Централни догађај овогодишњег свехришћанског јубилеја догодиће се у недељу, 6. октобра, у 9 часова, када ће у Нишу, испред новоподигнутог храма Светих цара Константина и царице Јелене, бити служена света архијерејска Литургија којом ће началствовати Његова Свесветост Патријарх цариградски и васељенски г. Вартоломеј, а саслуживаће му присутни поглавари и представници помесних Православних Цркава.

Очекује се да ће, поред највиших државних представника Републике Србије, у родни град Светог и равноапостолног Цара Константина Великог допутовати и представници држава из региона, као и амбасадори акредитовани у нашој земљи и најважније личности из јавног и културног живота наше земље.

Будите и ви активни учесници у овом јединственом догађају!

Из свих парохија Епархије бачке биће организован одлазак у Ниш, 6. октобра текуће године. Пријаве за путовање и све информације о прослави Јубилеја можете добити у вашем парохијском храму, код надлежног пароха.

Нови Сад, 18.09.2013 - Информативна служба Епархије бачке

Преосвећени Владика Герасим је потом са свештенством и монаштвом епархије браничевске и епархије горњокарловачке у новообновљеном и освећеном храму служио Свету Архијерекску Литургију, на којој је присуствовао велики број богољубивог народа муњавско-јосипдолског краја, чијом заслугом је понајвише и обновљен овај Божији Дом.

По завршеној Литургији Епископ Герасим се богонадахнутом беседом обратио верном народу, говорећи о значају храма као духовној учионици, месту сабрања, месту узрастања свих у новом јединству у Христу, у Светој Евхаристији.

Поводом овог несвакидашњег догађаја, културна-уметничка друштва овог краја, приредила су пригодан програм, након кога је припремљена и трпеза љубави за све присутне.

Владика Герасим је приликом ове посете за несебични труд и љубав показану кроз помоћ парохији огулинској уручио господину Невенку Ковачићу и господину Слободану Јоветићу, који су ове године били и кумови храма, орден Светих новомученика горњокарловачких.

Сабор је започео светом архијерејском Литургијом којом је началствовао Преосвћени Епископ јегарски г. Порфирије, уз саслужење Преосвећеног Епископа рашко-призренског г. Теодосија, свештеника и свештеномонаха из епархија Рашко-призренске, Будимљанско-никшићке, Жичке и Шумадијске. На крају литургије владика Порфирије је осветио и преломио славски колач у част Светог Симеона Мироточивог и Сабора Срба Светитеља.

На литургији су појали Катедрални октет „Свети Роман Мелод“ из Крагујевца и ученици Богословија Свети Јован Златоусти из Крагујевца и Свети Кирило и Методије из Призрена.

После свете Литургије и послужења за све присутне одржан је културно-уметнички програм у порти Петрове цркве. Програм је започет поздравном беседом и благословом епископа Теодосија. Надахнуту беседу одржао је протојереј-ставрофор Зоран Крстић, ректор Богословије Свети Јован Златоусти из Крагујевца. Богат програм извели су Катедрални октет „Свети Роман Мелод“ из Крагујевца, ученици Богословија из Крагујевца и Призрена, Центар за очување традиционалне културе „Десанка Ђорђевић“ из Београда и КУД „РАС“ из Новог Пазара.

Након програма Српска православна црквена општина за Рашку област је за све присутне приредила послужење, а за госте ручак.

Подсећања ради, треба напоменути да је Први Немањин Светопетровско-дежевски сабор одржан код Петрове цркве у Расу 2010. године са благословом тадашњег мјестобљуститеља Епархије рашко-призренске Митрополита црногорско-приморског г. Амфилохија. За дан Сабора је одређена недеља када се прославља Сабор Срба Светитеља, како би се уз молитвено заступништво Светог Симеона Мироточивог и свих Срба Светитеља наставила традиција саборовања код древног храма Светих апостола Петра и Павла у Расу.

Извор: Епархија рашко-призренска

СПЦ

У селу Пећи код храма Силаска Светога Духа на апостоле Епископа су дочекали протонамјесник Александар Рељић, парох граховски, и начелник општине Босанско Грахово г. Урош Макић са неколико мјештана, који су упознали Епископа са историјом места и плановима за наставак изградње храма. Из Пећи епископ Атанасије, у пратњи свештеника и начелника Макића, упутио се у село Објаљ, родно мјесто Гаврила Принципа, где га је на раскрсници недалеко од куће Гаврила Принципа дочекао 84-годишњи Миљкан Принцип, један од рођака Гаврила Принципа. Начелник је упознао Епископа о жељи и иницијативи људи поријеклом из Обљаја који живе у расејању да обнове родну кућу Гаврила Принципа.

