао свим учесницима кампа, како се воле и какво значење имају инструменти: гусле, хармоника, гитара и тамбурица. Презентација чика Душана је била жива и динамична а децу су раздрагано раздледала ове инструменте и на тренутак осетили моћ и лепоту српске традиције. Деца су раздрагано разгледала ове инструменте а посебну дечију радост изазвао је чика Душан показавши вештину у свирању гусала и хармонике.

Госпођа Синди Стојић, професор, која је неуморно водила рачуна и о најмањим детаљима у кампу и непрестану бригу о деци, презентовала је деци љубав према уметности и одређеним спортским играма које су својствене у регуларним школама. Деца су имала прилике да покажу и свој таленат у изради макета цркава и ручних крстова а уз несебичну подршку госпође Синди. Пројекат је у потпуности реализован а деца су својим кућама понели дела њихових руку и позитивно обрадовали своје родитеље. Рад са најмлађом групом деце и ове године водила је госпођа Невенка Шумахер. Деца су и поред маленог узраста имала могућност да се прилагоде дешавањима и да се на најбољи начин спреме за време које долази.

Госпођа Стаменка Ристић, чланица црквеног хора, својим умиљатим гласом, учила је децу духовним вредностима црквених песама. У току часова црквеног певања, сви присутни, имали су прилику да чују прелепе дечије гласове приликом вежбања одређених црквених композиција. Такође, госпођа Стаменка је учила децу да певају српску химну Боже правде. Врхунац певачких проба збио се, када су деца заједно отпевала химну Боже правде и изазвали праву радост свих присутних.

Посебну захвалност дугујемо родитељима деце и свим парохијанима који су својом добротом помогли у кухињи и другим потребним активностима у периоду од 22. – 26. јула, и омогућила да ово проведено време у кампу остане у лепом сећању наше деце. Верујемо, да су деца много научила о својој вери, култури и да ће наставити да ово добијено знање користе на спасење душа својих. Ово заиста беше велика радост за 74-о деце и за све нас који узесмо учешћа у једном оваквом догађају.

СПЦ

Овом приликом Преосвећеном Епископу саслуживали су: архимандрит Герман, игуман Светоуспењског манастира у Даљској Планини, протојереј-ставрофор Зоран Симић, парох из Бијелог Брда, јереј Зоран Гвојић, парох из Ердута, јереј Немања Клајић, парох из Будимаца, протођакон Драган Сердар из Борова и ђакон Вукашин Цветојевић из Вуковара.

Сутрадан, на дан Светог пророка Илије, у даљском храму је Преосвећени Владика рукоположио ђакона Синишу у чин презвитера. На светој ахијерејској Литургији Епископу су саслуживали: протојереј-ставрофор Чедо Лукић из Борова, даљски пароси - протонамесник Александар Ђурановић и јереј Зоран Мајкић, протођакон Драган Сердар из Борова, као и ђакони Горан Тодоровић и Вукашин Цветојевић из Вуковара. Ове радости у даљском храму својим појањем пратиле су чланице парохијског женског хора, које су, иначе, 1. августа прославиле свога патрона - Преподобну Евгенију (Лазаревић).

Уводећи оца Синишу у узвишену свештеничку службу, Преосвећени Лукијан је, између осталог, подсетио на обавезе које га очекују, истакавши да Христа мора увек да стави на прво место: „Све за Христа, Христа ни за шта“.

Јереј Синиша Мићановић је рођен у Осијеку 4. јануара 1986. године од оца пок. Милодрага и мајке Милијане, као једно од четворо деце. Основну школу је завршио у Даљу. Потом уписује средњу богословску школу у манастиру Крки и завршава је 2005. године. После Богословије завршио је Московску духовну академију. Тренутно приводи крају студије теологије на Аристотеловом универзитету у Солуну. Од 20. јула ове године ожењен је Миљаном Бошковић из Бијелог Брда.

