На свечаној академији, која је уприличена у оквиру манифестације „Дани грчке културеˮ 20. новембра 2021. године у Културном центру Новог Сада, Фондација грчке националне мањине доделила је Његовом Преосвештенству Епископу бачком др Иринеју признање за животно дело Повељу са златном плакетом за вишегодишњи допринос у афирмацији духовне повезаности, очувању и јачању српско-грчких пријатељских односа.

У име Епископа бачког, заслужно признање је примио протојереј Владан Симић, секретар Епархије бачке.

На свечаној академији организованој поводом двестогодишњице од почетка борбе за независност грчког народа, Фондација грчке националне мањине је доделила признања и осталим заслужним појединцима и установама у области афирмације хеленизма и неговања српско-грчких пријатељских односа.

У уметничком делу програма наступили су: Дечји хор Друштва српско-грчког пријатељства „Иридаˮ из Сремске Митровице, Културно-уметничко друштво „Јоргакис Олимбосˮ из Београда и музиколог Милена Лазић Благојевић. Благословом Епископа бачког др  Иринеја, у знак благодарности на признању, две духовне композиције извели су ђакони Милован Крстић, Иван Васиљевић и Бранко Бандобрански.

Свечана манифестација употпуњена је изложбом „Хероји и хероине грчке револуције 1821”. Аутор изложбе је г. Петар Родифцис-Нађ, председник Националног савета грчке националне мањине у Србији.

Свечаности су присуствовали г. Горан Каурић, заменик покрајинског секретара за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама, и г. Милош Урошевић, помоћник покрајинског секретара за образовање, управу и прописе, националне мањине – националне заједнице.  

Манифестација „Дани грчке културеˮ одржана је у организацији Националног савета грчке националне мањине и Фондације грчке националне мањине у Србији.

Извор: Инфо-служба Епархије бачке

У недељу 21. по Педесетници, 14. новембра 2021. лета Господњег, када наша света Црква савршава молитвени спомен да свете бесребренике и чудотворце Козму и Дамјана, у теслићком храму Свете Тројице служена је света Литургија којом је началствовао протопрезвитер-ставрофор Миладин Вуковић, архијерејски намесник теслићки, уз саслужење протопрезвитера-ставрофора Борислава Шањића, умировљеног пароха теслићког, као и ђакона Александра Митровића. Након заамвоне молитве служен је мали помен блаженопочившим патријарсима Павлу и Иринеју. 

По литургијском отпусту, речима надахнуте омилије сабранима се обратио јерођакон Роман, сабрат свештене обитељи манастира Острог, који је кроз поуку јеванђелског зачала указао да је сваки припадник Цркве позван и призван да свој живот украшава јеванђелским начелима, као и врлинама којима су били украшени угодници Божји, међу којима и Свети Василије Острошки. 

Сабрање је настављено трпезом љубави у свечаној дворани парохијског дома, на којој се сабранима обратио монах др Павле Кондић, који је говорио о значају оваквих сабрања, подсећајући на древне речи "Видео си брата свога, видео си Бога свога". Према његовим речима, у наведеној поуци се налази и смисао сваког сусрета који у нама побуђује дела љубави. Сабрат стањевићке светиње је проти Миладину Вуковићу уручио на дар ново издање књиге о знаменитом савинском игуману Варнави Гвозденовићу. 

На крају, уваженим гостима јерођакону Роману, монаху Павлу и катихети Браниславу Илићу, архијерејски намесник теслићки је уручио пригодне дарове, међу којима је импозантна монографија храма Свете Тројице у Теслићу. Овај благословени сусрет у љубави Христовој, оваплотио је у нашим животима предивне псаламске речи: "Гле, шта је добро или шта је красно, него да браћа живе заједно". 

Приредио: катихета Бранислав Илић

Његова Светост Патријарх српски Господин Порфирије, боравио је у уторак, 16. новембра у првој званичној посети Епархији бачкој. 