По разгледању остатака родне куће Гаврила Принципа епископ Атанасије са пратњом упутио се у храм Светих апостола Петра и Павла у Босанском Грахову. Испред храма Епископа су са радошћу дочекала дјеца, које је Епископ благословио уручивши им иконице. У току вечерње службе дјеца су пјевала за пјевницом. Парох граховски Александар Рељић на успјешан начин учи дјецу појању не само на часовима вјеронауке и за вријеме служби у храму, већ и ван храма у црквеном дому.

На послужењу у парохијском дому епископ Атанасије и начелник Макић разговарали су о животу мјештана Грахова. Ове школске године примјетан је пораст броја ученика у основној школи у Босанском Грахову. Начелник је изразио велику наду у Српску Православну Цркву и од епископа Атанасија затражио помоћ и подршку у будућим плановима у рјешавању питања опстанка, рада и живота народа који живи у Грахову. Епископ Атанасије је исказао спремност за заједнички начин рјешавања основних питања становништва Грахова, као и залагање Епархије бихаћко-петровачке у државним институцијама Републике Српске и Босне и Херцеговине за народ Босанског Грахова и читавог краја.

Извор: Епархија бихаћко-петровачка

http://www.spc.rs/sr/episkop_atanasije_posjetio_je_bosansko_grahovo

Освећење цркве и свету архијерејску Литургију служио је Епископ будимљанско-никшићки г. Јоаникије са свештенством. Овим светим службама и великим народним сабором прослављена је завјетна слава Васојевића, Свети Александар Невски. Домаћин славе био је Одбор за изградњу цркве Светог Јевстатија и мјештани Трепче. За следећу годину домаћин славе биће Одбор Васове цркве на Ножици.

Током богослужења Преосвећени Епископ се ријечима надахнуте архипастирске бесједе обратио вјерном народу.

"Ево, драга браћо и сестре, великог и дивног, двоструког празника данас овдје у маленој Трепчи у Васојевићима. Данас, по старом обичају, у Васојевићима прослављамо Светог Александра Невског саборно сви заједно као свеопштег заштитника Православља, а нарочито руског народа и свих осталих словенских народа и посебно племена Васојевића, јер такви су светитељи Божји. Они својим молитвама штите не само једно мјесто, један град или један народ, него цијелу васељену и све оне које у правој, истинској вјери и од искреног срца призивају помоћ."

"Свети Александар Невски је велика историјска личност, свјетске и руске историје, словенских народа, а, прије свега, он је светитељ Божји. Прославио се вршећи оне двије заповијести Христове: Љуби Господа Бога својег свим срцем својим, свом душом својом, свом мишљу својом и свом снагом својом, а ближњега својег као самог себе. Ако има човјека, ако има хришћанина који је цијело своје биће и сву своју снагу потрошио да те двије Христове заповијести изврши, а оне су пуноћа закона и пророка, то је Свети Александар Невски. Поживио је свега 43 године, како читамо у његовом житију. Својим дјелима се уписао у незаборав људског памћења, а оно што је најважније у незаборав Цркве, у вјечно памћење Божје, јер је увијек био спреман на жртву за свој народ, за своју Цркву, за име свете вјере православне. Прославио се тиме што је зауставио папске мисионаре који су огњем и мачем ширили папизам међу словенским народима и одбранио руски народ од Швеђана. Чувене битке на ријеци Неви, односно Ижори и на Чудском језеру су прославиле и Светог Александра Невског и руско оружје. Важније је то што се Свети Александар прославио вјером, оном дјелотворном вјером која се свједочи својим животом и својим дјелима, а потврђује се жртвом и крвљу и зато се он, мало поживјевши, уписа у вјечност и нађе своје име у вјечности. Није му био циљ дужина овоземаљског живота, као што је то обично циљ људима који просто размишљају и земаљски гледају да поживе што дуже овдје на земљи."

