Древне светиње стигле су у пратњи Његовог Преосвештенства умировљеног Епископа захумско-херцеговачког Г.Г. Атанасија на нишки аеродром „Константин Велики“ где су дочекане од стране Његовог Преосвештенства Епископа нишког Г.Г. Јована, Градоначелника проф. др Зорана Перишића и челника града Ниша, а затим су наставиле пут Саборног храма где ће бити до суботе увече када се преносе у храм светих цара Константина и царице Јелене. Епископи су прочитали Акатист Часном Крсту и коленопреклоно се помолили са сабраним свештенством, монаштвом и верним народом.

Сутра са почетком у 8 часова у Саборном храму у Нишу Светим Евхаристијским сабрањем началствоваће Владика Атанасије а у вечерњим часовима очекује се и долазак поглавара свих Православних Цркава.

Руку Светој Јована Крститеља су са острва Родоса а преко Малте, бежећи од Турака, донели у Русију малтешки витезови. Овде су их на царском двору оставили заједно са честицом Христовог Крста и иконом Богородице Филерусе. Руски цар Николај II подарио је ове светиње краљевској породици Карађорђевић. Почетком Другог светског рата млади краљ Петар је све ове три светиње оставио у манастиру Острогу.

Извор: Епархија нишка

Филм је рађен у продукцији Епархије ваљевске, а његово прво приказивање благословио је Његово Преосвештенство Епископ ваљевски г. Милутин.

Благодаћу Божјом, верни народ Епархије ваљевске биће богатији за још једног чудотворца- Светог Нектарија Егинског. Благословом нашег Епископа Милутина и милошћу старца Нектарија Виталиса из грчког града Камаризе, духовног чеда светитеља чије име носи, у овдашњем највећем насељу Ослободиоци Ваљева, градиће се храм посвећен Светом Нектарију. То је јединствен дар од Бога, да лечи људе од злих болести карцинома и нервних обољења. Део моштију Светог Нектарија стићи ће из Грчке на дар, да их верници целивају и да се благодат прослављеног исцелитеља излива на њих, део је обраћања верницима проте Милована Теовановића. Сваке године, стотине ходочасника из Србије одлази у Егину да се поклони моштима Светог Нектарија. Промоцију филма „Чудотворац Егински“, на дан рођења светитеља, с благословом су походили ходочасници из Грчке. Филм обилује фотографијама и иконама Светог Нектарија, светиња у којима је службовао, као и видео записима молитава које верни и опхрвани најтежим болестима, у колонама сваког дана, узносе у манастиру на острву Егина.

Свети Нектарије, Митрополит пентапољски рођен је 1846. године у Тракији, као Анастасије, пето од шесторо деце сиромашних и побожних родитеља. Од ране младости слушао је Божји позив и свештеничко призвање. Предани подвижник и учењак, кроз ватрене молитве, разговарао је са Господом Христом. Написао је једну од најлепших химни Богородици, познату и драгу нам свима, „Радуј се, Невесто Неневесна!“. Од упокојења које се збило 8. новембра 1920. године, његова чудеса исписују непрегледне странице. Разни облици карцинома, парализе и нервних обољења, исцељивани су молитвама Светог Нектарија, чак и у случајевима најпесимистичнијих лекарских прогноза. У Институту за онкологију и радиологију у Београду, оболелима је омогућено целивање иконе Светог Нектарија у холу установе, а два пута месечно читају му се и акатисти. Имајући у виду да су у Ваљеву канцерогена обољења, нажалост, поодавно епидемиолошких размера, значај присуства моштију исцелитеља немерљив је. Љубав и веру у његово заступништво пред Господом, Ваљевци исказују сваког 22.у месецу, у Храму Покрова Пресвете Богородице, када се пред иконом Светог Нектарија чита акатист и врши помазање уљем са његовог гроба, казује у филму старешина најстарије градске богомоље протојереј ставрофор Драган Алексић. У манастиру Ћелије, моштима светитеља дариваном далеке 1979. године, када их је данашњи Митрополит Амфилохије донео из Грчке по благослову Аве Јустина, забележено је исцељење младића безмало преминулог од рака костију, говори прота Ненад Андрић, аутор књиге о Светом Нектарију. Такође, велики је број бездетних родитеља који су, након поклоњења његовим моштима, добијали потомство. Стога, многа измољена деца носе имена Нектарије и Нектарија. Идеју да се у Ваљеву гради храм, први на просторима Српске Православне Цркве посвећен Светом Нектарију, изнедрио је сусрет Епископа Милутина са старцем Нектаријем Виталисом, духовним сином и сведоком бројних чуда светитељевих. Владика Милутин пренео је жељу старца да, упркос старости и слабој физичкој снази, дође на освећење темеља храма у Ваљево. Да би се то и остварило, са градњом ваља пожурити. Значајан део средстава приспео је Епархији ваљевској на дар из Грчке. Али, требало би прикупити још новца од прилога верника. Тако се, након пројекције филма, могла купити књига и двд са филмом о Светом Нектарију. Сав приход од продаје намењен је фонду за изградњу новог храма. Метеоролози предвиђају понеки дан Михољског лета. Дакле, неимари могу на посао и Епархија ваљевска позива све да, сходно могућностима, помогну да радови на храму Светог Нектарија Егинског ускоро почну.

