По већ устаљеној традицији Епископ рашко-призренски г. Теодосије, ректор Богословије, служио је свету архијерејску Литургију у Саборном храму Светог великомученика Ђорђа у Призрену. После Литургије и призива Светог Духа уочи почетка нове школске године, Владика је са наставницима и ученицима Богословије отишао до манастира Светих Архангела, где је служен парастос на гробу цара Душана уз помињање братије манастира и посебно Симе Игуманова, ктитора, и добротвора Богословије.

После парастоса игуман манастира Светих Архангела архимандрит Михајло приредио је свечани ручак за богослове. Призренску богословију тренутно похађа 37 ученика (14 ученика 1. разреда, 11 ученика 2. разреда и 12 ученика 3. разреда). Нова школска година почела је и за малу Милицу Ђорђевић, једино српско дете у Призрену, која и ове године наставу похађа без својих вршњака.

Извор: Епархија рашко-призренска

На Литургији су учствовали и сви ученици овог нашег црквеног училишта. Поводом почетка нове школске године на крају Литургије извршен је призив благодати Светога Духа, а ради напретка у стицању знања оних који су се одлучили да се поучавају у богословљу. После службе се Епископ задржао у разговору са професорима Богословије,а потом је приређена и трпеза љубави.

Извор: Епархија нишка

Освећење ће обавити православни Патријарси: васељенски, јерусалимски, руски и српски, уз саслужење представника свих помјесних православних цркава на свечаности прославе јубилеја.

Митрополит Амфилохије је након састанка са свештенством обишао храм, прегледао радове који улазе у завршну фазу, нарочито фрескопис и дао додатна упутства за њихов завршетак.

Р.В.

Извор: Радио Светигора

Свој нашој драгој дечици желимо од срца успешан почетак Школске године и сваки Божији благослов, да буду Творцу нашем на славу, родитељима на радост, а Цркви и Отаџбини нашој на корист.

Фото: И.Ц.

Беседа владике Давида на Молебану за почетак нове Школске године - Преузмите – 0:00:00 / 0:00:00

Извор: Епархија крушевачка

play

Беседа владике Давида на Литургији по Јеванђељу - play

Беседа оца Ивана Жарковића на Трпези љубави - play

Беседа владике Давида на Трпези љубави - Преузмите – 0:00:00 / 0:00:00

Извор: Епархија крушевачка

Древни манастир, који од деветог века као бисер краси дивно Поморавље и целу Мојсињску свету гору, и ове године свечаним празничним бденијем и светом архијерејском Литургијом прославио је Господа, који са светима дивно прослави пустињака Романа, и гроб његов остави као извор исцелења и бању очишћења и просветљења.

Његово Преосвештенство Епископ нишки г. Јован началствовао је светим евхаристијским сабрањем. Преосвећеном Владици саслуживали су свештенослужитељи Нишке и Крушевачке епархије. Мноштво боготражитељских душа својим присуством су наново у овом времену препуном саблазни и искушења посведочили, колика је сила и љубав светитеља Божјег, који око имена Господњег и свете службе Његове сабира, а не растура, наш добри народ.

Света служба је завршена литијом око манастирске цркве, освећењем славског колача, и надахнутом беседом Архипастира Епископије нишке. Свечаност празника настављена је трпезом љубави за коју су се побринули игуман ове свете обитељи протосинђел Дамаскин са својом у Христу братијом, и свечари који су се прошле године прихватили дивне обавезе да о празнику Светог Романа угосте све поклонике и трудбенике ове светиње.

Изворв: Епархија нишка

Свечаност је почела вечерњом службом коју су служили протојереј-ставрофор Радо Тешић и протојереји Славенко и Драгиша Томић. Вечерњем богослужењу просуствовао је многобројни вјерни народ овог краја. Послије вечерње службе народ се задржао код ове светиње уз музику и народно весеље.

