<?xml version="1.0"?>
<rss version="2.0"><channel><title>&#x416;&#x438;&#x432;&#x435; &#x440;&#x435;&#x447;&#x438; &#x443;&#x442;&#x435;&#x445;&#x435;: Живе речи утехе</title><link>https://pouke.org/index/-/1346435955/page/511/?d=1</link><description>&#x416;&#x438;&#x432;&#x435; &#x440;&#x435;&#x447;&#x438; &#x443;&#x442;&#x435;&#x445;&#x435;: Живе речи утехе</description><language>sr</language><item><title>&#x423; &#x43C;&#x430;&#x43D;&#x430;&#x441;&#x442;&#x438;&#x440;&#x443; &#x41A;&#x43E;&#x441;&#x438;&#x458;&#x435;&#x440;&#x435;&#x432;&#x43E; &#x43E;&#x434;&#x440;&#x436;&#x430;&#x43D; &#x442;&#x440;&#x430;&#x434;&#x438;&#x446;&#x438;&#x43E;&#x43D;&#x430;&#x43B;&#x43D;&#x438; &#x446;&#x440;&#x43A;&#x432;&#x435;&#x43D;&#x43E;-&#x43D;&#x430;&#x440;&#x43E;&#x434;&#x43D;&#x438; &#x441;&#x430;&#x431;&#x43E;&#x440;</title><link>https://pouke.org/index/-/1346435955/%D1%83-%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%80%D1%83-%D0%BA%D0%BE%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B5%D1%80%D0%B5%D0%B2%D0%BE-%D0%BE%D0%B4%D1%80%D0%B6%D0%B0%D0%BD-%D1%82%D1%80%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D1%86%D0%B8%D0%BE%D0%BD%D0%B0%D0%BB%D0%BD%D0%B8-%D1%86%D1%80%D0%BA%D0%B2%D0%B5%D0%BD%D0%BE-%D0%BD%D0%B0%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%BD%D0%B8-%D1%81%D0%B0%D0%B1%D0%BE%D1%80-r2411/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2016_04/71f7396d7df11cf9f8ae81b35c012935.jpg.2c9ae2902df86c7229b6163f0cdc0526.jpg" /></p>
<p><img src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" alt="mala-gospojina-slava-manastira-kosijerevo-2013-1.jpg" data-src="http://www.eparhija.me/foto/13/mala-gospojina-slava-manastira-kosijerevo-2013-1.jpg"></p>
<p>Након Миљанића, Томашевића, Басћовића, Лучића и Бјелица, домаћин овогодишњег славља на ком се окупилооко неколико хиљада званица је братство Шекарић, чији браственик Рајко Шекарић се прошле године преузимањем славког колача обавезао да сабере вјернике код светиње у Косијереву. Он је дио славског колача предао Костадину Миловићу, који се обавезао да наредене године организује славље код поменуте светиње са надом да ће братственици и преостала 82 братства која су заступљена у бањанско – рудинском крају наставити започету традицију.</p>
<p>Свету архијерејску литургију служи о је владика будимљанско - никшићки Јоаникије са свештенством епархија будимљанско – никшићке и захумско херцеговачке, а том приликом обављен је и причест и пресјечена славска погача. Литија прдвођена бројним свештнством, током које је читано Свето Јеванђеле проштала је око храма.</p>
<p><img src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" alt="mala-gospojina-slava-manastira-kosijerevo-2013-2.jpg" data-src="http://www.eparhija.me/foto/13/mala-gospojina-slava-manastira-kosijerevo-2013-2.jpg"></p>
<p>Служећи Свету архијерејску литургију владика будимљанско – никшићки Јоаникије је истакао да, је велика радост што се вјерни народ сабира на празмник Мале Госпојине, а друга је радост што се може виђети духовна и народна обнова.</p>
<p>”У овоме великоме празнику сабрало с много тога , на једно мјерсто и заједно ђелују божији промисао, човјкољубље, божије приомишљање о спасењу свијта , а са друге стране вјера светих супружника Јоакима и Ане, родитља Прсвете Богородице, њихово дуго трпљење, њихова истрајност, смирење и њихов молитве. Све се то удружило заједно са божијим промислом. А на такав начин дошао је онај дан о коме су пророци пророковали кроз вјкове, да ће Господ устријити спасењ свијета преко невине ђевојке. А, управо та ђевојка је била пресвета Марија Ђева Богородица, чије рођење данас прослављамо. Она се прославила и кроз своје рођење. Али, највише се прославила рођењем спаситеља свијта Господа Исуса Христа кога је зачела не од сјемена људскога, него силом духа Божијега ради нас и нашега спасења, као што то исповиједамо у симболу вјере. Толико је важна та истина драга браћо и сестре и о рођењу Прсвете Богородице и Христовом оваплоћењу, јр ми истовремено прослављамо његово рођење, оваплоћење, ђело на земљи и његово распће тади нас и васкрсње и остала чудесна спасоносна ђела Божија”, казао је владика Јоаникије.</p>
<p>Владика је казао да част која се указује господу Исусу Христу, указуј се истоврмено Прерсветој Богородици.</p>
<p><img src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" alt="mala-gospojina-slava-manastira-kosijerevo-2013-3.jpg" data-src="http://www.eparhija.me/foto/13/mala-gospojina-slava-manastira-kosijerevo-2013-3.jpg"></p>
<p>”И нарочито је угодно Богу када прослављамо његову прсвету мајку. Када њу призивамоу помоћ, а она нам притиче и сина свога умољава за нас и својим мајчинским молитвама заступа цио овај васиони грешни свијет. Све народе земаљске. А, нарочито и посебно православн хришћане, све оне који јој се моле, исповиједају спасење кроз господа Исуса Христа сина божијг. Овај окуп народни, ниј као било који други окуп и није на било ком мјесту, него у име божије и око ове светиње. И када се овђе сабермо треба да покажемо све оно најчеститије, најгостопримније, најчститије што имамо и што смо наслијдили од наших родитља и пратодитиеја. И то тако, Богу хвала бива овђе сваке године. Овај празник и ова светиња нас препорађају и треба ово наслеђе које смо наслиједили од наших предака да чувамо и унапређујемо. Свеке године да се окупљамо и сабирамо, н само ради трпеза и да буде обсмишљено, већ Богу хвала да се окупимо око трпез Господње. Да се нахранимо светињом, истимном и правдом Божијом и да се просвијетле наше душе, па онда у тој радости и том јединству духовном да сједемо за трпезу. Највећа радост Иинајвеће обновљње је да смо се сабрали у светињи, која обнавља наша срца, душе и мисли. Т То ј оно што нас обнавља. Т анам новина треба и за том новином трба да идмо и да је тражимо. Јер Господ је унио новину својим рођењем. И, Пресвета Богородица је зачеткик ђела Божијег, а почеткак свих празника је њно рођење”, казао је владика Јоаникије.</p>
<p><img src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" alt="mala-gospojina-slava-manastira-kosijerevo-2013-4.jpg" data-src="http://www.eparhija.me/foto/13/mala-gospojina-slava-manastira-kosijerevo-2013-4.jpg"></p>
<p>Рајко Шекарић је предајући дио славког колача Костадину Миловићу је казао да му ј срце пуно што му се указала част да угости братственике и сабере их код светиње у Косијереву.</p>
<p>Подсјетивши на историјске моменте Благота Шекарић из Требиња исказујући захвалност свима који су се окупили око светиње је нагласио да је манастир у Косијереву је постао и остао нераскидива карика братољубља и најближа веза са онима којима се клањамо и молимо.</p>
<p>”Темеље за ово светилиште засновао цар Константин, још прије 1600 године, а на тим темељима свети Храм као задужбину подигао и предао на аманет народу краљ Милутин. Израстајући према висинама, ширећи свој ореол према низинама, обасјавајући једну од најпитомијих долину ријек Требишнице. Чинећи поносном и пркосном њену лијеву обалу, обасипан молитвама свога народа између између њихових тжашких радова , са по којом од среће кришом пуштном сузом чуван њиховим љубоморним погледима са обронака Тисовца, Граца, Вијарца, Јабуковца,Стражишта, Ржишта, Сомине, Њергоша и осталих опутно рудинских и бањанских планина, чувајући осиромашену немаштину свега онога потребног за људско битисање ширећи своја крила у одбрану светиња и духовног богатства, тог блага који један народ чини вјчним, небеским и бесмртним”, казао је Шекарић.</p>