"Треба, наравно, поред великих дјела Светог Александра да поменемо и његова безбројна чудеса, а његова чудеса су стигла и овдје до Васојевића. Негдје средином 18. в. ваши преци се завјетоваше, уочи одсудне битке са Турцима и Климентима, уколико им Бог дарује побједу да ће славити Светог Александра, па су у тој бици, недалеко од Берана, ишли са ускликом Помоз` Боже и Свети Лесендро, ако нама будеш у помоћи ми ћемо те славит` довијека. И Бог даде молитвама Светог Александра њима побједу, а они завјет прихватише и одржаше ево до данашњег дана."

"Било је то мало потиснуто у комунистичко вријеме, као све што је било традиционално и што је наша вјера одњеговала било потискивано, али се вратило са још већом свјежином и са још већом славом и љепотом, те, ево, посљедњих петнаест, двадесет година од Ножице па до Трепче имамо дивне и величанствене саборе за Светог Александра Невског. Сабирамо се, служимо свете службе, Богу се молимо и призивамо Светог Александра у помоћ."

"Благодарећи тим окупљањима црквеним, драга браћо и сестре, Бог положи добру мисао људима који су родом одавде из Трепче да обнове стару светињу, цркву Светог Јевстатија, која је подигнута овдје у његовом завичају била, али, на жалост, људским неразумљем је потпуно уништена и њени темељи су нестали, али се светиња вазнијела на небеса и призвала нас да је обновимо, ево овдје на овом брежуљку, на овом изабраном и од данас светом мјесту у Трепчи, у овој питомој Лимској долини. То је велики Божји благослов јер био је народ из овог краја и заборавио да се овдје родио светитељ и да је стара Будимља изњедрила светитеља Христовог и Архиепископа српског Светог Евстатија првог, ученика Светог Саве. Неоспорно је, сигурно, да је Свети Евстатије као дјечак сретао Светог Саву у Ђурђевим Ступовима приликом оснивања Епископије и касније када је посјећивао ту Епископију, стару Будимљанску катедру. Наравно, драга браћо и сестре, Свети Евстатије је, такође, једна велика историјска личност. Као архиепископ, као монах, као духовник он није учествовао у ратовима, али је водио духовно српски народ у оно вријеме када се успињала српска држава и Српска Црква, били су у пуном замаху, а наравно, било је доста тешкоћа, проблема и свађа око престола, па је требао један такав духовник и насљедник на престолу Светог Саве да обједињује народ и да му не да да се разаспе и подијели, чему смо на жалост склони били одвајкада, а то нас зло прати и до дана данашњег."

"А Онај Ко нас обједињује је, заправо, Господ и Његови истински служитељи. Он је глава Цркве Божје, глава цијелом човјечанству. Једини Коме треба принијети част и поклоњење и славу и службу и богослужење је Господ и Спаситељ наш Исус Христос са беспочетним Оцем Његовим Пресветим благим животворним Духом Његовим Које смо данас призвали те је Господ ниспослао дарове Светог Духа на овај свети храм који смо подигли у славу Божју. Сишла је светиња на овај свети жртвеник и на ове свете сводове зидове и на народ, који је данас овдје сабран те смо осветили светињу и оспособили је за свету службу Божју, да се Богу молимо, да прослављамо Бога и Његове светитеље, јер Богу је угодно када помињемо Његово Свето име и када призивамо Његове светитеље. Нарочито нас благосиља када призивамо Пресвету Богородицу, Свете апостоле, Светог Николаја, Светог Јевстатија и Светог Александра, јер су они Њему угодили својом светом службом за вријеме земаљског живота и прославили се на Небесима, а Бог воли да се прослављају Његови свети служитељи."

"И ми данас прослављамо и призивамо и, ево, двоструко празнујући данас радујемо се великом радошћу и овом празнику и новој светињи која је заблистала овдје у питомој Лимској долини и придружила се сазвјежђу православних светиња у цијелој васељени. Мислим да до дана данашњег није била подигнута ниједна црква Светом Евстатију Архиепископу пећком и жичком, који је родом био овдје из Будимље, осим оне старе коју ми данас обновисмо, на којој блиста Часни Крст, блиста ова светиња својим сјајем, а најважније је то што блиста сабраним душама људи и анђела које се у њој сабирају. То је оно што је најважније. Нека буде срећно и благословено, нека да Бог да се благослов од овог дома Божјег прошири на све домове и у Трепчи и у Полимљу и у цијелим Васојевићима и да допре до свих оних који су на било који начин помогли изградњу ове светиње“.,

Владика будимљанско-никшићки г. Јоаникије, овом приликом, је златном медаљом првог степена Светог великомученика Георгија одликовао г. Славка Бабовића, предсједника Одбора за изградњу храма у Трепчи и г. Миодрага Боба Радуновића, министра здравља у Влади Црне Горе. За показану љубав и доброчинство према нашој Светој Цркви архипастирским граматама одликовани су сви чланови Одбора за изградњу цркве Светог Јевстатија.

