Епископ Фотије је говорио о значају празника Покрова Пресвете Богородице, нагласивши да је за нас људе најважније да схватимо једну основну тајну, а то је да је Бог постао човек у личности Исуса Христа ради нас и ради нашега спасења и да нам је својим доласком даровао Живот Вечни.

Поред тога епископ Фотије је рекао да следеће године треба да прославимо двеста година од подизања храма Покрова Пресвете Богородице у Бителићу и да ће тада бити свечана прослава и ако Бог да ова ће црква бити и живописана. Поред тога епископ Фотије се захвалио свим ктиторима и приложницима, добротворима цркве у Бителићу, рекавши да сви они који су помогли обнову ове светиње чувају задужбинарски дух светих Немањића.

После свете Литургије преломљен је славски колач. Уследила је трократна литија око светога храма са поменом ктиторима и приложницима цркве у Бителићу. После свете Литургије епископ Фотије је такође извршио освећење парохијскога дома у Врлици – свечане сале и стана за свештеника врличког Бориса Медака.

Након тога је приређена трпеза љубави за све присутне трудом и залагањем надлежнога свештеника Бориса Медака.

Извор: Епархија далматинска

Фотогалерија

Епархија нишка

Епархија нишка

ПОГЛЕДАЈТЕ ГАЛЕРИЈУ СЛИКА НА САЈТУ ЕПАРХИЈЕ ВАЉЕВСКЕ

Епархија ваљевска, на челу са Његовим Преосвештенством Епископом ваљевским Г. Милутином, приредила је величанствене светковине у славу богомудрих великана хришћанске историје, науке и мисионарства, сабравши око сјаја њихових ореола хиљаде боготражитеља из нашег краја, али и низа градова Србије и иностранства. Трибина „Петар II Петровић Његош Ловћенски Тајновидац“, одржана 18. октобра ове године у Омни центру и Света архијерејска литургија са академијом на Томиндан у манастиру Лелић биле су празници молитвословља и проповедничких бисера, који богате ум и душу сваког православног хришћанина. Током предстојеће седмице, на литици изнад манастира Пустиња биће подигнут велелепни крст, као симбол небеског указа победе Хришћанства, који је утро пут Миланском едикту. Завршна свечаност планирана је за празник Свете Петке, када ће на платоу испред Храма Васкрсења Господњег, након вечерње службе, бити одржана свечана академија

Свечани чин пресвлачења и полагања у нови кивот моштију Светог Владике Николаја обављен је у четвртак 17. октобра ове године. Ту свету дужност поделили су Епископ ваљевски Г. Милутин, архимандрит Петар архијерејски заменик, архимандрит Авакум игуман манастира Лелић, архимандрит Никодим игуман манастира Рибница, протојереј-ставрофор Љубисав Аџић и протосинђел Георгије, сабрат манастира Лелић.

- Благодат која је те вечери испунила светињу, задужбину Светог Владике Николаја, тешко је речима описива. Звонила су звона, канула је и понека суза радосница. Осећали смо да је Владика Николај са нама и да помаже оно што чинимо. Део моштију положен је у мали кивот, намењен даривању манастира Жича, у којој је у два наврата столовао - поделио је Владика Милутин са нашом редакцијом своје дубоко емотивне импресије о овом узвишеном чину.

Тропарима Светом Владици Николају и Ловћенском Тајновидцу Петру II Петровићу Његошу, које су отпојали најмлађи светосавци и протонамесник Бранко Чолић, отпочела је трибина „Православље и млади“, посвећена двојици духовних горостаса, којима је украшена небеска Србија. Одломак из „Горског вијенца“ прочитао је свештеник Игор Илић. Сплет народних песама са Косова и Метохије извео је Дечји црквени хор „Хаџи Рувим“ са диригентом Вањом Драгојловић. Њима се, на одушевљење присутних, спонтано придружио умировљени Епископ Атанасије (Јевтић), те су заједно отпевали „Јечам жњела“, песму коју је нарочито волео почивши Патријарх Павле. Сјајан увод за прво слово о знаменитим пастирима наше Цркве академика Матије Бећковића...