Његова Светост Патријарх српски господин Порфирије служио je, 3/16. новембра 2021. године, на празник Обновљења храма светог великомученика Георгија, свету архијерeјску Литургију у новосадском Саборном храму, поводом славе Града Новог Сада. 

После свете Литургије, у свечаној дворани Градске куће у Новом Саду, Патријарх српски г. Порфирије освештао је славске дарове.

Патријарх Порфирије богослужио у новосадском Саборном храму: Једини истински пут је пут према љубави и Богу

Патријарх Порфирије освештао славске приносе у свечаној дворани Градске куће у Новом Саду

Патријарх Порфирије: Сваки долазак у Нови Сад, нарочито у последње време за мене представља повратак у очев дом

Његово Преосвештенство Епископ мохачки г. Дамаскин служио је, у среду, 17. новембра 2021. године, свету заупокојну Литургију у Светониколајевском храму у Равном Селу поводом упокојења Велимира Бајатовића. Преосвећеном владици Дамаскину су саслуживали свештеници и ђакони из више епархија Српске Православне Цркве. Молитвено су присуствовали Преосвећени епископи шумадијски г. Јован и осечкопољски и барањски г. Херувим.

После свете Литургије, Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије служио је чин опела над телом новопрестављеног Велимира Бајатовића на православном гробљу у Равном Селу. Светејшем Патријарху су саслуживали  Преосвећена господа епископи: бачки Иринеј, шумадијски Јован, осечкопољски и барањски Херувим, ваљевски Исихије, мохачки Дамаскин, као и свештенство и ђаконство из више епархија Српске Православне Цркве.

После опела, Његова Светост Патријарх српски г. Порфирије је изговорио беседу над одром новопрестављеног Велимира Бајатовића, у којој је навео: „Није највећи бол, највећа трагедија то што човек биолошки одлази одавде него управо будући да је смрт скопчана са животом, а живот није ништа друго него заједничарење људи који су створени као иконе Божје, међусобно и са Богом. У том смислу живот није само биолошка датост, а смрт је трагична због тога што раздваја људе који су спојени, повезани међусобно љубављу. Смрт је једнако страшна и за онога који одлази и за онога који остаје, уколико су љубављу повезани. А заправо, постојање онога кога волимо осмишљава наш живот, и то у тренутку смрти можемо да осетимо. Вера је та која осмишљава и живот као такав, али даје и један другачији печат, другачију боју самој смрти. Вера у Живога Господа Христа, вера, сигуран сам, којом и Велимир данас, за кога многе тајне које постоје за све људе, више нису тајне.“

Извор: Инфо-служба Епархије бачке

У уторак, 3/16. новембра 2021. године, на празник Обновљења храма светог великомученика Георгија – Ђурђиц, у храму Светог великомученика Георгија у Сомбору, светом Литургијом је началствовао протојереј-ставрофор Миливој Мијатов, умировљени свештеник, уз саслужење протојереја Срђана Перића, протојереја Александра Лазића, протонамесника Бранислава Шијачића и презвитера Александра Шарчанског. После свете Литургије освештани су славски дарови, које је припремила госпођа Љиљана Кнежевић.

Извор: Инфо-служба Епархије бачке

Његова Светост Патријарх српски Господин Порфирије, у пратњи отачавствених архијереја, након Евхаристијског сабрања у новосадској Саборној цркви, отишао је у свечаној дворани Градске куће у Новом Саду где су освештани славски дарови и преломљен славски колач поводом славе града Новог Сада, на којем су присуствовали и градоначелник Новог Сада Милош Вучевић, Игор Мировић, председник Покрајинске владе Војводине и други представници државних институција.

Овом приликом Патријарх Порфирије је нагласио да ми хришћани који славимо славу по правилу узимамо неког свеца као духовног заштитника пред Богом, пре свега због тога што славећи славу, ми се молимо светитељу да нас заступа пред Богом да се моли за нас. „Ми кад славимо славу исповедамо да нисмо само материјална бића, него да смо пре свега и изнад свега духовна бића. И оно што је материјално позвано је да се продухови нашом врлином, нашим добром. Свим оним што смо добили од Бога да служи Њему и да служи другим људима“. Потом се бираним речима обратио градоначелник Новог Сада Милош Вучевић.