"Морам, са задовољством, да кажем да је ова светиња започета и грађена са великом слогом и љубављу, богоугодно, са великим трудом и великом жртвом оних који су приступили градњи овог светог храма. Није лако било овдје све ово започети и завршити за непуне три године. Наравно, велика заслуга припада г. Славку Бабовићу, предсједнику Одбора за изградњу овог храма и многим другим приложницима, добротворима, а највеће је задовољство када градећи храм градимо и своје душе, градимо слогу и међусобну љубав, када се враћамо својим огњиштима, својим гробовима, своме завичају, своме небу. То је било овдје у Трепчи и зато се данас веома радујемо што је ова градња текла без икаквих међусобних размирица, без икаквих подјела, што је Трепча надишла све оне старе, раније и садашње подјеле приликом градње овог светог храма. Овај свети храм утјешио је наше душе и наша срца и залијечио многе ране страдалне Будимљанске Епископије, а довољно је поменути да је негдје послије друге сеобе Срба пострадало више од 100 светиња у широј околини, а још прије тога давно угашена је Будимљанска Епископија када је жив одран Митрополит будимљански Пајсије Колашиновић свештеномученик."

"Обнављају се светиње, заблисташе и украсише опет Лимску долину и нека је слава Богу. Зато благодаримо свим добротворима и приложницима. Овог тренутка желим да истакнем неколико људи који су учинили све што су могли и дали велики допринос изградњи ове светиње. На првом мјесту желимо да одликујемо предсједника Одбора г. Славка Бабовића Златном медаљом Првог степена Светог великомученика Георгија, јер је, заиста, заслужио својим радом и својом љубављу, а Бога ми, и својом добротом и својом мудрошћу, јер није било лако окупити Трепчане и све оне који су на било који начин везани за Трепчу око градње овог светог храма и за то му припада велика заслуга."

"Драга браћо и сестре, вама је такође познато да је и г. Миодраг Бобо Радуновић, министар здравља у Влади Црне Горе, такође, везан за ово мјесто и да је много помогао на самом почетку и цијело вријеме се интересовао за градњу овог светог храма и дао велики допринос за изградњу овог храма и парохијског дома. Зато смо и њега одликовали златном медаљом Светог Георгија и да му буде на здравље и на дуг живот. Такође смо одликовали и цио Одбор за изградњу овог светог храма, јер су сви људи који су били у Одбору дали, заиста, велики допринос, свако, наравно, колико је могао“.

У име одликованих, на указаној части и повјерењу, захвалио је Миодраг Радуновић.

Извор: Епархија будимљанско-никшићка

http://www.spc.rs/sr/osvetshena_crkva_svetog_jevstatija_u_trepchi

Благословом Његовог Преосвештенства Епископа ваљевског г. Милутина, установио их је јесени 2008., и наредне две године организовао и водио свештеник Александар - Саша Ђурђевић. Како га мисионарски пут одводи у далеки Каракас, Епархију јужноамеричку, прегалаштво о. Александра Ђурђевића настављају јереј Дејан Трипковић и ђакон Дарко Крунић, под окриљем Светосавске омладинске заједнице.

Пет година мали је јубилеј, али када се има у виду број посетилаца које ни врелина, ни киша, ни снег нису спречавали да дођу у Ваљевску гимназију или Културни центар, и послушају казивања најистакнутијих представника српске духовне, научне и културне елите, прослављене спортисте, новинаре... речју, све оне чија реч искуствено поткрепљена богати духовно биће савременог човека, који своје биће у Христовој вери жели остварити. Академик др Владета Јеротић, протојереј др Милош Весин, Епископ ремезијански др Андреј Ћилерџић, Емир Немања Кустурица, Слободан Тркуља, Дејан Бодирога, Бранко Станковић, Мирјана Бобић-Мојсиловић... Низу се, разуме се, не назире крај. Јер, уз Божју помоћ, трудољубље Светосавске омладинске заједнице рађа нова саборовања, на радост верног народа Епархије ваљевске. Нарочитим успехом, како организатори кажу, сматра се велики број младих људи који посећује трибине. Јер, како се из назива да закључити, младима се посебно обраћају, не би ли им веру предака представили као смисао, уточиште... сунце које сија свевременим сјајем и чува душе у времену окрутног потрошачког материјализма.

