Његово Преосвештенство Епископ рашко-призренски г. Теодосије служио је јуче, 21. септембра 2013. године свету Литургију у манастиру Кончул током које је игуманију манастира мати Минодору одликовао напрсним крстом у знак посебног признања њеном труду у духовном узрастању кончулског сестринства.

Извор: Епархија рашко-призренска

Свету архијерејску Литургију служио је Преосвећени Епископ г. Иринеј. Саслуживали су протојереји-ставрофори Миодраг Перић, старешина саборног храма и архијерејски намесник сиднејски, Ненад Ђурашиновић и Раде Радан, презвитери Александар Милутиновић и Ђорђе Веселиновић као и протођакони Живота Петровић и Немања Мрђеновић, ђакони Петар Мракић и Желимир Миловић и ипођакон Вељко Мракић.

У току свете Литургије, протођакон Немања Мрђеновић рукоположен је у чин презвитера, а пошто је раније службовао у рангу протођакона, на крају Литургије рукопроизведен је у достојанство протонамесника. Високопречасни протонамесник Немања Мрђеновић обавља дужност Секретара Митрополије аустралијско-новозеландске и службује у митрополијској администрацији.

Након што су га ђакони привели пред Епископа, на питање Владике ”Чему приступаш чедо и шта тражиш од наших руку”, отац Немања је, подсећајући на речи Светог Апостола Павла да само благодаћу Божијом јесте то што јесте, изразио своју захвалност Богу на милости и благодати које су га довеле до двери Светог олтара. Подсећајући и на светоотачку науку да је један хришаћнин ниједан хришћанин и да човек не може сам да се развија и узраста ка мери раста висине Христове, отац Немања захвалио је и свима онима који су му помагали и који му помажу на том путу; својој супрузи, родитељима, породици, пријатељима, свештеницима и посебно своме духовном оцу и Епископу Иринеју покрај кога је начинио своје прве свештенослужитељске кораке.

Владика Иринеј је одговарајући на приступну прозбу из дубине срца поздравио речи оца Немање, подсећајући се свога рукоположења када је примио поуку да иако никада неће имати децу по телу, да ће сигурно имати мноштво духовне деце. ”Сећајући се тог момента”, нагласио је Владика Иринеј, ”сећам се и тренутка када сам оцу Немањи дао благослов да беседи на архијерејској Литургији, и како сам се тада, препознајући свој печат у таленту који он има и развија, једнако као и сада, осећао као најпоноснији отац на свету”.

Након архијерејске Литургије, верни народ испунио је црквену салу у којој су окупљени око свога Епископа поделили трпезу љубави. Да се заиста ради о трпези љубави и истинском наставку евхаристијске радости и весеља, показало се на примеру када је цела сала, предвођена ђаконима и свештеницима, заједно отпевала неколико традиционалних српских и руских песама.

Владика Иринеј је овом приликом народу представио и сестру Сузану, новопристиглу монахињу која ће бити део сестринства при манастиру Светог Саве у Илајну. У процесу обнове монашког живота у Митрополији мати Сузана је први весник надолазећег духовног пролећа. За њом стижу и још два јеромонаха и још једна монахиња, чији се долазак очекује кроз месец дана.

Извор: Митрополија аустарлијско-новозеландска

Реч заклетва изговорена је први пут давне 1342. године. Полагали су је многи српски владари. Чин полагања заклетве узвишен је и, у животу сваког човека, вредан вечног сећања. Војска Србије ужива велико поверење грађана. Из године у годину оно расте, будући да се број кандидата за војне школе и добровољно служење војске драстично повећава. Војска Србије је важан чинилац развоја и стабилности региона, поручио је министар одбране у Влади Србије г. Небојша Родић, на свечаности полагања заклетве 21. септембра ове године у касарни "Војвода Живојин Мишић".

