Поводом празника Светог Арсенија Сремца, другог архиепископа српскога, чије свете мошти почивају у манастиру Ждребаоник код Даниловграда, Митрополит црногорско-приморски г. Јоаникије данас је служио Свету архијерејску литургију у овом манастиру, уз саслужење архимадрита Павла (Радусиновића), игумана манастира Ораховица у Славонији и свештенства и свештеномонаштва Митрополије црногорско-приморске.

Данашњом службом у Ждребаонику је обиљежена и 755. годишњица престављења овога великог светитеља и угодника Божјега.

Митрополит Јоаникије је кумовао на крштењу слуги Божијем Василију Станишићу. а у току Литургије је рукоположио дипломираног теолога Зарију Вуковића у чин ђакона.

По заамвоној молитви пререзан је славски колач.

На крају богослужења Владика је у архипастирској бесједи рекао да Светог Арсенија, и поред свих његових врлина и подвига, најчешће зовемо једноставно – наследником Светога Саве.

“А то је највећи епитет. Није било лако бити наследником Светога Саве, који је утемељио наш народ, који га је са Христом сјединио, који га је оплеменио, духовно родио. Али, требало је то дјело наставити. А тада је било још доста тешкоћа, немира и нестабилност и у држави, а помало и у Цркви. Ко је могао да понесе то бреме да обједини народ и да га води напријед, да му да силу да ствара. Могао је само прави и истински наследник Светога Саве на коме је починуо његов дух”, рекао је Митрополит црногорско-приморски.

Додао је да се мало што написало о земаљском животу Светог Арсенија зато што је био повучен и тих.

“Али је стварао. Мислим да је имао доброг наследника у нашем блаженопочившем патријарху Павлу. Тих, молитвен, радан, карактеран, издржљив, ненаметљив, али иде напријед великим корацима. У његово вријеме подигнуте су велике светиње: манастир Морача, манастир Сопоћани, а он је подигао Пећку Патријаршију и поштује се као њен ктитор”, казао је он.

Његово житије, нагласио је Митрополит Јоаникије, наставило је да се пише након његовог упокојења и пише се до дана данашњега.

“А и унудуће ће јер је то такав Божји угодник. Па као што је за живота обилазио и посјећивао све српске земље и светиње, тако је и после свог упокојења, кад је нашем, народу било најтеже, кренуо Свети Арсеније. Историјски гледано, то је била бјежанија нашега народа и спашавање светих моштију. Али, са духовне стране гледано, то је био нови ход Светога Арсенија да укрепљује и благосиља свој народ, и да га чува и њиме пастирствује као светитељ Божји”, нагласио је Митрополит Јоаникије.

Рекао је да је Свети Арсеније ишао западним српским земљама.

“Прво је отишасо у Херцеговину, у манастир Довољу. То је данашња Црна Гора. И тамо су његове мошти почивале преко сто година. А онда су опет ишле у једном обрнутом луку до манастира Добриловине, Мораче, Куча, па до Ждребаоника, па послије до манастира Косијерева. И опет се Свети Арсеније вратио овдје у Бјелопавлиће”, подсјетио је Владика Јоаникије.

Владика је, благосиљајући своје кумче Василија Станишића поручио да буде што више крштења и вјенчања, и у Ждребаонику и у другим мјестима.

“Желим ове младе, који су стасали за ступање у брак, да опоменем да то не одлажу него да на вријеме узимају обавезу да стварају породицу јер се тако умножава и Божји благослов”, рекао је он.

Новоме ђакону Зарији Вуковићу, чији је прађед Петар био свештеник у Косовом лугу, пожелио је благословен пут будуће свештеничке службе.

“И нека га Свети Арсеније руководи у све дане његовога живота”, рекао је Митрополит Јоаникије.

На крају је игуманија Јустина (Таушан) Митрополиту Јоаникију предала на дар икону Мајке Божије са груди Светога Арсенија, препоручујући себе и своје сестринство Митрополитовом духовном старању.

“Да нам, молитвама Светог Арсенија и Светог нашег Митрополита и оца Амфилохија, будете од данас и отац и мајка. Хвала вам и увијек нам добро долазили”, казала је мати Јустина.