Ј. Јанковић

Ова брвнара је посвећена управо Св. Јоаникију, првом патријарху српском, а освећена је протекле 2012. године.

У склопу св. Литургије, владика Јован је крстио малог Растка, сина јереја Ивана Теодосића, пароха аранђеловачког и супруге му Јелене. Тако је красота божанствене Евхаристије била употпуњења радошћу назидања Цркве Христове, кроз новокрштеног младенца Растка.

Након прочитаног јеванђеља, Владика је одржао беседу о смислу и величини свете Литургије, као и о неопходности нашег учешћа у њој. Такође је нагласио да је само у Цркви Божијој пуноћа сваке молитве, те да се црква свакодневно моли за цео свет- и верујуће и невернике, и хришћане и оне који то нису, али се света Литургија служи само за благоверни род хришћански.

На крају свете Литургије Владика Јован је пререзао славски колач, а после службе и освештао хотел туристичког комплекса породице Карић и остао на заједничкој трпези љубави.

Извор: Епархија шумадијска

Митрополија

Целокупној јавности, подсећања и разумевања ради, изложићемо кратко хронологију догађаја који су претходили овом историјском Сабору и довели до ове, толико жељене и сверадосне, „зоре новог дана“ у животу наше Цркве у Аустралији и Новом Зеланду.

4. септембра 2010. године, на Ванредном паралелном заседању Епархијског савета Епархије аустралијско-новозеландске и Црквено-народног сабора Епархије за Аустралију и Нови Зеланд Митрополије Новограчаничке, одржаном у Гринзбороу, Мелбурн, једногласно и једнодушно је донесена одлука да се усвоји седма ревизија нацрта Устава, као плод вишегодишњег интензивног рада Заједничког Законодавног Одбора. Са тог заседања је упућена молба да Свети Архијерејски Сабор Српске Цркве размотри и одобри предложени Устав.

Одлуком Светог Архијерејског Сабора од 23. маја 2011. године донесена је одлука да се одобри предложени Устав Митрополије аустралијско-новозеландске и да се обе претходне епархије у Аустралији и Новом Зеланду угасе као засебне јединице и уједине у Митрополију аустралијско-новозеландску.

Објављивање Устава у Гласнику, званичном гласилу СПЦ, у јуну 2011. године, представљало је почетак правоснажности и примене Устава Митрополије у животу и раду Митрополије и свих потчињених тела и престанак важности прописа свих ранијих правних докумената.

Први Ванредни Сабор Митрополије аустралијско-новозеландске, одржан 3. септембра 2011. године у Рути Хилу, Сиднеј, донео је одлуку да се за примену Устава и свих пратећих компоненти на локалном нивоу одобри прелазни период од 4 године, до 2015. г.

Овогодишњи Сабор је разматрао питање примене Устава на нивоу локалних парохија и њихових црквених општина и мисионарских парохија и донео упутства о регистрацији једнообразних Правила за све црквене општине и мисионарске парохије и усаглашавању локалних Уредби по истеку прелазног периода. Свака црквена општина и мисионарска парохија има право на Локалне уредбе, сходно локалним потребама или досадашњој пракси.

Такође је донесена одлука да се отпочне процес регистрације Устава Митрополије аустралијско-новозеландске актом Парламента Новог Јужног Велса, која ће бити важећа на територији целе Аустралије, односно да се региструје статуторно имовинско повереништво актом поменутог Парламента. Повереништво би било бирано на редовним Саборима Митрополије из редова учесника Сабора и било би надлежно само за имовину Митрополије док би парохије и њихове црквене општине и мисионарске парохије имале могућност избора; или да се придруже овом повереништву или да и надаље самостално брину о својој локалној имовини.

Приликом састављања Устава уложени су огромни напори да он буде складан спој духа Светог Писма, прописа Светоотачких канона и државних законских уредби Аустралије и Новог Зеланда, колико је то људски могуће.

Свако поштовање и свесрдну благодарност изражавамо свима који су се трудили на овом послу око Устава, који није само један правни документ који административно регулише наш живот у Цркви него кључни инструмент остварења јединства претходне две епархије у јединствену Митрополију.