- Ваљево је давно почело да плете венац Његошу. Први је то учинио Љуба Ненадовић, син Проте Матеје, у својим „Писмима из Италије“. Други велики Ваљевац Николај Велимировић, тада суплент београдске богословије, тек тридесетогодишњак, написао је „Религију Његошеву“. То је химна Његошу, у којој се пустињак лелићки натпевавао са пустињаком цетињским. Јован Скерлић записао је да „млади професор богословије Николај Велимировић није мање интересантан од Његоша“. Пророчке речи познатог књижевног критичара обистиниле су се. Славимо два века од рођења Петра II Петровића Његоша, највећег песника и најзначајнијег владике од Светог Саве. Данас, он је већи него што је икада био, а мањи него што ће бити. Припала нам је част да славимо његов 200. рођендан, а питаће нас поколења са чиме ћемо пред Његоша. Пустињак цетињски писао је пророчки, спознајући као мудри песник црноризац, страхоте које ће уследити кад се људи од Бога удаље - надахнуто је беседио академик Матија Бећковић. Његошеве књиге чувају се уз Библију, а посвећени се прекрсте пре читања. Његово се име не узима 'залуд. Фотографија му је икона. Нема светијег ореола од оног на његовој глави, а данас је он потребнији нама него њему. Српски народ се око Његоша скупља као око Светог Саве и Косовског завета. Народ га је одавно канонизовао, а народ је Црква. Његовом канонизовању обрадовали би се сви од Св. Саве, преко стрица му Св. Петра Цетињског, Василија Остршког, па све до Светих Владике Николаја и Аве Јустина. Обрадовала би се и његова Црна Гора, која данас више но икад вапи за спасењем, поручио је академик Матија Бећковић.

Богоносна улога српског народа у новом времену

Како су Руси, захваљујући својим светитељима, били богоносан народ у 19., тако су Светим Владиком Николајем и Авом Јустином Срби завредели ту улогу у 20.веку. Оно што се Србима крајем 20. века десило има свој почетак и крај на Косову, грдном судилишту. То су обојица, тајновидци и боговидци суочени са вечним егзистенцијалним питањима, сагледавши ужасе зла овог света, наслутили. Његош пише „надање се наше закопало, на Косову у једну гробницу“, опомињући на значај „косовског завета“. Владика Николај, пак, у тренуцима созерцања и молитвених сусрета са живим Богом у страхотама Дахауа, даје своје виђење хитлеровске умно помрачане Европе, пишући „Кроз тамнички прозор“. Верни библијским истинама и забринути за свој народ, богонадахнути мудраци и подвижници из Цетиња и Лелића, вапајно опомињу. Њима је српски народ благословен. И они су свети, расуђивање је Митрополита црногорско-приморског Г. Амфилохија.

- Нисмо свесни шта нам је Бог подарио у овом распетом времену. Они су пуни огња вере, снаге, непобедиве силе Божје... Имају вечну младост. Сви који се дотакну чега су се они дотицали, не старе. Обновиће се младост овог народа преко Вечног Бога којем су се они молили - поручио је Митрополит Амфилохије. Трибину „Петар II Петровић Његош Ловћенски Тајновидац и Свети Владика Николај“, академик Матија Бећковић закључио је стиховима: „Куд с Његошем, а после Његоша? Да онако није загрмио, могли бисмо муцат' испочетка!“

Радујмо се светима у којима се огледа Господња дивота

Манастир Лелић, задужбина Светог Владике Николаја, на празник Светог апостола Томе био је место централне прославе великих јубилеја у Епархији ваљевској. Свету архијерејску литургију служио је Његова Светост Патријарх српски Г. Иринеј, уз саслуживање Високопреосвећеног Митрополита Амфилохија, Епископа Иринеја бачког, Атанасија бихаћко-петровачког, Давида крушевачког, Милутина ваљевског и умировљеног Владике Атанасија, као и великог броја свештеника и свештеномонаха ваљевске и других Епархија. Свету литургију појањем су украсили Црквени хор „Хаџи Рувим“ из Ваљева и хор београдске богословије. Мошти Светог Владике Николаја, у порти манастира, биле су доступне верницима на целивање. Неизмерна радост испунила је сваки педаљ тла ове надалеко чувене светиње. Јер, верни народ сабрао је светитељ - најдивнији дар и најчудеснији украс неба и земље, који Господ народу даје. Након Светог Саве, Владика Николај први је међу светим Божјим људима које српски народ има. Он је други равноапостол, јер његово дело и златоуста проповед Васкрслог Христа једнако је снажна као Светих апостола Петра, Павла, Томе... Свети Николај је васељенски просветитељ православних и других народа. Боговидац и тајновидац налик пророку Мојсију, који је из Божје руке добио Десет заповести. Пророчки је разумевао погубност „авети европске цивилизације“ - Дарвинизма, Ничеизма и Марксизма, које деструктивно делују на боголикост људског бића и удаљавају га од Христа. Радост нам је велика што га имамо за путовођу у векове, део је проповеди Митрополита црногорско-приморског Амфилохија.