Извор: Телевизија Храм

Његова Светост Патријарх српски господин Порфирије служио je, 3/16. новембра 2021. године, на празник Обновљења храма светог великомученика Георгија, свету архијерeјску Литургију у новосадском Саборном храму, поводом славе Града Новог Сада.

Светејшем Патријарху српском су саслуживали Преосвећена господа епископи: бачки Иринеј, зворничко-тузлански Фотије, крушевачки Давид, осечкопољски и барањски Херувим, ваљевски Исихије, топлички Јеротеј и мохачки Дамаскин, као и свештеници и ђакони из више епархија Српске Православне Цркве. 

Беседећи после прочитаног јеванђелског зачала, Његова Светост Патријарх српски господин Порфирије је, између осталог, истакао: „Света Литургија је простор у којем се пројављује и показује Црква као јединство у вери, нади и љубави свих оних који су сабрани на једном месту, јединство међусобно, али и јединство са Богом. И зато, где год, по Промислу и благослову Божјем, идемо и служимо Литургију, свугде је иста радост. Међутим, у том истом увек постоји и посебно место, увек постоји и један посебан додатак, посебна радост. За мене данас ту посебну радост, као и свакога пута, представља долазак овде у Нови Сад да, пре свега, служимо свету Литургију, али и да се видимо лицем к лицу. Нови Сад заиста јесте Српска Атина у сваком смислу те речи. То је и хришћански православни град, то је град светог Георгија, чији помен данас славимо. Сви знамо ко је био свети Георгије. Знамо да је Христос био Алфа и Омега, почетак и крај, смисао и садржај његовог живота. Заузимао је веома високу позицију у војсци цара Диоклецијана, римског императора, који је, као и многи други, ненавидео Христа, прогонио Цркву Његову и проливао невину хришћанску крв. Свети Георгије, као и сви војници, био је задужен да гони хришћане, али, одавно је он, од најраније младости своје, утемељио свој живот, нашао смисао у Христу и наравно да није пристао да гони хришћане. Свети Георгије, када је страдао и када је био прослављан, био је испуњен кротошћу, миром и смирењем. Какав је био свети Георгије такви су били бројни кроз историју хришћански мученици. Хришћанска вера, православна вера јесте вера мученикâ, али не само мученикâ као страдалникâ који страдају у телесним страдањима него и вера мученикâ који су позвани на унутарње распеће, на унутарње страдање. Мучеништво је опредељење и утемељење наше на Христу, опредељење за њега и зато је то сведочење. Нека би Господ дао, браћо и сестре, да данас, славећи светога Георгија, никада и ни за шта не оставимо своју веру, своју веру православну, веру у Господа Живог и да, маколико били слабашни, маколико падали, никада се не одричемо од јеванђељских вредности, да увек, уз помоћ Божју, кроз покајање, кроз спознају свога пада, а онда и љубављу Божјом враћамо се тим вредностима, враћамо се Богу и враћамо се себи.ˮ

После заамвоне молитве, Патријарх српски господин Порфирије је извршио чин благосиљања славских дарова припремљених у славу Божју, а у част светог великомученика Георгија.  

По завршетку свете Литургије, Светејши Патријарх српски је уручио орден Светог Саве другог степена велечасном Јакобу Пфајферу, римокатоличком жупнику из Оџака, у знак захвалности на досадашњој успешној сарадњи и братском односу према Српској Православној Цркви и српском народу;  професору др Весни Туркулов, начелници Клинике за инфективне болести Клиничког центра Војводине у Новом Саду, у знак признања за оданост Цркви, делатну љубав према ближњима, показану кроз вишегодишњи плодоносан рад, а посебно кроз велики допринос у несебичној, храброј, и надахњујућој борби против епидемије коронавируса; господину Зорану Вапи, некадашњем директору Покрајинског завода за заштиту споменика културе у Новом Саду, у знак признања за велики допринос унапређењу културе и традиције нашег народа уопште. Орден Светог Саве додељен је и Покрајинском заводу за заштиту споменика културе у Новом Саду, поводом јубилеја седамдесетогодишњице оснивања и у знак признања и допринос унапређењу културе и традиције нашег народа уопште, а орден је примио господин Синиша Зековић. Све ордене именованима је доделио Свети Архијерејски Синод Српске Православне Цркве, на предлог Његовог Преосвештенства Епископа бачког господина др Иринеја.

