Високог госта примио је с благословом Епископа Теодосија игуман манастира архимандрит Сава са братијом. Отац Сава је високе госте из Хрватске упознао са историјом манастира и са условима у којима данас братство живи на Косову и Метохији. Након послужења у манастирском конаку и уписа у књигу утисака, Председник Јосиповић и о. Сава дали су кратку изјаву за присутне новинаре нагласивши значај очувања културног и духовног блага у атмосфери мира и дијалога.

Епархија Рашко-призренска и косовско-метохијска

Епископ Атанасије упознао је гђу Пак са проблемима и условима у којима живи наш народ на простору Епархије бихаћко-петровачке. Са своје стране, гђа Пак је истакла да ће у својим могућностима учини све на усмеравању пажње јавности ка тој Епархији Српске православне Цркве.

Извор: СПЦ

Вечерње богослужење служио је протојереј-ставрофор Драган Антонић, надлежни парох, протојереј-ставрофор Ђорђе Теодоровић, парох пакрачки, и протођакон Милан Томашевић. На празник епископ Сава служио је свету архијерејску Литургију у Борови, уз саслужење протојереја-ставрофора Ђорђа Теодоровића, протојереја-ставрофора Јована Шаулића, протосинђела Дамаскина, протонамјесника Драгана Гаћеше, јереја Јовице Гачића, надлежног пароха и протођакона Милана Томашевића у присуству четрдесетак вјерника. По заамвоној молитви прочитана је молитва за здравље и освештано је жито и пресјечен славски колач.

Извор: Епархија славонска

Пријему су присуствовали чланови дипломатског кора у Подгорици и представници политичког и културног живота Црне Горе. У току пријема Владика Амфилохије је, осим са амбасадорком Сљусаренко, разговарао и са шефом црногорске дипломатије Игором Лукшићем, као и са другим гостима скупа.

Извор: Митрополија црногорско-приморска

Овим поводом Његово Преосвештенство Епископ зворничко-тузлански г. Хризостом посјетио је ово село и служио свету архијерејску Литургију. Епископу Хризостому саслуживали су протојереји-ставрофори Славко Максимовић и Саво Тодоровић, као и протођакон Жарко.

Након свете Литургије обављен је трократни опход око светог храма, одслужен помен пострадалим овог села у рату 1992-1995. године, благословљено славско кољиво и преломљен славски колач.

У бесједи након свете Литургије Преосвећени Владика г. Хризостом бесједио је о светом мученику Лупу из Солуна и поучио народ у вјери и хришћанском живљењу: - Мартирес је грчка ријеч, која има двојако значење и то: мученици, али и свједоци. Управо су мученици попут Светог Лупа, Светог Димитрија и Светог Нестора били свједоци Христови у ондашњем грчко-римском свијету. Свједочили су многобожачким грцима и римљанина Истинитога Бога, односно Богочовјека Христа као оваплоћену Љубав Божију, Бога који је човјека и свијет ослободио од свих лажи, прије свега оних религијских, тј. многобожачких лажи и учења која су залуђивали свијет хиљадама година. Али, Господ је и рекао, као што чусте данас из св. еванђеља да ће сви они који буду пошли за њиме, који постану и буду његово наслијеђе у свијету, сви они који постану и остану свједоци његови у овом свијету биће гоњени и убијани, а они који их буду убијали мислиће и тврдиће да својим ''боговима'' службу чине и жртве приносе. Видите, браћо и сестре, до које су ништавности људи себе довели вјерујући лажним боговима и лажним грчко-римским митологијама.

Извор: Епархија бихаћко-петровачка

Након летње паузе, поклоници трибина „Православље и млади“ сабрали су се у Ваљевској гимназији 3. септембра 2013. године, да послушају казивање о животу православног народа у Јужној Америци, превасходно Венецуели, где се на своме мисионарском путу обрео идејни творац и организатор ове духовно- културне манифестације, свештеник Александар Ђурђевић. Благословом Епископа ваљевског г. Милутина и трудом Светосавске омладинске заједнице, „Православље и млади“ у новембру навршиће пет година трајања, на радост и свеколику духовну добробит овдашњег верног народа. Стога, нимало не изненађује пуна сала Ваљевске гимназије, када је улога предавача припала о. Александру, који је суграђанима подарио прегршт дивних дружења са најеминентнијим научним и културним делатницима нашег времена-

Поред тога, подсећамо све, апелујући на хришћанску свест и савест, да је Бог створио човека да би чинио једино и искључиво добро. Никада, пак, и никоме никакво зло, јер је други човек (ближњи) наш брат (сетимо се библијске историје о Каину и Авељу – Постање, гл. 4).