Благосиљајући дан сабрања у славу велике личности Владике Николаја, Патријарх српски Г. Иринеј рекао је да је Господ њега послао свету да прослави истину јеванђеља коју су свети мученици потврдили кроз векове.

- Родио се овде у Лелићу и ходао овом српском земљом, којом ми данас ходамо. Нека нас Господ оснажи да идемо његовим путем, а то је пут Божји. И нема другог пута, до тог којим су ходили свети Божји угодници међу којима блиста наш Владика Николај. Златан је век Светог Саве. После њега, нисмо имали већу и охристовљенију личност од Владике Николаја. Написао је 13 томова вечних дела. То су посланице једног апостола, које ће тек бити упознаване. У време духовног мртвила, са богомољцима је створио револуцију духа против свега што омаловажава човека као икону Божју. Тај покрет је загрејао душе српског народа за веру и истину. Да није наступио Други светски рат, цела Србија би била загрејана тим огњем Божје љубави. Синови богомољаца напунили су наше богословије и манастире. У Европи и Америци упознао је људе са трагедијом српског народа и подстакао многе да му помогну. Сагоревао је у две љубави, према Богу и свом народу. Нека се радује Лелић и Српска Православна Црква широм света. Читајмо дела Светог Владике Николаја и молитвама његовим и свих светих да Господ помогне да сачувамо Косово и Метохију - поука је овог свечаног часа Његове Светости Патријарха српског Г. Иринеја.

Следећи Свето предање канона Цркве и Оце Васељенских сабора, Његово Преосвештенство Епископ ваљевски Г. Милутин услишио је молбу Епископа шумадијског и администратора Епархије жичке Г. Јована, и даривао Светој српској царској лаври Жичи део моштију - свету десницу Владике Николаја.

По завршетку богослужења, у порти манастира приређена је свечана академија. Одломке из „Миланског едикта“ и „Молитви на језеру“ читали су познати глумци Ненад Јездић и Небојша Илић. У музичком делу програма наступили су Дечји хор „Срцуленце“ и вокална група „Лира“ из Ваљева. Улога водитеља академије припала је иконописцу ђакону Душану Новаковићу. Напослетку, учесницима саборовања обратио се Епископ ваљевски Г. Милутин. Благодарећи Господу на сунчаном дану након вишедневних киша, Владика Милутин је упутио захвалност Патријарху Иринеју, Митрополиту Амфилохију, свим архијерејима, свештеницима, монасима, монахињама, Велимиру Илићу министру грађевине у Влади Србије, Милораду Грчићу директору предузећа „Колубара метал“, представницима полиције, локалне самоуправе, предузетницима и свима који су помогли организацију свечаности.

По завршетку трпезе љубави, Патријарха српског Г. Иринеја и Владику Милутина угостила је мати Гликерија са сестринством у манастиру Ћелије. Патријарх Иринеј обишао је нову тробродну манастирску цркву и поклонио се гробу Светог Оца Јустина.

Ј. Ј.

Митрополит у том писму није рекао ништа ново у односу на оно што је било говорено у 2000 година Хришћанства по питању људског гријеха и разликовању људског гријеха од врлине и онога што и данас све хришћанске Цркве тврде и што је, на крају крајева, тврдња свих монотеистичких, па и других, религија.

Изношење хришћанског става по односном питању није и не смије бити схваћено као позив на било какво насиље против било кога и са било чије стране.

Оно је позив на разум, на мир, на братску љубав и слогу и на заштиту основних људских права свих људи без разлике.

ИЗ МИТРОПОЛИЈЕ ЦРНОГОРСКО-ПРИМОРСКЕ

Црква Св.Николаја у Хамилтону, на Бартон улици, једна је од најстаријих српских цркава у Онатрију. Ове године прослављено је 100.година њеног постојања.

Лепоту овог великог јубилеја краси чињеница да је црква Св.Николаја овај јубилеј провела у потпуном канонском јединству са Матицом Црквом у Београду-Српском Патријаршијом и Канадском епархијом као њеним органским делом, са којом је нажалост била у трагичном расколу од 1963.до 1991.године, када је најпре успостављено Литругијско јединство, па до 2009.када је дошло и до коначног административног јединства када је она прешла под омофор Епископа канадског г.Георгија и Канадске епархије.