<p><img src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" alt="mala-gospojina-slava-manastira-kosijerevo-2013-5.jpg" data-src="http://www.eparhija.me/foto/13/mala-gospojina-slava-manastira-kosijerevo-2013-5.jpg"></p>
<p>Он је подсјетио да је на посној и жедној, али храброј и одважној и крвљу натопљеној пилатовачкој змљи , једно од 82 бањско рудинска братства, као потомци кнеза Пилата и жене му ангелине сестр Ива Црнојевића, као једна од најстаријих породица тога краја прије шест вјкова, управо када је почело уздизање и житије манастира Косијерво, пустило коријене и остало да битише на тим просторима братсзво Шекарић.</p>
<p>Бећир Вуковић, књижвник је истакао да међу бисерима које свевишњи премеће на бројаници на руци болно свити косијеревска капела Његошева, видећи да за 200 Његошвих година зле очи не виде разлоге да славе Његоша, јер они који су прозвани да га прослављају, прослављајући себе на онога ђе је зно клицу замтнуло.</p>
<p><img src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" alt="mala-gospojina-slava-manastira-kosijerevo-2013-6.jpg" data-src="http://www.eparhija.me/foto/13/mala-gospojina-slava-manastira-kosijerevo-2013-6.jpg"></p>
<p>”Али, владика наш Јоаникије, као што се био досјтио да овђе у овој капели опоје и сахрани мученичке братске кости тако се пророчки биио досјтио да та капела у којој ће почивати трба да буде Његошева капела. Знао је да они који се одричу себе не знају ни за себе, ни за његоша, ни за Христа Бога”, казао је Вуковић.</p>
<p>Драгиша Шекарић је прочитао текст који је посветио манаститу у Косијереву, док је епски пјесник Божо Ђурановић, том приликом казивао здравицу посвећену тој светињи.</p>
<p><img src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" alt="mala-gospojina-slava-manastira-kosijerevo-2013-7.jpg" data-src="http://www.eparhija.me/foto/13/mala-gospojina-slava-manastira-kosijerevo-2013-7.jpg"></p>
<p>У културно - умјетничком програму учествовали су новоосновани црквни хор Светог Ђорђија из Никшића, Културно умјетникча друштва “Пива” из Плужина, КУД “Просвјета” из Рудог и “Зора Херцеговине” из Билеће, пјевачко рецитаторска група, такође из Билеће, народни гуслари Славко Горановић из Никшића и Здравко Кнежевић из Плужина. Свој допринос манифстацији дао је у Вукман Белојевић – Вучко, са родољубивом и љубавном пјесмом, као и рецитаторка Тијана Тркља, из Билеће и Лана Радовановић и Љиљана Пекић чланице драмске секције “Зора Херцеговине” из Билеће. Водитељ програма био је Миливоје Бештић.</p>
<p><a href="http://www.eparhija.me/mala-gospojina-slava-manastira-kosijerevo-2013" rel="external nofollow">http://www.eparhija.me/mala-gospojina-slava-manastira-kosijerevo-2013</a></p>
<p><img src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" alt="mala-gospojina-slava-manastira-kosijerevo-2013-8.jpg" data-src="http://www.eparhija.me/foto/13/mala-gospojina-slava-manastira-kosijerevo-2013-8.jpg"></p>
]]></description><guid isPermaLink="false">2411</guid><pubDate>Sun, 22 Sep 2013 15:42:00 +0000</pubDate></item><item><title>&#x41F;&#x440;&#x43E;&#x441;&#x43B;&#x430;&#x432;&#x459;&#x435;&#x43D;&#x430; &#x445;&#x440;&#x430;&#x43C;&#x43E;&#x432;&#x43D;&#x430; &#x441;&#x43B;&#x430;&#x432;&#x430; &#x43D;&#x430; &#x422;&#x438;&#x440;&#x43E;&#x43B;&#x443;</title><link>https://pouke.org/index/-/1346435955/%D0%BF%D1%80%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D1%99%D0%B5%D0%BD%D0%B0-%D1%85%D1%80%D0%B0%D0%BC%D0%BE%D0%B2%D0%BD%D0%B0-%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%B0-%D0%BD%D0%B0-%D1%82%D0%B8%D1%80%D0%BE%D0%BB%D1%83-r2410/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2016_04/a831ae1aeb8ec952119a08269fab8b37.jpg.af5b5c251658a564a841bbfae1e463b0.jpg" /></p>
<p><span style="font-family:Times New Roman"><span style="font-size:14px"> </span></span></p>
<p><img src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" alt="IMG_5306%20%28Custom%29.JPG" data-src="http://www.eparhija-gornjokarlovacka.hr/images/stories/21-09-2013/IMG_5306%20(Custom).JPG"></p>
<p><span style="font-family:arial"><span style="font-size:12px">Епископ горњокарловачки Г.Г. Герасим служио је свету Архијерејску Литургију у цркви</span></span><span style="font-family:arial"><span style="font-size:12px"><em> </em></span></span><span style="font-family:arial"><span style="font-size:12px">Рођења Пресвете Богородице на Тиролу.</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial"><span style="font-size:12px">Епископу Герасиму саслуживали су: протојереј Радослав Анђелић, протојереј Далибор Танасић и ђакон Предраг Сушић. </span></span></p>
<p><span style="font-family:arial"><span style="font-size:12px">После узнесене заамвоне молитве, Преосвећени Владика је благословио славско кољиво и колач.</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial"><span style="font-size:12px">Након Литургије Епископ Герасим је надахнутом беседом поучио верне о величини празника кога прослављамо , али и о улози свих нас у икономији спасења човјека. На крају беседе Владика је напоменуо да је све у овом свијету створено за човјека , али и да ми имамо обавезу и дужност , да оно што смо примили од предака достојанствено одржимо, позвавши све вјерне да зајеничким снагама обнове овај храм.</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial"><span style="font-size:12px">У наставку овог сабрања приређена је трпеза љубави у дому домаћина, протојереја Далибора Танасића.</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial"><span style="font-size:12px"> </span></span></p>
<p></p>
<div style="text-align:right"><p><span style="font-family:arial"><span style="font-size:12px">Ђакон Предраг Сушић</span></span></p></div>
<p></p>
<p></p>
<p></p>
<div style="text-align:right"><a href="http://www.eparhija-gornjokarlovacka.hr/index.php?option=com_content&amp;view=article&amp;id=787%3Aproslavljena-hramovna-slava-na-tirolu&amp;catid=17%3Anovosti&amp;Itemid=13&amp;lang=sr" rel="external nofollow">http://www.eparhija-gornjokarlovacka.hr/index.php?option=com_content&amp;view=article&amp;id=787%3Aproslavljena-hramovna-slava-na-tirolu&amp;catid=17%3Anovosti&amp;Itemid=13&amp;lang=sr</a></div>
<p></p>
<p></p>
]]></description><guid isPermaLink="false">2410</guid><pubDate>Sun, 22 Sep 2013 15:40:00 +0000</pubDate></item><item><title>&#x412;&#x43B;&#x430;&#x434;&#x438;&#x43A;&#x430; &#x425;&#x440;&#x438;&#x437;&#x43E;&#x441;&#x442;&#x43E;&#x43C; &#x443; &#x43C;&#x430;&#x43D;&#x430;&#x441;&#x442;&#x438;&#x440;&#x443; &#x414;&#x43E;&#x45A;&#x430; &#x411;&#x438;&#x448;&#x45A; &#x438; &#x443; &#x414;&#x43E;&#x45A;&#x435;&#x43C; &#x414;&#x435;&#x442;&#x43B;&#x430;&#x43A;&#x443;</title><link>https://pouke.org/index/-/1346435955/%D0%B2%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D0%BA%D0%B0-%D1%85%D1%80%D0%B8%D0%B7%D0%BE%D1%81%D1%82%D0%BE%D0%BC-%D1%83-%D0%BC%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D1%81%D1%82%D0%B8%D1%80%D1%83-%D0%B4%D0%BE%D1%9A%D0%B0-%D0%B1%D0%B8%D1%88%D1%9A-%D0%B8-%D1%83-%D0%B4%D0%BE%D1%9A%D0%B5%D0%BC-%D0%B4%D0%B5%D1%82%D0%BB%D0%B0%D0%BA%D1%83-r2409/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2016_04/168e28a24fd99a99d0025178b676695d.jpg.38a5b16c7db16c1cc1476a6bcef770b0.jpg" /></p>
<p>Била је ово друга посјета преосвећеног владике овом манастиру.</p>
<p>Љ.К.</p>