Ако не можемо и не желимо да видимо ову хришћанску перспективу добра, свима би требала бити јасна друга ствар, а то је чињеница да је Хрватска уласком у Европску унију изабрала да живи у заједници европских народа – држави која се темељи на слободи и једнакости свих, без обзира на верску и националну припадност.

Синоћњи догађај из Сплита, по свему судећи, нема ту визију Европске уније пред собом, већ управо супротно. Он нас враћа и подсећа на мрачне периоде људске историје у којима царују безумље и анархија. У тим мрачним периодима антијунаци постају „јунаци“, а зло тежи да постане добро.

Ми се искрено надамо да је такво време заувек иза нас и молимо се Богу за починиоце овог синоћњег дела у Сплиту, а и свих сличних злих дела. Надамо се да ће Хрватска држава показати своју зрелост приликом решавања овог немилог догађаја, како би свим својим грађанима обезбедила мир и слободу, који су нам поред свих земаљских мука ипак најпотребнији.

Шибеник, 05.09.2013. г.

Епархија далматинска

„По доласку у Сједињене Америчке Државе прочитао сам вијест о срамотном догађају који се прошле ноћи догодио у Дубровнику. Тим вандалским чином, којему можемо придодати и друге називе, иако сам увјерен сам да је то прије свега вандализам, није само оскврнута православна црква св. Благовјештења у Дубровнику и послана узнемирујућа порука вјерницима Српске православне опћине у Дубровнику, него је нанесена увреда свим Дубровкињама и Дубровчанима. Зато, у име свих католичких вјерника Дубровачке бискупије изражавам своје дубоко жаљење над тим некршћанским и нељудским чином и такво понашање оштро осуђујем. Молим Вас да ове моје ријечи жаљења због овог чина пренесете његовом преосвештенству владики Григорију, о. Славку и свим вјерницима Српске православне опћине у Дубровнику.

Истовремено изражавам наду да овај немили догађај неће зауставити започети процес екуменског дијалога и заједничког тражења начина да се, уз Божју помоћ и кроз молитву, залијече ране које нас боле. Те ране су, нажалост, у Вуковару још увијек свјеже и болне и зато је кривња и на онима који то не желе схватити и томе стрпљиво и с разумијевањем приступити. Исте те ране са сваким сличним догађајем, који позива на насиље или посеже за насиљем, постају дубље и болније.“

http://eparhija-zahumskohercegovacka.com/?p=9640

У званичном саопштењу градоначелник је између осталог рекао : „У име Града Дубровника и Дубровчана изражавам најоштрију осуду и згражање над порукама мржње и фашизма на дубровачким улицама. Дубровник то није. Аутори ових скандалозних графита тешко се могу сматрати Дубровчанима и никако нису дионици дубровачког духа толеранције, разумијевања и узајамног поштовања који се међу људима на овој хриди развијао више од тисућљећа… Дубровник је био и остат ће мултикултуралан и мултиконфесионалан град у којем све вјерске и националне мањине стољећима живе у сложним и пријатељским односима и зато се надам како ће у најскоријем року правосудне и полицијске службе изолирати и најстроже казнити кривце који су безумним чином увриједили све оно на што смо у Дубровнику највише поносни.“

Извор: Епархија захумско-херцеговачка

Заупокојном Литургијом началствовао је протојереј-ставрофор Миливој Мијатов уз саслужење многобројног свештенства Епархије бачке. Његово Преосвештенство Епископ бачки г. Иринеј служио је опело, после ког је присутнима и породици упутио пригодну беседу.

Преузмите звучни запис

Епархија бачка

Ви носите звање и позвање ученика; то је појам који се често употребљава, кога често користимо, али често и без свести шта тај појам стварно значи. Ви сте пре свега Христови ученици, не само ви, него сви ми. Сваки хришћанин од тренутка свога крштења постаје Христов ученик. То призвање и та служба никада не престаје. Она траје током целог нашег живота, она се продужава у вечност. Ми ћемо од тренутка нашег крштења вечно бити Христови ученици, што значи да се сам наш живот састоји од учења. Не од учења које треје једну или пет година, него учења које се протеже у вечност. То треба сви да имамо у виду, нарочито ученици првог разреда. Они од данас ступају на стазу учења и не треба да буде дана када ви нећете учити и нећете бити ученици Христови.