Ј.Јанковић

Ово је прва посјета Бингулца Митрополији црногорско-приморској од ступања на нову дипломатску дужност.

Зоран Бингулац је други амбасадор Србије у Подгорици од осамостаљења Црне Горе 2006. године, а ту дужност је преузео од свог претходника Зорана Лутовца.

Р.В.

Митрополија

Епископ Јосиф је рекао да је изражавање православне вере на различитим језицима уобичајено у свету и да се и на тај начин изражава заједништво верника.

Иако веру изражавамо на различитим језицима она је наша заједничка и јединствена, рекао је епископ Јосиф.

Епископ шумадијски Јован је рекао да ће сваки хришћанин препознати литургију без обзира да ли се она служила на арапском, грчком, српком или неком другом језику.

Због тога смо се током литургије споразумевали на различитим језицима, а то значи да смо на различитим језицима приносили молитве Богу. По томе је препознатљива заједница православља, рекао је епископ Јован.

Током свете литургије читана је молитва за српски, али и за страдални народ у Сирији и целој Антиохији.

Радио Светигора

Срби из Стокхолма који су се то вече сабрали сакупили су и на рачун Српске црквене православне општине у Чапљини уплатили нешто више од 100 хиљада шведских круна. То вече гост црквеној заједници у главном граду Шведске били су Епископ захумско-херцеговачки г. Григорије, парох чапљински јереј Данило Боро и секретар Епархије г. Мирослав Бошковић.

Током вечери је изведен пригодан културно-умјетнички програм у коме су учешће узели драмска умјетница Јелена Иванишевић, солиста изворних српских пјесама Татјана Дошло и чланови фолклорне секције Српског удружења из Солне, градске четврти Стокхолма. После уводног слова професора историје Душана Топаловића, надахнутим говором се присутнима обратио владика Григорије.

У недељу 29. септембра 2013. године у храму Светог Саве у Стокхолму свету архијерејску Литургију је служио епископ Григорије уз саслужења јереја Данила Бора и јереја Арсенија Гардовића.

Добар домаћин гостима је био г. Александар Драгићевић са породицом, а саму вечеру је, као и многим другим сличним приликама, када је ријеч о окупљању Срба у Стокхолму, донирао еминентни српски угоститељски радник, Стаменко Кандић, власник ресторана ”Jakthornet” у Стокхолму.

Том приликом дошло се до закључка да, у границама реалних могућности, ова сарадња у будућности треба да буде што интезивнија и по свом садржају што разноврснија. Једна од главних програмских оријентација поменутог удружења ће свакако бити хуманитарне природе. У догледној будућности планира се организовање још двије овакве вечери у Малмеу и Гетеборгу с жељом да изградња храма у Пребиловцима иде планираним темпом.