Извор: Митрополија црногорско-приморска

Дневни боравак за децу са сметњама у развоју отворен је при храму Светог Василија Великог у Маршићу, захваљујући сарадњи Удружења за помоћ деци са сметњама у развоју Свети Василије Велики и Школе за основно и средње образовање „Вукашин Марковић“.

Боравак деце у овом простору је бесплатан, а предвиђено је да малишани за почетак у боравку буду пет дана у недељи, по четири сата дневно. У плану је да се организује и викенд боравка до 48 сати у континуитету. Дневни боравак се простире на око 400 квадратних метара, а опремљен је квалитетом и савременом опремом. Састоји се од три просторије за радно-окупационе активности, по два купатила, кухиње и просторије за одмор, чајне кухиње, канцеларије, оставе и просторије за рекреацију.

“Често родитељи читав свој живот и животе друге деце у породици подређују детету са сметњама у развоју, што ни мало није лако и једноставно, умајући у виду о каквој се деци ради. У жељи да се укључимо и помогнемо дошло се на идеју да организујемо бесплатан дневни боравак за децу са сметњама у развоју, и тако преузмемо на себе део одговорности и терета родитеља деце са сметњама у развоју, али и да духовни и друштвени живот поменуте деце подигнемо на виши ниво”, кажу у Удружењу за помоћ деци са сметњама у развоју Свети Василије Велики.

У раду са децом ће осим стручњака из области дефектологије, педагогије, психологије учествовати и свештеници.

„План рада и ритам дана је осмислила дефектолог др Татјана Симић директорка школе за децу са сметњама у развоју „Вукашин Марковић“ из Крагујевца, са тимом стручних сарадника, а у реализацији програма учествује стручни кадар из области дефектологије, педагогије, психологије, али и свештенство. У боравку ће осим времена предвиђеног за радно-окупационе активности бити и времена за забаву и рекреацију, деца ће имати оброке, а предвиђен је и инклузивни програм са ученицима Основне школе „19. Октобар“ из Маршића, у чијој реализацији ће учествовати и запослени у поменутој школи, на челу са директорком и педагогом школе“, поручују из Удружења за помоћ деци са сметњама у развоју Свети Василије Велики.

Наглашавају и да су им конкретни циљеви пружање помоћи деци и младима са сметњама у развоју, као и њиховим породицама, кроз организовање радионица и дневног боравка у просторијама парохијског дома, едукацију, рехабилитациони третман и рекреацију, оспособљавање за што самосталнији живот и рад, подстицање и развој литургијско-духовног живота, и остваривање других пројеката у циљу подизања квалитета живота и социјалне инклузије.

„Удружење има активну подршку Градске управе за здравствену и социјалну заштиту Града Крагујевца, на челу са начелником Николом Рибарићем, школе за децу са сметњама у развоју „Вукашин Марковић“ и директорком Татјаном Симић, као и сарадњу са Основном школом „19. Октобар“ из Маршића и директорком Снежаном Рајевац и педагогом школе Горданом Рапајић, а сва поменута лица активно учествују у раду Удружења и реализацији програма. Овом приликом треба истаћи изузетно добар одазив како стручних радника, тако и свих осталих који имају желју и добру волју да волонтерски учествују у реализацији овог харитативног подухвата, као и активност наше дијаспоре у САД која се на иницијативу Марине Николић укључила у релизацију наше хуманитарне делатности. Ово је и одлична могућност да наше парохијане активно укључимо у харитативни рад, јер је једна од примарних мисија Цркве управо помоћ онима који не могу да се сами старају о себи, о чему налазимо сведочанства у Делима апостолским и Посланицама, као и записима из апостолског периода живота Цркве“, кажу у Удружењу за помоћ деци са сметњама у развоју Свети Василије Велики.

https://www.infokg.rs/info/otvoren-dnevni-boravak-za-decu-sa-smetnjama-u-razvoju-u-marsicu-foto.html

Његово Преосвештенство Епископ зворничко-тузлански г. Фотије одликован је, у уторак, 09. новембра 2021. године, у Владичанском двору у Бијељини, Крстом Вожда Ђорђа Стратимировића.