Заклетву су положили кадети Војне академије и Војно медицинске академије, као и војници на добровољном служењу војног рока септембарске генерације. Како је уз војску, Српска Православна Црква, један од стубова нашег друштва и државе, добро сарадња ових двеју институција траје и развија се на обострану духовну корист. Његово Преосвештенство Епископ ваљевски г. Милутин присуствовао је полагању заклетве септембарске генерације лета Господњег 2013. баш како је с радошћу и љубављу и раније чинио.

Извор: Епархија ваљевска

У древном граду Сирмијуму, данашњој Сремској Митровици, обележено је 17 векова од стицања права на слободно исповедање хришћанске вере. Као што се тада пре толико векова Светом цару Константину указао крст на небу и знак Овим побеђуј, тако је данас у том молитвеном духу и литургијском сабрању Његова Светост Патријарх српски г. Иринеј са Њиховим Преосвештенствима Епископима: сремским Василијем, бачким Иринејем и осечко-пољским Лукијаном, уз саслужење свештенства Епархије сремске и Архиепископије београдско-карловачке, донео исте благе вести, дух, снагу, молитву и поново указао на пут којим треба да идемо.

Свештенство, преподобно монаштво, благочестиви народ Епархије сремске, али и браћа и сестре из других епархија, данас су једним устима исповедали хришћанску веру, слободни у Духу, у срцу и мислима. Символ вере, како се вековима чита, као и Молитва Господња његовом небеском Оцу, Оченаш, изговарани су једним устима и једним срцем. Био је то дан, као и литургијско сабрање, какав се само пожелети може, јер то није обичан дан Епархије сремске, него светковање великог духовног и историјског, културног наслеђа, сведочанство живог трајања српског народа и православне вере. Био је то дан за историју, за сва времена, дан за памћење.

Град Светога Иринеја, Светога Димитрија, Свете Анастасије и многих мученика, град мученика сирмијских, град Светога Константина Великог у којем је живео и у којем је рођен његов син Констанције Други, дочекао је Његову Светост Патријарха српског г. Иринеја.

Како је у свом поздравном слову истакао Епископ сремски г. Василије, црквено народно литургијско сабрање у Сремској Митровици донело је духовно укрепљење свима. Владика је замолио патријарашки благослов Његове Светости за благочестиви народ који је пристигао са свих страна, за младе и децу у народним ношњама, богослове Карловачке богословије, војнике, припаднике Жандармерије, ватрогасних служби, представнике градских власти (градоначелник г. Бранислав Недимовић) и покрајинске власти, представнике свих јавних и културних институција, Српске академије наука и уметности, Матице српске, представнике Канцеларије за сарадњу са Црквама и верским заједницама и представнике других верописповести.

„Ваша Светости, молимо Вас да нас подучите, поучите Вашом мудром патријарашком речју“, замолио је Владика сремски за све присутне, и за оне који из неког разлога данас нису пристигли у Митровицу.

„Благодаћу и милошћу Божјом, целе 2013. године прослављамо догађај који је оставио неизбрисиви печат на путу напретка и историје човечанства... Христов крст је знак Константинове и наше победе данас. То смо и као народ и као појединци толико пута осетили и доживели у нашој историји и у нашој Цркви... У овој години очекујемо настанак једног новог препорода у нашем народу, а надамо се да ће тај препород захватити и свет у коме живимо“, казивао је, између осталог, Патријарх Иринеј и опоменуо све да се ништа не дешава без Божјег промисла и благослова. Посебно је Његова Светост истакао да се данас у општој понуди противној моралним, људским вредностима све чини да нестану брак и породица, и апеловао да уз Цркву и државу учинимо све да као народ опстанемо са здравим потомством и да за будуће нараштаје обезбедимо срећну и Богом благословену будућност.

„Љубав, праштање и служење ближњима, јеванђелске врлине и служба Богу чине нас децом Божјом, а у нашем времену, вредности за које се морамо борити јесу светиња људског живота, светиња брака и светиња породице...“, поручио је Патријарх Иринеј.

Свенародно молитвено сабрање је настављено обиласком фрушкогорских манастира, Патријарашки благослов је свако од присутних понео преподобном монаштву и сестринству и унео у своје домове.