Имајте на уму да оног тренутка када, не дај Боже, кажете да сте све научили, или довољно сам научио, не треба ми више, нећу више да учим, тог тренутка је наступила ваша смрт. Човек умире оног тренутка када више не жели да се развија, кад више не жели да напредује. Физичка смрт долази касније, мало или много касније, а духовна смрт наступа оног тренутка када смо затворени за напредовање или када се затворимо за учење.

Врло често ћемо се ми професори наћи у прилици да вас терамо да учите, а и ви ћете често бити у ситуацији да се опирете потреби да учите. То су уобичајена и пролазна искушења. Оно што треба да буде трајно јесте ваша жеља за учењем и ваша жеља за напредовањем.

Све што ћете учити односи се на мозак и срце. Ми ћемо да се трудимо да утичемо и на ваш ум и на ваше срце, зато што било каква подела између ума и срца нити је хришћанска, нити је нормална. Нема ученог човека коме је срце хладно, или, можда може да га има, али ван Цркве. Исто тако, нема ни човека хришћанина коме је срце топло а ум празан. Требало да буду у савршеном сагласју ум и срце – нераздељиво и онако како су нам показали сви наши светитељи, сви наши преци којих се сећамо.

Циљ вашега учења јесте врлина коју нећете теако често да сретнете у свету, нити ће неко да вас на њу упућује. То је светост. Ваш задатак јесте да будете свети. То је и наш задатак, то је задатак сваког хришћанина. Немојте да се плашите да се ради о високим циљевима, високим и недостижним идеалима. Јер ако човек не може да буде свет, онда ми доводимо у питање и Реч Господњу и доводимо у питање љубав Господњу. Светост није наше достигнуће. Не ради се о томе да ће неко постати свети ако буде учио или молио се три сата, а онај који буде учио и молио се шест сати да ће бити више свет од онога који учи или се моли три сата. Није реч о томе. Бог Духа Светога не даје на кашичицу него онолико колико смо ми отворени према Њему.

У процесу учења, у процесу напредовања, пресудна је отвореност вашег срца, колико сте спремни да се предате Господу. Чули сте у данашњем Јеванђељу да ученици питају Господа зашто они нису могли да ураде оно што Он чини. А Господ им одговара – због маловерја вашег. Суштина сваког проблема, суштина сваког тренутка нашег живота на земљи, од рођења па до последњег трена, јесте маловерје. То је наш основни проблем. Врло често сматрамо да све можемо сами да урадимо. Заправо, наш хришћански пут се састоји у све већем и већем разумевању тога да без Бога не можемо ништа да учинимо. Не, да кажем, мало ништа, него апсолутно ништа. Човекове способности су велике, и заиста он можда без Бога и може нешто да учини, али то, сигурно, нити је дуговечно, нити се, наравно, протеже у вечност. Пре или касније то ће се разбити. Само оно што је учињено са Богом, само оно што је учињено у име Божије трајаће вечно. То зависи од наше вере. Још једном вас подсећам да вера значи предавање Господу, отвореност наша ка Господу. Она се не мери овим или оним достигнућем, већ се мери љубављу коју ми имамо према Господу а на коју ће Господ и те како обилато да одговори уколико будемо отворени.

Са овим мислима желим вам благословен почетак школске године. Ми ћемо на ове истине непрестано да вас подсећамо током вашег школовања, са надом да их нећете никад заборавити. Као што сам рекао, када то будемо заборавили, онда смо мртви. Нека је благословен почетак нове школске године. Желим и вама и нама успех у раду. Амин.

Епархија шумадијска

Током Литургије, Епископ је у презвитерски чин рукоположио ђакона Владу Бранисављевића, дипломираног теолога и бившег ученика крагујевачке Богословије. Такође, Епископ је произнео и молитве призива Светог Духа за благодатни почетак школске године. Након прочитаног Јеванђеља, ученицима, а пре свега онима који тек започињу своје богословско школовање, говорио је о томе шта је за њих најважније у хришћанском узрастању ректор крагујевачке Богословије протојереј ставрофор др Зоран Крстић:

„Ви носите звање и позвање ученика; то је појам који се често употребљава, кога често користимо, али често и без свести шта тај појам стварно значи. Ви сте пре свега Христови ученици, не само ви, него сви ми. Сваки хришћанин од тренутка свога крштења постаје Христов ученик. То призвање и та служба никада не престаје. Она траје током целог нашег живота, она се продужава у вечност. Ми ћемо од тренутка нашег крштења вечно бити Христови ученици, што значи да се сам наш живот састоји од учења. Не од учења које треје једну или пет година, него учења које се протеже у вечност. То треба сви да имамо у виду, нарочито ученици првог разреда. Они од данас ступају на стазу учења и не треба да буде дана када ви нећете учити и нећете бити ученици Христови.