<p><img src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" alt="donji-detlak-vladika%205.JPG" data-src="http://eparhijazvornickotuzlanska.info/images/MANASTIRI/DETLAK/VLADIKApos/donji-detlak-vladika%205.JPG"></p>
<p>У Четвртак, 19. септембра т.г. његово Преосвештенство г. Хризостом, епископ зворничко-тузлански, по први пут је посјетио манастир св. пророка Илије у Доњем Детлаку код Календароваца, Општина Дервента.</p>
<p>Са преосвећеним владиком у посјету овом најновијем манастиру Епархије зворничко-тузланске стигли су и г. Средоје Новић, министар у Вијећу министара БиХ-не, затим начелник Општине Дервента са сарадницима, и сабраћа манастира из Доње Бишње Симеон и Нектарије. Госте је дочекао монах Филип, монах овог манастира.</p>
<p>Након поклоњења светињи овог манастира и упознавања са историјатом истог, преосвећени владика г. Хризостом са пратњом кренуо је у обилазак и разгледање невјероватних ХАМБАРИНА (амбарина) интерсантног археолошког локалитета у непосредној близини манастира.</p>
<p>Након обиласка и разгледања манастирског околиша приређена је трпеза љубави за све госте. У току обједа разговарало се прије свега о плану ПРОМОЦИЈЕ рукописне књиге овог манастира познатијег као ДОЊОДЕТЛАЧКОГ ЕВХОЛОГИЈОНА пронађеног у Патријаршијског библиотеци у Београду, фототипско  издање које је урађено 2011.године.</p>
<p>Љ.К.</p>
<p>Извор: <strong>Епархија зворничко-тузланска</strong></p>
]]></description><guid isPermaLink="false">2409</guid><pubDate>Sun, 22 Sep 2013 15:35:00 +0000</pubDate></item><item><title>&#x41F;&#x43E;&#x442;&#x43F;&#x438;&#x441;&#x430;&#x43D; &#x443;&#x433;&#x43E;&#x432;&#x43E;&#x440; &#x43E; &#x441;&#x430;&#x440;&#x430;&#x434;&#x45A;&#x438; &#x440;&#x430;&#x434;&#x438;&#x458;&#x430; "&#x411;&#x435;&#x441;&#x435;&#x434;&#x430;" &#x438; &#x437;&#x430;&#x458;&#x435;&#x434;&#x43D;&#x438;&#x446;&#x435; "&#x417;&#x435;&#x43C;&#x459;&#x430; &#x416;&#x438;&#x432;&#x438;&#x445;"</title><link>https://pouke.org/index/-/1346435955/%D0%BF%D0%BE%D1%82%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%B0%D0%BD-%D1%83%D0%B3%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D1%80-%D0%BE-%D1%81%D0%B0%D1%80%D0%B0%D0%B4%D1%9A%D0%B8-%D1%80%D0%B0%D0%B4%D0%B8%D1%98%D0%B0-quot%D0%B1%D0%B5%D1%81%D0%B5%D0%B4%D0%B0quot-%D0%B8-%D0%B7%D0%B0%D1%98%D0%B5%D0%B4%D0%BD%D0%B8%D1%86%D0%B5-quot%D0%B7%D0%B5%D0%BC%D1%99%D0%B0-%D0%B6%D0%B8%D0%B2%D0%B8%D1%85quot-r2408/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2016_04/d96217b92147913cc3a8c2f59d48f04c.jpg.814ebe05c175d181477d4acb58c2c3f7.jpg" /></p>
<p><img src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" alt="potpisivanje_zemlja_zivih_250_250.jpg" data-src="http://beseda.rs/portal/images/resized/images/stories/novosti/2013/09/potpisivanje_zemlja_zivih_250_250.jpg"></p>
<p><span style="font-size:12px;">У име радија Православне Епархије бачке, уговор о маркетиншким активностима је потписао презвитер Жељко Латиновић, главни и одговорни уредник радија </span><span style="font-size:12px;"><em>Беседа</em></span><span style="font-size:12px;"> док је терапијску заједницу </span><span style="font-size:12px;"><em>Земља живих</em></span><span style="font-size:12px;"> представљао протопрезвитер Бранко Ћурчин. Потписивању уговора о пословно – програмској сарадњи радија </span><span style="font-size:12px;"><em>Беседа</em></span><span style="font-size:12px;"> и терапијске заједнице </span><span style="font-size:12px;"><em>Земља живих</em></span><span style="font-size:12px;">, присуствовали су: Даниела Павелка, маркетинг менаџер Радија; Љиљана Маширевић, пројектни менаџер </span><span style="font-size:12px;"><em>Земље живих</em></span><span style="font-size:12px;">; Слободанка Драшковић, координатор и Младен Дероња, васпитач у заједници </span><span style="font-size:12px;"><em>Земља живих</em></span><span style="font-size:12px;">.</span></p>
<p><span style="font-size:12px;">Потписаним уговором, радио </span><span style="font-size:12px;"><em>Беседа</em></span><span style="font-size:12px;"> је у обавези да, у наредних годину дана, промовише активности које заједница </span><span style="font-size:12px;"><em>Земља живих</em></span><span style="font-size:12px;"> реализује у оквиру пројеката и редовних програма. Такође, уговором је регулисано да ће </span><span style="font-size:12px;"><em>Земља живих</em></span><span style="font-size:12px;"> редовно достављати извештаје о актуелним догађањима која су у вези са активностима те терапијске заједнице за психосоцијалну рехабилитацију и ресоцијализацију.</span></p>
<p><a href="http://beseda.rs/portal/novosti/367-izdvojeno/4650-potpisivanje-sporazuma.html" rel="external nofollow"><span style="font-size:12px;">Радио Беседа</span></a></p>
]]></description><guid isPermaLink="false">2408</guid><pubDate>Sat, 21 Sep 2013 16:33:00 +0000</pubDate></item><item><title>&#x414;&#x415;&#x426;&#x410;, &#x41C;&#x41B;&#x410;&#x414;&#x418;, &#x41E;&#x414;&#x420;&#x410;&#x421;&#x41B;&#x418; - &#x434;&#x438;&#x43B;&#x435;&#x43C;&#x435; &#x438; &#x43D;&#x435;&#x441;&#x43F;&#x43E;&#x440;&#x430;&#x437;&#x443;&#x43C;&#x438;</title><link>https://pouke.org/index/-/1346435955/%D0%B4%D0%B5%D1%86%D0%B0-%D0%BC%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B8-%D0%BE%D0%B4%D1%80%D0%B0%D1%81%D0%BB%D0%B8-%D0%B4%D0%B8%D0%BB%D0%B5%D0%BC%D0%B5-%D0%B8-%D0%BD%D0%B5%D1%81%D0%BF%D0%BE%D1%80%D0%B0%D0%B7%D1%83%D0%BC%D0%B8-r2402/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2016_04/d1cdb648453c28f206ecede17d8d16c6.jpg.c5a88e7df17fd9f4d867dc7eea5d8940.jpg" /></p>
<p>
</p>
<div class="ipsEmbeddedVideo"><div><iframe width="480" height="270" src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" frameborder="0" allowfullscreen="true" data-embed-src="https://www.youtube.com/embed/2MAZtRbjb3w?start=1&amp;feature=oembed"></iframe></div></div>
<p></p>
<ul><li>
<span style="font-size:14px;">У времену у коме црнохроничне рубрике дневне штампе преплављују извештаји о окрутном насиљу и бизарним злочинима, чији су починиоци махом још у школским клупама, насушна је потреба говорити о узроцима социјално неприхватљивог и деструктивног понашања младих људи, односно начинима њиховог предупређивања. За јубилеј- пет година трајања циклуса „Православље и млади“, Светосавска омладинска заједница, благословом Епископа ваљевског г. Милутина, приредила је 19. септембра ове године у Ваљевској гимназији, предавање „Деца, млади и одрасли- дилеме и неспоразуми“. Тема изврсна, имајући у виду циљну групу организатора трибина. Баш као и предавач, др Биљана Пиргић, дечји психијатар богатог терапеутског искуства у раду са децом и родитељима-</span><br>
</li></ul>
<p></p>
<p><span style="font-size:14px;">Иако од примарне важности, родитељска љубав није довољна за разумевање детета. Разлог томе јесте обремењеност родитеља сопственим младалачким траумама. Почетак дечје егзистенције збива се у тренутку зачећа бебе у главама родитеља, бирања имена и сл. Уз сво уважавање сугестија старијих, мајка би требало да изгради сопствен однос са бебом, да има капацитет да одговори на њене основне потребе.</span></p>
<ul><li>