Уручујући највише одликовање Српске Православне Цркве, којим Свети Архијерејски Синод одликује заслужне установе и појединце, Његова Светост Патријарх српски господин Порфирије је, поред осталог, рекао: „Сви ми људи имамо неке дарове; не постоји човек који нема неки дар и сви дарови су дати свакоме од нас понаособ на различите начине да би сваки наш дар служио једном јединственом дару, а то је дар љубави. Наша Црква, пре свега увидом Његовог Преосвештенства Епископа бачког господина Иринеја, препознала је да ви који сте добили, свако на свој начин, посебан и различит дар, искористили сте тај дар да буде у служби дара љубави. Дарове смо добили да бисмо служили Богу кроз њих, узвраћали на оно што смо од њега добили и да бисмо служили ближњем. Наравно да ово признање јесте најскромније хвала за све оно што сте ви учинили, а много више сте учинили од сваке речи која би могла да искаже захвалност, учинили сте у односу на друге људе, а то значи у односу на Бога.ˮ

На крају обраћања, Његова Светост је још једампут свима присутнима честитао славу Српске Атине.

Његово Преосвештенство Епископ бачки господин Иринеј заблагодарио је, у име свих присутних и у своје лично име, Његовој Светости Патријарху српском господину Порфирију и Преосвећеној господи архијерејима који су саслуживали, као и свештенству, монаштву и благоверном народу на молитвеном учешћу у прослави славе Града Новог Сада.

Светој Литургији у Саборном храму су присуствовали: г. Милош Вучевић, градоначелник Новог Сада, г. Мирослав Илић, помоћник покрајинског секретара за културу, јавно информисање и односе са верским заједницама, професор др Драган Станић, председник Матице српске, др Радивоје Стојковић, директор Гимназије „Јован Јовановић Змајˮ, г. Никола Перваз, председник Црквене општине новосадске, и многи други представници јавног и културног живота Новог Сада.

После свете Литургије, у свечаној дворани Градске куће у Новом Саду, Патријарх српски г. Порфирије освештао је славске дарове. Честитајући сабранима славу Града Новог Сада, Његова Светост Патријарх је казао: „Данас је слава Града Новог Сада и велика је радост да смо се сви окупили, после свете Литургије у храму који је посвећен светоме Георгију, овде у Градској кући, и представници Цркава и верских заједница, и представници градских и покрајинских власти. Када славимо славу, ми исповедамо да нисмо само материјална бића него да смо, пре свега и изнад свега, духовна бића, тојест да и оно што је материјално позвано је да се продухови нашом врлином, нашим добром, свим оним што смо добили од Бога, да служи Њему и да служи другим људима. Диоклецијан је гонио Цркву и позвао светог Георгија као војника да убија хришћане.  Могао је, наравно, свети Георгије да послуша реч цареву и да напредује у свим земаљским вреднстима, али он је најпре све што је имао поделио сиромасима, а онда је и одбио да поступа на било који начин против Истине, која је Христос. Нека би Бог дао да буде срећна и благословена данашња слава и да се трудимо да вредности које су уткане у Град Нови Сад – а то су вредности којима је свети Георгије живео – буду оно што стоји стално пред нашим очима, што нас води, што нас руководи, а то је да никада и ни на који начин Бог не дозволи да напустимо оно што је истинито, оно што је правда и праведно, маколико то коштало у датом тренутку. Нека је срећна слава и да сте благословени, молитвама светог Георгија.ˮ