Црквени хор „Свети Сава“ при Саборном храму светог Димитрија из Сремске Митровице и хор Епархије сремске појањем су узвеличали прославу и узнели молитве Господу.

Зорица Зец

Извор: СПЦ

Владици је, уз молитвено учешће многобројних вјерника, саслуживало цетињско свештенство и свештеномонаштво.

У току богослужења Цркви Христовој је, кроз Свету тајну крштења, прибројана слушкиња Божја Симонида Каварић.

У литургијској проповиједи након читања Светог Јеванђеља Митрополит Амфилохије је рекао да човјеку, који је по природи пролазно биће, ако се одвоји од Бога – нема спаса. „Такав човјек је, по ријечима апостола Павла, заиста проклет човјек“.

Митрополит је подсјетио да је апостол Павле савршено говорио о љубави. „Говорио је о Божјој љубави према нама људима, која се открила и јавила преко Сина човјечијег, преко Христа Господа, и о човјековој љубави према Богу. Тајна двоједне љубави се управо по њему и по његовом прозрењу открила у личности Христовој“.

„Зашто једино у Њему? Зато што је Он с једне стране јединородни Син Божји, савршени Бог који је у исто вријеме постао човјек, тако да онај који Њега љуби и који Њега воли, он воли Бога, он испуњава ону прву заповијест: љуби Господа Бога свим срцем својим, свом душом својом и свом мишљу својом“, рекао је Владика.

„А друга заповијест је: љуби ближњега свога као себе самога. Па каже Свети апостол Павле и други Свети Божји људи све до нашега Светог Владике Николаја да се кроз љубав према Христу испуњују и она прва и она друга заповијест. Јер, ко Њега љуби – љуби и савршеног човјека“, објаснио је Митрополит Амфилохије.

Р.В.

http://www.mitropolija.com/mitropolit-amfilohije-sluzio-liturgiju-u-cetinjskom-manastiru/

Саслуживао је Архијерејски намесник ћићевачки протојереј Владица Столић са свештеницима и ђаконима крушевачке Епархије. На Литургији је учествовао и Градоначелник Крушевца господин Братислав Гашић и командант гарнизона у Крушевцу господин пуковник Синиша Кресовић. По Светој Литургији је приређена Трпеза љубави коју су припремили црквени одборници из Макрешана на челу са својим свештеником Радојицом Радојковићем.

Епископ Давид је у повратку за Крушевац посетио и главну парохијску цркву светог пророка Илије у Макрешану.

Фото: Иван Цветковић, презвитер, Андрија Јелић, ђакон

play

Беседа Владике Давида по Јеванђељу - Преузмите – 0:00:00 / 0:00:00

play

Беседа Епископа Давида на крају Литургије - Преузмите – 0:00:00 / 0:00:00

play

Обраћање о. Радојице Радојковића на Трпези љубави- Преузмите – 0:00:00 / 0:00:00

play

Обраћање Владике Давида на Трпези љубави- Преузмите – 0:00:00 / 0:00:00-

http://eparhijakrusevacka.com/osvestenje-crkve-svetog-velikomucenika-pantelejmona-u-selu-makresane-kod-krusevca/#fbgallery[]/2/

Ове године поменути храм слави 100 година од подизања и освећења. Свету архијерејску литургију служио је Епископ далматински г, Фотије уз саслужење свештенства и свештеномонаштва Епархије далматинске и бихаћко - петровачке. После свете литургије, освећења славског жита, резања славског колача и чињења литије око светог храма, у порти храма је уприличен духовно - културни програм. На почетку програма Епископ г. Фотије је у својој бесједи говорио о данашњем празнику, о чувању вјере и идентитета српског народа у Далмацији, на крају захваливши свима који су помагали а и даље помажу обнову стрмичких светиња. У програму су учествовали: ојкачке групе из Стрмице и Голубића, КУД "Дрвар",српски византијски хор Мојсије Петровић (који је појао на светој литургији) и етно група "Бело Платно".