Имајте на уму да оног тренутка када, не дај Боже, кажете да сте све научили, или довољно сам научио, не треба ми више, нећу више да учим, тог тренутка је наступила ваша смрт. Човек умире оног тренутка када више не жели да се развија, кад више не жели да напредује.

Физичка смрт долази касније, мало или много касније, а духовна смрт наступа оног тренутка када смо затворени за напредовање или када се затворимо за учење.

Врло често ћемо се ми професори наћи у прилици да вас терамо да учите, а и ви ћете често бити у ситуацији да се опирете потреби да учите. То су уобичајена и пролазна искушења. Оно што треба да буде трајно јесте ваша жеља за учењем и ваша жеља за напредовањем.

Све што ћете учити односи се на мозак и срце. Ми ћемо да се трудимо да утичемо и на ваш ум и на ваше срце, зато што било каква подела између ума и срца нити је хришћанска, нити је нормална. Нема ученог човека коме је срце хладно, или, можда може да га има, али ван Цркве. Исто тако, нема ни човека хришћанина коме је срце топло а ум празан. Требало да буду у савршеном сагласју ум и срце – нераздељиво и онако како су нам показали сви наши светитељи, сви наши преци којих се сећамо.

Циљ вашега учења јесте врлина коју нећете теако често да сретнете у свету, нити ће неко да вас на њу упућује. То је светост. Ваш задатак јесте да будете свети. То је и наш задатак, то је задатак сваког хришћанина. Немојте да се плашите да се ради о високим циљевима, високим и недостижним идеалима. Јер ако човек не може да буде свет, онда ми доводимо у питање и Реч Господњу и доводимо у питање љубав Господњу. Светост није наше достигнуће. Не ради се о томе да ће неко постати свети ако буде учио или молио се три сата, а онај који буде учио и молио се шест сати да ће бити више свет од онога који учи или се моли три сата. Није реч о томе. Бог Духа Светога не даје на кашичицу него онолико колико смо ми отворени према Њему.

У процесу учења, у процесу напредовања, пресудна је отвореност вашег срца, колико сте спремни да се предате Господу. Чули сте у данашњем Јеванђељу да ученици питају Господа зашто они нису могли да ураде оно што Он чини. А Господ им одговара – због маловерја вашег. Суштина сваког проблема, суштина сваког тренутка нашег живота на земљи, од рођења па до последњег трена, јесте маловерје. То је наш основни проблем. Врло често сматрамо да све можемо сами да урадимо. Заправо, наш хришћански пут се састоји у све већем и већем разумевању тога да без Бога не можемо ништа да учинимо. Не, да кажем, мало ништа, него апсолутно ништа. Човекове способности су велике, и заиста он можда без Бога и може нешто да учини, али то, сигурно, нити је дуговечно, нити се, наравно, протеже у вечност. Пре или касније то ће се разбити. Само оно што је учињено са Богом, само оно што је учињено у име Божије трајаће вечно. То зависи од наше вере. Још једном вас подсећам да вера значи предавање Господу, отвореност наша ка Господу. Она се не мери овим или оним достигнућем, већ се мери љубављу коју ми имамо према Господу а на коју ће Господ и те како обилато да одговори уколико будемо отворени.

Са овим мислима желим вам благословен почетак школске године. Ми ћемо на ове истине непрестано да вас подсећамо током вашег школовања, са надом да их нећете никад заборавити. Као што сам рекао, када то будемо заборавили, онда смо мртви. Нека је благословен почетак нове школске године. Желим и вама и нама успех у раду. Амин.“

Рукоположивши ђакона Владу Бранисављевића у презвитерски чин, епископ Јован, епископ шумадијски, будућем пастиру упутио је поуку која речито упућује и ученике Богословије шта се од њих у Цркви очекује:

„У благодати Божијој или се напредује или се назадује. Ако будеш чувао благодат Божију напредоваћеш, ако не будеш чувао благодат Божију назадоваћеш. Ништа ти неће помоћи ни чин, ни звање, ни твоја упорност, јер без благодати не можемо ништа чинити. Потребно је да се трудиш, колико можеш, да постанеш чист сасуд. У нечистом сасуду Дух Свети не може да обитава.