Одговарајући на честитку Његове Светости, господин Милош Вучевић, градоначелник Новог Сада, захвалио је Светејшем Патријарху на посети и истакао: „Нови Сад, као једна велика кућа или једна велика породица, дочекује сваке године своју славу, свог патрона, светог Георгија, да нас окупи и да нас подсети да један град не чине само материјална добра, као што је рекао Његова Светост, да није само ствар зградâ и булевара, неких објеката и теренâ. Један град чине људи, али и духовна компонента, нешто што прожима све људе, што неком невидљивом линијом нити спаја и даје и снагу и утеху, буди веру, даје чврстину, али и разумевање, разумевање према другима, а онда и према себи. И, благодарећи нашем Преосвећеном Епископу новосадском и бачком господину Иринеју и тадашњим градским оцима, уз Божји Промисао, Нови Сад је добио баш таквог патрона, таквог заштитника, светог Георгија.ˮ

Овогодишња кума славе била је професор др Весна Туркулов, начелница Клинике за инфективне болести Клиничког центра Војводине у Новом Саду.

Извор: Инфо-служба Епархије бачке

Видео: Телевизија Храм

Прослава празника Обновљења храма светог великомученика Георгија, славе Града Новог Сада, отпочела је у новосадском Саборном храму служењем празничног бденија у навечерје празника, у понедељак, 2/15. новембра 2021. године. На бденију је началствовао Његово Преосвештенство Епископ осечкопољски и барањски господин Херувим, уз саслужење новосадског свештенства и ђаконства, а уз молитвено присуство Преосвећене господе епископа: бачког Иринеја, крушевачког Давида, ваљевског Исихија, топличког Јеротеја и мохачког Дамаскина.

На дан празника, у уторак, 3/16. новембра 2021. године, свету архијерејску Литургију у Саборном храму служиће Његова Светост Патријарх српски господин Порфирије, уз саслужење Преосвећене господе архијереја, свештенства и монаштва Српске Православне Цркве.

Извор: Инфо-служба Епархије бачке

У недељу, 1/14. новембра 2021. године, на празник Светих бесребреника и чудотвораца Козме и Дамјана, свечано је прослављена храмовна слава храма у Футогу. Бденије уочи празника служило је више свештеника Епархије бачке. На дан празника свету архијерејску Литургију је служио Његово Преосвештенство Епископ бачки господин др Иринеј, уз саслужење Његовог Преосвештенства Епископа мохачког господина Дамаскина, свештенства и ђаконства Епархије бачке.

Преосвећени владика Иринеј је у беседи после прочитаних одељака из светог Јеванђеља поучио верни народ. Говорећи о животу светих бесребреника и чудотвораца Козме и Дамјана, Епископ бачки је истакао: „Света двојица дивних лекара које прослављамо имали су не само природне дарове и способности. Нису били само учени лекари – наравно, у границама медицинских знања свога доба и са средствима која су имали на располагању у своје време – него су, пре свега, имајући истинску веру, љубав према Господу Христу, а, кроз Њега и у Њему, и љубав према свакоме човеку, добили и посебан, благодатни дар Духа Светога, да не лече само као лекари него и да исцељују чудом Божјим, кроз благодат Духа Светога. Њихова молитва је била често и моћнији, чудотворнији лек од свих лекова које су преписивали. Зато их је Господ прославио и зато се називају управо овако како их Црква назива. Колико су имали љубави према Богу и према ближњима, можемо видети и по томе што своје лекарске услуге, било оне природне, било чудесне и натприродне, никада нису наплаћивали. Зато им Црква, уз њихова часна и света имена, додаје и ознаку да су били и бесребреници. У старини је новац бивао увек метални, или сребрени или златни, ретко када неки други, мање скупоцен метал. И зато, када се каже да су они бесребреници, значи да им није било стало до новца, да су бесплатно лечили људе, ширили љубав и славу Божју, исто тако. Они су заиста послушали речи Господње, које је Господ упутио својим апостолима, да иду и да проповедају Јеванђеље, да чине и шире добро, између осталога и да исцељују болеснике, да исцељују болести, и набраја даље све друге дарове и врлине које им дарује. На крају, даје и ову поуку и поруку: Примили сте на дар, на дар и да дајете. Дакле, све то, укључујући и дар исцељивања и све друго, дар је Божје љубави, којом Он стоструко награђује нашу скромну љубав према Њему. Зато се ова двојица светих лекара изузетно прослављају.“