Управо због тога прослава је одржана у обе Хамилтонске цркве, како би њихови верници заједнички, у миру и љубави прославили овај изузетан датум.

Најпре је у суботу 12.октобра служена Св.Архијерејска Литургија у Саборној цркви Св.Николаја (на Неш роуду) ,од стране Његовог Преосвештенства Епископа канадског г.Георгија и локалног свештенства. Касније увече, више од пет стотина гледалаца имало је задовољство да учествује у концерту, хора Стеван Мокрањац, српске школе која делује при цркви Св.Николаја, као и фолклорне групе Коло. Сам наступ извело је укупно 170. учесника, махом деце и омладине.

Сутрадан, у недељу 13.октобра у препуном храму Св.Николаја, на Бартон улици, служена је свечана Св.Архијерејска Литургија, од стране Његовог Преосвештенства Епископа канадског г.Георгија коме су саслуживали; протојереј-ставрофор Војислав Павловић, месни парох и старешина храма, протојереј-ставрофор Милован Средојевић, парох ошавски, протојереј Милојко Димитрић, старешина Саборног храма Св.Николаја (Неш роуд), протојереј Обрад Филиповић, парох калгарски,ђакон Стефан Икономовски и ђакон Дамјан Радојичић. На Литургији је својим умилним појањем одговарао хор Стеван Мокрањац.

Епископ г.Георгије је у поздравној беседи свим присутним верницима честитао стогодишњи јубилеј. Он је похвалио све прегаоце, знане и незнане, који су све чинили и чине да овај храм и данас живи и да врши своју Јеванђеоску мисију и да се у њему служи Света Литругија како онога тако и овога вијека.

Потом је у великој црквеној сали послужен свечани ручак за који су се побринуле вредне сестре, чланице Кола српских сестара Мала Госпојина.Том приликом у име домаћина, све је поздравио г.Рајко Ђурђевић, дугогодишњи председник ЦШО Св.Николаја, носилац ордена Св.Саве, захваливши се свима који су тога дана одвојили своје време, труд и љубав да буду заједно са својом црквом. Он се посебно захвалио, на првом месту Његовом Преосвштенству Епископу канадском г.Георгију и свештенству а потом градоначелнику града Хамилтона г.Бобу Братини (Bob Bratina), г.Полу Милеру (Paul Miller) и г.Тому Џексону (Tom Jackson) који су такође након њега имали ту част да поздраве све присутне.

Извор: Епархија канадска

Очевидно вођен неким личним разлозима, Стругар је одговорност за застој радова на Храму у Бару пренио на инж. Момчила Станојевића, протомајстора храмова у Бару и Подгорици, што не одговара истини, с обзиром да се ради о одлуци Митрополита Амфилохија, а не Станојевића, да се за велики јубилеј 1700-годишњице Миланског едикта доврше грађевински и умјетнички радови и изврши освећење Саборног Храма Христовог Васкрсења у Подгорици. Из тог разлога, протомајстор Момчило Станојевић, носилац највећих црквених одликовања, имао је обавезу да се ангажује на завршетку тих радова у чему је са својим сарадницима и успио и на томе му Митрополија Црногорско-Приморска изражава своју благодарност. Остављамо по страни и не мање важно питање недостатка средстава за даљу градњу храма.

Досадашњи радови на Храму Светог Јована Владимира служе на понос Бару и Митрополији и у том дијелу смо сагласни са Стругаром да је Момчило Станојевић дао немјерљив допринос, заједно са осталим члановима Грађевинског одбора. Сасвим је природно да се радови на Храму и убудуће неће изводити без присуства и учешћа протомајстора на коме, уз свештенство и Одбор за изградњу, стоји и највећа одговорност.