Овај Сабор заједно са Митрополијским даном, који је такође одржан у Перту, у суботу 07. 09. 2013. званично је посвећен прослави 1700. годишњице Миланског едикта, што је Митроополија аустралијско-новозеландске посебно обележила прикладним промоцијама и промотивним материјалима, на челу са иконом Светог Цара Константина. Сабор је такође посвећен и 900. годишњици рођења Стефана Немање, утемељивача самосталне српске државе и 200. годишњици рођења великог српског песника и тајновидца, Петра II Петровића - Његоша, владике Рада.

Сабрани под сводовима храма Св. Саве а под омофором канонског Архипастира нашег, Његовог Преосвештенства Епископа Г. Иринеја, свештеници и представници су током дводневног рада Сабора Митрополије показали дух јединства иако је било и различитих мишљења. Одлуке су доношене сагласношћу а сав рад је протекао у братској слози и истинској хришћанској атмосфери, сходно речи светога Павла: „..а сви удови једнога тела, иако су многи, једно су тело…“ (I. Кор. 12, 12). Осведочили смо се: „Гле, шта је добро или шта је красно, него да браћа живе заједно? … Јер тамо заповеди Господ благослов, и живот довека“ (Пс. 132, 1-3).

Уверени смо да ће се од сада, још више него до сада, изобилна љубав Божја изливати на све верне и на све црквене заједнице, и утврдити нас на путу још ширег и већег напретка Богом чуване Митрополије аустралијско-новозеландске.

У светлости свега овога, жалости нас упорно одбијање мањине наших православних Срба да прихвате црквени ред и поредак.

Позивамо их и очекујемо да коначно приђу са осталим народом Божјим под омофор и архипастирски благослов Епископа нашег и у јединство са својом мајком Црквом Српском, уместо што покушавају да своју духовну жеђ утоле на „изворима испроваљиваним“ и туђим. Истина је јасна: отпали делови треба да се причисле Телу Цркве да би и кроз њихове животе благодат Божја прострујала. Најважније у животу свакога човека треба да је брига за спасење, а по речи св. Кипријан картагински, „изван Цркве - нема спасења“.

Ми верујемо у посланство наше на просторима овог континента, да сољу светог Православља осолимо благословену земљу ову. Зато молимо све сународнике наше да буду свесни узвишеног звања, и да не одступају од вере прадедовске; да животима својим делотворно сведоче свету веру благога Господа Христа.

У историјски преломном времену кроз које смо прошли, Промисао Господњи за Цркву Своју свету, упутио нам је за предводника светог човека, блаженопочившег Патријарха српског Павла, који је најсврсиходније одговорио изазовима времена, учећи све да увек на првом месту будемо људи.

Наш садашњи духовни вођа и поглавар Цркве светосавске, Најсветији Патријарх Г. Иринеј, такође води цркву кроз тешка и бременита времена. Захваљујемо Његовој Светости што нам је упутио поздравну реч и подарио свети патријарашки благослов за благословен рад нашег Сабора. Придодајемо молитве своје његовим, у срдачној нади да ће нам свима Господ подарити снаге да одговоримо изазовима пред које нас је историјски тренутак поставио. Молимо се Господу да Свјатјешем Патријарху нашем дарује снаге да брод Цркве уведе у мирне воде поретка црквеног и спасења народног.

Благодаримо Његовом Краљевском Височанству, престолонаследнику Александру II Карађорђевићу за честитке поводом „успостављања јединства и зацељивања дугогодишње ране на телу и души српског народа“, за поздрав и молитве које је упутио нашем Сабору, зажелевши успешан рад. Радујемо се заједно са целим краљевским домом Карађорђевића на исправљању учињене им историјске неправде и повратка блаженопочивших, раније у страним земљама сахрањених чланова породице, у своју земљу и на свој Опленац. Верујемо да ће одуживање овог дуга према својим великанима помоћи у зацељивању деценијских рана на телу српског народа.

Изузетно нас радује чињеница да је трудом и настојањем владике Иринеја свештенство подмлађено и умножено у последњих неколико година са 22 нова свештенослужитеља, а недавно је владика рукоположио још 5 дипломираних теолога.

Након завршетка радова на административном пољу и решавања проблема који већ годинама и деценијама окупирају нашу пажњу, црпе духовну енергију и материјална средства, стварају негативну атмосферу која нас спутава да се усредсредимо на истински рад на образовању и духовном просвећивању како деце и омладине тако и целокупне пастве, решени смо да у најскоријој будућности прионемо овом светом делу.