На крају програма додијељене су црквеноопштинске грамате и захвалнице добротворима. Граматама су одликовани господа: Раде Бјелић, Жељко Матијаш и Никола Зорић. Захвалницама су одликовани: Милан Видовић, Ђуро Врањковић, Лазо Дроњак, Синиша Деља, Ђуро Стојковић, Бранко Бурсаћ, Радомир Матијаш, Божидарка Радош, Милорад - Бато Рељић, Аугуст Мајер, Љиљана Митровић, КУУ-а "Стрмица", КУД "Дрвар" и манастир Драговић. После програма приређена је трпеза љубави за све присутне на саборовању у Стрмици.

http://www.eparhija-dalmatinska.hr/Frames-c.htm

Архипастирском беседом Владика је поучио све присутне, а нарочиту поуку упутио новопостриженом монаху Јоакиму, желећи му да се спасава у Ангелском чину, у молитвеном тиховању и послушању своме старцу и игуману великосхимномпротосинђелувисокопреподобном оцу Рафаилу.

Његово Преосвештенство Епископ нишки Г.Г. др Јован

Download

Информативна служба Епархије нишке

Након Миљанића, Томашевића, Басћовића, Лучића и Бјелица, домаћин овогодишњег славља на ком се окупилооко неколико хиљада званица је братство Шекарић, чији браственик Рајко Шекарић се прошле године преузимањем славког колача обавезао да сабере вјернике код светиње у Косијереву. Он је дио славског колача предао Костадину Миловићу, који се обавезао да наредене године организује славље код поменуте светиње са надом да ће братственици и преостала 82 братства која су заступљена у бањанско – рудинском крају наставити започету традицију.

Свету архијерејску литургију служи о је владика будимљанско - никшићки Јоаникије са свештенством епархија будимљанско – никшићке и захумско херцеговачке, а том приликом обављен је и причест и пресјечена славска погача. Литија прдвођена бројним свештнством, током које је читано Свето Јеванђеле проштала је око храма.

Служећи Свету архијерејску литургију владика будимљанско – никшићки Јоаникије је истакао да, је велика радост што се вјерни народ сабира на празмник Мале Госпојине, а друга је радост што се може виђети духовна и народна обнова.

”У овоме великоме празнику сабрало с много тога , на једно мјерсто и заједно ђелују божији промисао, човјкољубље, божије приомишљање о спасењу свијта , а са друге стране вјера светих супружника Јоакима и Ане, родитља Прсвете Богородице, њихово дуго трпљење, њихова истрајност, смирење и њихов молитве. Све се то удружило заједно са божијим промислом. А на такав начин дошао је онај дан о коме су пророци пророковали кроз вјкове, да ће Господ устријити спасењ свијета преко невине ђевојке. А, управо та ђевојка је била пресвета Марија Ђева Богородица, чије рођење данас прослављамо. Она се прославила и кроз своје рођење. Али, највише се прославила рођењем спаситеља свијта Господа Исуса Христа кога је зачела не од сјемена људскога, него силом духа Божијега ради нас и нашега спасења, као што то исповиједамо у симболу вјере. Толико је важна та истина драга браћо и сестре и о рођењу Прсвете Богородице и Христовом оваплоћењу, јр ми истовремено прослављамо његово рођење, оваплоћење, ђело на земљи и његово распће тади нас и васкрсње и остала чудесна спасоносна ђела Божија”, казао је владика Јоаникије.

Владика је казао да част која се указује господу Исусу Христу, указуј се истоврмено Прерсветој Богородици.