Ово престижно признање, које носи име по Вожду српске народне војске из смутних и преломних времена револуције на просторима Хабсбуршке царевине 1848-1849. године, успостављено је поводом свечаности преноса и сахране посмртних остатака вожда Ђорђа Стратимировића у порти манастира Ваведења Пресвете Богородице у Сремским Карловцима.

Реченим одликовањем, које су, у име породице Стратимировић, уручили праунук и чукунунук Вожда, проф. Иван Стратимировић и доц.др Ђорђе Стратимировић, Његовом Преосвештенству је одато дужно признање: „За самопрегорно служење Богу и Српској Православној Цркви и њеном народу широм српских земаља и расејања, као и за пожртвовaно истрајавање на вредностима светосавске духовности, а особито у знак признања за допринос у очувању традиције Српске Војводине“, као што стоји у Указу, који је приликом доделе признања прочитао ђакон Хаџи Ненад М. Јовановић.

Испред Одбора за повратак посмртних остатака вожда Ђорђа Стратимировића, свечаној инвеститури присуствовали су и: г. Горан Миленковић, заменик министра за бригу о селу у Влади Србије, г. Александар О. Ђурђев, народни посланик у Скупштини Аутономне Покрајине Војводине и г. Данијел Кулачин, председник Центра за развој Шајкашке.

Како је и уобичајено у сличним приликама, бираним речима и у свечаној форми образложена је ова одлука, кроз коју живи и од заборава се чува сећање на дело Вожда Стратимировића. У том смислу, таква одлука је и сасвим логична и потпуно природна, будући да је реч о Архијереју, који више од две деценије служи Богу и народу и који је са својом сабраћом обновио и монашки живот у чувеном манастиру Ковиљ, за којег се често каже да је: „духовно средиште Шајкашке области“, али и свештена обитељ, која је у времену данашњем Српској Православној Цркви подарила Свјатјејшег Патријарха Порфирија и још четворицу архијереја. Поред тога, особито је значајна чињеница да је Преосвећени Владика Фотије неизбрисиво уградио себе у здање српске црквене просвете, као вишегодишњи предавач, управо, у знаменитој Богословији Светог Арсенија у Сремским Карловцима, у којима је Вожд Стратимировић нашао смирај и покој својој витешкој души, после више од столетног странствовања.

Благодарећи на указаној части, Владика Фотије је смирено истакао да му је велика радост да то признање долази баш њему, а особито је значајно да је изразио спремност да подржи све планиране активности Одбора за пренос посмртних остатака Вожда Ђорђа Стратимировића и Центра, које су усмерене на неговање културе сећања, али је можда још и значајније што је Преосвећени, из пребогатих ризница свога животног искуства и духовног опита, изнео драгоцене предлоге за унапређење и развој те делатности, која ће у будућности тек доносити богате плодове, на добробит наше Свете Цркве и нашег распетог народа, без обзира на то на којој обали Дрине, Дунава, Саве или Лима он живео.

Извор: Епархија зворничко-тузланска

На празник Светог Арсенија – Сремца у Саборном храму Светог Николаја у Сремским Карловцима литургијски је прослављена слава карловачке богословије. Српска Православна Богословија у Сремским Карловцима представља једну од најстаријих, најважнијих и најбољих установа образовања код Срба.

Повезане вести:

Емисија о богослужбеним особеностима празника Светог и богоносног оца нашег Арсенија Сремца

Свечана академија у Богословији светог Арсенија Сремца у Сремским Карловцима

Свети Арсеније Сремац - пример смирења, апсолутне љубави и жртве за другог човека

Тим поводом, Светом архијерејском Литургијом началствовао је Његово Високопреосвештенство Митрополит дабробосански г. Хризостом, уз саслужење Његовог Преосвештенства Епископа сремског г. Василија, великог броја свештеника, свештеномонаха, ђакона и верног народа наше Свете Цркве. Посебна радост за ученике карловачке богословије данас је био и свечани чин рукопроизводства три ученика петог разреда у први чин свештенства, чин чтеца, који је обавио Епископ сремски Василије.