Епархија осечко-пољска

У петак, 2. августа 2013. године, на сам Илиндан у цркви Светог Илије, једној од главних туристичких атракција у градићу познатом још од почетка прошлог века по налазиштима опала, окупила се група мештана, припадника српске заједнице и придошлих верника на изобразитељној служби коју су предводили архиђакон Силуан (Мракић) из Сиднеја и ђакон Мишел Миочиновић из Аделаида. У поподневним часовима допутовао је Епископ Митрополије аустралијско-новозеландске Његово Преосвештенство г. Иринеј.

Сутрадан, 3. августа, на дан Светог пророка Језекиља, служио је Епископ аустралијско-новозеландски г. Иринеј уз саслужење ђакона Мишела Миочиновића, који је уједно славио прву годишњицу свог рукоположења у овом храму, док је певницу водио архиђакон Силуан. После службе којој је приуствовао велики број гостију придошлих углавном из Аделаида, група верника са Епископом и присутним свештенослужитељима упутила се на гробље, где је служен помен преминулим члановима српске заједнице који су живели у овом удаљеном месту и сахрањени на овом гробљу.

У суботу увече, протојереј Страхиња Јањић (Св. Сава, Woodville Park, Adelaide), архијерејски намесник пертско-аделаидски, служио је вечерње богослужење уз саслужење ђакона Мишела Миочиновића, у присуству епископа Иринеја који је беседио о значењу вечерњег прокимена. Присуствовао је велики број пристиглих православних Срба и Грка. Певницу је предводио архиђакон Силуан.

Затим, уз присуство Епископа и гостију из Аделаида, Мелбурна и Сиднеја у прелепој црквеној сали уклесаној у стени одржана је свечана вечера уз пригодан програм који су својим наступом украсили најмлађи чланови фолклорне групе Опленац при цркви Светог Саве (Woodville Park, Adelaide). Уследило је славље уз музику, игру и послужење које су припремили домаћини и чланице Кола српских сестара парохије Светог Сава из Аделаида.

Следећег дана, у недељу, 4. августа, светој архијерејској Литургији, на којој је началствовао Преосвећени Владика г. Иринеј уз саслужење протојереја Страхиње Јањића, архиђакона Силуана (Мракића) и ђаконa Мишела Миочиновића, присуствовао је многобројан верни народ. Предвођени од стране председнице Савеза Кола српских сестара, гђе Милице Козлине из Сиднеја, појци из храма Светог Саве (Hindmarsh, Adelaide) одговарали су на јектенија. После славске литије, ломљења славског колача и освећења новопостављених спомен плоча, Епископ Митрополије аустралијско-новозеландске Његово Преосвештенство г. Иринеј уручио је Орден Светог Саве г. Миломиру Белошевићу за дугогодишње несебичне заслуге у успостављању и одржавању читавог комплекса, а особито храма који ове године обележава и двадесету годишњицу од освећења. Домаћин овогодишње славе био је кум храма при освећењу, г. Драгиша Ђорђевић из Мелбурна.

У храм Светог Илије уклесан у стени у далеком Кубер Пидију уграђена је љубав и труд многих српских досељеника који су ту живели. Црква својом необичном лепотом привлачи многобројне путнике-намернике из целог света о чему сведочи књига посетилаца: - Предивно је! - Хвала вам! Свако треба да дође и осети лепоту ове цркве – речи су дивљења и захвалности.

Црква Светог Илије у Кубер Пидију је доступна 24 сата и њена врата отворена су за све. Она својом једноставношћу, чудесном лепотом, вечношћу и непроменљивошћу стене у коју је уклесана сведочи о постојању свемогућег, бесконачног и савршеног Бога.

Извор: Митрополија аустралијско-новозеландска

У разговору је разматран обим и начин учешћа делегације Васељенске Патријаршије, коју ће предводити Његова Светост Васељенски Патријарх г. Вартоломеј, у централној прослави 1700-годишњице Миланског едикта, 6. октобра текуће године у Нишу. Пријему је присуствовао и Његово Преосвештенство Епископ бачки г. Иринеј.

Извор: СПЦ