<span style="font-size:14px;">Држање бебе у рукама јесте и држање у мислима. Беба тада осећа чврст ослонац, улива јој се осећање сигурности, које деца касније траже у животу. Када тај базични ослонац изостане, јавља се анксиозност, деца сањају снове у којима пропадају у поноре... Осим држања, јако је важно задовољење потребе за храњењем. Без обзира на то да ли се ради о мајчином или вештачком млеку, тај чин симболизује доброту, љубав и сигурност. Пресвлачење је, такође, чин који беби пружа осећај пријатности, будући да је задовољна ослобађањем од телесне нечистоће.Плач је знак беспомоћности у периоду у ком је беба тотално зависна од мајке, у погледу физиолошких, али и психолошких потреба- навела је др Биљана Пиргић.</span><br>
</li></ul>
<p></p>
<p><span style="font-size:14px;">Мајка брине о детету не само да би му показала љубав, већ да би оно стекло тзв. искуство сигурности, како сутра не би постало насилник. Растом зуба, дете спознаје агресију, могућност повређивања другог. Наравно, временом она се каналише. Око друге године живота, дете излази из „стања свемоћи“, илити суочава се са тим да се плачом не добија све и првим забранама. Добар родитељ мора знати да постави границу, а да притом задржи љубав и поштовање детета, објашњава др Пиргић.</span></p>
<ul><li>
<span style="font-size:14px;">Казна у виду батина, нити попуштање дететовој вољи не долазе у обзир. Треба издржати дечју љутњу и бес и показати му љубав упркос постављеној граници. Ако се то не успостави, дете израста у незрелу, слабу личност, без способности да превазиђе непријатне ситуације. У адолесценцији, по правилу има озбиљан проблем са агресијом. Јер, у том животном добу само несигурни повређују друге, из страха да не буду сами повређени.Када одрастемо уз оног ко је ту када нам треба, научи нас шта је добро и лоше, нећемо имати проблем са агресијом- саветује др Биљана Пиргић.</span><br>
</li></ul>
<p></p>
<p><span style="font-size:14px;">Говорећи о дечјем појмању нарушених брачних односа родитеља, др Пиргић је указала да деца то осећају, ма колико се родитељи трудили да их сакрију. Деца носе терет непријатне атмосфере у дому, губе вољу за учењем, депресивна су. Адолесценти су, услед низа хормонских промена, нарочито осетљиви. Устручавају се да кажу шта их мучи па се догоди да разбију прозор, или на неки сличан начин испоље своју тегобу. Најважније је имати разумевања и саосећања за децу и, уколико се појави проблем, потражити стручну помоћ. Родитељи очекују да их деца поштују, али то мора бити узајамно. Јер, закључује др Биљана Пиргић, они су слика нашег света.</span></p>
<p><span style="font-size:14px;">Ј. Јанковић</span></p>
]]></description><guid isPermaLink="false">2402</guid><pubDate>Fri, 20 Sep 2013 09:03:00 +0000</pubDate></item><item><title>&#x421;&#x430;&#x43E;&#x43F;&#x448;&#x442;&#x435;&#x45A;&#x435; &#x437;&#x430; &#x458;&#x430;&#x432;&#x43D;&#x43E;&#x441;&#x442;</title><link>https://pouke.org/index/-/1346435955/%D1%81%D0%B0%D0%BE%D0%BF%D1%88%D1%82%D0%B5%D1%9A%D0%B5-%D0%B7%D0%B0-%D1%98%D0%B0%D0%B2%D0%BD%D0%BE%D1%81%D1%82-r2400/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2016_04/8283b48ffa344430e884de94bee7dc8e.jpg.249937ee114d7a4f0b757988e6f6481c.jpg" /></p>
<p></p>
<div style="text-align:left"><p>19.09.2013</p></div>
<p></p>
<p></p>
<p>Имајући у виду збуњеност и забринутост верника наше Цркве, грађана ваљевског краја као и велико интересовање јавности уопште око најновијих збивања у древној светињи из XV века – храму Светог Архангела Михаила, познатијем као Ваљевска Грачаница у Тубравићу код Ваљева, Епархија ваљевска опет и изнова изражава своју забринутост око проблема "потапања и измештања" ове богомоље са којом се нерадо, невољно и не својом кривицом суочила одмах по свом васпостављању 2006. године.</p>
<p>Истовремено потсећамо на затечене уговорне обавезе и наслеђено правно стање из бивше Епархије шабачко-ваљевске. Од својих почетака до данас, па и данас, Епархија ваљевска настојала је непрекидно, на разне начине, консултујући стручну и научну јавност да се за све изнађе што је могуће рационалније и целисходније решење. Непрестано смо наглашавали чињеницу да за Српску Цркву овај храм није само значајан историјски и археолошки локалитет под заштитом државе, који колико сутра може бити остављен и заборављен, већ пре свега, на предлог Епископа ваљевског а благословом и одлуком Светог Синода оживљен и насељен манастир, светилиште, место свештенодејствовања и молитвеног живљења под небеском, Божјом заштитом.</p>
<p>У том циљу а да би смо заштитили светињу и спасили што се спасити може, уз подршку, пре свега стручне јавности, препоручивали смо коту 333m као границу којом би се некако сачували и црква и живот природног окружења са одређеном, реалном количином пијаће воде у акумулацији.</p>
<p>Иницирали смо разговоре и договоре као и стручна саветовања и консултације. Тражили смо, захтевали и молили додатна испитивања и анализе. При том смо стално истицали да је најважнија крајња добробит људи, дакле, оно што ћемо оставити у наслеђе потомцима а не само голи профит и себични циљеви.</p>
<p>Пројекат бране "Стубо-Ровни" рађен је пре 30 г. када се мање знало за њене штетне последице. Али и тада и сада се знало и зна једно: најбоље је оно што је најтеже – признати, па исправити сопствену грешку. Није се одустајало. Радови су и поред очинских савета и упозорења нашег Архијереја настављени. Дошло се близу краја.</p>
<p>Током летњих месеци ове 2013. године поверовали смо да има наде. Стручни савет ваљевског Завода за заштиту споменика културе одбацује као непотпун и површан Пројекат Ј.П. "Колубара" за ткзв. Дуготрајну заштиту или конзервацију средњевековног храма Светог Архангела Михаила из XV века који би био потопљен изградњом хидроакумулације „Стубо-Ровни“ на реци Јабланици. Наиме, ово предузеће није извршило наложену допуну пројекта, иако по речима самог пројектанта нису искоришћене све могућности да се спасе ова светиња.</p>
<p>После жалбе Ј.П. "Колубара" Републички Завод за заштиту споменика културе поништава Решење градског ваљевског Завода и даје сагласност на ткзв. Пројекат дугорочне заштите цркве...</p>
<p>Тај пројекат предвиђа заиста необичан и најблаже речено чудан начин конзервације: да се свод цркве после скидања крова ојача израдом армирано-бетонске љуске, да се изврши насип или засип цркве зрном туцаника, да се зидови храма одвоје од насипа или обавију геотекстилом, да се тако обложи под као и унутрашња и спољна страна зидова.</p>
<p>Тако упакована богомоља би се конзервирала за неко будуће време кад се брана замуљи и не буде више у функцији. Све се то правда наводним пијететом према Српској православној цркви.</p>
<p>Зато Епархија ваљевска још једном подвлачи важну чињеницу да се никада није сагласила са изградњом бране и потапањем манастирске цркве. Она се сигурно никада, ни по коју цену, неће сложити са оваквим неприкладним начином конзервације, нити ће за њега дати свој благослов. Предложени начин конзервирања овог храма сматрамо недоличним, непримереним и понижавајућим за светињу као што је Грачаница. Лицемерна је таква брига и старање. Све је лицемерно, јадно и тужно. Највише сличи погребу и укопавању у гроб из кога нема ни васкрсења ни живота.</p>
<p>Ређају се питања. Ко ће први бацити камен? Ко ће ископати гроб? Хоће ли се усудити? Боже, опрости нам!</p>
<p>Остаће само крик за вечношћу оковане и затрпане цркве. Неће се чути ни песма, ни глас, ни болни вапај, јер неће бити ни врата ни прозора. Све је мрак најцрњи. Све је тамница. Утамничена црква. Уклета. Ми или она? Питаће нас. Ми! – свакако.</p>