”И нарочито је угодно Богу када прослављамо његову прсвету мајку. Када њу призивамоу помоћ, а она нам притиче и сина свога умољава за нас и својим мајчинским молитвама заступа цио овај васиони грешни свијет. Све народе земаљске. А, нарочито и посебно православн хришћане, све оне који јој се моле, исповиједају спасење кроз господа Исуса Христа сина божијг. Овај окуп народни, ниј као било који други окуп и није на било ком мјесту, него у име божије и око ове светиње. И када се овђе сабермо треба да покажемо све оно најчеститије, најгостопримније, најчститије што имамо и што смо наслијдили од наших родитља и пратодитиеја. И то тако, Богу хвала бива овђе сваке године. Овај празник и ова светиња нас препорађају и треба ово наслеђе које смо наслиједили од наших предака да чувамо и унапређујемо. Свеке године да се окупљамо и сабирамо, н само ради трпеза и да буде обсмишљено, већ Богу хвала да се окупимо око трпез Господње. Да се нахранимо светињом, истимном и правдом Божијом и да се просвијетле наше душе, па онда у тој радости и том јединству духовном да сједемо за трпезу. Највећа радост Иинајвеће обновљње је да смо се сабрали у светињи, која обнавља наша срца, душе и мисли. Т То ј оно што нас обнавља. Т анам новина треба и за том новином трба да идмо и да је тражимо. Јер Господ је унио новину својим рођењем. И, Пресвета Богородица је зачеткик ђела Божијег, а почеткак свих празника је њно рођење”, казао је владика Јоаникије.

Рајко Шекарић је предајући дио славког колача Костадину Миловићу је казао да му ј срце пуно што му се указала част да угости братственике и сабере их код светиње у Косијереву.

Подсјетивши на историјске моменте Благота Шекарић из Требиња исказујући захвалност свима који су се окупили око светиње је нагласио да је манастир у Косијереву је постао и остао нераскидива карика братољубља и најближа веза са онима којима се клањамо и молимо.

”Темеље за ово светилиште засновао цар Константин, још прије 1600 године, а на тим темељима свети Храм као задужбину подигао и предао на аманет народу краљ Милутин. Израстајући према висинама, ширећи свој ореол према низинама, обасјавајући једну од најпитомијих долину ријек Требишнице. Чинећи поносном и пркосном њену лијеву обалу, обасипан молитвама свога народа између између њихових тжашких радова , са по којом од среће кришом пуштном сузом чуван њиховим љубоморним погледима са обронака Тисовца, Граца, Вијарца, Јабуковца,Стражишта, Ржишта, Сомине, Њергоша и осталих опутно рудинских и бањанских планина, чувајући осиромашену немаштину свега онога потребног за људско битисање ширећи своја крила у одбрану светиња и духовног богатства, тог блага који један народ чини вјчним, небеским и бесмртним”, казао је Шекарић.

Он је подсјетио да је на посној и жедној, али храброј и одважној и крвљу натопљеној пилатовачкој змљи , једно од 82 бањско рудинска братства, као потомци кнеза Пилата и жене му ангелине сестр Ива Црнојевића, као једна од најстаријих породица тога краја прије шест вјкова, управо када је почело уздизање и житије манастира Косијерво, пустило коријене и остало да битише на тим просторима братсзво Шекарић.

Бећир Вуковић, књижвник је истакао да међу бисерима које свевишњи премеће на бројаници на руци болно свити косијеревска капела Његошева, видећи да за 200 Његошвих година зле очи не виде разлоге да славе Његоша, јер они који су прозвани да га прослављају, прослављајући себе на онога ђе је зно клицу замтнуло.

”Али, владика наш Јоаникије, као што се био досјтио да овђе у овој капели опоје и сахрани мученичке братске кости тако се пророчки биио досјтио да та капела у којој ће почивати трба да буде Његошева капела. Знао је да они који се одричу себе не знају ни за себе, ни за његоша, ни за Христа Бога”, казао је Вуковић.

Драгиша Шекарић је прочитао текст који је посветио манаститу у Косијереву, док је епски пјесник Божо Ђурановић, том приликом казивао здравицу посвећену тој светињи.

У културно - умјетничком програму учествовали су новоосновани црквни хор Светог Ђорђија из Никшића, Културно умјетникча друштва “Пива” из Плужина, КУД “Просвјета” из Рудог и “Зора Херцеговине” из Билеће, пјевачко рецитаторска група, такође из Билеће, народни гуслари Славко Горановић из Никшића и Здравко Кнежевић из Плужина. Свој допринос манифстацији дао је у Вукман Белојевић – Вучко, са родољубивом и љубавном пјесмом, као и рецитаторка Тијана Тркља, из Билеће и Лана Радовановић и Љиљана Пекић чланице драмске секције “Зора Херцеговине” из Билеће. Водитељ програма био је Миливоје Бештић.

http://www.eparhija.me/mala-gospojina-slava-manastira-kosijerevo-2013

Епископ горњокарловачки Г.Г. Герасим служио је свету Архијерејску Литургију у цркви Рођења Пресвете Богородице на Тиролу.