Након Свете архијерејске Литургије и сечења славског колача, ученицима Богословије и верном народу обратио се Митрополит Хризостом, који је 61. по реду Архијереј на трону дабробосанских Митрополита од васпостављања Митрополије 1220. године, коју је основао Свети Сава. У надахнутој беседи Митрополит Хризостом је, говорећи о Светом Арсенију Сремцу другом Архиепископу српском, истакао његову ревност, подвизавање и одговорност, због чега га је Свети Сава и одабрао за свог наследника.

Извор: Радио Српски Сион

 

У среду, 10. новембра 2021. године, Његово Преосвештенство Епископ нишки г. Арсеније служио је Свету Архијерејску Литургију у нишком Саборном храму. Овом приликом, Преосвећени Владика је евхаристијски прославио свог небеског заштитника и свој имендан.

Преосвећеном Епископу саслуживали су протојереј-ставрофор Милутин Тимотијевић, ректор Богословије Св. Кирила и Методија у пензији, протојереј-ставрофор Бранислав Цинцаревић, старешина Саборног храма, протојереј-ставрофор Ђорђе Милојковић, клирик Епархије крушевачке, протојереј-ставрофор Ненад Микић, парох први нишки, протосинђел Мардарије (Ковачевић), игуман манастира Св. Јована Богослова у Поганову, јереј Драган Шовљански, парох при хаму Св. Саве на Врачару, протојереј Миодраг Павловић, Архијерејски намесник први нишки, протојереј Дејан Арсић и јереј Владе Капларевић, службеници Епархије нишке, као и протођакон Стеван Кричка, протођакон Ђорђе Филиповић и ђакон Предраг Пиперски.

На крају Свете Литургије, Његово Преосвештенство је освештао славске дарове, а по окончању службе, прослава је настављена на пригодној трпези љубави, припремљеној у част светитеља и имендана Преосвећеног Владике.

Извор: Епархија нишка

Његово Преосвештенство Епископ зворничко-тузлански Господин Фотије служио је данас, на празник светог великомученика Димитрија, свету архијерејску литургију поводом славе храма и општине Шамац.

Епископ Фотије, је након ломљења славског колача са кумом храмовне славе г. Гораном Тодоровићем из Шамца, истакао значај јединиства и пут православља.

“То је оно што нас обједињује и враћа нашој традицији православној коју смо имали кроз вијекове”, рекао је владика Фотије.

Начелник Шамца Ђорђе Милићевић честитао је грађанима крсну славу са жељом да Свети великомученик Димитрије подари свако добро.

Милићевић је честитао славу Борачкој организацији, те указао на значај братске слоге, јединства и мира.

Испред централног споменика палим борцима и цивилним жртвама Одбрамбено-отаџбинског рата у Шамцу положени су вијенци на коме су урезана имена 440 погинулих бораца Друге посавске бригаде, од којих су 362 била са шамачког подручја.

Предсједник Борачке организације Шамац Радован Зорановић рекао је да борачким категоријама треба посветити додатну пажњу и изразио наду да ће и будуће генерације наставити да обиљежавају ову славу.

Желећи да истакне досадашњи парохијски труд Владика је протонамјесника Ненада Тојића, архијерејског намјесника модричко-градачачког рукопроизвео у чин протојереја, а јереја Ненада Јеремића из Гаревца наградио достојанством протонамјесника.

Прото Ненад је у своје и име црквене општине Шамац, а на молитвено сјећање, даривао Епископу Фотију икону светог Марка Ефеског.

У току Свете архијерејске литургије Епископ Фотије је рукоположио у свештени чин ђакона Стефана Лазића из Гаревца, вјероучитеља у Модричи и Вукосављу.

У току славског ручка у организацији Општине Шамац начелник Милићевић је даривао ручни крст Епископ Фотију као знак захвалности на данашњу посјету Шамцу.

Свечаности у Шамцу је присуствовао посланик у Парламенту БиХ Мирко Шаровић, посланик у НС РС Јелена Тривић, градоначелник Бијељине, начелници општина Модрича, Брод, Теслић и Вукосавље, те бројне друге делегације.