<p>После свега изнова апелујемо на савест најодговорнијих. Треба размотрити још једном све могућности за спас Грачанице или да се достојно, људски припреми и испрати у вечност, без понижавања, без затрпавања, окивања и каменовања. Нека то буде полако, без мучења и повређивања, уз пој птица, на крилима сунчевих зрака који нестају у води која је полако умива и милује јој зидове. Зидове и лице. Лице које нестаје.</p>
<p></p>
<div style="text-align:right"><p><em>Инфо служба Епархије ваљевске</em></p></div>
<p></p>
<p></p>
]]></description><guid isPermaLink="false">2400</guid><pubDate>Thu, 19 Sep 2013 12:51:00 +0000</pubDate></item><item><title>&#x41E;&#x440;&#x433;&#x430;&#x43D;&#x438;&#x437;&#x43E;&#x432;&#x430;&#x43D; &#x43E;&#x434;&#x43B;&#x430;&#x437;&#x430;&#x43A; &#x443; &#x41D;&#x438;&#x448; &#x43D;&#x430; &#x43F;&#x440;&#x43E;&#x441;&#x43B;&#x430;&#x432;&#x443; &#x458;&#x443;&#x431;&#x438;&#x43B;&#x435;&#x458;&#x430; 1700 &#x433;&#x43E;&#x434;&#x438;&#x43D;&#x430; &#x41C;&#x438;&#x43B;&#x430;&#x43D;&#x441;&#x43A;&#x43E;&#x433; &#x435;&#x434;&#x438;&#x43A;&#x442;&#x430;</title><link>https://pouke.org/index/-/1346435955/%D0%BE%D1%80%D0%B3%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%B7%D0%BE%D0%B2%D0%B0%D0%BD-%D0%BE%D0%B4%D0%BB%D0%B0%D0%B7%D0%B0%D0%BA-%D1%83-%D0%BD%D0%B8%D1%88-%D0%BD%D0%B0-%D0%BF%D1%80%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D1%83-%D1%98%D1%83%D0%B1%D0%B8%D0%BB%D0%B5%D1%98%D0%B0-1700-%D0%B3%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D0%B0-%D0%BC%D0%B8%D0%BB%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%B3-%D0%B5%D0%B4%D0%B8%D0%BA%D1%82%D0%B0-r2399/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2016_04/6cfabe3040a2625b0685b993ceeaa66f.jpg.d91bcab37de2efdef59096717324677c.jpg" /></p>
<p>﻿</p>
<p>Централни догађај овогодишњег свехришћанског јубилеја догодиће се у недељу, 6. октобра, у 9 часова, када ће у Нишу, испред новоподигнутог храма Светих цара Константина и царице Јелене, бити служена света архијерејска Литургија којом ће началствовати Његова Свесветост Патријарх цариградски и васељенски г. Вартоломеј, а саслуживаће му присутни поглавари и представници помесних Православних Цркава.</p>
<p>Очекује се да ће, поред највиших државних представника Републике Србије, у родни град Светог и равноапостолног Цара Константина Великог допутовати и представници држава из региона, као и амбасадори акредитовани у нашој земљи и најважније личности из јавног и културног живота наше земље.</p>
<p>Будите и ви активни учесници у овом јединственом догађају!</p>
<p>Из свих парохија Епархије бачке биће организован одлазак у Ниш, 6. октобра текуће године. Пријаве за путовање и све информације о прослави Јубилеја можете добити у вашем парохијском храму, код надлежног пароха.</p>
<p>Нови Сад, 18.09.2013 - Информативна служба Епархије бачке</p>
]]></description><guid isPermaLink="false">2399</guid><pubDate>Thu, 19 Sep 2013 12:48:00 +0000</pubDate></item><item><title>&#x41E;&#x441;&#x432;&#x435;&#x45B;&#x435;&#x45A;&#x435; &#x445;&#x440;&#x430;&#x43C;&#x430; &#x421;&#x432;&#x435;&#x442;&#x43E;&#x433; &#x410;&#x440;&#x445;&#x430;&#x43D;&#x433;&#x435;&#x43B;&#x430; &#x41C;&#x438;&#x445;&#x430;&#x438;&#x43B;&#x430; &#x443; &#x41C;&#x443;&#x45A;&#x430;&#x432;&#x438;</title><link>https://pouke.org/index/-/1346435955/%D0%BE%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%9B%D0%B5%D1%9A%D0%B5-%D1%85%D1%80%D0%B0%D0%BC%D0%B0-%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%BE%D0%B3-%D0%B0%D1%80%D1%85%D0%B0%D0%BD%D0%B3%D0%B5%D0%BB%D0%B0-%D0%BC%D0%B8%D1%85%D0%B0%D0%B8%D0%BB%D0%B0-%D1%83-%D0%BC%D1%83%D1%9A%D0%B0%D0%B2%D0%B8-r2398/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2016_04/f4ead62624b6a426932df0f999b83dfa.jpg.c98244049cd7dd3f08daa4ed4ed66aa3.jpg" /></p>
<p><span style="font-family:arial"><span style="font-size:12px">Преосвећени Владика Герасим је потом са свештенством и монаштвом епархије браничевске и епархије горњокарловачке у новообновљеном и освећеном храму служио Свету Архијерекску Литургију, на којој је присуствовао велики број богољубивог народа муњавско-јосипдолског краја, чијом заслугом је понајвише и обновљен овај Божији Дом. </span></span></p>
<p><span style="font-family:arial"><span style="font-size:12px">По завршеној Литургији Епископ Герасим се богонадахнутом беседом обратио верном народу, говорећи о значају храма као духовној учионици, месту сабрања, месту узрастања свих у новом јединству у Христу, у Светој Евхаристији.   </span></span></p>
<p><span style="font-family:arial"><span style="font-size:12px">   </span></span></p>
<p><span style="font-family:arial"><span style="font-size:12px">Поводом овог несвакидашњег догађаја, културна-уметничка друштва овог краја, приредила су пригодан програм, након кога је припремљена и трпеза љубави за све присутне.</span></span></p>
<p><span style="font-family:arial"><span style="font-size:12px">Владика Герасим је приликом ове посете за несебични труд и љубав показану кроз помоћ парохији огулинској уручио господину Невенку Ковачићу и господину   Слободану Јоветићу, који су ове године били и кумови храма, орден Светих новомученика горњокарловачких.</span></span></p>
<p></p>
<div style="text-align:right"><p><span style="font-family:arial"><span style="font-size:12px">ђакон Предраг Сушић</span></span></p></div>
<p></p>
<p></p>
<p></p>
<div style="text-align:right"><a href="http://www.eparhija-gornjokarlovacka.hr/index.php?option=com_content&amp;view=article&amp;id=786%3Aosveenje-hrama-svetog-arhangela-mihaila-u-munjavi&amp;catid=17%3Anovosti&amp;Itemid=13&amp;lang=sr" rel="external nofollow">http://www.eparhija-gornjokarlovacka.hr/index.php?option=com_content&amp;view=article&amp;id=786%3Aosveenje-hrama-svetog-arhangela-mihaila-u-munjavi&amp;catid=17%3Anovosti&amp;Itemid=13&amp;lang=sr</a></div>
<p></p>
<p></p>
]]></description><guid isPermaLink="false">2398</guid><pubDate>Thu, 19 Sep 2013 12:44:00 +0000</pubDate></item><item><title>&#x421;&#x432;&#x435;&#x442;&#x43E;&#x43F;&#x435;&#x442;&#x440;&#x43E;&#x432;&#x441;&#x43A;&#x43E;-&#x434;&#x435;&#x436;&#x435;&#x432;&#x441;&#x43A;&#x438; &#x441;&#x430;&#x431;&#x43E;&#x440; &#x43A;&#x43E;&#x434; &#x41F;&#x435;&#x442;&#x440;&#x43E;&#x432;&#x435; &#x446;&#x440;&#x43A;&#x432;&#x435; &#x443; &#x420;&#x430;&#x441;&#x443;</title><link>https://pouke.org/index/-/1346435955/%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%BE%D0%BF%D0%B5%D1%82%D1%80%D0%BE%D0%B2%D1%81%D0%BA%D0%BE-%D0%B4%D0%B5%D0%B6%D0%B5%D0%B2%D1%81%D0%BA%D0%B8-%D1%81%D0%B0%D0%B1%D0%BE%D1%80-%D0%BA%D0%BE%D0%B4-%D0%BF%D0%B5%D1%82%D1%80%D0%BE%D0%B2%D0%B5-%D1%86%D1%80%D0%BA%D0%B2%D0%B5-%D1%83-%D1%80%D0%B0%D1%81%D1%83-r2396/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2016_04/f98490cf1be9a1a04dbaade7326ccb33.jpg.1838c4ff4f0250e70c548d2b8b79955f.jpg" /></p>
<p><img src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" alt="image.jpg" data-src="http://www.spc.rs/files/u5/2013/9/image.jpg"></p>
<p>Сабор је започео светом архијерејском Литургијом којом је началствовао Преосвћени Епископ јегарски г. Порфирије, уз саслужење Преосвећеног Епископа рашко-призренског г. Теодосија, свештеника и свештеномонаха из епархија Рашко-призренске, Будимљанско-никшићке, Жичке и Шумадијске. На крају литургије владика Порфирије је осветио и преломио славски колач у част Светог Симеона Мироточивог и Сабора Срба Светитеља.</p>
<p>На литургији су појали Катедрални октет „Свети Роман Мелод“ из Крагујевца и ученици Богословија <em>Свети Јован Златоусти</em> из Крагујевца и <em>Свети Кирило и Методије</em> из Призрена.</p>