Епископу Герасиму саслуживали су: протојереј Радослав Анђелић, протојереј Далибор Танасић и ђакон Предраг Сушић.

После узнесене заамвоне молитве, Преосвећени Владика је благословио славско кољиво и колач.

Након Литургије Епископ Герасим је надахнутом беседом поучио верне о величини празника кога прослављамо , али и о улози свих нас у икономији спасења човјека. На крају беседе Владика је напоменуо да је све у овом свијету створено за човјека , али и да ми имамо обавезу и дужност , да оно што смо примили од предака достојанствено одржимо, позвавши све вјерне да зајеничким снагама обнове овај храм.

У наставку овог сабрања приређена је трпеза љубави у дому домаћина, протојереја Далибора Танасића.

Била је ово друга посјета преосвећеног владике овом манастиру.

Љ.К.

У Четвртак, 19. септембра т.г. његово Преосвештенство г. Хризостом, епископ зворничко-тузлански, по први пут је посјетио манастир св. пророка Илије у Доњем Детлаку код Календароваца, Општина Дервента.

Са преосвећеним владиком у посјету овом најновијем манастиру Епархије зворничко-тузланске стигли су и г. Средоје Новић, министар у Вијећу министара БиХ-не, затим начелник Општине Дервента са сарадницима, и сабраћа манастира из Доње Бишње Симеон и Нектарије. Госте је дочекао монах Филип, монах овог манастира.

Након поклоњења светињи овог манастира и упознавања са историјатом истог, преосвећени владика г. Хризостом са пратњом кренуо је у обилазак и разгледање невјероватних ХАМБАРИНА (амбарина) интерсантног археолошког локалитета у непосредној близини манастира.

Након обиласка и разгледања манастирског околиша приређена је трпеза љубави за све госте. У току обједа разговарало се прије свега о плану ПРОМОЦИЈЕ рукописне књиге овог манастира познатијег као ДОЊОДЕТЛАЧКОГ ЕВХОЛОГИЈОНА пронађеног у Патријаршијског библиотеци у Београду, фототипско издање које је урађено 2011.године.

Љ.К.

Извор: Епархија зворничко-тузланска

У име радија Православне Епархије бачке, уговор о маркетиншким активностима је потписао презвитер Жељко Латиновић, главни и одговорни уредник радија Беседа док је терапијску заједницу Земља живих представљао протопрезвитер Бранко Ћурчин. Потписивању уговора о пословно – програмској сарадњи радија Беседа и терапијске заједнице Земља живих, присуствовали су: Даниела Павелка, маркетинг менаџер Радија; Љиљана Маширевић, пројектни менаџер Земље живих; Слободанка Драшковић, координатор и Младен Дероња, васпитач у заједници Земља живих.

Потписаним уговором, радио Беседа је у обавези да, у наредних годину дана, промовише активности које заједница Земља живих реализује у оквиру пројеката и редовних програма. Такође, уговором је регулисано да ће Земља живих редовно достављати извештаје о актуелним догађањима која су у вези са активностима те терапијске заједнице за психосоцијалну рехабилитацију и ресоцијализацију.