Извор: Епархија зворничко-тузланска

Поводом славе храма у Коњевратима 8. 11. 2021. посвећеног Светом великомученику Димитрију, верни народ из овога места и околине окупио се на Светој Архијерејској Литургији коју је служио Његово Преосвештенство Епископ далматински Г. Никодим. Владика је свима њима пожелео срећан празник и нагласио да је изузетно радостан што је на овај дан могао да буде део овог светог сабрања.

„Драга браћо и сестре драго ми је да сам успео да данас будем овде са вама и да се заједно помолимо Господу и заиштемо молитве Светога Димитрија, да он буде заштитник, како овога места, тако и свих нас и онај који, стојећи пред престолом Свевишњег, моли за наше спасење, здравље, радост и све оно чиме нас је Господ благословио у овоме животу. Чули смо у данашњем Јеванђељу да се каже да ми, хришћани, нисмо од овога света и да ћемо бити прогоњени скоро сваког дана нашег живота и да ће наши прогонитељи мислити да Богу службу чине.

Такву жртву је поднео и Свети великомученик Димитрије који је био узвишнога рода, из богате породице. кога је чекала титула војводе солунског. У то време владала је безбожна власт која није признавала хришћанство, већ је прогонила хришћане желећи да нашу веру у потпуности затре. Родитељи Светог Димитрија су били побожни и свог су сина од малих ногу научили да буде хришћанин. Они су се, као и он кад их је наследио, трудили увек да заштите хришћане, нису их прогонили иако су имали такве налоге, већ су помагали да се Црква Христова развија у тим немогућим условима.

Свети Димитрије није хтео да поклекне пред царским наредбама да прогони хришћане, а када је цар то чуо затворио је и њега, мучили су га на разне начине и када се упокојио Бог се прославио кроз њега. Пред његовим чудотворним моштима и дан данас се у Солуну узносе молитве за здравље, радост и спасење свих који са вером у Господа ту долазе надајући се свеопштем васкрсењу“, рекао је Епископ Никодим и додао да и ми, по угледу на Светог Димитрија, треба да чинимо све да одржимо нашу свету веру и обичаје, те да се увек изнова окупљамо око наших храмова у братској љубави и узајамној бризи.

Извор: Епархија далматинска

Празник Светог великомученика Димитрија Солунског, као своју крсну славу, и ове године великом молитвеном свечаношћу обележило је Богомољачко братство при Храму Вазнесења Господњег у Осечини. Светом Архијерејском Литургијом је началствовао Његово Преосвештенство Епископ ваљевски г. Исихије, уз саслуживање старешине манастира Лелић игумана Георгија и свештенства из Ваљева и Подгорине.

Господ Христос је Бог љубави и о њој је учио Својим животом и проповедима. Управо у љубави се састоји слеђење Господу. Јеванђељски одломак (Јн 15, 17- 27) у коме Спаситељ упозорава Своје ученике да ће их мрзети свет, јер нису од света, чита се када прослављамо свете мученике. Један од њих је и данас слављени Свети Димитрије, који је слушао Господа и уподобљавао Му се у свом животу. Љубављу, дату Господњом заповешћу, је живео и њоме пострадао, поучио је Владика Исихије о житију заповедника града Солуна, племића и војводе, који је веру у Христа исповедио у историјском тренутку у ком је то било опасно, нарочито за припаднике виших друштвених слојева. Упркос страшним гоњењима, које је спроводио римски император Максимијан, Свети Димитрије остао је хришћанин, како су га васпитали благочестиви родитељи.