<p>После свете Литургије и послужења за све присутне одржан је културно-уметнички програм у порти Петрове цркве. Програм је започет поздравном беседом и благословом епископа Теодосија. Надахнуту беседу одржао је протојереј-ставрофор Зоран Крстић, ректор Богословије <em>Свети Јован Златоусти</em> из Крагујевца. Богат програм извели су Катедрални октет „Свети Роман Мелод“ из Крагујевца, ученици Богословија из Крагујевца и Призрена, Центар за очување традиционалне културе „Десанка Ђорђевић“ из Београда и КУД „РАС“ из Новог Пазара.</p>
<p>Након програма Српска православна црквена општина за Рашку област је за све присутне приредила послужење, а за госте ручак.</p>
<p>Подсећања ради, треба напоменути да је Први Немањин Светопетровско-дежевски сабор одржан код Петрове цркве у Расу 2010. године са благословом тадашњег мјестобљуститеља Епархије рашко-призренске Митрополита црногорско-приморског г. Амфилохија. За дан Сабора је одређена недеља када се прославља Сабор Срба Светитеља, како би се уз молитвено заступништво Светог Симеона Мироточивог и свих Срба Светитеља наставила традиција саборовања код древног храма Светих апостола Петра и Павла у Расу.</p>
<p>Извор: Епархија рашко-призренска</p>
<p><a href="http://www.spc.rs/sr/svetopetrovskodezhevski_sabor_kod_petrove_crkve_u_rasu" rel="external nofollow"><em><strong>СПЦ</strong></em></a></p>
]]></description><guid isPermaLink="false">2396</guid><pubDate>Thu, 19 Sep 2013 12:16:00 +0000</pubDate></item><item><title>&#x415;&#x43F;&#x438;&#x441;&#x43A;&#x43E;&#x43F; &#x410;&#x442;&#x430;&#x43D;&#x430;&#x441;&#x438;&#x458;&#x435; &#x43F;&#x43E;&#x441;&#x458;&#x435;&#x442;&#x438;&#x43E; &#x458;&#x435; &#x411;&#x43E;&#x441;&#x430;&#x43D;&#x441;&#x43A;&#x43E; &#x413;&#x440;&#x430;&#x445;&#x43E;&#x432;&#x43E;</title><link>https://pouke.org/index/-/1346435955/%D0%B5%D0%BF%D0%B8%D1%81%D0%BA%D0%BE%D0%BF-%D0%B0%D1%82%D0%B0%D0%BD%D0%B0%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B5-%D0%BF%D0%BE%D1%81%D1%98%D0%B5%D1%82%D0%B8%D0%BE-%D1%98%D0%B5-%D0%B1%D0%BE%D1%81%D0%B0%D0%BD%D1%81%D0%BA%D0%BE-%D0%B3%D1%80%D0%B0%D1%85%D0%BE%D0%B2%D0%BE-r2391/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2016_04/c469bb175b910f12791837285e9eb212.jpg.767eb8a49c7e0f56029cd1c996053e85.jpg" /></p>
<p>У селу Пећи код храма Силаска Светога Духа на апостоле Епископа су дочекали протонамјесник Александар Рељић, парох граховски, и начелник општине Босанско Грахово г. Урош Макић са неколико мјештана, који су упознали Епископа са историјом места и плановима за наставак изградње храма. Из Пећи епископ Атанасије, у пратњи свештеника и начелника Макића, упутио се у село Објаљ, родно мјесто Гаврила Принципа, где га је на раскрсници недалеко од куће Гаврила Принципа дочекао 84-годишњи Миљкан Принцип, један од рођака Гаврила Принципа. Начелник је упознао Епископа о жељи и иницијативи људи поријеклом из Обљаја који живе у расејању да обнове родну кућу Гаврила Принципа.</p>
<p>По разгледању остатака родне куће Гаврила Принципа епископ Атанасије са пратњом упутио се у храм Светих апостола Петра и Павла у Босанском Грахову. Испред храма Епископа су са радошћу дочекала дјеца, које је Епископ благословио уручивши им иконице. У току вечерње службе дјеца су пјевала за пјевницом. Парох граховски Александар Рељић на успјешан начин учи дјецу појању не само на часовима вјеронауке и за вријеме служби у храму, већ и ван храма у црквеном дому.</p>
<p>На послужењу у парохијском дому епископ Атанасије и начелник Макић разговарали су о животу мјештана Грахова. Ове школске године примјетан је пораст броја ученика у основној школи у Босанском Грахову. Начелник је изразио велику наду у Српску Православну Цркву и од епископа Атанасија затражио помоћ и подршку у будућим плановима у рјешавању питања опстанка, рада и живота народа који живи у Грахову. Епископ Атанасије је исказао спремност за заједнички начин рјешавања основних питања становништва Грахова, као и залагање Епархије бихаћко-петровачке у државним институцијама Републике Српске и Босне и Херцеговине за народ Босанског Грахова и читавог краја.</p>
<p>Извор: Епархија бихаћко-петровачка</p>
<p><a href="http://www.spc.rs/sr/episkop_atanasije_posjetio_je_bosansko_grahovo" rel="external nofollow">http://www.spc.rs/sr/episkop_atanasije_posjetio_je_bosansko_grahovo</a></p>
]]></description><guid isPermaLink="false">2391</guid><pubDate>Thu, 19 Sep 2013 12:04:00 +0000</pubDate></item><item><title>&#x41E;&#x441;&#x432;&#x435;&#x45B;&#x435;&#x43D;&#x430; &#x446;&#x440;&#x43A;&#x432;&#x430; &#x421;&#x432;&#x435;&#x442;&#x43E;&#x433; &#x408;&#x435;&#x432;&#x441;&#x442;&#x430;&#x442;&#x438;&#x458;&#x430; &#x443; &#x422;&#x440;&#x435;&#x43F;&#x447;&#x438;</title><link>https://pouke.org/index/-/1346435955/%D0%BE%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%9B%D0%B5%D0%BD%D0%B0-%D1%86%D1%80%D0%BA%D0%B2%D0%B0-%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%BE%D0%B3-%D1%98%D0%B5%D0%B2%D1%81%D1%82%D0%B0%D1%82%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D1%83-%D1%82%D1%80%D0%B5%D0%BF%D1%87%D0%B8-r2390/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2016_04/ad8f5da58ae2caddee1fa04b80440d37.jpg.335e70b6c8ac190f4f1554ffaaa998a5.jpg" /></p>
<p>Освећење цркве и свету архијерејску Литургију служио је Епископ будимљанско-никшићки г. Јоаникије са свештенством. Овим светим службама и великим народним сабором прослављена је завјетна слава Васојевића, Свети Александар Невски. Домаћин славе био је Одбор за изградњу цркве Светог Јевстатија и мјештани Трепче. За следећу годину домаћин славе биће Одбор Васове цркве на Ножици.</p>
<p>Током богослужења Преосвећени Епископ се ријечима надахнуте архипастирске бесједе обратио вјерном народу.</p>
<p>"Ево, драга браћо и сестре, великог и дивног, двоструког празника данас овдје у маленој Трепчи у Васојевићима. Данас, по старом обичају, у Васојевићима прослављамо Светог Александра Невског саборно сви заједно као свеопштег заштитника Православља, а нарочито руског народа и свих осталих словенских народа и посебно племена Васојевића, јер такви су светитељи Божји. Они својим молитвама штите не само једно мјесто, један град или један народ, него цијелу васељену и све оне које у правој, истинској вјери и од искреног срца призивају помоћ."</p>
<p>"Свети Александар Невски је велика историјска личност, свјетске и руске историје, словенских народа, а, прије свега, он је светитељ Божји. Прославио се вршећи оне двије заповијести Христове: Љуби Господа Бога својег свим срцем својим, свом душом својом, свом мишљу својом и свом снагом својом, а ближњега својег као самог себе. Ако има човјека, ако има хришћанина који је цијело своје биће и сву своју снагу потрошио да те двије Христове заповијести изврши, а оне су пуноћа закона и пророка, то је Свети Александар Невски. Поживио је свега 43 године, како читамо у његовом житију. Својим дјелима се уписао у незаборав људског памћења, а оно што је најважније у незаборав Цркве, у вјечно памћење Божје, јер је увијек био спреман на жртву за свој народ, за своју Цркву, за име свете вјере православне. Прославио се тиме што је зауставио папске мисионаре који су огњем и мачем ширили папизам међу словенским народима и одбранио руски народ од Швеђана. Чувене битке на ријеци Неви, односно Ижори и на Чудском језеру су прославиле и Светог Александра Невског и руско оружје. Важније је то што се Свети Александар прославио вјером, оном дјелотворном вјером која се свједочи својим животом и својим дјелима, а потврђује се жртвом и крвљу и зато се он, мало поживјевши, уписа у вјечност и нађе своје име у вјечности. Није му био циљ дужина овоземаљског живота, као што је то обично циљ људима који просто размишљају и земаљски гледају да поживе што дуже овдје на земљи."</p>