Митрополија Црногорско-Приморска је са Грађевинским одбором Храма у Бару након освећења Храма у Подгорици кренула у реализацију планираних активности на завршетку Храма у Бару при чему се слободно може констатовати да тај неимарски пројекат представља један од приоритета Митрополије у предстојећем периоду и већ се приступа затварању прозорана Храму. Овом приликом, имајући у виду духовни значај те Светиње, указујемо да смо дужни да своје ставове и личне доживљаје оставимо по страни знајући да Храм гради нас, а не ми Храм. То се очекује и од г. Стругара, активно укљученог у градњу Храма у Бару од самог почетка. Унутарњим проблемима и недоумицама које прате сваки овакав подухват и који се разрјешавају стручно у оквирима Грађевинског одбора, непотребно је оптерећивати јавност. Утолико прије што дописи оваквог типа не граде него разграђују, не само Храм, него и оно што је важније од њега: братску слогу и љубав међу градитељима без које Храм губи свој смисао.

Цетиње, 17. октобар 2013. године

Митрополија

У друштву васпитача Предрага Томића и Саше Мирковића, штићеници ове установе пратили су филм са нарочитом пажњом.

• Значај Светог Нектарија у нашем времену неизмеран је, будући да нам је свакодневица опхрвана најтежим болестима- разним облицима карцинома, депресијом и болестима душе уопште. Молитве Светог Нектарија, казује искуство бројних ходочасника у Егину, исцелиле су многе верујуће људе широм света- део је поздравне речи духовника КПЗ- а, јереја Дејана Трипковића. Преневши штићеницима и колективу установе благослов Владике Милутина, о. Дејан Трипковић поручио је да се, посредством Светог Нектарија и храма који ће му у Ваљеву бити посвећен, излива нарочита благодат на Епархију ваљевску. Јер, овај велики проповедник јеванђеља Христовог биће са нама, да нас у молитвама оснажи, како би окрепљени у врлинама хришћанским узрастали.
  

Ј. Ј.

У своме обраћању народу Његова Светост је посебно истакао значај Пећке Патријаршије за српски народ, не само кроз историју, већ у читавом времену. Њен значај је у томе што је она древни духовни центар, али и центар одакле су Патријарси упућивали своју реч српском народу. Овом приликом Свјатјеjши је нагласио да ће српски народ опстајати у Пећкој патријаршији - древној престоници, како Патријараха, тако и читавог српског народа - без обзира на то ко чува, или не чува манастир.

Патријаршију су од јуна 1999. године обезбеђивали војници КФОР-а, а од 19. августа ове године српске светиње нису више под заштитом међународних снага. Међународне војне јединице у јужној српској покрајини обезбеђују још једино манастир Високе Дечане.

http://www.slovoljubve.com/sites/default/files/5/13/10/14.10.13.p.irinejpokrovpecka_patrijarsijabeseda_celaza_sajt.mp3

СПЦ

Ево дана који створи Господ, радујте се и веселите се у њему

Саслуживали су јагодински свештеници на челу са намесником беличким протојерејем Небојшом Младеновићем и архимандритом Евтимијем, игуманом манастира Јошанице. У овом молитвеном сабрању учествовао је многобројни верни народ Јагодине и околине, као и ученици ОШ “Рада Миљковић“ који су организовано дошли са својим вероучитељем, директором, наставницима и учитељима.

Беседећи о важности овог празника, као и о заступништву Пресвете Богородице пред Господом, која уједно у име људског рода слободно учествује у Божјој икономији спасења, Владика је све подсетио да требамо да се нађемо у крилу Пресвете Богородице, која нас својим молитвеним покровом штити и од зла брани. Владика је уједно позвао окупљени верни народ да се што чешће моли Пресветој Владичици Богородици, подсећајући све нас на молитву Пресвета Богородице, спаси нас, коју би - како каже духовни отац Епархије шумадијске - требали имати стално у срцу.

После свега је уприличен кратак културно-уметнички програм који су припремила ученици ОШ “Рада Миљковић“ у Јагодини. После ломљења славског колача, приређено је и послужење за све присутне. Братство храма Старе јагодинске цркве, коме овај храм Покрова Пресвете Богородице и територијанлно припада, припремило је и свечани ручак за свештенство и госте на овој слави уз помоћ парохијана и г. Срећка Радојичића, власника ресторана „Лесендро“ у Јагодини.

СПЦ

Тај локални догађај временом је добио васељенске размере и универзално значење. „Нису сви знали, нити памтили, конкретне детаље и актере збивања. Али, љубав Мајке Божје, чије срце прима сав бол човечанства, која се у чину простирања омофора излила са сузама за спас света, блиска је свима“, део је проповеди протојереја-ставрофора Томе Павловића на светој литургији у част храмовне славе најстарије ваљевске цркве.