Свети Димитрије је био љубљен од света, али Господ нас Својим речима не упућује да се издвојимо од света и склонимо у неке изоловане заједнице и живимо само са онима који су слични нама, подржавају нас и поштују. Не! Господ нас упућује да се одрекнемо света као палога света. Не браће и сестара са којима живимо у заједници, већ од свега што је део палога света, а то су грех и изопачење. Од тога света смо сви ми хришћани позвани од Господа да се склонимо и Он нас је од тог света изабрао и учинио нас царским свештенством, да у том свету сведочимо Христа и, по својим моћима, чинимо добро једни другима – појаснио је Владика Исихије позив Спаситеља упућен ученицима за Његовог живота на земљи. Позив, који су следили и следе бројни хришћани кроз векове, међу којима и данас слављени Свети Димитрије, заштитник грчког града Солуна и бројних православних домова у Србији. Свети Димитрије је покровитељ и братства при осечанском храму, настављача традиције богомољачких покрета, које је предводио Свети Владика Николај, а чијих је припадника нарочито било у Подгорини.

По Светој Литургији, преломљен је славски колач. Чланови братства, предвођени духовником протом Зораном Јаковљевићем, приредили су свечану трпезу за све учеснике сабрања.

Извор: Епархија ваљевска

Поводом прославе Дана ослобођења Новог Сада, 9. новембра 2021. године, у порти Успенске цркве служен је помен и положено цвеће на Спомен-крст палим борцима у ратовима од 1912. до 1918. године.

Помен ослободиоцима Новог Сада и свим пострадалима у ослободилачким ратовима служио је Његово Преосвештенство Епископ мохачки г. Дамаскин, уз саслужење новосадског свештенства.

После одслуженог помена, Преосвећени владика Дамаскин је рекао: „Нека је вечан спомен свима онима који су дали своје животе и који су се потрудили за Крст Часни и слободу златну и дали своје животе и којих смо се данас сетили овде пред овим знамењем крсним, јер они нису пожалили живот као највећи дар који су добили од Бога, своју младост, своје образовање и све оно што су имали да би ставили на олтар наше слободе. Они су однели победу над непријатељем на бојном пољу, али су доласком у Нови Сад и ове крајеве донели слободу свима људима; ни од кога ништа нису узели нити су некога обесправили или некога натерали да промени своју веру или промени своју нацију него су свима донели слободу. Зато и ми благодаримо Богу што нам је дао такве претке којима се можемо поносити и да се трудимо да у свему следујемо њима. Нека им је вечан спомен.ˮ

У подножје крста, венце су положили господин Милош Вучевић, градоначелник Новог Сада, и госпођица Кристина Караић, заменик председника Скупштине Града Новог Сада, представници Војске Србије, Савеза удружења потомака ратника Србије од 1912. до 1918. и Удружења потомака ратника Новог Сада из тог периода.

Извор: Инфо-служба Епархије бачке

Епископ бачки Иринеј: „Свети Димитрије је жртвовао свој живот, али је победио у јединој борби која има вечну вредност – борби против зла, против греха, против смрти, а у борби за љубав и за ближње своје.ˮ

Његово Преосвештенство Епископ бачки г. др Иринеј началствовао је на празник Светог великомученика Димитрија, у понедељак, 26. октобра/8. новембра 2021. године, на светој архијерејској Литургији у Саборном храму у Новом Саду, уз саслужење Његовог Преосвештенства Епископа мохачког г. Дамаскина, свештенства и ђаконства Епархије бачке.

На малом входу, Епископ бачки Иринеј је произвео протонамесника Ђорђа Стојисављевића, војног свештеника, у чин протопрезвитера.