Архипастир наш, Преосвећени Владика наш, Г. Иринеј, пуни 7 година преданог владичанског служења Господу своме, Цркви светој и народу српском. Честитајући му срдачно, желимо да га Господ снажи, подржи и поживи на још много година.

СПЦ

Да се у овој идеји види промисао Господњи, потврдио је својим светим благословом старешина Храма Светог Нектарија Егинског, старац архимандрит Нектарије Виталис из Камаризе, живописног села, удаљеног 80 км од Атине. Старац је своје монашко име добио по светитељу, али и исцељење од тешке болести.

Дивни старац поручио је да се сам Свети Нектарије радује што му се у Србији гради храм, будући да су Срби и Грци браћа у Христу, од једне Мајке - Православне Цркве. Добијањем свога дома у Србији, Свети Нектарије биће присутнији међу нама, да нас Божјом благодаћу помаже, лечи душе и тела.

Прожет истинском љубављу према српском народу и одушевљен идејом изградње храма, старац Нектарије Виталис умолио је да сви, сабрани око Епископа Милутина - свештенство, монаштво и верни народ Божји, похитају са градњом, како би он лично дошао у Ваљево, на освећење храма, те донео на дар чудотворне мошти Светог Нектарија, крај којих би се читале молитве за здравље и спасење.

Ту жртву старац би учинио за љубав свих нас, иако је већ у деведесетим годинама свога живота, а велика је страдања и болести поднео Божјом помоћи и молитвама Светог Нектарија. Надалеко је чувен његов небоземни сусрет са Светим Нектаријем, када је исцељен од карцинома плућа 1980. године. Описао га је у књизи „Разговарао сам са Светим Нектаријем“, коју је објавила „Светигора“.

Редак је благослов да са њим, љубљеним чедом Светог Нектарија, узнесемо молитве за здравље и спасење свију нас.

Такође, на нас су изливени и благослови нововремених светитеља Владике Николаја и Аве Јустина, јер следујемо њихове искуствене поуке. Наиме, Ава Јустин говорио је: „ Поштујмо браћу Грке као своје духовне оце, кумове, учитеље и исцелитеље“. Велика је радост у светом Православљу које је изнад свих нација и државности у Пресветој Тројици. Господа ради и Цркве свете, молимо све поштоваоце Светог Нектарија и људе добре воље да, у складу са својим могућностима, помогну изградњу храма Светог Нектарија Егинског у Ваљеву. На тај начин, сви ћемо дати свој допринос у подизању нове Бање Витезде свакој напаћеној и страдалној души за лек!

Циљ оснивања Дечијег црквеног хора је да деца активно учествују у Литургијском животу певајући на недељним и празничним богослужењима. Планирано је да се поред учења духовних и народних песама деца уводе и у основе православне вере.

Хором ће дириговати Милица Грубишић дипломирани музички педагог.

Аудиција ће се одржати 21. септембра 2013. у 12 часова у просторијама Црквене општине Нови Сад у Змај-Јовиној бр. 4.

Све потребне информације можете добити путем електронске поште:

decijihor.epbacka@gmail.com

Преузмите плакат у ПДФ формату

Преузмите летак у ПДФ формату

Беседа

У суботу 14/1 септембра, када празнујемо спомен Светог Симеона столпника и почетак новога индикта, Преосвећени Г. Григорије Епископ Захумско-Херцеговачки служио је свету архијерејску литургију у Житомислићу. Епископу су саслуживали свештеномонаси и свештеници из Херцеговине као и свештенство из суседних епархија, Будимљанско-Никшићке, Бихаћко-Петровачке и Зворничко- Тузланске.

Посебну радост и благослов овом сабрању учинио је својим присуством умировљени епископ Атанасије. На крају јутарње службе, а пред почетак Литургије, игуман житомислићке обитељи Данило привео је двојицу искушеника Слађана Манигоду и Бориса Палибрка који су примили расофорни постриг, добивши нова монашка имена – Гаврило и Владимир. Гаврило по арханђелу благовеститељу еванђељске радосне вијести и чувару благовештењске житомислићке обитељи и Владимир по ђакону и једном од осморице новопросијалих мученика житомисличких. Владика је у својој проповеди нагласио како је ово још једна и веома значајна обнова овога манастира.