- Мати Божја друго је име материнског сажаљења и састрадалништва. У њеном лику људи су вековима налазили уточиште и љубав…Велики руски православни мислилац Сергије Булгаков, сведок повратку руског народа хришћанству, говори да су се Богородици људи са сузама молили у свим временима. И тако ће бити увек. Њен покров се простире над читавим људским родом заувек. Она је љубав, милосрђе, праштање… Када би људи видели њене сузе, раскравила би се сва окамењена срца. Јер, она на тугу одговара љубављу, на грех сузама, хулу праштањем, а на мржњу благошћу. Ове године навршава се 175 година откако је овај храм посвећен Покрову Богородице. Данашњи празник нас изнова позива да се вратимо њеном покрову, а тиме и исцељењу и обнови духовног живота. Радуј се и заштити нас Пречиста - ускликом радости закључио је празнично слово прота Тома Павловић.

Његово Преосвештенство Епископ ваљевски г. Милутин служио је свету архијерејску Литургију на темељима порушеног храма у Врујцима. Поздраве и благослов сабранима на славској свечаности у Ваљеву пренео је архијерејски заменик, архимандрит Петар (Радуловић). По светој Литургији, велики број верника са свештенством и монаштвом Епархије учествовао је у свечаној литији, након чега је преломљен славски колач и освећено жито и вино. Свечани ручак приређен је у парохијском дому. Овогодишњи домаћини славе били су Милош Пурић, Снежана Илић и Милица Цвејић. Њих је старешина Храма Покрова Пресвете Богородице, протојереј-ставрофор Драган Алексић даривао иконама Мајке Божје. За Лето Господње 2014., та част указана је Милошу Радојчићу, Дивни Мирчетић и Драгославу Кнежевићу.

Извор: Епархија ваљевска

Саслуживало је неколико свештеника архијерејског намјесништва беранског и монаха манастира Ђурђеви Ступови. Празнично богослужење, којем је, у великом броју, присуствовао вјерни народ беранског краја увеличао је чин рукоположења.

У чин ђакона Преосвећени Епископ Јоаникије рукоположио је теолога Милоша Цицмила из Никшића. Владика се сабраним вјерницима обратио архипастирском бесједом, пожељевши новорукоположеном ђакону да му Бог да изобиље дарова и подстакне га на добар труд како би што ревносније вршио свету службу Божју.

Бесједу Епископа будимљанско-никшићког Г. Јоаникија преносимо у цјелини:

"Данас смо, драга браћо и сестре, чули свима нама познату причу о талантима и о умножавању таланата. То је веома поучна прича, може се примијенити на сваког појединца. Свако од нас појединачно у њој може да се нађе, а, такође, у њој се могу наћи, из ње се могу поучити све заједнице, сви народи, све државе, сви језици, као што су говорили стари, а знамо како она гласи: господар позва своје слуге па им даде новац, таланте да тргују и да раде, да оплођују тај новац, а кад се он врати онда ће видјети шта је ко учинио. Сви се потрудише колико је ко могао, а један кога назива невјерним слугом не уради ништа, побоја се да не изгуби и оно мало што је добио, па, каже, шта ћу онда и закопа свој таланат, сакри га, ништа не радећи, него чувајући, када дође господар, да му врати исто оно што је примио. У том примјеру се огледа велика немарност, а код свих других који су се трудили било је резултата, неко више, неко мање, сви су били похваљени. Шта је Господ хтио да каже? Сигурно, не ради се о томе да нам је хтио дати поуку из трговине, нити да нам да само неке практичне поуке, него су овдје много дубље поуке."

"Ти таланти су, заправо, дарови Божји. Бог нам је свима дао и ума и осјећања и воље и здравља и многих других дарова и нико се не жали да има мало разума или да има мало осјећања. Ријетко ко се жали да има мало воље. Још су стари говорили када би се људи жалили на нешто, мало би се ко жалио да му недостаје памети, а то значи да не сагледавамо довољно колико смо паметни, нити смо у стању да сагледамо. Међутим, о чему се ради? Уколико се трудимо да те дарове умножимо и да их употребимо на добро, тако ће се умножавати и добијати силу сви наши дарови и тако ће се умножавати добро и у души човјечијој, и у породици, и у заједници, и у овом свијету, уколико се, дакле, тако трудимо да умножавамо дарове и да они послуже добру, да послуже спасењу."