На празник Успења свету Литургију су служили протојереј-ставрофор Драган Томић, протонамјесник Јован Максимовић и јереј Иван Савиновић. Манстирски храм је био мали да прими све вјернике који дођоше на молитвено и литургијско сабрање. После свете Литургије и причешћа организована је традиционална литија око храма и освећење водице. Сестринство манастира на челу са игуманијом Јованом припремило је, како уочи тако и на дан празника, послужење за трпезом љубави за све добротворе и приложнике овог светог манастира.

Овај велики празник општина Шековићи прославља као своју крсну славу. Начелник општине са једним бројем радника општинске администрације присуствовао је светој Литургији. После свете Литургије свештеници су преломили крсни колач и благословили славски ручак.

Извор: Епархија зворничко-тузланска

Светој архијерејској Литургији присуствовали су и уважени гости, представници Владе Републике Србије на челу са др Милетом Радојевићем, директором Владине канцеларије за односе са црквама и верским заједницама (чијом заслугом су одобрена средства за довршетак храма у селу Гуњацима), као и представници локалне самоуправе општине Осечине.

У празничној беседи владика Милутин се са радошћу обратио вернима говорећи о личности Мајке Божије, истакавши Њену неизмерну љубав према свом Сину, светим апостолима као и читавој Цркви. Владика је упоредио Васкрсење Господње са данашњим светлим празником, нагласивши да је живот Пресвете Богородице био непрекидни крст, и да је као таква телесно васкрсла и вазнела се на Небеса до Престола Свевишњег Творца где се непрестано моли за све нас. Велики број присутних верника се одазвао на богослужбени возглас: "Придите, узмите ово је Тело моје..." и са радошћу се причестио Пресветим Даровима.

Након Свете Литургије обављена је литија око храма и помен пострадалим српским војницима - херојима у Првом светском рату, чији телесни остаци почивају у крипти цркве - спомен костурници саграђеној 1934. године. После литије освештана су жита и пререзани славски колачи. У продужетку молитвеног прослављања Пресвете Мајке Божије припремљена је трпеза љубави заслугом петнаест домаћина. На свечаном славском ручку све присутне је поздравио старешина храма протојереј-ставрофор Будимир Стевановић са сабратом протојерејем-ставрофором Јованом Полићем. Затим се обратио др Милета Радојевић, који је изразио велику част што данас присуствује овом свечаном молитвеном сабрању и нагласио да ће Влада Републике Србије и даље несебично помагати Српску Православну Цркву у сваком погледу, како у изградњи нових храмова и верских објеката тако и у даљем духовном развоју живе Цркве кроз очување српске културе и традиције са жељом да Преосвећени Владика ваљевски Г. Милутин успешно настави са активном делатношћу на њиви Господњој.

Након ручка Његово Преосвештенство Епископ Милутин је се представницима Владе Републике Србије, и локалне самоуправе, посетио цркву брвнару у селу Скадру – саграђену око 1720. год. као и храм у изградњи у селу Гуњацима.

Петница - На дан Успења Пресвете Богородице у Петници, празничну Литургију поводом славе храма, служили су: архијерејски намесник други ваљевски протојереј Милован Теовановић, протојереј-ставрофор Гроздан Симић, протојереј-ставрофор Василије Илић, старешина храма - протојереј-ставрофор Љубомир Миловановић и ђакон Бранимир Терзић уз присуство око четири стотине верника. По завршетку Св. Литургије извршен је литијски опход око цркве, пререзан славски колач и освештано славско жито.

Окупљеном народу и свештенству обратио се прота Љуба – парох домаћин. Он се захвалио домаћинима славе, окупљеном народу и напоменуо да петничка црква следеће године слави јубилеј 150 година од изградње постојећег храма. Позвао је све парохијане да узму учешче у прослави овог јубилеја. Након тога, за све присутне, организована је трпеза љубави током које се обратио архијерејски намесник о. Милован Теовановић. У 16 часова свештенство храма у Петници пререзало је славски колач у Установи за физичку културу Петница. Прослава је завршена читањем акатиста Успењу Пресвете Богородице.

Извор: Епархија ваљевска

Током светог богослужења, у којем је саслуживало више свештеника и свештеномонаха, обављено је причешће бројних вјерника, а празничну службу употпунио је и чин крштења у којем је печат дара Духа Светог примио слуга Божији Радиша.