На крају беседе, Епископ бачки Иринеј је напоменуо да данашњи празник често славе лекари, нагласивши да се данас огромна већина наших лекара и другог особља по болницама и у другим медицинским установама неуморно, са љубављу, самопожртвовано труди да помогне својим ближњима.

По заамвоној молитви, извршен је трократни опход око светог храма, уз читање одговарајућих јеванђелских одељака и произношење јектенијâ са благосиљањем сабраног верног народа, а потом је служен помен оснивачима, ктиторима и приложницима светог храма.

Истога дана свештенство Епархије бачке служило је вечерње, после којег је извршено благосиљање славских дарова. По завршетку вечерњег богослужења протојереј-ставрофор Стојан Билић, парох новосадски, одржао је кратко поучно слово у којем је присутне позвао да следују примеру светих Козме и Дамјана. Кум овогодишње славе био је г.  Мирко Бјелобрк, који је залог кумства за следећу годину предао г. Добри Танасићу.

Извор: Инфо-служба Епархије бачке

У недјељу, 21. по Духовима, када наша Света Српска Православна Црква прославља Свете бесребренике Козму и Дамјана, у народи још познати као Врачеви, вјерујући Модричани, окупили су се у великом броју да дочекају свог Епископа Фотија, који је служио Свету архијерејску Литургију у храму Успења Пресвете Богородице у Модричи.

Житељи Модриче били су радосни што је њихов Епископ дошао са њима да се помоли на овај дан, када они поред црквеног празника прослављају и 100. годишњицу од освећења храма, дакле читав један вијек православне богомоље у центру града.

Његовом Преосвештенству Епископу Фотију саслуживали су у Христовој оданости и братској љубави: архијерејски намјесници добојски и модричко-градачачки, протојереј-ставрофор Мирко Николић и протојереј Ненад Тојић; пароси модрички, протојереј-ставрофор Перо Танацковић, протонамјесник Стаменко Станковић и јереј Синиша Лазић; парох гаревачки, протонамјесник Ненад Јеремић, те ђакони Немања Спасојевић и Александар Стевановић.

Епископ Фотије у својој бесједи на крају Свете Литургије говорио је о историји овог храма наглашавајући битне моменте кроз које је пролазио храм са својим вјерним народом рекавши да је овај храм живео и страдао заједно са народом на овом простору. Људи су живјели благодарећи Богу и благодарећи својим светитељима и овај храм је њих подизао, а они су духовно узрастали у њему. И то јединство непрестано постоји у свакоме мјесту, браћо и сестре, јер то је благослов који нас крстолико везује за наше светиње".

У току Свете Литургије, након што се већи број вјерника причестио, од оних најмлађих до најстаријих, Епископ Фотије је исказао радост због тога што је народ поучен од стране свог свештенства схватио потребу за Светим Причешћем. Владика је похвалио благољепије којем доприноси пјевница за којом пјевају сестре Јанковић које су од првих својих корака у овом храму, а онда слога народа када је у питању унутрашње сређивање храма и сам фрескопис. Са тим у вези, Епископ Фотије, је опет појаснио суштину и значај грађења храма рекавши: Подижући једну светињу у неком мјесту то мјесто добија своју личну карту, добија свој духовни профил и људу долазе тој светињи и моле се Богу. Ту се крштавају, ту се вјенчавају, ту се причешћују, ту живе литургијским и црквеним животом и ту узрастају на спасење, како би ми рекли једним богословским речником.