Извор: Епархија захумско-херцеговачка

Свету архијерејску Литургију у храму Преподобне Мајке Параскеве – Свете Петке у Подбрду код Мркоњић Града служили су Њихова Преосвештенства Епископ будимљанско-никшићки г. Јоаникије и Епископ бихаћко-петровачки г. Атанасије уз саслужење свештеномонаштва и свештенства Епархије бихаћко-петровачке и гостију свештеника из Београда, Црне Горе и других епархија Српске православне Цркве.

Послије Литургије испред храма под сунчаним небом услиједио је културно-умјетнички програм. Ове године програм је обогаћен епархијским обиљежавањем јубилеја 1700-годишњице Миланског едикта. Тим поводом протојереј-ставрофор проф. др Борис Брајевић, декан Православног богословског факултета „Свети Василије Острошки“ у Фочи, одржао је бриљантно предавање на тему Миланског едикта.

Своје учешће у културно-умјетничком програму узели су хор свештеника Епархије бихаћко-петровачке „Свети Роман Мелод“, етно група „Ива“ из Добоја и гуслари Миличић Драган и Рољић Бошко из Удружења епских пјесника и гуслара „од Змијања Рајко“ из Бања Луке. Највеће одушављење публике изазвали су чланови етно групе „Ива“, мада је веома срдачно прихваћен и звук гусала.

Након културно-умјетничког програма приређена је богата трпеза љубави за све присутне. Током трпезе вјерницима су се обратили Његово Преосвештенство Епископ будимљанско-никшићки г. Јоаникије; савјетник Предсједника Републике Српске г. Миладин Драгичевић, изасланик Предсједника Републике Српске г. Милорада Додика; министар правде и самоуправе Републике Србије г. Никола Селаковић; предсједник Владе Унско-санског Кантона др Хамдија Липовача, осведочени пријатељ Епархије бихаћко-петровачке; члан Одбора за дијаспору и Србе у региону г. Миодраг Линта, који је дошао у име Предсједника Народне Скупштине Републике Србије г. Небојше Стефановића; као и Епископ бихаћко-петровачки г. Атанасије, који је у име вјерника Епархије бихаћко-петровачке захвалио гостима и пријатељима на учешћу у прослави дана Епархије.

Слави Епархије бихаћко-петровачке присуствовали су и г. Зоран Тегелтија, министар финансија Републике Српске, г. Андреј Мамонтов, министар правде и правосуђа Унско-санског кантона, бригадир Рајко Кнежевић, комадант III пјешадијског пука (Војске Републике Српске) Оружаних снага БиХ са пратњом; начелници општина Мркоњић Града гђа Дивна Аничић, Босанског Петровца г. Златко Хујић, Источног Дрвара г. Драган Лукач, Рибника г. Горан Савић, Босанског Грахова г. Урош Макић, Петровца-Дринића г. Драго Ковачевић, као и дугогодишњи сарадници Епископа Атанасија др Слободан Тошовић, директор Градског завода за јавно здравље из Београда, др Симо Билбија из Бања Луке и многи, многи други - укупно пар хиљада душа.

Поводом крсне славе Епархије писане честитке су упутили: Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј, Његово Високопреосвештенство Митрополит црногорско-приморски г. Амфилохије, Преосвећена Господа Епископи бачки Иринеј, славонски Сава, далматински Фотије, горњокарловачки Герасим, умировљени захумско-херцеговачки Атанасије, Предсједник Републике Српске г. Милорад Додик, Предсједница Владе Републике Српске гђа Жељка Цвијановић, Предсједник Народне Скупштине Републике Српске г. Игор Радојчић, проф. др Младен Вуруна, генерал-мајор, начелник Војне академије из Београда, г. Зоран Живковић, предсједник Нове Странке.

Наредне године слава Епархије бихаћко-петровачке, Сабор Срба Светитеља, биће прослављена у храму Светих апостола Петра и Павла у Босанском Грахову, завичају Гаврила Принципа.

• Бесједа владике Јоаникија
  
• Бесједа владике Атанасија - 1
  
• Бесједа владике Атанасија - 2
  
• Предавање проф. др Бориса Брајовића
  

Извор: Епархија бихаћко-петровачка

У четвртак 19. септембра 2013. године у 19 часова у Свечаној сали Ваљевске Гимназије предавање на тему: ДЕЦА, МЛАДИ, ОДРАСЛИ - дилеме и неспоразуми, одржаће дечији психијатар и психоаналитичар ДР БИЉАНА ПИРГИЋ