Манастирска слава прослављена је освећењем и ломљењем славског колача, који принио овогодишњи домаћин славља, господин Душан Пејовић.

Бројним вјерницима, сабраним из разних крајева Црне Горе, Херцеговине, Србије, обратио се Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки, који је говорио о празнику Успења Пресвете Богородице. Бесједу доносимо у цјелини:

“У име Оца и Сина и Светог Духа. Све што је везано за Пресвету Дјеву Богородицу све је свето, све је велико, узвишено, све је спасоносно од Њеног рођења до Њеног преславног успенија. И Њено рођење би на чудесан начин пројављивањем нарочите воље Божје и промисла Божјег, јер је рођена од престарелих, претходно бездјетних родитеља. И Њено дјетињство је чудесно, јер је од најранијег свог узраста, заправо, још од утробе мајке своје посвећена Господу, од три године посвећена храму Јерусалимском да му служи, да служи Господу у њему, да се васпитава ријечју Божјом, истином Божјом, правдом, да се поучава ријечима Божјим, науком Божјом и тако узрастајући и посвећујући своју душу, своје срце Господу Она се удостојила да се на Њој испуне древна пророштва, да се из Њене пречисте дјевичанске утробе, Њезине пречисте дјевичанске крви оваплоти Спаситељ свијета Господ и Спаситељ наш Исус Христос, силом Духа Светог Који је наишао на Њу и Који је у Њеној пречистој утроби саздао тијело и људску природу Господа и Спаситеља нашег Исуса Христа. “

“Она се удостојила да буде мајком нашег Спаситеља, и као и свака мајка која има великог сина, а она као мајка која је родила Спаситеља свијета, цијело вријеме се пресмиравала пред промислом Божјим, цијело вријеме се смиравала пред својим Сином, гледајући како расте, како напредује, шта говори и шта ради Она је све то памтила и све оно што Он говори, сваку Његову ријеч слагала у срцу свом, као што и пише Свети јеванђелист Лука и пратила га на Његовим проповиједима, на Његовим путовањима, на Његовим јавним проповиједањима ријечи Божје. Свуда је била ту негдје близу, служећи Му са осталим женама, које су, такође, пратиле Господа, увијек се налазећи ту негдје близу апостола да буду на помоћи, а Бог их је удостојио да послије страдања Христовог, зато што су биле у вријеме Христовог страдања близу крста Христовог и гледале са мајком Божјом страдање Христово, да са Пресветом Богородицом да буду први свједоци васкрсења. “

“Испунило се древно пророштво о Пресветој Дјеви Богородици, почевши од оног Исаијиног, а и осталих древних пророштава, закључно са оним пророштвом Светог Симеона Богопримца који каже „И мач ће пробости твоје срце и овај који лежи обориће многе“, а то је, заправо, пророштво о страдању Христовом, о Њеном болу и распећу док је гледала распеће свог сина, али је Бог удостојио велике утјехе, награде и славе, јер је била први свједок васкрсења Христовог, први свједок Његове славе, Његове величине и Његових ријечи послије васкрсења. Она се послије вазнесења свог сина само молила Господу, обилазећи она мјеста у Светој Земљи гдје је Господ чинио велика и чудесна дјела од Витлејема до Голготе, гроба Христовог, Гетсиманије и осталих мјеста у којима су се многа и премнога чудеса догодила, желећи стално да оде и да се придружи свом сину и, ево, на овај дан прослављамо Њено успеније које је, такође, славно чак, да кажемо и то, славније од свега другог, јер се у овом Њеном дану испуњавају сви дани Њеног живота, сва дјела њезина и сав промисао о њој испунио се на овај дан, па се црквени пјесници питају Како је могуће да мати Живота, Она која је родила живот и Која нам је даровала живот рођењем свог сина, како је могуће да она окуси смрт. То је било по Божјем промислу да врати дуг Адамов и да се са њом догоди, као и са свима што се догађа, али је Њена смрт, Њено успеније било преславно, величанствено и Божанско, пуно силе и промисла, духа и утјехе духовне и, заправо, Њена смрт била је само пролазак у нови живот, она је само отишла, примивши смрт, у наручје свог сина, у наручје Онога Који је Животодавац и Спаситељ свијета. Црква прославља Пресвету Богородицу кроз сва времена, кроз све вјекове, прослављајући Њу прославља Њеног сина Господа Исуса Христа и, славећи Господа Оваплоћеног, прославља и Његову Пресвету мајку. Када се молимо Богу, увијек треба призивати Пресвету Богородицу, јер Господу је угодно да се призива име Његове мајке, као што му је угодно да се призивају имена свих оних који су Богу угодили, Његових светих, арханђела, анђела и светитеља, али, понајвише је Господу угодно да се призива и поштује име Његове мајке Пресвете Дјеве Богородице. “