Радио Беседа

• У времену у коме црнохроничне рубрике дневне штампе преплављују извештаји о окрутном насиљу и бизарним злочинима, чији су починиоци махом још у школским клупама, насушна је потреба говорити о узроцима социјално неприхватљивог и деструктивног понашања младих људи, односно начинима њиховог предупређивања. За јубилеј- пет година трајања циклуса „Православље и млади“, Светосавска омладинска заједница, благословом Епископа ваљевског г. Милутина, приредила је 19. септембра ове године у Ваљевској гимназији, предавање „Деца, млади и одрасли- дилеме и неспоразуми“. Тема изврсна, имајући у виду циљну групу организатора трибина. Баш као и предавач, др Биљана Пиргић, дечји психијатар богатог терапеутског искуства у раду са децом и родитељима-
  

Иако од примарне важности, родитељска љубав није довољна за разумевање детета. Разлог томе јесте обремењеност родитеља сопственим младалачким траумама. Почетак дечје егзистенције збива се у тренутку зачећа бебе у главама родитеља, бирања имена и сл. Уз сво уважавање сугестија старијих, мајка би требало да изгради сопствен однос са бебом, да има капацитет да одговори на њене основне потребе.

• Држање бебе у рукама јесте и држање у мислима. Беба тада осећа чврст ослонац, улива јој се осећање сигурности, које деца касније траже у животу. Када тај базични ослонац изостане, јавља се анксиозност, деца сањају снове у којима пропадају у поноре... Осим држања, јако је важно задовољење потребе за храњењем. Без обзира на то да ли се ради о мајчином или вештачком млеку, тај чин симболизује доброту, љубав и сигурност. Пресвлачење је, такође, чин који беби пружа осећај пријатности, будући да је задовољна ослобађањем од телесне нечистоће.Плач је знак беспомоћности у периоду у ком је беба тотално зависна од мајке, у погледу физиолошких, али и психолошких потреба- навела је др Биљана Пиргић.
  

Мајка брине о детету не само да би му показала љубав, већ да би оно стекло тзв. искуство сигурности, како сутра не би постало насилник. Растом зуба, дете спознаје агресију, могућност повређивања другог. Наравно, временом она се каналише. Око друге године живота, дете излази из „стања свемоћи“, илити суочава се са тим да се плачом не добија све и првим забранама. Добар родитељ мора знати да постави границу, а да притом задржи љубав и поштовање детета, објашњава др Пиргић.

• Казна у виду батина, нити попуштање дететовој вољи не долазе у обзир. Треба издржати дечју љутњу и бес и показати му љубав упркос постављеној граници. Ако се то не успостави, дете израста у незрелу, слабу личност, без способности да превазиђе непријатне ситуације. У адолесценцији, по правилу има озбиљан проблем са агресијом. Јер, у том животном добу само несигурни повређују друге, из страха да не буду сами повређени.Када одрастемо уз оног ко је ту када нам треба, научи нас шта је добро и лоше, нећемо имати проблем са агресијом- саветује др Биљана Пиргић.
  

Говорећи о дечјем појмању нарушених брачних односа родитеља, др Пиргић је указала да деца то осећају, ма колико се родитељи трудили да их сакрију. Деца носе терет непријатне атмосфере у дому, губе вољу за учењем, депресивна су. Адолесценти су, услед низа хормонских промена, нарочито осетљиви. Устручавају се да кажу шта их мучи па се догоди да разбију прозор, или на неки сличан начин испоље своју тегобу. Најважније је имати разумевања и саосећања за децу и, уколико се појави проблем, потражити стручну помоћ. Родитељи очекују да их деца поштују, али то мора бити узајамно. Јер, закључује др Биљана Пиргић, они су слика нашег света.

Ј. Јанковић

Имајући у виду збуњеност и забринутост верника наше Цркве, грађана ваљевског краја као и велико интересовање јавности уопште око најновијих збивања у древној светињи из XV века – храму Светог Архангела Михаила, познатијем као Ваљевска Грачаница у Тубравићу код Ваљева, Епархија ваљевска опет и изнова изражава своју забринутост око проблема "потапања и измештања" ове богомоље са којом се нерадо, невољно и не својом кривицом суочила одмах по свом васпостављању 2006. године.