Ми падамо, и кад падамо благодат одступа. Али, када се покајемо, када се враћамо, благодат се поново враћа и умножава, зависно од ревности твоје.

Назадује се у лењости, јер ако као лењ будеш схватио свој позив и свој призив, ако будеш мислио – данас си рукоположен и више ти ништа не треба да учиш, да се трудиш, да се жртвујеш, онда боље да не примаш свештенички чин. Тек сада ти прдестоји ревност, тек ти сада предстоји вера, тек ти сада предстоји љубав и оно на шта упозорава апостол Павле – пазите на науку Христову. Јер ако будеш пазио на науку Христову и живео науком Христовом онда ћеш осветити себе и оне који су поред тебе.

И тебе ћу, оче Владо, подсетити на речи апостола Павла које је упутио Тимотеју – пази на стадо које ти је поверено, напасај га, али не по принуди него из љубави, не због нечасног добитка, него из срца – тада ће твоји верници препознати да се ти молиш за њих, они ће осетити твоју искрену молитву. Ако си спреман да за другога живот даш - то је вера. Давање себе за другог је вера.

Вера је и слобода. Од чега вера ослобађа? Прво, од нас самих. Молим те, осбоди себе од свега што те буде спутавало да идеш путем Христовим, од свега што те буде спречавало да се не дајеш. Што се будеш више давао и предавао Богу и верном народу своме, све ћеш више добијати. Дак се човек даје, он се не празни већ се пуни.

Молим те, имај страха Божијег. Док будеш имао страха Божијега у себи – да се стално питаш да ли си достојан овог признања, да ли си достојан да станеш пред светињу Престола Божијега, да ли си достојан да се преко твојих руку Господ даје другима, док ова питања будеш себи постављао – не бој се искушења којих ће бити.

Немој никада о себи мислити високо, мисли о себи много ниже него што јеси. Хришћанство је да сматрамо другог и бољим и паметнијим, већим и праведнијим од себе. Добио си благодат, али ће са неке друге стране насртати на ту благодат. Завапи Богу. Прво уђи у своје срце, види ко је у твоме срцу. У своме срцу, што каже Свети Макарије, поведи рат. И ако ту победиш, победио си.“

Преосвећени Господин Јован благослов полазницима богословске школе у Крагујевцу подарио је следећим речима:

„Ми данас призвасмо благодат Светога Духа за почетак вашег школовања. Самим вашим уласком у богословију, ви сте, драга децо, призвани за свету и узвишену службу. Молим вас да призвање које имате не изневерите. Ништа не бива без промисли Божије. Божија промисао је да се ви учите у богословији, да сутра постанете свештеници. Што будете више напредовали у призвању, то ћете више напредовати и у духовном животу, више ћете напредовати и у науци која вам се предаје.

Молима вас да оно што вам се предаје претворите у дело. Немојте да буде по оним речима апостола Павла – да знање надима. Ако је знање без љубави, онда заиста надима, знање без вере надима. Покажите већ сада на делу да сте ученици Божији, да сте ученици Цркве Христове. Вас већ народ препознаје и на вас се гледа другачије него на ваше вршњаке. Од вас очекују много више. Молите се Богу Духу Светоме да вам разведри ум и срце и да то што примате усвојите као начин живота. Док се тог принципа будете држали – не бојте се. Лекције треба да научите за живот. Покажите да сте хришћани међу собом, волите своје другове, помажете им, ако је друг поклекао помогнете му да устане, ако је тужан развеселите га, радујете се са другом који се радује. То је хришћанство. Чините другога већим од себе. Нека вам је срећан и Богом благословен почетак школске године.“

Епархија шумадијска

Литургијским сабрањем је началствовао презвитер Жељко Марковић уз саслужење браће свештеника и епархијског ђакона Андрије Јелића. После Свете Литургије преломљен је Славски колач који је припремила госпођа Бранка а присутни су се послужили на Трпези љубави.

Фото: Лазар Јовић, протојереј-ставрофор

Извор: Епархија крушевачка

У својој беседи Епископ Фотије је поздравио све ученике богословије, посебно мале прваке рекавши да је наука у богословији она наука која нас учи “уском путу” који води Вечном Животу. Поред тога Епископ Фотије је рекао да ученици увек треба да имају пред собом пример младића из Јеванђеља који се питао “Шта да чиним да би задобио Живот Вечни?” а одговор му је био да држи заповести Божје и да живи по закону Божијем.