Извор: Епархија захумско-херцеговачка, СПЦ

Прегледу су присуствовали горе именовани инспектори, представници Црквене општине Жабаљ: високопречасни протојереј Остоја Нијемчевић, председник Црквене Општине Жабаљ и члан Епархијског савета господин Зоран Лекић, представници Црквене општине Чуруг: презвитер Слободан Лазић, представник Општине Жабаљ господин Јовица Тодоровић, као и геометар господин Горан Прокин.

Сви присутни су, у канцеларији архијерејског намесништва жабаљског, потписали записник o уласку у посед.

Ово је велики дан за обе Црквене општине и Богом спасавану Епархију бачку, јер је враћена земља одузета Црквеним општинама 1946. године.

Митрополит Амфилохије је у литургијској проповиједи казао да су Свете мученице Вјера, Нада и Љубав чудесне и дивне дјеве Христове које су себе принијеле Господу на дар. „Вјера, нада и љубав су три основне хришћанске врлине, исконске и изворне врлине. Вјера је основа свега онога чему се надамо и на њој се гради наш људски живот и њоме се васкрсава и обнавља наша људска душа. Њоме се сједињује са самим Творцем својим“.

„Нада је неугасива и неизбрисива само ако се темељи на тој тврдој Божјој вјери, Христовој вјери. Нада је основно својство човјеково, без које човјек не може опстати овдје на земљи. Утемељен на вјери, он се чврсто нада да ће га Господ Бог сачувати од свакога зла, од сваке невоље и од смрти и пролазности“, рекао је Митрополит црногорско-приморски.

Он је рекао да обогаћен вјером и надом добија и трећу врлину, која је свеза савршенстава, а то је љубав.

„Љубав је Сами Бог, она је уткана у биће свеукупне творевине, у човјеково биће. Љубав је основни зов људскога бића, она је правило људскога живљења. Отуда сав закон и пророци висе о оне двије заповијести: Љуби Господа Бога свога свим срцем својим, свом душом својом и свом мишљу својом, а ближњега свога као себе самога“, објаснио је Митропочлит Амфилохије честитајући Крсну славу чланицама Кола српских сестара.

У току Свете службе Митрополит је у презвитерски чин рукоположио ђакона Слободана Хаџи-Петровића, који ће бити парох у Љешанској нахији.

Светом причешћу приступио је велики број вјерника.

Митрополит Амфилохије је на крају данашње Свете службе благосиљао славски колач и још једном се обратио слављеницама из Кола српских сестара.

„Коло српских сестара основано је од велике српске умјетнице и књижевнице Надежде Петровић у тешким временима балканскога ратовања и Првога свјетскога рата, и од тада до данас то Коло широм свијета креће се и окреће наоколо и обједињује у вјери, нади и љубави многе душе на свим континентима“, подсјетио је Митрополит Амфилохије благосиљајући чланице барског Кола српских сестара.

Потом су чланови КУД-а „Свети Јован Владимир“ извели пригодан празнични програм, а чланице Кола су за све присутне приредиле послужење.

Р.В.

Митрополија црногорско-приморска

Тонски прилог Радија Светигора

У својој беседи Епископ Фотије је говорио о смислу Часнога Крста нагласивши да сваки човек, а и сваки народ има свој крст који треба да носи како би се уподобио самоме Христу који нам је показао пут спасења – пут Голготе који једино води ка Васкрсењу.

После Свете Литургије за све госте приређена је трпеза љубави за све присутне у у манастирској трпезарији. Беседа

link for download:here

Крстовдан у Окружном затвору у Новом Саду



После свете Литургије коју је служио протојереј-ставрофор Миливој Мијатов, уз саслужење презвитера Селимира Вагића, војног свештеника и ђакона Мирослава Николића, на платоу испред храма извршен је чин благосиљања славског колача и кољива. У овом чину учествовали су и протојереј Бранко Ћурчин и презвитер Миленко Јеловац.