“И ми данас, драга браћо и сестре, прослављамо у цијелој васељени овај велики празник. Радују се и анђели на Небесима, радује се Црква Божја на земљи, радују се храмови Божји, радује се цио народ који испуњава храмове Божје у овај свети, превелики дан Успенија Пресвете Богородице. Да се сви саберемо, да се сви окупимо то је смисао овог празника. И овај свети велики храм, посвећен Успенију Пресвете Богородице, подигнут је да буде Саборни храм, не само пивског племена, него цијеле источне Херцеговине. Тако је то било замишљено у вријеме великих Соколовића, тако је то било у историји, тако је то и данас, тако ће то бити, ако Бог да, и у будуће. Окупљала нас је и окупљаће нас Пивска светиња, прекрасна, дивна задужбина Соколовића, највећа и најљепша светиња која је подигнута у доба турског ропства, а то показује да је српски народ у доба турског ропства био постојан, да се није предао, да није био покорен народ него је кроз Цркву гледао у будућност, кроз Цркву је предокушао будуће Царство и будућу слободу коју је задобио, задобио, али треба и да је сачува.“

“Нека је свима срећан празник, срећан празник овој светој обитељи и свима вама, нашим драгим домаћинима – Одбору који је овдје формиран за прославу славе манастира Пиве. Ево већ неколико година, па и ове године, се тај Одбор сабрао, нашем драгом домаћину, који је у име Одбора примио дужност да донесе и славски колач, жито и остало што је потребно господину Душану Пејовићу и његовој породици, његовом дому, нека Господ дарује сваког напретка, изобиља, прије свега, здравља душевног, духовног и тјелесног и сваког напретка. “

У наставку је изведен богат културно-умјетнички програм, а свечану бесједу је одржао предсједник Матице Српске Иван Негришорац.

Извор: Епархија будимљаснко-никшићка

У литургијској проповиједи након читања светог Јеванђеља Владика је тумачио ријечи Пресвете Богородице: Велича душа моја Господа и радоваће се дух мој Господу Спаситељу моме. Он је рекао да су све велике и Свете истине изговаране малим и кратким ријечима. “Тако је и радост срца Пресвете Дјеве изражена кратким ријечима које одјекују кроз вјекове. Непрекидно их понављамо, а нарочито су их понављали они који су имали истински доживљај и истински сусрет са Господом”; рекао је митрополит Амфилохије.

Митрополит је казао да је то сусрет који је рађао неизрециву љубав према Ономе чији глас се чуо, љубав, радост и мир. “Када се правда и истина срету, када се љубав и мир загрле, онда људско срце говори и записује тај догађај на начин на који је то изговорила Пресвета Дјева, али и многи други послије ње, особито они који су ходили стопама мира, на које је такође сишао Дух Свети”, рекао је митрополит Амфилохије.

Иизвор: Митрополија црногорско-приморска

Обновљен на средњовековним темељима, од 1979. сваке године на манастирску славу, Успеније Пресвете Богородице, сабира се многобројни народ да прослави нашу небеску Мајку и прими њен благослов. Радост овогодишње славе увећана је освештањем капеле са новоживописаним фрескама у манастирском конаку, које је извршио Епископ шумадијски Јован, 24. августа.