"Данас ова прича овдје читана, на овој светој служби, има нарочити значај, јер смо данас добили новог ђакона Цркве Божје, новог ђакона који ће служити светом олтару. Ако Бог да, биће ускоро и свештеник и имаће велико бреме, велику службу треба да обави. Господ га није послао на ту службу, нити га је одредио на ту службу не дајући му ништа, него данас је ниспослао највећи, бесцени дар на њега, дар свештенства, а први степен свештенства олтарског је ђаконска служба. То су неисказани, превелики дарови које он треба да умножава светом службом Божјом, служећи светом олтару, служећи свом и спасењу својих ближњих. На то је призван и на то је оспособљен. Хвала Богу он се дуго година, иако је млад човјек, а то значи од свог дјетињства, припремао лагано за ову свету службу. Бог му је дао лијепе дарове и глас и стас и памет и данас, нарочито, га је Бог обдарио изузетним и превеликим даром, даром Божјим, даром изузетним, али га није обдарио Господ ни оним првим даровима које је он донио својим рођењем на овај свијет, нити даром крштења, нити овим даром, да би то било само његово достојање, његова имовина, његово благо и ничије више, него му је све то даровао да би се то умножавало, да би Богу послужио како ваља, да би заблистали дарови које му је Бог дао, а нарочито дар свештенства."

"Свети апостол Павле савјетује свог ученика Епископа Тимотеја, а савјетује га, управо, као свештено лице, па му каже: Разгоријевај благодатни дар који си примио пред многим свједоцима, а то, наравно, мисли на овај свети чин, на хиротонију, на рукоположење. И апостол говори Разгоријевај тај дар да би та ватра коју си примио, да би она захватила цијело твоје биће и да би тај пламен пренио и другима, а то је, заправо, пламен вјере, пламен љубави, пламен пожртвовања, пламен ревности и проповиједања ријечи Божје, свједочења истине Божје, коју је Господ посвједочио својом крвљу. То је огањ ревности свештеничке о којој говори Свети апостол Павле и не говори залуд: Разгоријевај тај дар, распируј тај дар, јер тај је дар, заправо, огањ Духа Светог, огањ Божански који спаљује гријехе, који просвјетљује таму овог свијета, прије свега,просвјетљује таму нашег бића, али и просвјетљује таму неразумља у свијету."

"Како је то било у вријеме апостола Павла тако је то и данас, драга браћо и сестре. Није различита ни по чему служба свештеничка у вријеме апостола и у данашње вријеме. Тешко је било тада, а тешко је и данас. Ко мисли да је лако преварио се и ко мисли да је лако послужити Цркви Божјој, слави Божјој и да све то часно изврши, то никада није било лако и не може се постићи без труда, без ревности, без молитве, без поста, без љубави. Ко мисли да се то може постићи механички боље да се не прихвата тога. Дакле, потребан је само труд, Господ је све дао и потребна је вјерност и карактер и чврстина воље, нарочито, драга браћо и сестре, у ово наше вријеме. Имамо осјећај да је данас можда најтеже, може бити да се варамо.

Вјероватно да је било раније теже, али су били јачи карактери, јачи људи па су могли лакше носити, а с обзиром на то колико смо данас раслабљени, заиста није лако. Али, Господ неће оставити никога, то знамо. Ко се Њему моли и ко истрајава на Његовом путу, свакога ће оснажити и охрабрити и оспособити да врши свету службу Божју."

"У ово наше вријеме када је све дато на трговину и када све може бити предмет продаје, када се тргује са људским душама, када се тргује са народима и са државама и градовима није лако одржати се и остати чист, а на то смо позвани, а ако неко негдје и поклекне или се испрља нечим има Божански лијек, а то је покајање и исправљање. Ова прича о талантима овдје је добро и лијепо посвједочена на Полици. Ово мјесто је уздигнуто, нарочито, од оног момента кад је обновљена овдје ова светиња и Полица, иако мјесто које се доста раселило и доста ослабило због тога што оде снага, оде млади свијет по свијету, мало остаде народа у Полици, али, ипак, и ово мало народа и они који су отишли нијесу заборавили свој завичај и у ово наше вријеме саборно и сложно обновише цркву Силаска Светог Духа и не само да обновише цркву, него и доста тога још овдје учинише и за њих можемо рећи да су умножили своје дарове које им је Господ дао. Нека само наставе тако и у будуће, па ће овај дом Божји бити ослонац свим вашим домовима и од њега ће те примити сви благослов, имаћете се гдје окупљати и сада и у будуће. Ова светиња је свједочанство и гаранција да неће нико ко је родом одавде заборавити ово мјесто, јер домови, некако, и да се забораве, али светиње се не заборављају и гробови се не заборављају."