Беседећи после прочитаног јеванђелског зачала, Преосвећени владика Иринеј је поучио сабрани народ о значају личности светог великомученика Димитрија, о смислу страдања хришћана и нагласио: „Нису мученици били ни слабићи, ни кукавице – ни свети Димитрије, ни свети Георгије, ни многи други свети. Били су војници по занимању, али не само обични војници него војсковође, истакнути војници. Дакле, људи храбри, спремни да се боре и да се жртвују. Али никада нису ставили на прво место овоземаљска добра. Зашто је частан војнички позив? Зато што он није срачунат на то да иде да осваја, да пљачка, да чини злочине. Нажалост, у наше време, много више него у ранијим вековима, благодарећи људској злоби и савременој технологији ратној, то се дешава у много већој мери него раније у историји. Огромна су страдања широм наше планете. Али, они који су у војсци да би бранили правду, да би бранили своје ближње, да би бранили невине и притом свој живот излажу свакој опасности, не жале га – о чему у целој нашој историји и историји многих народа налазимо многе примере, све до наших дана – ти људи тиме сведоче своју љубав према Господу Христу; сведоче спремност да се жртвују за правду, пре свега за правду Божју, а онда и људску. Зато је реч сведок почела да добија значење мученик, онај који сведочи својим страдањем, својом спремношћу да жртвује себе за друге, за ближње. То се види из речӣ Јеванђеља које смо слушали, када Господ Христос каже ученицима, апостолима, да ће они страдати због вере у Христа, да ће бити прогоњени. Тако су и ови велики људи, као свети Димитрије, свети Георгије и други, били сведоци љубави Христове и своје љубави према Христу, у своме времену. И зато су прослављени од Бога. До дана данашњега мошти светог Димитрија се чувају у граду Солуну, где је пострадао. Његово тело Господ чува до данас и оно точи миро на чудесан начин, миро које исцељује болесне. То се дешава и са другим великим светитељима. Дакле, светитељи нису мртви него живи, живљи од нас који мислимо да смо живи. Зато се ми њима молитвено обраћамо, са љубављу, да они буду наши молитвени заступници и посредници пред Господом. Зато је и овај дан радостан празник, без обзира на то што вршимо спомен страдања једног човека; радостан и велики празник, јер свети Димитрије јесте жртвовао свој живот, али је победио у јединој борби која има вечну вредност – борби против зла, против греха, против смрти, а у борби за љубав и за ближње своје.ˮ

У току свете Литургије, Епископ бачки Иринеј је у презвитерски чин рукоположио ђакона Александра Шарчанског.

Извор: Инфо-служба Епархије бачке

Његово Преосвештенство Епископ бихаћко-петровачки и рмањски г. Сергије благоизволио је предводити свету архијерејску Литургију у храму рођења светог Јована Крститеља у Шипову на празник светог великомученика Димитрија 8. (26) новембра 2021. године. Епископу су саслуживали: игуман Јетотеј (Влајковић), протопрезвитер-ставрофор Илија Проле (Епархија бачка), Петар Миловац, Драган Шкалоња, Љубинко Аничић, Миладин Самарџић, Чедомир Арамбашић, Радослав Станковић, протопрезвитер Милош Црепуља, протонамјесник Жељко Ракита, Митар Керлец и протођакон Немања Рељић.

Звучни запис беседе

На светој Литургији Његово Преосвештенство Епископ Сергије рукоположио је Душка Шобића дипломираног теолога из Шипова у чин ђакона.

Послије прочитаног јеванђелског зачала Владика је бесједио о светом великомученику Димитрију којег прослављамо данас, оног Димитрија који је оставио целокупну овоземаљску славу и цара како би задобио Небеску у наручју Христа Цара. Послије заамвоне молитве извршено је освећење славског колача и жита јер је свети великомученик Димитрије заштитник и крсна слава Општине Шипово и борачке организације, а након свете Литургије извршено је освећење нових крстова за будући храм светог великомученика Димитрија у Шипову.

Извор: Епархија бихаћко-петровачка

У Недељу 20. по Духовима, 7. новембра 2021, свету архијерејску Литургију у Kладову служио је Његово Преосвештенство Епископ тимочки г. Иларион уз саслужење кладовских пароха и архиђакона Илије (Јовановића).

На почетку беседе, владика је подсетио сабране вернике да је прошло три месеца од када је Kладово посетио Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије доносећи са собом благослов за целу Тимочку епархију, те је заблагодарио Kладовљанима на љубави коју су исказали приликом дочека Патријарха.

У наставку беседе, владика се дотакао прочитаног одељка из Јеванђеља по Луки, о чуду васкрсавања сина удовице из Наина. Тиме је Господ свима нама објавио своју божанску природу и доказ да онај који верује у васкрслог Господа и истински се покаје може да се нада да ће га Господ убројати у своје стадо. Зато је суштински битно да схватимо неопходност личне промене на боље, да се исправљамо и да се увек угледамо на светитеље, те да се водећи  њиховим примерима и ми уподобљавамо и постанемо наследници Царства небеског, закључио је Преосвећени.