Уочи празника служено је свеноћно бденије и прва сета Литургија у новоосвештаној капели уз молитвено учешће двадесет свештеномонаха и презвитера, многобројних монахиња и верног народа. Свечану Литургију на дан празника служили су архимандрит Нифонт Павловић из манастира Пресвете Тројеручице у Богоштици; прота Миле Јокић, архијерески намесник старопазовачки; игуман Никола из манастира Томића, игуман Онуфрије Вранић из манастира Саринца, прота Јадран Димовски из Великих Пчелица и ђакон Дарко Павловић. Певале су монахиње и чланице црквеног хора из Нове Пазове.

После литије и ломљења славског колача, верном народу поучном беседом обратио се архимандрит Нифонт.

Игуман Серафим Божић са братством манастира са аврамовским гостољубљем дочекао је све поклонике ове светиње, радостан да је могао показати успехе у улепшавању овог перивоја Богоматериног.

Поред новоосвештане капеле, поклоници су видели и узнапредовале радове на изградњи параклиса на остацима средњовековног манастира са гробом ктиторке Деспине - Дене, чије мошти почивају у манастирској цркви.

Извор: СПЦ

Пригодном и надахнутом бесједом о Пресветој Богородици, након свете Литургије, парохијанима се обратио ротојереј-ставрофор Милан Топић, говорећи о Мајци Божијој, нашој молитвеници и посредници пред пријестолом Божијим.

Потом је освештана славска водица и извршено даривање литија и светих икона. Трократним опходом око светог храма извршен је славски обред са кумом славе Светланом Тошић. Кума за сљедећу годину је сестра Лидија из Тузле. Љепоти данашњег славља придонијели су својим присуством и српски војници у Оружаним снагама БиХ.

Извор: СПЦ

То је празник, у којем Православна црква празнује крај земаљског живота Дјеве Марије, Њену смрт, коју назива „Успењем“, речју која има значење: сна, блаженства, уснућа, спокојства. Суштина и смисао упокојења Мајке Божје најбоље је изражена на икони Успења Пресвете Богородице. На тој икони Мајка Божја лежи на самртном одру. Око Ње су апостоли, а Господ Исус Христос изнад Ње, држи на рукама своју Мајку, живу и заувек сједињену у вечности са Богом. Ми на тој икони видимо смрт, али не као растанак, већ као сједињење; не као жалост, већ радост и у крајњем исходу – не смрт, већ живот.

Славска радост почела је свечаним бденијем које је служио Његово Преосвештенство Епископ шумадијски г. Јован уз саслужење братства Саборног храма. Предивне речи тропара празника, испуњавале су простор храма, душе и срца верног народа: «Родивши, дјевство си сачувала, уснувши свет ниси оставила Богородице; прешла си у живот, будући Мати Живота и молитвама Твојим избављаш од смрти душе наше.»

На дан славе, звона Светоуспењског храма су огласила сабрање верног народа око Крви и Тела Господњег у Евхаристији. Свечану свету архијерејску Литургију служио је Његово Преосвештенство Епископ шумадијски г. Јован, уз саслужење свештенства града Крагујевца. Празничну беседу произнео је протојереј – ставрофор Зоран Крстић.

Радост празника употпуњена је приступањем великог броја верног народа Светој Чаши. После свечане литије око Саборног храма коју је предводио Преосвећени Владика са свештенством и верним народом, пререзан је славски колач и освећено жито. Празнично славље је настављено послужењем за верни народ. Све ово је уприличено захваљујући домаћину ове храмовне славе г. Оливеру Павловићу и његовој породици.

Извор: Епархија шумадијска

Св. Литургију је служио протојереј-ставрофор Миленко Драгићевић уз саслужење јеромонаха Петра Дечанца и пароха ковосво-пољског Николе Драгићевића. У Св. Литургији учествовало је око 200 верника, већином расељених Срба из Ђаковице који су дошли са Ђокицом Станојевићем ранијим председником општине Ђаковица. Након Литургије у Ђаковици, верници су посетили манастир Високи Дечани где су се поклонили моштима Св. Краља Стефана Дечанског.

Извор: Епархија рашко-призренска