<p>"Треба, наравно, поред великих дјела Светог Александра да поменемо и његова безбројна чудеса, а његова чудеса су стигла и овдје до Васојевића. Негдје средином 18. в. ваши преци се завјетоваше, уочи одсудне битке са Турцима и Климентима, уколико им Бог дарује побједу да ће славити Светог Александра, па су у тој бици, недалеко од Берана, ишли са ускликом Помоз` Боже и Свети Лесендро, ако нама будеш у помоћи ми ћемо те славит` довијека. И Бог даде молитвама Светог Александра њима побједу, а они завјет прихватише и одржаше ево до данашњег дана."</p>
<p>"Било је то мало потиснуто у комунистичко вријеме, као све што је било традиционално и што је наша вјера одњеговала било потискивано, али се вратило са још већом свјежином и са још већом славом и љепотом, те, ево, посљедњих петнаест, двадесет година од Ножице па до Трепче имамо дивне и величанствене саборе за Светог Александра Невског. Сабирамо се, служимо свете службе, Богу се молимо и призивамо Светог Александра у помоћ."</p>
<p>"Благодарећи тим окупљањима црквеним, драга браћо и сестре, Бог положи добру мисао људима који су родом одавде из Трепче да обнове стару светињу, цркву Светог Јевстатија, која је подигнута овдје у његовом завичају била, али, на жалост, људским неразумљем је потпуно уништена и њени темељи су нестали, али се светиња вазнијела на небеса и призвала нас да је обновимо, ево овдје на овом брежуљку, на овом изабраном и од данас светом мјесту у Трепчи, у овој питомој Лимској долини. То је велики Божји благослов јер био је народ из овог краја и заборавио да се овдје родио светитељ и да је стара Будимља изњедрила светитеља Христовог и Архиепископа српског Светог Евстатија првог, ученика Светог Саве. Неоспорно је, сигурно, да је Свети Евстатије као дјечак сретао Светог Саву у Ђурђевим Ступовима приликом оснивања Епископије и касније када је посјећивао ту Епископију, стару Будимљанску катедру. Наравно, драга браћо и сестре, Свети Евстатије је, такође, једна велика историјска личност. Као архиепископ, као монах, као духовник он није учествовао у ратовима, али је водио духовно српски народ у оно вријеме када се успињала српска држава и Српска Црква, били су у пуном замаху, а наравно, било је доста тешкоћа, проблема и свађа око престола, па је требао један такав духовник и насљедник на престолу Светог Саве да обједињује народ и да му не да да се разаспе и подијели, чему смо на жалост склони били одвајкада, а то нас зло прати и до дана данашњег."</p>
<p>"А Онај Ко нас обједињује је, заправо, Господ и Његови истински служитељи. Он је глава Цркве Божје, глава цијелом човјечанству. Једини Коме треба принијети част и поклоњење и славу и службу и богослужење је Господ и Спаситељ наш Исус Христос са беспочетним Оцем Његовим Пресветим благим животворним Духом Његовим Које смо данас призвали те је Господ ниспослао дарове Светог Духа на овај свети храм који смо подигли у славу Божју. Сишла је светиња на овај свети жртвеник и на ове свете сводове зидове и на народ, који је данас овдје сабран те смо осветили светињу и оспособили је за свету службу Божју, да се Богу молимо, да прослављамо Бога и Његове светитеље, јер Богу је угодно када помињемо Његово Свето име и када призивамо Његове светитеље. Нарочито нас благосиља када призивамо Пресвету Богородицу, Свете апостоле, Светог Николаја, Светог Јевстатија и Светог Александра, јер су они Њему угодили својом светом службом за вријеме земаљског живота и прославили се на Небесима, а Бог воли да се прослављају Његови свети служитељи."</p>
<p>"И ми данас прослављамо и призивамо и, ево, двоструко празнујући данас радујемо се великом радошћу и овом празнику и новој светињи која је заблистала овдје у питомој Лимској долини и придружила се сазвјежђу православних светиња у цијелој васељени. Мислим да до дана данашњег није била подигнута ниједна црква Светом Евстатију Архиепископу пећком и жичком, који је родом био овдје из Будимље, осим оне старе коју ми данас обновисмо, на којој блиста Часни Крст, блиста ова светиња својим сјајем, а најважније је то што блиста сабраним душама људи и анђела које се у њој сабирају. То је оно што је најважније. Нека буде срећно и благословено, нека да Бог да се благослов од овог дома Божјег прошири на све домове и у Трепчи и у Полимљу и у цијелим Васојевићима и да допре до свих оних који су на било који начин помогли изградњу ове светиње“.,</p>
<p>Владика будимљанско-никшићки г. Јоаникије, овом приликом, је златном медаљом првог степена Светог великомученика Георгија одликовао г. Славка Бабовића, предсједника Одбора за изградњу храма у Трепчи и г. Миодрага Боба Радуновића, министра здравља у Влади Црне Горе. За показану љубав и доброчинство према нашој Светој Цркви архипастирским граматама одликовани су сви чланови Одбора за изградњу цркве Светог Јевстатија.</p>
<p>"Морам, са задовољством, да кажем да је ова светиња започета и грађена са великом слогом и љубављу, богоугодно, са великим трудом и великом жртвом оних који су приступили градњи овог светог храма. Није лако било овдје све ово започети и завршити за непуне три године. Наравно, велика заслуга припада г. Славку Бабовићу, предсједнику Одбора за изградњу овог храма и многим другим приложницима, добротворима, а највеће је задовољство када градећи храм градимо и своје душе, градимо слогу и међусобну љубав, када се враћамо својим огњиштима, својим гробовима, своме завичају, своме небу. То је било овдје у Трепчи и зато се данас веома радујемо што је ова градња текла без икаквих међусобних размирица, без икаквих подјела, што је Трепча надишла све оне старе, раније и садашње подјеле приликом градње овог светог храма. Овај свети храм утјешио је наше душе и наша срца и залијечио многе ране страдалне Будимљанске Епископије, а довољно је поменути да је негдје послије друге сеобе Срба пострадало више од 100 светиња у широј околини, а још прије тога давно угашена је Будимљанска Епископија када је жив одран Митрополит будимљански Пајсије Колашиновић свештеномученик."</p>
<p>"Обнављају се светиње, заблисташе и украсише опет Лимску долину и нека је слава Богу. Зато благодаримо свим добротворима и приложницима. Овог тренутка желим да истакнем неколико људи који су учинили све што су могли и дали велики допринос изградњи ове светиње. На првом мјесту желимо да одликујемо предсједника Одбора г. Славка Бабовића Златном медаљом Првог степена Светог великомученика Георгија, јер је, заиста, заслужио својим радом и својом љубављу, а Бога ми, и својом добротом и својом мудрошћу, јер није било лако окупити Трепчане и све оне који су на било који начин везани за Трепчу око градње овог светог храма и за то му припада велика заслуга."</p>
<p>"Драга браћо и сестре, вама је такође познато да је и г. Миодраг Бобо Радуновић, министар здравља у Влади Црне Горе, такође, везан за ово мјесто и да је много помогао на самом почетку и цијело вријеме се интересовао за градњу овог светог храма и дао велики допринос за изградњу овог храма и парохијског дома. Зато смо и њега одликовали златном медаљом Светог Георгија и да му буде на здравље и на дуг живот. Такође смо одликовали и цио Одбор за изградњу овог светог храма, јер су сви људи који су били у Одбору дали, заиста, велики допринос, свако, наравно, колико је могао“.</p>