Истовремено потсећамо на затечене уговорне обавезе и наслеђено правно стање из бивше Епархије шабачко-ваљевске. Од својих почетака до данас, па и данас, Епархија ваљевска настојала је непрекидно, на разне начине, консултујући стручну и научну јавност да се за све изнађе што је могуће рационалније и целисходније решење. Непрестано смо наглашавали чињеницу да за Српску Цркву овај храм није само значајан историјски и археолошки локалитет под заштитом државе, који колико сутра може бити остављен и заборављен, већ пре свега, на предлог Епископа ваљевског а благословом и одлуком Светог Синода оживљен и насељен манастир, светилиште, место свештенодејствовања и молитвеног живљења под небеском, Божјом заштитом.

У том циљу а да би смо заштитили светињу и спасили што се спасити може, уз подршку, пре свега стручне јавности, препоручивали смо коту 333m као границу којом би се некако сачували и црква и живот природног окружења са одређеном, реалном количином пијаће воде у акумулацији.

Иницирали смо разговоре и договоре као и стручна саветовања и консултације. Тражили смо, захтевали и молили додатна испитивања и анализе. При том смо стално истицали да је најважнија крајња добробит људи, дакле, оно што ћемо оставити у наслеђе потомцима а не само голи профит и себични циљеви.

Пројекат бране "Стубо-Ровни" рађен је пре 30 г. када се мање знало за њене штетне последице. Али и тада и сада се знало и зна једно: најбоље је оно што је најтеже – признати, па исправити сопствену грешку. Није се одустајало. Радови су и поред очинских савета и упозорења нашег Архијереја настављени. Дошло се близу краја.

Током летњих месеци ове 2013. године поверовали смо да има наде. Стручни савет ваљевског Завода за заштиту споменика културе одбацује као непотпун и површан Пројекат Ј.П. "Колубара" за ткзв. Дуготрајну заштиту или конзервацију средњевековног храма Светог Архангела Михаила из XV века који би био потопљен изградњом хидроакумулације „Стубо-Ровни“ на реци Јабланици. Наиме, ово предузеће није извршило наложену допуну пројекта, иако по речима самог пројектанта нису искоришћене све могућности да се спасе ова светиња.

После жалбе Ј.П. "Колубара" Републички Завод за заштиту споменика културе поништава Решење градског ваљевског Завода и даје сагласност на ткзв. Пројекат дугорочне заштите цркве...

Тај пројекат предвиђа заиста необичан и најблаже речено чудан начин конзервације: да се свод цркве после скидања крова ојача израдом армирано-бетонске љуске, да се изврши насип или засип цркве зрном туцаника, да се зидови храма одвоје од насипа или обавију геотекстилом, да се тако обложи под као и унутрашња и спољна страна зидова.

Тако упакована богомоља би се конзервирала за неко будуће време кад се брана замуљи и не буде више у функцији. Све се то правда наводним пијететом према Српској православној цркви.

Зато Епархија ваљевска још једном подвлачи важну чињеницу да се никада није сагласила са изградњом бране и потапањем манастирске цркве. Она се сигурно никада, ни по коју цену, неће сложити са оваквим неприкладним начином конзервације, нити ће за њега дати свој благослов. Предложени начин конзервирања овог храма сматрамо недоличним, непримереним и понижавајућим за светињу као што је Грачаница. Лицемерна је таква брига и старање. Све је лицемерно, јадно и тужно. Највише сличи погребу и укопавању у гроб из кога нема ни васкрсења ни живота.

Ређају се питања. Ко ће први бацити камен? Ко ће ископати гроб? Хоће ли се усудити? Боже, опрости нам!

Остаће само крик за вечношћу оковане и затрпане цркве. Неће се чути ни песма, ни глас, ни болни вапај, јер неће бити ни врата ни прозора. Све је мрак најцрњи. Све је тамница. Утамничена црква. Уклета. Ми или она? Питаће нас. Ми! – свакако.

После свега изнова апелујемо на савест најодговорнијих. Треба размотрити још једном све могућности за спас Грачанице или да се достојно, људски припреми и испрати у вечност, без понижавања, без затрпавања, окивања и каменовања. Нека то буде полако, без мучења и повређивања, уз пој птица, на крилима сунчевих зрака који нестају у води која је полако умива и милује јој зидове. Зидове и лице. Лице које нестаје.