Честитајући овај велики празник свима који се труде и раде у овој установи, као и онима који привремено бораве у њој, протојереј-ставрофор Миливој је указао на значај животворног Крста Господњег у животу сваког верујућег човека где год да се човек налазио. У својој беседи у храму указао је на слободу у Христу која значи искључиво једно, волети онако како Христос воли и да нас ништа не може пореметити да будемо постојани у томе 'јер сам уверен да нас ни смрт, ни живот, ни анђели, ни поглаварства, ни силе, ни садашњост, ни будућност, ни висина, ни дубина ,ни никаква друга твар неће моћи одвојити од љубави Божје, која је у Христу Исусу Господу нашем. (Рим. 8, 38-39.)

На овом молитвеном сабрању, у име Управе новосадског Окружног затвора, радост празника увеличали су чувари и службeници који раде у овој установи.

Нови Сад, 29.09.2013 - Информативна служба Епархије бачке

Мати Парасекева рођена је 1930. године у селу Тобут код Тузле. Монашки живот започела је у манастиру Тавна 1955. г. Након две године искушеништва заједно са садашњом игуманијом мати Февронијом 1957. године прелази у Пећку Патријаршију, где је замонашио блаженопочивши Патријарх Српски Герман. У својих 57 година монашког живота, мати Параскева обављала је разна послушања, а најчешће у манастирској млекари где је правила сир. У манастиру Пећка Патријаршија још живи и подвизава се њена рођена сестра Ефросинија (Драгић). Схимонахиња Параскева након краће болести предала је дух свој у реке Господње мирно и са благодарношћу причестивши се претходно Светим Тајнама.

Опело блаженопочившиј схимонахињи Параскеви служио је данас по благослову Његове Светости Патријарха Српског Г. Иринеја, Епископ Рашпко-призренски и Косовско-метохијски Теодосије уз саслужење осам свештенослужитеља. Патријаршијске сестре на челу са игуманијом Февронијом испратиле су заједно са свештенством и народом који се окупио сестру Параскеву до малог монашког гробља иза патријаршијске цркве. Тело мати Параскеве положено је у гроб уз певање васкршњег тропара.

Вечан јој спомен!

Епархија рашко-призренска

Уз саслуживање своме Епископу од стране свештеника и монаха шумадијске епархије, лепоту богослужења, анђеоским гласовима пропратиле су свете монахиње, диригент Опленачког хора и верни народ.

Владика се свима нама обратио предивном беседом у којој се свако од нас пронашао, а у којој нас је поучио да је послушање кључ свега, као и то да Господу чуда нису потребна, него нама и да се молимо анђелима својим. После гозбе љубави, Владика је поред силних обавеза издвојио времена да укрепи Игуманију Михаилу својим топлим Епископским, али и синовским речима према њој.

Беседа епископа шумадијског и администратора жичког Г. Јована

На сам дан Воздвижења Епископ нишки је служио Свету Архијерејску Литургију у храму посвећеном овом празнку, а који се налази на Новом гробљу у Нишу. Владики су саслуживали свештеници из Ниша. У току Литургије у ђаконски чин рукоположен је Марко Милетић, дипломирани теолог, вероучитељ из Ниша. На крају службе Епископ је поучио сабрани народ, а потом је пререзан славски колач. Након богослужења у сали храма приређена је трпеза љубави.

Његово Преосвештенство Епископ нишки Г.Г. др Јован

Download

Епархија нишка

Традиционална акција Деци са Космета са осмехом, заједно у школским клупама реализује се шесту годину за редом. Деца са Косова и Метохије у Суботицу су допутовала у петак 27. септембра у вечерњим часовима, када је за њих приређен свечани дочек и културно уметнички програм у којем су учествовали основци школе Соња Маринковић.

Преузмите звучни запис

Радио Славославље