<p>У име одликованих, на указаној части и повјерењу, захвалио је Миодраг Радуновић.</p>
<p>Извор: Епархија будимљанско-никшићка</p>
<p><a href="http://www.spc.rs/sr/osvetshena_crkva_svetog_jevstatija_u_trepchi" rel="external nofollow">http://www.spc.rs/sr/osvetshena_crkva_svetog_jevstatija_u_trepchi</a></p>
]]></description><guid isPermaLink="false">2390</guid><pubDate>Thu, 19 Sep 2013 12:02:00 +0000</pubDate></item><item><title>&#x41F;&#x435;&#x442; &#x433;&#x43E;&#x434;&#x438;&#x43D;&#x430; &#x43C;&#x438;&#x441;&#x43B;&#x438; &#x438; &#x43F;&#x43E;&#x443;&#x43A;&#x430; &#x437;&#x430; &#x441;&#x432;&#x430; &#x432;&#x440;&#x435;&#x43C;&#x435;&#x43D;&#x430;  &#x408;&#x443;&#x431;&#x438;&#x43B;&#x435;&#x458; &#x446;&#x438;&#x43A;&#x43B;&#x443;&#x441;&#x430; &#x442;&#x440;&#x438;&#x431;&#x438;&#x43D;&#x430; &#x201E;&#x41F;&#x440;&#x430;&#x432;&#x43E;&#x441;&#x43B;&#x430;&#x432;&#x459;&#x435; &#x438; &#x43C;&#x43B;&#x430;&#x434;&#x438;&#x201C;</title><link>https://pouke.org/index/-/1346435955/%D0%BF%D0%B5%D1%82-%D0%B3%D0%BE%D0%B4%D0%B8%D0%BD%D0%B0-%D0%BC%D0%B8%D1%81%D0%BB%D0%B8-%D0%B8-%D0%BF%D0%BE%D1%83%D0%BA%D0%B0-%D0%B7%D0%B0-%D1%81%D0%B2%D0%B0-%D0%B2%D1%80%D0%B5%D0%BC%D0%B5%D0%BD%D0%B0-%D1%98%D1%83%D0%B1%D0%B8%D0%BB%D0%B5%D1%98-%D1%86%D0%B8%D0%BA%D0%BB%D1%83%D1%81%D0%B0-%D1%82%D1%80%D0%B8%D0%B1%D0%B8%D0%BD%D0%B0-%E2%80%9E%D0%BF%D1%80%D0%B0%D0%B2%D0%BE%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D1%99%D0%B5-%D0%B8-%D0%BC%D0%BB%D0%B0%D0%B4%D0%B8%E2%80%9C-r2389/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2016_04/d5331f995777726e4c4599892cccd962.jpg.c3f394d36df9f2e8a2330090a111bdcd.jpg" /></p>
<p>Благословом Његовог Преосвештенства Епископа ваљевског г. Милутина, установио их је јесени 2008., и наредне две године организовао и водио свештеник Александар - Саша Ђурђевић. Како га мисионарски пут одводи у далеки Каракас, Епархију јужноамеричку, прегалаштво о. Александра Ђурђевића настављају јереј Дејан Трипковић и ђакон Дарко Крунић, под окриљем Светосавске омладинске заједнице.</p>
<p>Пет година мали је јубилеј, али када се има у виду број посетилаца које ни врелина, ни киша, ни снег нису спречавали да дођу у Ваљевску гимназију или Културни центар, и послушају казивања најистакнутијих представника српске духовне, научне и културне елите, прослављене спортисте, новинаре... речју, све оне чија реч искуствено поткрепљена богати духовно биће савременог човека, који своје биће у Христовој вери жели остварити. Академик др Владета Јеротић, протојереј др Милош Весин, Епископ ремезијански др Андреј Ћилерџић, Емир Немања Кустурица, Слободан Тркуља, Дејан Бодирога, Бранко Станковић, Мирјана Бобић-Мојсиловић... Низу се, разуме се, не назире крај. Јер, уз Божју помоћ, трудољубље Светосавске омладинске заједнице рађа нова саборовања, на радост верног народа Епархије ваљевске. Нарочитим успехом, како организатори кажу, сматра се велики број младих људи који посећује трибине. Јер, како се из назива да закључити, младима се посебно обраћају, не би ли им веру предака представили као смисао, уточиште... сунце које сија свевременим сјајем и чува душе у времену окрутног потрошачког материјализма.</p>
<p><em>Ј. Јанковић</em></p>
]]></description><guid isPermaLink="false">2389</guid><pubDate>Thu, 19 Sep 2013 10:41:00 +0000</pubDate></item><item><title>&#x421;&#x432;&#x435;&#x442;&#x438; &#x408;&#x43E;&#x430;&#x43D;&#x438;&#x43A;&#x438;&#x458;&#x435;, &#x43F;&#x440;&#x432;&#x438; &#x43F;&#x430;&#x442;&#x440;&#x438;&#x458;&#x430;&#x440;&#x445; &#x441;&#x440;&#x43F;&#x441;&#x43A;&#x438; - &#x441;&#x43B;&#x430;&#x432;&#x430; &#x446;&#x440;&#x43A;&#x432;&#x435; &#x431;&#x440;&#x432;&#x43D;&#x430;&#x440;&#x435; &#x443; &#x41E;&#x440;&#x430;&#x448;&#x446;&#x443;</title><link>https://pouke.org/index/-/1346435955/%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B8-%D1%98%D0%BE%D0%B0%D0%BD%D0%B8%D0%BA%D0%B8%D1%98%D0%B5-%D0%BF%D1%80%D0%B2%D0%B8-%D0%BF%D0%B0%D1%82%D1%80%D0%B8%D1%98%D0%B0%D1%80%D1%85-%D1%81%D1%80%D0%BF%D1%81%D0%BA%D0%B8-%D1%81%D0%BB%D0%B0%D0%B2%D0%B0-%D1%86%D1%80%D0%BA%D0%B2%D0%B5-%D0%B1%D1%80%D0%B2%D0%BD%D0%B0%D1%80%D0%B5-%D1%83-%D0%BE%D1%80%D0%B0%D1%88%D1%86%D1%83-r2382/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2016_04/cf907736765813f607cbcd72cbcc4921.jpg.18b348043e9f08b813f4886a7d60033f.jpg" /></p>
<p>Ова брвнара  је посвећена управо Св. Јоаникију, првом патријарху српском, а освећена је протекле 2012. године.</p>
<p>У склопу св. Литургије, владика  Јован је крстио малог Растка, сина јереја Ивана Теодосића, пароха аранђеловачког и супруге му Јелене. Тако је красота божанствене Евхаристије била употпуњења радошћу назидања Цркве Христове, кроз новокрштеног младенца Растка.</p>
<p>Након прочитаног јеванђеља, Владика је одржао беседу о смислу и величини свете Литургије, као  и о неопходности нашег учешћа у њој. Такође је нагласио да је само у Цркви Божијој пуноћа сваке молитве, те да се црква свакодневно моли за цео свет- и верујуће и невернике, и хришћане и оне који то нису, али се света Литургија служи само за благоверни род хришћански.</p>
<p>На крају свете Литургије  Владика Јован је пререзао славски  колач, а после службе и освештао хотел туристичког комплекса  породице Карић и остао на заједничкој  трпези љубави.</p>
<p></p>
<div style="text-align:right"><p>јереј Александар Миловановић </p></div>
<p></p>
<p></p>
<p>Извор: Епархија шумадијска</p>
]]></description><guid isPermaLink="false">2382</guid><pubDate>Wed, 18 Sep 2013 11:38:00 +0000</pubDate></item><item><title>&#x415;&#x43C;&#x438;&#x441;&#x438;&#x458;&#x430; - &#x425;&#x440;&#x430;&#x43C; &#x425;&#x440;&#x438;&#x441;&#x442;&#x43E;&#x432;&#x43E;&#x433; &#x432;&#x430;&#x441;&#x43A;&#x440;&#x441;&#x435;&#x45A;&#x430; (&#x432;&#x438;&#x434;&#x435;&#x43E;)</title><link>https://pouke.org/index/-/1346435955/%D0%B5%D0%BC%D0%B8%D1%81%D0%B8%D1%98%D0%B0-%D1%85%D1%80%D0%B0%D0%BC-%D1%85%D1%80%D0%B8%D1%81%D1%82%D0%BE%D0%B2%D0%BE%D0%B3-%D0%B2%D0%B0%D1%81%D0%BA%D1%80%D1%81%D0%B5%D1%9A%D0%B0-%D0%B2%D0%B8%D0%B4%D0%B5%D0%BE-r2380/</link><description><![CDATA[
<p><img src="https://pouke.org/uploads/monthly_2016_04/3f346672f865002c3adb7537f1496809.png.8f3ae1d962e0e905d684fe4db51b5451.png" /></p>
<p>
</p>
<div class="ipsEmbeddedVideo"><div><iframe width="459" height="344" src="https://pouke.org/forum/applications/core/interface/js/spacer.png" frameborder="0" allowfullscreen="true" data-embed-src="https://www.youtube.com/embed/WZC8lVrEgRk?feature=oembed"></iframe></div></div>
<p></p>
<div style="text-align:center;"></div>
<p></p>
<p> </p>
<p></p>
<div style="text-align:center;"></div>
<p></p>
<p></p>
<p></p>
<div style="text-align:center;"></div>
<p></p>
<p></p>
<p></p>
<div style="text-align:center;"></div>
<p></p>
<p></p>
<p></p>
<div style="text-align:center;"></div>
<p></p>
<p></p>
<p></p>
<div style="text-align:center;"></div>
<p></p>
<p></p>
<p></p>
<div style="text-align:center;"></div>
<p></p>
<p><a href="http://www.mitropolija.com/emisija-hram-hristovog-vaskrsenja-video/" rel="external nofollow"><span style="font-size:14px;">Митрополија</span></a></p>
]]></description><guid isPermaLink="false">2380</guid><pubDate>Wed, 18 Sep 2013 10:47:00 +0000</pubDate></item></channel></rss>