"Нека буде ова света служба свима на благослов. Нека нашем ђакону Милошу Цицмилу Господ дарује изобиља дарова, али и нека Га подстакне на добар труд. Он је добар момак, даровит, али требало би да је мало вриједнији, и корићу га због тога и убудуће, наравно, нећу га штедјети, јер ни мене нико не штеди, нити штеди наш народ. Заиста он има лијепе дарове и сигуран сам да ће се лијепо потрудити, на славу Божју, и да ће све нас преко њега и његове службе Господ обрадовати, а то нам и јесте жеља и молитва када рукополажемо нове ђаконе, нове свештенике да служе Светој Цркви Божјој. На такав начин се обнављамо и укрепљујемо. Бог вам свима даровао здравље и напретка и сваког добра. Амин. Боже дај. На многаја љета!"

Извор: Епархија будимљанско-никшићка

По већ усаглашеној пракси, заснованој на узајамном договору са Његовим Високопреосвештенством г. Иларионом, првојерархом Руске Заграничне Цркве, а утемељеном на Христоликој љубави и бризи о верном православном српском и руском народу који живи и ради на Тасманији, а у исто време заједнички дели своје богослужбено место - храм Воздвижења Часног Крста у Хобарту [под јурисдикцијом Руске Заграничне Цркве], владика Иринеј је допутовао до овог, по многим мишљењима најуникатнијег дела Аустралије, да би својим архипастирским присуством и молитвама увеличао радост верном народу обележавајући своје крсно име и педесети јубилеј од оснивања свога светог храма.

За ову свечану прилику Епископу су саслуживали старешина овога светог храма високопречасни митрофорни протојереј-ставрофор др Михаил Протопопов и високопреподобни архиђакон Силуан (Мракић).

Због етничке мозаичности сабрања, вечерње богослужење као и света Литургија служени су на више језика: српском, црквенословенском, енглеском и грчком.

На светој Литургији, у својој надахнутој беседи, Његово Преосвештенство Епископ г. Иринеј указао је верном народу на узвишеност тајне Крста, о његовом проналаску од стране Свете царице Јелене, а исто тако и о значају великог 1700-годишњег јубилеја Миланског едикта.

После свете Лутургије празнична радост се наставила са трпезом љубави, где су народ поново поздравили епископ Иринеј и отац Михаило.

Све је протекло у духу радости и православне саборности, а све, свагда и увек у славу Бога!

Извор: Митрополија аустралијско-новозеландска

ПОКРОВ ПРЕСВЕТЕ БОГОРОДИЦЕ

Уочи празника многобројно свештенство нишке Епархије је одслужило Свету Тајну Јелеоосвећења на којој је мноштво верних узело молитвено учешће. Касније, у току вечери, отпочело је свечано празнично бденије које је служио Преосвећени Епископ нишки Господин Др Јован уз саслужење свештенства нишке Епархије. По прочитаном Јеванђељу Епископ Јован је поучио сабрани народ.

У наставку бденија је на чудотворном источнику прочитан Акатист покровском празнику. Ту је поучно слово по благослову Епископа одржао Ректор нишке Богословије, протојереј-ставрофор Милутин Тимотијевић.

Потом су свештеници из нишке и других Епархија наше Цркве служили прву Литургију.

У јутрањим часовима Свету Архијерејску Литургију је служио Преосвећени Епископ нишки Господин Др Јован уз саслужење више свештеника. На крају службе Владика је пререзао славски колач, а потом произнео своју беседу поучивши народ, а потом је све покропио освећеном водицом.

ГАЛЕРИЈА СЛИКА; БЕСЕДЕ

http://www.eparhijaniska.rs/%D0%B5%D0%BF%D0%B0%D1%80%D1%85%D0%B8%D1%98%D0%B0/%D0%B0%D0%BA%D1%82%D1%83%D0%B5%D0%BB%D0%BD%D0%BE/3433-%D0%BF%D0%BE%D0%BA%D1%80%D0%BE%D0%B2-%D0%BF%D1%80%D0%B5%D1%81%D0%B2%D0%B5%D1%82%D0%B5-%D0%B1%D0%BE%D0%B3%D0%BE%D1%80%D0%BE%D0%B4%D0%B8