Учећи нас о Светим Бесребреницима, причајући нам о њиховом животу и животном позиву, Епископ Фотије је рекао да су нам они данас пријеко потребни, прво због свог светог живота, али и светих дјела, будући да су бесплатно лијечили народ. Данас када смо погођени овом епидемијом, лијек је потребан народу. Љекари, медицинари и други људи који су од науке медицинске, који су за велико поштовање, помажу тим наукама другим људима, а Бесребреници су помагали људима благодаћу Духа Светога они су силом Божијом исцјељивали немоћи људске и све болести. Прогонили су демонске силе и то што људи не могу својим умјећем то може Бог и могу Светитељи Његови.

На крају литургијског сабрања Владика је одликовао парохе модричке - оца Стаменка Станковића, чином протојереја, а оца Синишу Лазића, достојанством протонамјесника.

За несебичну помоћ овој црквеној општини одликовани су епископским граматама: начелник општине Модрича, господин Јовица Радуловић, господин Миленко Мартић и господин Томислав Ракић.

По надахнутој бесједи владике Фотија, уприличен је културно-умјетнички програм у порти храма у изведби дјеце из КУД-а Модрича.

Извор: Епархија зворничко-тузланска

Свети Архијерејски Синод Српске Православне Цркве, под председништвом Његове Светости Патријарха српског г.  Порфирија, одржао је 11. новембра 2021. године редовну седницу у Патријаршијском двору у Сремским Карловцима.

У седници су узели учешће чланови Синода: Високопреосвећени Митрополит дабробосански г. Хризостом и преосвећена господа епископи сремски Василије, зворничко-тузлански Фотије и крушевачки Давид. Од маја 1848. године, проглашењем митрополита Јосифа Рајачића за патријарха, Сремски Карловци, до тада седиште Карловачке митрополије, постају друга катедра српских патријараха, да би маја 1920. године, после уједињења свих тадашњих српских православних епархија, првопрестони Београд постао седиште Српске Патријаршије. Данас Српска Православна Црква има три седишта, односно патријарашке катедре: Пећ, Сремски Карловци и Београд.

Свети Архијерејски Синод Српске Православне Цркве одликовао је протојереја Јована Милановића, ректора Богословије Светог Арсенија Сремца у Сремским Карловцима, правом ношења напрсног крста.

После седнице, Патријарх и архијереји су прошетали тргом и карловачким улицама уживајући у лепоти велелепних палата које су саградили њихови претходници, карловачки митрополит Стефан Стратимировић и патријарх Георгије Бранковић.

Патријарх се затим упутио у зграду Богословије Светог Арсенија Сремца, где је освештао Спомен-собу, својеврсну ризницу докумената, списа, књига, слика, фотографија и других предмета који сведоче о дугој и богатој историји тог славног црквено-проветног завода.

- Kарловачка богословија је незамењива у историји просвете нашег народа јер нас подсећа на оно што је суштина на којој се изградила наша историја и предање. Сремски Kарловци нису само место где се вера и наука укрштају, већ представљају јединствену целину која се прожима, истакао је патријарх Порфирије.

Свечаном чину је присуствовао и г. Игор Мировић, председник Покрајинске владе, уз чију је помоћ обновљена Спомен-соба и реконструисан кров знаменитог училишта.

- Сремски Kарловци у целини су једна од најважнијих тачака на вековној мапи нашег трајања, духовности и идентитета и зато је Покрајинска влада 2018. године основала Фонд за обнову и развој културно-историјског наслеђа и издвојила знатна средства, између осталог, за санацију и рестаурацију фасада Патријаршијског двора, Саборног храма Светог оца Николаја и римокатоличке цркве, обнову крова Богословског интерната и радове на још неколико здања у најужем градском језгру, истакао је председник Владе АП Војводине.

Извор: Инфо-служба СПЦ

У периоду од 11. до 13. новембра 2021. године, Његово Преосвештенство Епископ нишки и војни г. Арсеније, заједно са Начелником Генералштаба Војске Србије генералом Миланом Мојсиловићем и делегацијом Војске Србије, борави на Светој Гори, у манастиру Хиландар.