Извор: Епархија тимочка

У недјељу 20. по Педесетници, 7. новембра 2021. године, када прослављамо свете мученике Маркијана и Мартирија, Његово Преосвештенство епископ зворничко-тузлански Г.Г. Фотије је служио Свету архијерејску Литургију у храму Покрова Пресвете Богородице у Тешњу.

Епископу Фотију су саслуживали и браћа свештенослужитељи: архимандрит Симеон Обреновић, протојереј-ставрофор Миладин Вуковић (архијерејски намјесник теслићки), протојереј Недељко Горановић, јереј Мирослав Тодоровић и ђакон Лазар Илић.

Обраћајући се преосталим Србима у Тешњу Владика Фотије је нагласио да је ''потребно бити хришћанин чак и у условима где су православни мањина. Чак и тада је потребно сведочити своју веру и задобијати слободу коју нам је Господ дао. А то је да сам слободан да се молим своме Богу а да ме моја савест ни у чему не окривљује. Чим чиниш зло немаш слободу пред Богом, а онда полако губиш слободу и пред другим човеком јер осећаш да си и пред њим нешто крив. Велику одговорност у таквим срединама носе већински народи који треба да покажу добру вољу и ширину свога духа. Јер ће Бог на крају историје судити да ли смо били људи или нељуди.''

Овом приликом  Епископ Фотије је освештао обновљени Храм Покрова Пресвете Богородице у Тешњу чија историја почиње 1923. године када је стари храм из 1853. порушен због тоњења и предузета је иницијатива за градњу новог храма.

Храм је обновљен захваљујући  великом труду претходног свештеника Мирослава Тодоровића и парохијана тешањске парохије, те великом помоћи православних хришћана из других парохија, као и несебичном помоћи општинских власти, суграђана, привредника, припадника других вјерских заједница у Тешњу и околини.

Кум обновљеног храма је господин Александар Аврамовић из Источног Сарајева који је овом приликом одликован архијерејском похвалницом.

Извор: Епархија зворничко-тузланска

Његово Преосвештенство Епископ мохачки господин Дамаскин служио је у недељу, 25. октобра/7. новембра 2021. године, свету архијерејску Литургију у храму Светог великомученика Георгија у Сомбору. Преосвећеном eпископу Дамаскину су саслуживали свештеници и ђакони Епархије бачке, као и протонамесник Радоје Мијовић, парох у Бору, у Епархији тимочкој.

Беседећи после прочитаног јеванђелског зачала о васкрсавању из мртвих сина удовице из Наина, Преосвећени владика Дамаскин је протумачио поменути јеванђелски догађај и истакао: „Овај јеванђелски догађај који смо чули, треба и нас, овде сабране у овом предивном храму посвећеном светом Георгију, да подстакне да и ми морамо да размишљамо на тај начин, да имамо вере у вечни живот. Јер, по томе се и зовемо хришћани, зато што верујемо у Христа, верујемо у Његово Васкрсење, као залог нашега, односно свеопштег васкрсења. Зато ми хришћани нисмо људи који немају наде. Ми не плачемо за нашим ближњима као они који немају наде. Ми, сабрани овде, у овом светом храму, морамо да се молимо Богу, као што су се молили и свети апостоли, да нам Бог дометне вере. Јер никада и нама није довољно вере и често у своме животу и падамо и устајемо. Није страшно то ако паднемо. Страшно је ако не желимо да устанемо. Бог нам је у светој Цркви Својој дао све оно што је неопходно за наше спасење, па и ту тајну, тај лек, а то јесте лек покајања, лек преумљења, лек новог, другачијег живота, живота по Христу. Нама Господ даје могућност после свете Тајне крштења да се поново покајемо, да обновимо ту благодат Божју, крштењску, коју смо добили на светом крштењу.ˮ

У току свете Литургије, Преосвећени епископ Дамаскин је рукоположио у чин ђакона Александра Шарчанског, катихету из Сомбора.

Извор: Инфо-служба Епархије бачке