Повод посете јесте ктиторска слава ове царске лавре, празник Светог краља Милутина, великог владара и задужбинара, који је Хиландару, као и многим црквама и манастирима у српским земљама, великодушно помагао. Манастирска црква, која до данас сведочи о древним временима и повезује нас са блиставим моментима наше историје, подигнута је као прва у низу грађевина изграђених у време великог краља Милутина, као и његовог чувеног и великог сарадника и пријатеља, Архиепископа Данила II. Присуством Његовог Преосвештенства и Начелника Генералштаба, чија је ово прва званична посета манастиру, увеличана је свечана прослава ктиторске славе.

На празничном бденију уочи празника, као и Евхаристијским сабрањем на сам дан празника, началствовао је Преосвећени Владика, уз саслужење манастирског братства и војног свештенства. На дан празника Светог краља Милутина, обележава се такође и Дан верске службе у Војсци Србије, у спомен на 12. новембар 1839. године, када је донет закон којим је регулисана свештеничка служба у тадашњој војсци.

Његова Светост Патријарх српски Г. Порфирије освештао је у четвртак 11. новембра спомен собу у Богословији Светог Арсенија Сремца у Сремским Карловцима, у молитвеном присуству чланова Светог Архијерејског Синода: Његовог Високопреосвештенства Митрополита дабробосанског Г. Хризостома и Преосвећене Господе Епископа: сремског Василија, зворничко-тузланског Фотија и крушевачког Давида.

“Карловци су најбољи могући показатељ и порука, нама данас нарочито за Цркву је то важно, да не постоји вештачка подела између науке и вере”, казао је патријарх Порфирије и истакао да је Црква подигла и Богословију и Гимназију, као што је исто и вијековима раније за просвјету чинио Свети Сава.

“Ризница коју смо данас осветили јесте ризница у којој се показује колико су они који су овде школовали, подучавали ђаке, али и они који су се учили с једне стране, управо водили рачуна о изграђивању идентитета чији корен се ослања на јеванђеље, али с друге стране, баш изграђујући свест о себи, ова Богословија је чинила да сви који из ње излазе да без комплекса И страха могу да ступају у комуникацију са свим другима са различитим мишљењима и ставовима и граде један креативни дијалог”, казао је патријарх.

Истакао је да је ова богословија незамјенљива у историји просвјете нашег народа, и да се вјера и наука укрштају у Сремским Карловцима.

Овде се налазе предмети које чува Музеј града Новог Сада, као и из архива САНУ у Сремским Карловцима, поједини документи који су чувани у самој Богословији и они који су позајмљени из приватне архиве породица чији су чланови некада били ђаци Богословије.

Ту су и реликвије са Свете Горе које је сачувала читавих 110 година породица Маширевић, односно потомци проте Маширевића са његовог путовања са ђацима Карловачке богословије, мале иконе, бројаница, крст и посебну кутија у којој се чува грумен са Свете Горе.

У ризници се налази и индекс Константина Костића, свештеника који је 1918. учествовао на скупштини 1918. у Новом Саду, приликом присаједињења Краљевини Србији, који је његова унука Десанка Костић из Новог Сада позајмила за ову прилику. Предсједник Покрајинске владе Игор Мировић најавио да ће Влада и у наредним година издвајати значајна средства за реконструкцију светиња и да исто то очекују од Владе Републике Србије како би у потпуности обновили Сремске Карловце.

“Покрајинска влада је са великим задовољством заиста из срца учествовала у обнови спомен собе Карловачке богословије, а завршили смо радове и на санацији крова овог здања и чини ми се на најбољи начин, имајући у виду и поруке које је упутио и патријарх Порфирије, следимо идеје и напоре оних који су током минулих векова својим ангажовањем, задужбинарством, својом вером изградили ово место и усмерили га ка духовном развоју нашег народа”, казао је Мировић.

Ризница је отворена и за ширу јавност, а идеја Ректората јесте да се садржај у њој тематски мијења, како би се обухватили сви важни историјски моменти Карловачке богословије и Цркве.

Извор: Телевизија Храм / Глас Српске